Ahtisari odlaže status

BEOGRAD - Na zatvorenom sastanku u petak u Beču, specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari članovima Kontakt-grupe neće predstaviti svoj predlog rešenja za budući status Kosova, saznali smo u četvrtak od Ahtisarijevog portparola Hue Đijang.
- Na prethodnom sastanku, Ahtisari je Kontakt-grupi preneo neke svoje preliminarne ideje, u vezi s konkretnim pitanjima. Sada će se o tim idejama diskutovati - rekla je ona za "Novosti".
Hua Đijang kazala nam je da posle današnjeg sastanka najverovatnije neće imati informacije koje bi mogla da podeli s medijima, kao što je bilo i posle prethodnog sastanka. Organizatori, čak, ne žele ni da otkriju gde se susret održava, zna se samo da počinje u Beču, u podne.
Upućeni procenjuju da će, po svemu sudeći, današnji sastanak biti posvećen pitanjima decentralizacije, a u narednom periodu usledili bi sastanci o statusnom rešenju. To, međutim, kako saznajemo, umnogome zavisi od datuma izbora u Srbiji. Od Beograda se do početka sastanka, naime, očekuje jasan "signal" kada će izbori biti održani.
Prema najavama diplomatskih izvora, moglo bi da se desi da šefovi Odeseka za Balkan šest članica KG i specijalni izaslanik UN odluče da preporuče pomeranje roka za donošenje rešenja za KiM koji je prvobitno glasio: kraj 2006. godine. Takva preporuka, opet, zavisi od datuma izbora. Hua Đijang, međutim, ne može da kaže da li će KG u petak razmatrati eventualno odlaganje roka za donošenje budućeg rešenja.
Uoči današnjeg sastanka, dominirale su procene diplomata i analitičara da Ahtisarijevi papiri o statusu upućuju na neku vrstu uslovne nezavisnosti KiM. Međutim, imajući u vidu da Rusija ne bi pristala na nezavisnost pokrajine, a da se u Kontakt-grupi odlučuje konsenzusom, moguće je i da će predlog, ako se u petak o njemu, ipak, bude pričalo, imati alternativne opcije. Pošto eventualne sugestije članica Kontakt-grupe uvrsti u svoj nacrt, Ahtisari bi taj tekst trebalo da prosledi srpskoj i albanskoj strani, a zatim i da izvesti Savet bezbednosti o rezultatima svoje jednogodišnje misije.
     
JEDNOSTRANA NEZAVISNOST?
- PRIŠTINA bi mogla unilateralno da proglasi nezavisnost od Beograda, ukoliko rešenje Ujedinjenih nacija ne bude Kosovu garantovalo državnost - izjavio je u četvrtak Agim Čeku, predsednik privremene vlade Kosova.
     Članovi pregovaračkog tima Prištine u jednoj TV emisiji najavili su "plan B" ukoliko Savet bezbednosti ne bude priznao nezavisnost.
     - Kada Predsedništvo potpiše deklaraciju, uputilo bi je Skupštini, koja bi je u podne usvojila na svečanoj sednici i time bi bila proglašena nezavisnost - rekao je član tima Veton Suroi, koji je dodao da bi već uveče istog dana usledilo prvo priznavanje nezavisnosti.
     Eventualno jednostarno proglašenje nezavisnosti Kosmeta predstavljalo bi pravno nasilje - ocenio je za Tanjug član srpskog pregovaračkog tima Marko Jakšić. - Takve odluke neće biti validne i neće uticati na pregovarački proces i činjenicu da je KiM po svim važećim pravnim normama deo države Srbije.
     Prema Goranu Bogdanoviću, članu našeg tima, ovako nametnuto rešenje od kosovske Skupštine ne bi imalo pravno dejstvo.

SOLANIN PRITISAK
VISOKI predstavnik EU Havijer Solana koji se najviše zalagao za odlaganje predloga statusa Kosova po održavanju izbora u Srbiji, vršio je veliki pritisak na Beograd da odredi do petka datum za izbore.
- Solana je nekoliko puta dnevno imao telefonske razgovore sa premijerom Koštunicom u ovoj nedelji na temu određivanja datuma izbora u Srbiji - preneo nam je naš sagovornik iz Brisela.
Ž. P.

MISIJA
     U SLUČAJU dogovora o budućnosti Kosova pred nama leži jedna od najvećih civilnih misija evropske bezbednosne i odbrambene politike, izjavila je u četvrtak nemački kancelar Angela Merkel, predstavljajući evropski politički kurs svoje vlade uoči predstojećeg predsedavanja Nemačke Evropskom unijom.
     - Nemačka će učiniti sve što je u njenoj moći da se tokom predsedavanja uspešan proces nastavi - izjavila je Merkelova.

Izvor: Vecernje novosti

Ahtisarijev predlog rešenja za KiM u martu
Odluka o Kosovu čeka novu vladu

Specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari predstaviće predlog rešenja za budući status Kosova posle parlamentarnih izbora u Srbiji. Prema diplomatskim izvorima, Ahtisari će predlog podneti u martu, u vreme kad Velika Britanija bude predsedavala Savetom bezbednosti UN.

„Posle najave predsednika Srbije Borisa Tadića da će parlamentarni izbori u Srbiji biti održani 21. januara 2007. i nakon konsultacija sa članovima Kontakt grupe, odlučio sam da predstavim svoj predlog rešenja statusa Kosova, bez odlaganja, posle parlamentarnih izbora u Srbiji“, navodi se u saopštenju iz kancelarije specijalnog izaslanika UN. Ovakvoj odluci Ahtisarija, prema izvorima inostranih agencija, prethodile su konsultacije unutar Kontakt grupe, a kako je izvestio BBC, za ovakvu odluku ključni je bio pristanak Vašingtona.

Sastanak Ahtisarija sa predstavnicima održan je u Beču na nivou direktora za Balkan pri ministarstvima spoljnih poslova zemalja članica Kontakt grupe: SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Rusije.

„Fajnenšel tajms“ je još juče nagovestio ovakvu mogućnost, precizirajući da je „rešenje budućeg statusa u ovom času nedostižno“ i da je Ahtisarijeva odluka „dobrog izgovora“ za međunarodnu zajednicu koja nije u stanju da, ostvari minimum saglasnosti o budućnosti Kosova.

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je kao korisnu, odluku specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za status Kosova Martija Ahtisarija da svoj predlog rešenja statusa Kosova saopšti posle parlamentarnih izbora u Srbiji.

„Ja sam se sve vreme zalagao za stav da su veštački rokovi nešto što ne doprinosi ni rešenju na Kosovu i Metohiji, ni stabilizaciji situacije u Srbiji“, rekao je Tadić.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća Milan Ivanović rekao je da Ahtisarijeva odluka pokazuje da zahtevi o postavljanju veštačkih rokova i nametanju rešenja, koji su do sada preovladavali u nekim krugovima u međunarodnoj zajednici, nisu više tako čvrsti.

Potpredsednik SNV Rada Trajković je rekla da je odlaganje očekivani proces i da će se pitanje statusa najverovatnije otvoriti u martu sledeće godine. Ona je upozorila da je taj period osetljiv jer je to vreme kada bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj mora da ode u Hag.

Lider SDP i bivši predsednik Koordinacionog centra za KiM Nebojša Čović, kaže da je odluka Ahtisarija pokazatelj da je on, ipak, činovnik Kontakt grupe.

- Ovim se dobija u vremenu, ali to vreme mora biti pozitivno iskorišćeno. Naročito zato što je međunarodna zajednica verovatno ponudila nove ustupke Albancima da bi se kupio mir na Kosovu zbog odlaganja rešenja o statusu - kaže Čović.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju izrazio je žaljenje zbog Ahtisarijeve odluke. - Mi i dalje verujemo da je brzo rešenje statusa Kosova u interesu svih građana regiona i međunarodne zajednice.

    Koštunica: Izbori unutrašnje pitanje

    Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica naveo je da je u „svakoj slobodnoj i demokratskoj državi pitanje održavanja izbora isključivo unutrašnja stvar te zemlje“.

    „Mandat Ahtisarija nije da razmišlja o izborima u Srbiji, već da omogući prave razgovore o Kosovu kojih do sada nije bilo i da pomogne da se pronađe rešenje koje je saglasno Povelji UN“, naveo je Koštunica.

    „Stav Srbije prema Kosovu i Metohiji definisan je Ustavom i potvrđen suverenom narodnom voljom, što znači da će i svaka buduća vlada Srbije imati principijelan i dosledan stav o Kosovu“, naveo je Koštunica.
    Ivanović: Nova vlast biće konkretnija

    Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste, za „Blic“ tvrdi da je Ahtisarijeva odluka očekivana jer je međunarodna zajednica bila svesna da sadašnja Vlada nije mogla da do kraja iznese pregovore o konačnom statusu Kosmeta.

    - Ni nova vlada neće moći bitnije da promeni stav o formalnopravnom statusu Kosova kao dela Srbije, ali će moći da bude daleko konkretnija kada je reč o decentralizaciji i položaju Srba na Kosovu - tvrdi Ivanović. - Treba imati u vidu i da će od januara Nemačka predsedavati EU. To je dobro jer ona ima izbalansiran pristup kada je reč o Kosovu, a i bolje je upoznata sa stanjem u pokrajini nego Finska i Engleska.


Izvor: Blic

EU-Ahtisari
Brisel -- Šefovi diplomatija Evropske unije u Briselu razgovaraju s izaslanikom UN za status Kosova Martijem Ahtisarijem.

Kako su saopštili zvaničnici Evropske komisije, evropski komesar Oli Ren smatra da bi odlaganje rešavanja kosovskog problema na duži rok imalo nepovoljan uticaj na razvoj u regionu.

Ren, predstavnik EU Havijer Solana i finsko predsedništvo EU su zato podržali odluku Ahtisarija da predlog statusa srpskoj i albanskoj strani podnese posle izbora u Srbiji 21. januara jer je zaključeno da bi usred predizborne kampanje u Srbiji bilo kakva odluka o tome bila teško izvodiva.

Zvaničnici Evropske komisije naveli su da će status Kosova biti smatran jedinstvenim rešenjem i da to za EU neće moći da se smatra uzorom za rešavanje drugih žarišta u svetu.

Diplomatski izvori EU su rekli da je Ahtisariju predočeno da EU podržava stav Kontakt grupe da Ahtisari, pošto svi napori za postizanje dogovornog rešenja budu iscrpljeni, treba da Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija podnese svoje celovite ocene i preporuke za rešenje statusa Kosova.

"Skupo izazivanje nestabilnosti"

Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, kaže za B92 da nova rezolucija verovtno neće sadržavati reč nezavisnost. "Mislim da je sve što smo slušali prethodnih meseci indikovalo da će rezolucija težiti jasnoći i održivosti, što traži Evropska unija. Činjenica je da neće biti stolice u UN niti Vojske za Kosovo, pa ni minisrtra spoljnih poslova", kaže Vejvoda.

"Nestabilnost nikome nije u inetresu, ni nama, ni državama u regionu, ni Rusiji, ni SAD. Činjenica je da Rumunija i Bugarska postaju članice EU, druge zemlje u našem susedstvu napreduju u integracijama, a mi želimo da nadoknadimo izgubljeno vreme što pre. Znači, svi želimo stabilnost, temelj za trajan mir, a to je konstruktivan pristup. To znači da svi misle na svoju budućnost i svoje interese, a da se ponašaju odgovorno kao evropske države koje teže ujedinjenju. Svako ko bude želeo da izazove nestabilnost platiće visoku cenu zaostajanje u svim tokovima", kaže Vejvoda.


Izvor: B92

 SAVET MINISTARA EU O KOSOVU I METOHIJI I VIZNIM OLAKŠICAMA

Savet ministara Evropske Unije razgovaraće u Briselu sa međunarodnim posrednikom Martijem Ahtisarijem o procesu pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije. Očekuje se da će Savet Ministara odobriti mandat za pregovore o readmisiji, viznim olakšicama za građane Srbije i ostalih zemalja zapadnog Balkana.

Finsko predsedništvo EU najavilo je da bi pregovori mogli da počnu tokom novembra i da je cilj da budu okončani 'što je moguće pre'. Cilj pregovora je da se postigne dogovor kojim bi bile olakšane procedure dobijanja viza, dok bi pojedine grupe - poput studenata, učenika i istraživača - bile u mogućnosti da dobijaju šengenske vize na duže periode i uz više ulazaka. Slične pogodnosti bi mogle da budu predviđene i za poslovne ljude i novinare, ali će sve zavisiti od ishoda pregovora. Izvesno je, međutim, već sada da se cene viza za građane Srbije od 1. januara 2007. neće povećavati sa sadašnjih 35 evra na predviđenih 60 evra.

Savet ministara EU će od zemalja zapadnog Balkana zatražiti da pojačaju reformu u domenu pravne države i, u tom kontekstu, borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i ilegalne migracije, a zahtevaće i jačanje administrativnog kapaciteta, bolju kontrolu granica i bolju bezbednost putnih isprava, najavilo je finsko predsedništvo.

Očekuje da će šefovi diplomatije
'dvadesetpetorice' podržati odluku specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Ahtisarija da odloži svoj predlog rešenja statusa do kraja parlamentarnih izbora u Srbiji. Zvaničnici Evropske Komisije naveli su da će to rešenje biti jedinstveno i da neće moći da se smatra uzorom za rešavanja na drugim žarištima u svetu. Evropska Unija, kažu diplomatski izvori, podržava stav Kontakt grupe da Ahtisari Savetu Bezbednosti podnese svoje ocene i preporuke za rešenje statusa kada svi napori za postizanje dogovornog rešenja budu iscrpljeni.

Izvor: RTS

Ministri EU danas s Ahtisarijem o Kosovu


Šefovi diplomatija Evropske unije u Briselu će razgovarati s izaslanikom UN sa status Kosova Martijem Ahtisarijem o njegovim zamislima za budući status te pokrajine.

EU smatra da status mora biti "jasan i održiv" da bi se obezbedila stabilnost i evropska perspektiva celog regiona i zato namerava da se snažno angažuje na Kosovu posle odredjivanja statusa.

Kako su saopštili zvaničnici Evropske komisije, evropski komesar Oli Ren smatra da bi "dugo odlaganje" rešavanja kosovskog problema imalo "nepovoljan upliv na razvoj u regionu".

Ren, visoki predstavnik EU Havijer Solana i finsko predsedništvo EU su zato podržali odluku Ahtisarija da predlog statusa srpskoj i albanskoj strani podnese posle izbora u Srbiji 21. januara, jer je zaključeno da bi usred predizborne kampanje u Srbiji bilo kakva odluka o tome bila teško izvodljiva.

Zvaničnici Evropske komisije naveli su da će kosovski status biti smatran "jedinstvenim rešenjem" i da to za EU neće moći da se smatra "uzorom" za rešavanje drugih "žarišta" u svetu.

Predsednik Evropske komisije, Žože Manuel Barozo i evropski komesar Oli Ren predočili su u četvrtak u Briselu Ahtisariju da EU podržava stav Kontakt grupe da on, pošto svi napori za postizanje dogovornog rešenja budu iscrpljeni, Savetu bezbednosti UN podnese svoje "celovite ocene i preporuke" za rešenje statusa Kosova.

Danas i o viznim olakšicama

Šefovi diplomatija Evropske unije u Briselu će usvojiti mandate za pregovore sa Srbijom i drugim državama regiona o ubrzanom i bržem izdavanju viza gradjanima zapadnog Balkana.

Olakšice i višestruke vize na duži rok su predvidjene za studente, učenike i naučno osoblje, poslovne ljude i novinare iz zapadnobalkanskih zemalja, rekli su zvaničnici EU.

Evropska komisija bi već ovog meseca trebalo da počne pregovore sa zemljama zapadnog Balkana o sporazumima o viznim olakšicama, kao i ugovorima o readmisiji - prihvatanju povraćaja ilegalnih imigranata.

Olakšicama bi, takodje, za sve kategorije gradjana Srbije i regiona bio uprošćen i ubrzan postupak izdavanja viza. Cena "šengenske"
vize za državljane zapadnog Balkana ostaje ista, 35 evra.

Taj region izuzet je iz nedavno usvojene mere EU da se za sve "treće zemlje" od januara 2007. povisi cena te usluge na 65 evra, s obrazloženjem da će nove "biometrijske" vize biti tehnološki mnogo komplikovanije i zahtevati veće troškove administracije EU i konzularnih službi.

Ministrima EU će, u okviru rasprave o zapadnom Balkanu, biti podnesen i godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku zemalja tog regiona i Turske u sprovodjenju reformi za uključivanje u evropske strukture.

Biće data na razmatranje i "Strategija proširivanja" EU, kojom se nalaže preustrojstvo ustanova i mehanizma odlučivanja u EU kao preduslov za budući prijem novih članica u EU, o čemu će konačnu reč dati lideri EU u decembru. (Beta)


Izvor: MTS-Mondo

Pra­vi pre­go­vo­ri
tek će po­če­ti
12. novembar 2006

BE­O­GRAD (Tan­jug) - Ko­or­di­na­tor Dr­žav­nog ti­ma za pre­go­vo­re o bu­du­ćem sta­tu­su Ko­so­va, Slo­bo­dan Sa­mar­džić, iz­ja­vio je u nedelju da od­la­ga­nje ro­ka za pod­no­še­nje pred­lo­ga za Ko­so­vo tre­ba is­ko­ri­sti­ti za re­vi­di­ra­nje do­sa­da­šnjeg pro­ce­sa i da Be­o­grad sma­tra da pra­vi pre­go­vo­ri tek tre­ba da poč­nu.
"To je su­šti­na od­la­ga­nja, jer, sve dru­go bi zna­či­lo po­na­vlja­nje do­sa­da­šnjih ne­u­spe­ha. Mi mi­sli­mo da pre­go­vo­ri, za­pra­vo, tre­ba na pra­vi na­čin tek da poč­nu", re­kao je Sa­mar­džić.
On je ka­zao da je od­la­ga­nje pre­da­je pred­lo­ga za re­še­nje sta­tu­sa Ko­so­va od stra­ne Ah­ti­sa­ri­ja bi­lo oče­ki­va­no od kra­ja sep­tem­bra, od po­sled­nje sed­ni­ce Sa­ve­ta bez­bed­no­sti, ka­da je bi­lo oči­gled­no da se Ru­si­ja us­pr­o­ti­vi­la re­še­nju do kra­ja go­di­ne i da re­še­nje bu­de na­met­nu­to.
"Već ta­da je bi­lo ja­sno da do kra­ja go­di­ne ne­će bi­ti re­še­nja, a to što Mar­ti Ah­ti­sa­ri i ne­ke čla­ni­ce Kon­takt gru­pe ka­žu da je to za­pra­vo iz­la­že­nje u su­sret Sr­bi­ji, da bi oba­vi­la svo­je unu­tra­šnje po­slo­ve i oba­ve­ze, sa­mo je jed­na vre­men­ska ko­in­ci­den­ci­ja. Pra­vi raz­log je ne­sla­ga­nje na ni­vou Kon­takt gru­pe i na ni­vou Sa­ve­ta bez­bed­no­sti ko­ji bi tre­ba­lo da do­ne­su re­le­vant­ne od­lu­ke", oce­nio je Sa­mar­džić.
Na­vo­de­ći da ni­je po­zna­to ka­da će Ah­ti­sa­ri pred­sta­vi­ti svoj pred­log i u ko­joj for­mi će či­tav pro­ces da se na­sta­vi, Sa­mar­džić je re­kao da Ru­si­ja čvr­sto sto­ji na sta­no­vi­štu da bi taj pred­log tre­ba­lo da otvo­ri no­vi krug pre­go­vo­ra, o če­mu i be­o­grad­ski pre­go­va­rač­ki tim već du­go go­vo­ri.
- Ako Ah­ti­sa­ri bu­de pre­ten­do­vao po­no­vo da do­sta­vi ne­ki tekst, oko ko­jeg će se Pri­šti­na i Be­o­grad iz­ja­šnja­va­ti po ono­me "uzmi ili osta­vi", to on­da ni­je do­bro. Ali mi­slim, sa­svim sam si­gu­ran, da to pi­ta­nje još ni­je re­še­no na Kon­takt gru­pi i ovo vre­me od par me­se­ci bi­će sva­ka­ko po­sve­će­no us­po­sta­vlja­nju no­ve sa­gla­sno­sti u okvi­ru Kon­takt gru­pe o to­me ka­kav će taj pa­pir bi­ti i ka­kva će nje­go­va funk­ci­ja bi­ti", re­kao je Sa­mar­džić.
- OVO što se do­go­di­lo je hla­dan tuš u naj­ma­nju ru­ku za al­ban­ski pre­go­va­rač­ki tim i za pri­vre­me­ne or­ga­ne vla­sti - na­sta­vlja Sa­mar­džić. Nji­ma je ne­ko re­kao da će ima­ti ne­za­vi­snost sa­svim si­gur­no do kra­ja 2006. i sad tu, da­kle, sle­de mno­ga ob­ja­šnje­nja i na­knad­na obe­ća­nja. Oni ima­ju na­du da će se to sa­mo od­lo­ži­ti i da će za par me­se­ci ista stvar da na­stu­pi, ali ni­šta vi­še ne­će bi­ti kao što je bi­lo".
Sa­mar­džić ra­ču­na i da su "Al­ban­ci do­volj­no pa­met­ni da vi­de da ova­ko vi­še ne ide i da im ne mo­že 'Bog otac' vi­še po­mo­ći u nji­ho­voj že­lji da bu­du ne­za­vi­sni i da mo­ra­ju ma­lo tru­da da ulo­že da ube­de i Sr­be na Ko­so­vu i Be­o­grad i me­đu­na­rod­nu za­jed­ni­cu u svo­je in­te­re­se".
"Tu bi već on­da ušli u pre­go­va­rač­ki pro­ces i stvar bi se za­vr­ši­la ona­ko ka­ko obe stra­ne us­pe­ju sa po­sti­za­njem kom­pro­mi­sa", za­klju­čio je Sa­mar­džić.


Izvor: Novosti

London sprema zamku
Željko PANTELIĆ, 12. novembar 2006

Od stalnog dopisnika BRISEL
SAVET ministara spoljnih poslova EU raspravljaće o izborima u Srbiji u okviru rasprave o Kosovu i Metohiji, u kojoj će učestvovati i Marti Ahtisari, specijalni predstavnik UN za pregovore o konačnom statusu Kosova, rečeno je “Novostima” u finskom predsedništvu EU, pred zasedanje Saveta ministara u Briselu.

Nije isključeno da ponovo bude potegnuta priča o nastavku pregovora sa Srbijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ali, kako su nam preneli izvori bliski Velikoj Britaniji, London će stopirati u startu svaku ideju o uslovnom nastavku pregovora sa Srbijom, bez dostizanja pune saradnje sa Haškim tribunalom.

Marti Ahtisari će obavestiti ministre spoljnih poslova EU o svojim idejama za rešenje konačnog statusa Kosova, pre svega, kako on smatra da treba da budu zaštićena prava Srba; koji tip decentralizacije bi morao da bude primenjen; koliko bi trebalo da bude opština sa srpskom većinom, kakva ovlašćenja bi imale te opštine i koji tip veza bi imale sa Srbijom; kakva bi trebalo da bude zaštita baštine Srpske pravoslavne crkve.

- Zaključak Saveta ministara o Kosovu i Metohiji će biti sastavljen tek u ponedeljak. Međutim, sigurno je da će se u njemu naći vrlo jasna podrška Martiju Ahtisariju i njegovim naporima da se stigne do rešenja o statusu. Takođe će biti podvučeno da je odlaganje rešenja za Kosovo zbog izbora u Srbiji izraz želje da se ne destabilizuje Srbija ali da će, isto tako, svako sledeće odlaganje rešenja statusa Kosova moći da destabilizuje samo Kosovo. Mi ćemo insistirati na tzv. pobeda-pobeda politici, odnosno stabilna Srbija i konačni status za Kosovo - rekao nam je sagovornik iz EU, koji je želeo da ostane anoniman.

Savet ministara će i formalno odobriti mandat za pregovore o viznim olakšicama i ugovor o readmisiji za Srbiju i druge zemlje zapadnog Balkana, koji su još pre 10 dana usvojili stalni predstavnici država članica EU u Briselu.
U nacrtu zaključaka za Savet ministara, koji su “Novosti” imale ne uvid, šefovi diplomatija će pozvati Evropsku komisiju da počne pregovore o olakšavanju viznog režima već u novembru, izražavajući uverenje da će se pregovori uspešno okončati vrlo brzo. Finsko predsedništvo će posebno insistirati da se sa Srbijom potpiše ugovor o viznim olakšicama do kraja ove godine ili odmah na početku sledeće, u svakom slučaju pre izbora zakazanih za 21. januar.
- Zaključivanje ovih ugovora će biti veoma važno jer će omogućiti jačanje međuljudskih odnosa između građana zapadnog Balkana i država EU - poručiće ministri spoljnih poslova “dvadesetpetorice”, pozivajući se na solunsku agendu.

STALNI DIJALOG
U OKVIRU tzv. pojačanog stalnog dijaloga između EU i Srbije, u ponedeljak u Brisel dolazi delegacija iz Beograda, predvođena Radovanom Jelašićem, guvernerom Narodne banke Srbije. Glavne teme ove runde dijaloga biće monetarno-fiskalne.
Sagovornici iz EU će tražiti dodatna objašnjenja oko srpskog Nacionalnog investicionog plana i toga koliko on može da utiče na makroekonomsku stabilnost i fiskalnu konsolidaciju. Naime, u EU postoji bojazan da bi NIP mogao da pokrene inflaciju i novi talas korupcije. Iz tih razloga će biti upućen i zahtev da se uspostavi nezavisna agencija koja bi kontrolisala način na koji se troši novac iz NIP-a.

DINKIĆ DOBRODOŠAO
KOMESAR za proširenje EU Oli Ren razgovaraće u ponedeljak sa predsednikom G 17 plus Mlađanom Dinkićem u Briselu. U vreme kada je poseta ugovarana, Dinkić je bio na funkciji ministra finansija u Vladi Srbije.
Iz Beograda je u Brisel stiglo obaveštenje da Dinkić nije više ministar finansija i član Vlade Srbije, ali je iz Renovog kabineta poslat sledeći odgovor:
- Gospodin Dinkić je uvek dobrodošao gost, u bilo kom svojstvu.


Izvor: Novosti

Vizner za nezavisnost Kosova

Frenk Vizner, specijalni izaslanik SAD, najavio da će krajem januara objaviti odluku o Kosovu "u skladu sa očekivanjem Albanaca"

BEOGRAD - Specijalni izaslanik SAD za status Kosova Frenk Vizner najavio je da će Priština i Beograd krajem januara 2007. godine dobiti odluku posrednika UN Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosova. U izjavi za prištinsku TV 21, Vizner je naglasio da "zna da će odluka o statusu biti u skladu sa očekivanjem većine na Kosovu".
- To su legitimne aspiracije koje SAD podržavaju. Amerika je na Kosovu već osam godina i verujemo da Kosovo zaslužuje da odluči o svojoj budućnosti - rekao je Vizner.
Američki diplomata je, dakle, sasvim jasno i neuvijeno poručio da će Kosovo već krajem januara sledeće godine, desetak dana posle parlamentarnih izbora u Srbiji, biti nezavisno?!
DSS, prema rečima portparola Andreje Mladenovića, neće da komentariše Viznerovu izjavu dok se ne "uveri u njenu autentičnost". U potpunu verodostojnost Viznerove izjave sumnja i politički analitičar Dušan Janjić.
- Vizner odlično zna da Ahtisari ne može da donese rešenje, već samo da daje predloge. Drugo, i Vizner i svi ostali međunarodni zvaničnici znaju da odluke u tako kratkom roku neće biti. Čak će Kosovo sada još niže pasti na listi američkih prioriteta, tako da rešenje može i dodatno da se odloži. Zato i ne verujem da bi Vizner sada davao takve sudove i slao tako direktne poruke - kaže Janjić. On sumnja i u "loše namere" nekih krugova u Beogradu, koji, kako kaže Janjić, "možda i namerno puštaju ovako sirove vesti iz Prištine samo da bi proturali tezu kako su i Amerikanci bili za nezavisnost Kosova, ali smo ih mi sprečili".
(G. Đ.)

Izvor: Press

Ахтисари разговарао са Савјетом министара ЕУ о Косову

БРИСЕЛ, 13. новембра 2006. (Бета) - Изасланик УН за статус Косова Марти Ахтисари изнео је данас шефовима дипломатија Европске уније у Бриселу "биланс" својих настојања за постизање решења статуса Косова, рекли су агенцији Бета британски извори заседања.

Ахтисари је четрдесетак минута образлагао шта је досад учинио и
какве су његове кључне замисли о предлогу статуса Косова и упознао
је европске министре са оценама и закључцима са последњег састанка
Контакт групе, а потом је одговарао на њихова питања.

Изасланик УН је напустио здање Савета министара ЕУ без изјаве за
јавност и новинарима је само рекао да за то "нема времена" јер жури.

На питање да ли је у Ахтисаријевом излагању било речи о неком већ
структурисаном предлогу или јасним одредницама замишљеног решења,
британски званичници су одговорили да је то био превасходно "биланс",
односно да је изасланик УН свео све оно што је досад учинио.

Велика Британија, како су рекли ови извори, подржава "решење
статуса", уз уважавање околности да је до померања подношења
Ахтисаријевог предлога дошло због одржавања избора у јануару у
Србији.

Европски министри ће по завршетку данашње расправе о Косову издати
закључке.

Izvor: RTRS

Rešenje je u pregovorima

BEOGRAD i Prištinu treba pustiti da pregovaraju. Nadam se da će odlaganje predstavljanja predloga rešenja Martija Ahtisarija biti prilika upravo za nastavak pregovora, za razgovore o mnogobrojnim temama, o kojima do sada nije bilo saglasnosti - poručuje Tomas Flajner, profesor iz Švajcarske i stalni savetnik Srpskog pregovaračkog tima za status Kosova i Metohije, u razgovoru za "Novosti".
* Da li se pregovarački proces približio kraju?
- Iskreno se nadam da nije. On je, u stvari, tek počeo. U ovakvim pregovorima, potrebno je razgovarati o velikom broju detalja, kojih se mi još nismo ni dotakli u dosadašnjem toku procesa.
* Ko je odgovoran za to?
- Odgovorna je činjenica da neko misli da sve ovo može da se završi za nekoliko meseci, a to je iluzija. Pogledajte primere, poput Kipra, ili Izraela - u slučajevima secesije, ili u etničkim konfliktima - ne postoji istorijski presedan da je rešenje pronađeno za tako kratko vreme. U takvim prilikama najčešće se utroše godine mukotrpnog pregovaranja.
* Slažete li se s mišljenjima da je kosovski problem jedan od konflikata koje je, zapravo, nemoguće rešiti?
- Ne slažem se. Smatram da rešenje postoji, ali da ga mogu pronaći samo dve strane, sporazumom. Niko treći ne može biti u stanju da nametne trajno i kvalitetno rešenje.
* Kakva bi onda trebalo da bude uloga vođe pregovora Martija Ahtisarija?
- Međunarodni pregovarač treba da kontroliše pregovarački proces, da određuje termine sastanaka, zatim, da razmotri da li da se razgovara u manjim ili većim grupama, i slično. Dve strane - timovi Beograda i Prištine - treba da brinu o sadržaju. Desilo se, međutim, da međunarodni pregovarač pokušava da preuzme kontrolu nad sadržajem pregovora, a to ne bi trebalo da bude njegov posao. Ponavljam, za rešenje je potreban sporazum dve strane u pregovorima.
* Učestvovali ste u pregovorima o decentralizaciji Pokrajine - smatrate li da je to pitanje pokrenuto s mrtve tačke?
- Mislim da jeste. Sada tačno znamo kakve su pozicije dve strane, a to je dobra osnova za nastavak razgovora.
* Nadate li se novom sastanku pregovaračkih timova o decentralizaciji? Koliko ih je još potrebno da bi se pronašla formula za lokalnu vlast na Kosovu?
- Ne možete predvideti koliko je još sastanaka neophodno. Možete samo pobrojati sve detalje o kojima treba da se razgovara. Njih je mnogo, pa je, da bi se pronašlo rešenje, potrebno mnogo znanja, odlučnosti i - pregovora.

NAPREDAK
* U KOJOJ oblasti je, prema vašem zapažanju, do sada ostvaren najveći napredak?
- Nisam bio na svim sastancima, pa ne mogu detaljno o tome da govorim. Rekao bih da je u razgovorima o crkvenim temama bilo najviše pomaka.


Izvor: Vecernje novosti