Данас одговор Приштине
Формула пет плус један
Марти Ахтисари затражио „већу флексибилност” представника косовских институција о броју нових општина

ПРИШТИНА – Главни приштински преговарачки тим требало би да усвоји коначне одговоре на захтев специјалног представника УН за статус Косова Мартија Ахтисарија, који је затражио „већу флексибилност” представника косовских институција о броју нових општина са српском већином у Покрајини.

У предлогу који је ове седмице Канцеларија Мартија Ахтисарија доставила Приштини, према наводима медија, албанском преговарачком тиму се сугерише да коригује понуду која је изношена на преговорима о децентрализацији у Бечу и да буде повећан број нових општина са српском већином на Космету.

Ахтисари, који сутра стиже у Приштину, није у свом предлогу прецизирао број нових општина.

Медији наводе да приштински преговарачки тим има одговоре на сугестије Ахтисарија, али је доношење главних одлука одложено за данас.

Приштинска штампа најављује да ће за три става за које је Ахтисари тражио додатне аргументе, албански тим понудити „читав спектар одговора”.

Није, међутим, прецизирано о којим је ставовима реч, али је указано да ће преговарачи косовских Албанаца у понуди за нове општине остати при формули 5+1. (Танјуг)

-----------------------------------------------------------

Саопштење државног тима за Космет

Нема промене става

Државни тим за политичке разговоре о будућем статусу Космета саопштио је јуче да је њихов став о питању повраћаја имовине Српске православне цркве изнет на преговорима у Бечу 18. јула и да није претрпео никакве измене. „Написи у штампи да је преговарачки тим упутио било какав захтев Привременој скупштини Косова, а посебно захтев да се донесе lex specialis о повраћају имовине само СПЦ, немају никаквог основа и плод су неспоразума”, наведено је у саопштењу.

У саопштењу се подсећа да је став државног тима сажето формулисао председник Србије Борис Тадић када је, на првој рунди преговора о будућем статусу Косова и Метохије, рекао да би се, усвајањем прецизне компромисне формуле коју је наша делегација изнела 18. јула, ово питање могло решити. „Привремене институције би прихватиле начело повраћаја имовине цркви и обавезале се да врате део њених добара који су сада јавна својина и истовремено улазе у договорене заштитне зоне око манастира и других споменика”, рекао је Тадић.
Председник Србије је истакао да би се та добра вратила „када би се у утврђеном року од неколико месеци на Косову и Метохији донео закон о повраћају имовине. Друга добра која су сада јавна својина, а улазе у договорене заштитне зоне, СПЦ би одмах откупила по њиховој тржишној цени”. (Танјуг)


Izvor: Politika

 PRIŠTINA UTVRĐUJE ODGOVORE NA ZAHTEVE AHTISARIJA

Očekuje se da glavni prištinski pregovarački tim usvoji konačne odgovore na zahtev specijalnog predstavnika UN za status Kosova Martija Ahtisarija, koji je zatražio 'veću fleksibilnost' predstavnika kosovskih institucija o broju novih opština sa srpskom većinom u pokrajini.

U predlogu koji je ove sedmice Kancelarija Martija Ahtisarija dostavila Prištini, prema navodima medija, albanskom pregovaračkom timu se sugeriše da koriguje ponudu koja je iznošena na pregovorima o decentralizaciji u Beču i da bude povećan broj novih opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Ahtisari, koji u utorak stiže u Prištinu, nije u svom predlogu precizirao broj novih opština.

Mediji navode da prištinski pregovarački tim ima odgovore na sugestije Ahtisarija, ali je donošenje glavnih odluka odloženo za sutra.

Prištinska štampa najavljuje da će za tri stava za koje je Ahtisari tražio dodatne argumente, albanski tim ponuditi 'čitav spektar odgovora'.

Nije, međutim, precizirano o kojim je stavovima reč, ali je ukazano da će pregovarači kosovskih Albanaca, u ponudi za nove opštine ostati pri formuli 5+1.


Izvor: RTS

U predlogu deset opština
D. DAMJANOVIĆ, 21. avgust 2006

BEČ - Nastavak pregovora o praktičnim pitanjima na Kosovu i Metohiji u Beču očekuje se u prvoj polovini septembra, posle serije razgovora koje će izaslanik UN za status Pokrajine Marti Ahtisari i međunarodni eksperti, ove i naredne sedmice, obaviti u Prištini i Beogradu.

Remi Durlo, šef Informativne službe Ahtisarijeve kancelarije, potvrdio je danas Tanjugu da specijalni izaslanik za status danas po podne stiže u Prištinu i da će se na Kosovu zadržati do petka.

U ta četiri dana, Ahtisari će se sastati sa zvaničnicima UNMIK-a, odvojeno sa predsednikom i premijerom Kosova i zatim sa kompletnim prištinskim pregovaračkim timom.

Predviđen je, dodao je Durlo, susret Ahtisarija sa nosiocem Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliverom Ivanovićem.

Ahtisari bi u četvrtak trebalo da poseti severni deo Kosova, gde ima zakazan sastanak sa predsednicima tri srpske opštine.

U Prištini od juče boravi Ahtisarijeva prethodnica - ekspertski tim za decentralizaciju i zaštitu prava manjinskih zajednica, naveo je Durlo.

UNOSEK je prošle nedelje u Prištinu poslao četrnaestu verziju predloga o nadležnostima novih opština sa srpskom većinom na KiM.

Radi se, rekao je Durlo Tanjugu, o do sada najdetaljnijem predlogu, izrađenom na osnovu dosadašnjih pregovora, a koji ne sadrži broj opština, već se tiče njihovih nadležnosti.

Durlo je, međutim, dodao da predlog u jednom delu pominje deset opština, ali se tu radi o postojećim opštinama sa srpskom većinom na Kosovu i predlozima o novim jedinicama, a oko kojih je između Prištine i Beograda u dosadašnjim pregovorima bilo najmanje sporova.

Durlo je objasnio da predlog Ahtisarija u delu vezanom za odnos centralne vlasti prema lokalnim vlastima predviđa više opcija, i to u sferama imenovanja šefova policije, sudija, tužilaca i drugih lokalnih zvaničnika.

U živu aktivnost UNOSEK-a uključio se i izaslanik EU za status KiM Štefan Lene, koji boravi u Prištini, i koji će sa ekspertima kosovskog tima nastaviti razgovore o ekonomiji, jedne od tema pokrenutih na pregovorima o praktičnim pitanjima u Beču.

Od na KiM će biti i misija UNOSEK-a i Saveta Evrope i UNESKO-a koja će posetiti dvadesetak pravoslavnih crkava i spomenika, oko kojih se vode pregovori o zaštiti verskog i kulturnog nasleđa u pokrajini.

Aktivnosti Ahtisarija i njegovih saradnika do kraja meseca usmerene su samo ka Prištini, a njihov dolazak u Beograd, očekuje se tek početkom septembra, rekao je Durlo, dodajući da u Beogradu treba očekivati ekspertski tim za decentralizaciju i zaštitu manjinskih zajednica.


VRAĆA SE ROAN
REMI Durlo je najavio da će sledećim rundama pregovora o praktičnim pitanjima predsedavati Ahtisarijev zamenik Alber Roan, koji se iduće sedmice vraća na posao, posle dužeg lečenja.


FLEKSIBILNOST
IAKO očekuju da će Ahtisari od sagovornika na Kosovu zatražiti veću fleksibilnost u pregovorima o decentralizaciji, prištinski mediji navode da kosovska delegacija ne odustaje od predloga da se osnuje pet novih opština sa srpskom većinom, uz proširenje opština Novo Brdo i Gračanica, dok srpska strana traži da ih bude 12.
POSEBNO SEVERNA MITROVICA
SRPSKA lista za Kosovo i Metohiju dostavila je specijalnom izaslaniku generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Martiju Ahtisariju predlog za decentralizaciju koji sadrži kompletnu dokumentaciju koja podržava njihov predlog za osam novih opština u kojima bi većinsko stanovništvo bilo srpsko, saznaje FoNet.
Srpska lista je glavnom međunarodnom pregovaraču uputila listu opština na kojoj su Severna Mitrovica kao posebna opština, Prilužje, Gračanica, Lipljan, Ranilug, Novo Brdo, Parteš i Vrbovac.
Kako FoNet saznaje, u izvorima bliskim albanskom pregovaračkom timu u Prištini, predlog Srpske liste o novim opštinama smatra se prihvatljivim, sem opština Lipljan i Prilužje, na čije formiranje Albanci imaju primedbe.
Očekuje se da će nedoumice razrešiti Ahtisari i Kontakt grupa, a članovi Srpske liste veruju da će kompletan njihov predlog o decentralizaciji biti prihvaćen.
Srpska lista je sa ovim predlogom upoznala i relevantne političke faktore u Beogradu, kao i pregovarački tim, ali nikakvih zvaničnih reakcija nije bilo.

POMINjE SE I POPUŠTANjE

DOLAZAK Martija Ahtisarija u Prištinu dobio je veliki publicitet u albanskim medijima. U štampi se navodi da će albanski pregovarački tim ostati pri ranijem stavu, odnosno formuli 5 prema 1, što bi značilo da od tridesetak kosovsko- metohijskih opština, Srbi mogu imati samo pet: Zvečan, Leposavić i Zubin Potok na severu Kosova i Štrpce na jugu, iako pojedini nezavisni elektronski mediji prenose uveravanja de će, ipak, albanska strana morati da popusti. Albanci su predvideli mogućnost da se formiraju opštine Gračanica i Ranilug, kao nove opštine sa većinskim srpskim stanovništvom, ali ne pristaju da severna Kosovska Mitrovica bude opština, što je ona danas, zahtevajući da bude jedinstven grad.
Kako "Novosti" iz albanskih izvora saznaju, Ahtisari je najavio mogućnost osnivanja opština i u Metohiji, jer albanska strana u dosadašnjim pregovorima nije predvidela mogućnost da se bilo koja formira na ovom delu južne pokrajine, računajući na stanje svršenog čina. Metohija je pre sedam godina, izuzimajući deo Orahovca, Veliku Hoču, Goraždevac, etnički potpuno očišćena od Srba.
Među srpskim analitičarima preovlađuje mišljenje da će Albanci i ovoga puta nuditi minimum, da bi izvukli maksimum i da bi formiranje opština na osnovu postojećeg stanja bilo priznavanje etničkog čišćenja.


Izvor: Novosti

Џерард Галучи, регионални администратор УНМИКА
Северна Митровица – посебна општина
Нова општина ће имати полицијску управу, а локална власт ће сама обављати одабир командира полиције


КОСОВСКА МИТРОВИЦА – Одлука Срба са севера Косова и Метохије да у Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку прогласе ванредно стање и прекину све контакте са привременим косовским институцијама док се не пронађу починиоци убиства српског младића Миљана Весковића и оружаног напада на бензинску станицу код Звечана, ни после два и по месеца не престаје да брине представнике међународне заједнице, о чему сведочи и саопштење које је Контакт група објавила протеклог викенда, а у којем се, између осталог, изражава забринутост због овог проблема.

Представници УНМИК полиције упутили су недавно 500 припадника ове полиције на север Косова, у циљу обезбеђивања реда и закона у овом подручју. У разговору о ситуацији у овом делу покрајине, регионалног представника Унмика за север Косова и Метохије, Американца Џерарда Галучија, питали смо и због чега више од половине недавно распоређених припадника Унмик полиције патролира северним делом Косовске Митровице, кад су се злочини последњих месеци догађали у општини Звечан.

– Не могу вам рећи колико је тачно полицајаца размештено на северу Косова. Податак о 500 полицајаца је својевремено изнео Кај Витруп, комесар УН полиције. Тачно је да 50 одсто од распоређених полицајаца патролира северним делом Митровице, управо зато што је у питању урбана средина.

• Па зар и Звечан није урбана средина где су се догађали, почев од априла, пуцњаве, гранатирања, па чак и убиство младића из села Житковца?

– Рекао сам да је половина од укупног броја полицајаца у Митровици, а остали су распоређени у три општине. Међутим, не треба изгубити из вида чињеницу да у северној Митровици има и Албанаца, па је одређен број и албанских полицајаца распоређен у Митровици.

• Од када су почели преговори о коначном статусу Космета чуло се више предлога о томе да би Косовска Митровица могла да има некакав посебан статус. Да ли Ви видите Митровицу као јединствен град, подељен на јужни и северни, мултиетнички део, или ће се евентуално питање града решити по принципу дистрикта Брчко?

– Сви јасно разумеју да ће у оквиру статуса постојати једна нова општина, и то нова северна општина која ће бити апсолутно иста као и друге децентрализоване општине. Имаће своју изабрану локалну власт, локално судство, тужиоца, сама ће убирати порез, имаће компетенције када је у питању образовање, здравство, култура... Оно што иначе брине српску заједницу, а биће решено децентрализацијом, јесте да ће Северна Митровица имати полицијску управу, а локална власт ће сама вршити одабир командира полиције.

• Постоји ли шанса да северна Митровица и општина Звечан буду јединствене, онако како то предлаже српска страна?

– Међународна заједница је чула предлог Координационог центра, а још увек није познато да ли ће се Митровица и Звечан спојити.

• Међу српским становништвом се све чешће чује да би се нови немири на Косову могли очекивати крајем септембра? Имате ли ви такве информације?

– Нема индиција да би било шта екстремно могло да се догоди. Ипак, ми смо спремни за сваку ванредну ситуацију.

• Да ли Вам је познато да УНХЦР има план који предвиђа егзодус око 70.000 Срба у случају проглашења независности Космета, који би прибежиште могли да пронађу на северу?

– Све је могуће. Уколико ствари заиста измакну контроли могло би свашта да се догоди. Уосталом, не треба да губимо из вида чињеницу да руководство са севера Косова врло јасно тражи поделу Косова. Уколико лидери са севера заиста учине ствари провокативним, то ће се врло лоше одразити на Србе јужно од Ибра. Циљ међународне заједнице је да сви остану тамо где јесу. Да се нико не сели.

• Уочљиво је да се представници Унмика из северног дела Косовске Митровице селе у јужни, албански део. Да ли особље Унмика страхује од нечега?
– Па, немам информацију о томе да се особље масовно измешта на југ. Људи се селе, али ипак немам коментар на ваше питање.


Izvor: Politika / Б. Радомировић

Ahtisari u Prištini
Priština -- Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Kosovo Marti Ahtisari doputovao je danas u Prištinu.

Ahtisari će u naredna tri dana s međunarodnim i lokalnim zvaničnicima razgovarati o unapređenju pregovaračkog procesa. Remi Durlo, portparol Ahtisarijeve kancelarije, za B92 navodi da je cilj Ahtisarijeve posete podstrek napretku pregovora o decentralizaciji i pravima zajednica.

"On će pokušati i da o nekim pitanjima, poput decentralizacije i manjinskih prava, razgovara na političkom nivou, ali samo ako ta pitanja nisu rešili eksperti koji su već u Prištini i koji su juče i danas razgovarali sa albanskom stranom. Održavanje tehničkih pregovora zavisi od ishoda razgovora o decentralizaciji, ali i od posete eksperata Beogradu, zakazane za sledeću nedelju", kaže Durlo.

Osim razgovora s predstavnicima Albanaca, Srba i međunarodne zajednice, Ahtisari će u četvrtak posetiti Kosovsku Mitrovicu, a u petak, pre napuštanja Kosova, održaće konferenciju za novinare na kojoj će obavestiti javnost o rezultatima posete.

Poseta Beogradu nije predviđena.

Lene traži dopunu predloga za manjine

Izaslanik Evropske unije za pregovore o statusu Kosova Štefan Lene izjavio je danas u Prištini da kosovska strana treba da dopuni predlog o zaštiti prava nacionalnih zajednica. Posle sastanka s liderom Demokratske partije Kosova Hašimom Tačijem, Lene, koji predvodi jednu od ekspertskih ekipa UNOSEK-a koje borave na Kosovu, tražio je veće angažovanje Prištine u procesu utvrđivanja statusa. "Proces ulazi u završnu fazu. Mislim da je poseta Ahtisarija veoma značajna i da će on dati vrlo jasne preporuke za pregovaračku ekipu Kosova", kaže Lene.


Izvor: B92

"Bliski istok usporava Kosovo"
Vašington, Novi Sad -- Krize u Libanu, Iraku i Avganistanu mogle bi da uspore rešavanje statusa Kosova, ocenjuju analitičari u Vašingtonu.

Uprkos ocenama analitičara u Prištini da današnji dolazak glavnog međunarodnog pregovarača Martija Ahtisarija na Kosovo ukazuje da se ubrzava pregovarački proces i da bi Ahtisari već u septembru mogao da objavi predlog rešenja statusa, analitičari u SAD, na koje se poziva Glas Amerike, ne veruju da je takav scenario verovatan.

"Globalne krize mogu samo da otežaju i uspore proces pregovora o statusno-neutralnim pitanjima poput decentralizacije, zaštite verskih objekata, prava manjinskih zajednica i ekonomije", navodi Glas Amerike. Prema rečima direktora za istočnoevropske studije u centru Vudro Vilson Martina Slecingera, pregovori o budućem statusu Kosova će, zbog situacije na Bliskom istoku, biti definitivno usporeni. "Rešenje kosovskog pitanja će zahtevati više resursa, više vremena i više energije međunarodne zajednice nego što je to bio slučaj do sada", rekao je on.

Direktor Instituta za strateška pitanja u Vašingtonu Ben Vorks kaže da to pitanje neće biti rešeno preko noći, a Danijel Server, direktor Balkanske inicijative u Institutu za mir, kaže da je za ubrzanje procesa odlučivanja neophodna politička volja u međunarodnoj zajednici, ali da ona sada ne postoji. "Događaji na Bliskom istoku će usporiti i otežati pregovore i postizanje jasnog rešenja statusa Kosova pošto su lideri glavnih evroatlantskih zemalja preokupirani bliskoistočnim i drugim pitanjima", rekao je on.

"Vojvodina adut za Kosovo"

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš kaže da vojvođanska administracija mora preuzeti inicijativu kada je reč o budućem statusu autonomnih pokrajina jer to može da bude i presudni adut u pokušaju da Kosovo bude sačuvano u sastavu Srbije. Kostreš je za današnji Dnevnik rekao da je nužan jasan signal i međunarodnim pregovaračima i kosovskim političkim akterima da je Srbija drugačija od one kojom je vladao Slobodan Milošević. Kostreš kaže da bi davanje pune autonomije Vojvodini bio dokaz da je Srbija demokratična i da se približava evropskim standardima, dokaz koji bi bacio drugačije svetlo na nameru Srbije da sačuva Kosovo unutar svojih granica.


Izvor: B92

Petina za manjine
D. DAMJANOVIĆ, 22. avgust 2006

PRIŠTINA - Uoči dolaska specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija na Kosovo i Metohiju, nije se pouzdano znalo s kojim se predlozima dolazi u glavni grad južne pokrajine. Međutim, u podne se u Prištini, u kabinetu predsednika Pokrajine Fatmira Sejdijua, sastao albanski pregovarački tim, koji je predstavio predlog ekspertske grupe koja je došla kao prethodnica Ahtisarija. Na konferenciji za štampu, koja je posle toga održana, nije rečeno koliko međunarodni posrednik predlaže novih opština za Srbe na Kosovu i Metohiji, ali su albanski elektronski mediji tvrdili da će Ahtisari predložiti - deset. Novina je predlog da se ograniči pravo centralnih kosovskih institucija da suspenduju odluke opštinskih skupština i zahtev za obezbeđenje 20 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova za manjinske zajednice, što bi bila petina od ukupnog saziva.

Izaslanik EU Štefan Lene izjavio je u Prištini da kosovska strana mora da dopuni predlog o pravima manjinskih zajednica, u skladu sa evropskim standardima.

- Proces u pregovorima o decentralizaciji ulazi u završnu fazu i smatram da je četvorodnevna poseta Ahtisarija Kosovu veoma značajna, jer će on dati podršku pregovaračkom timu Prištine - rekao je Lene.

Na pitanje albanskih novinara da li je iste preporuke dao i Beogradu, i zašto ovoga puta posećuje samo Prištinu, Lene je odgovorio da je to pitanje za Ahtisarija, ali je sigurno da se sva pitanja vezana za status Kosova moraju rešavati na korist svih koji ovde žive.

Kako je predviđeno, Marti Ahtisari će posetiti i sever Kosmeta i razgovarati sa predstavnicima Srba u opštinama Zubin Potok, Zvečan i Leposavić, posle čega će biti mnogo jasnije sa kojim je paketom predloga došao na KiM. Predviđeno je da u petak Ahtisari održi konferenciju za novinare u Prištini.


VEĆE NADLEŽNOSTI

PREGOVARAČKI tim Beograda neće odustati od koncepta povećanog broja novih srpskih opština na Kosovu i Metohiji koje će imati veće nadležnosti, rekao je juče član tima Slobodan Samardžić.

- Mi imamo koncept povećanog broja opština sa srpskom većinom koji se zasniva na čvrstim kriterijumima i principima koji su već nekoliko puta obrazlagani na pregovorima u Beču - to je 12 opština - rekao je Samardžić agenciji Beta.
SASTANAK U SREDU

IZASLANIK generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari sastaće se u sredu, 23. avgusta, u Prištini sa predsednikom Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliverom Ivanovićem, saopštili su juče predstavnici te liste.

Istog dana, ali nešto ranije, predstavnici Liste, Oliver Ivanović, Goran Bogdanović i Ranđel Nojkić sastaće se u Prištini sa šefom diplomatije Slovačke Janom Kubišom.


KOSOVO U SENCI BLISKOG ISTOKA

VAŠINGTON - Analitičari u Vašingtonu ne veruju u procene da dolazak međunarodnog pregovarača Martija Ahtisarija na Kosovo ove sedmice signalizira ubrzanje procesa rešavanja konačnog statusa Kosova i upozoravaju da bi taj proces, zbog bliskoistočne krize, mogao da bude usporen.

Direktor Istočnoevropskih studija u Centru "Vudro Vilson" Martin Slecinger izjavio je da će pregovori o budućem statusu Kosova zbog situacije na Bliskom istoku biti definitivno usporeni.

- Rešenje kosovskog pitanja će zahtevati više resursa, više vremena i više energije međunarodne zajednice nego što je to bio slučaj do sada - rekao je on. Slecinger je ocenio da bi međunarodna zajednica, u slučaju da Kosovo dobije nezavisnost, morala čak i da pojača vojno prisustvo u regionu.

On je dodao da će u svetlu teške i nerešene bliskoistočne krize, interesovanje za Balkan pasti na još niži nivo i da bi rešavanje kosovskog pitanja moglo da ostane u senci događanja na Bliskom istoku.

Direktor istraživačkog Instituta za strateška pitanja u Vašingtonu Ben Vorks istakao je da "kosovsko pitanje neće biti rešeno preko noći".

Direktor Balkanske inicijative u Američkom institutu za mir Danijel Server smatra da je, pored toga, za ubrzanje procesa odlučivanja o kosovskom statusu neophodna politička volja u međunarodnoj zajednici.


Izvor: Novosti

Samoopredeljenje blokira Skupštinu
Priština -- Pristalice pokreta Samoopredeljenje blokirale sve izlaze iz Skupštine Kosova.

Pristalice bivšeg studentskog lidera Aljbina Kurtija blokirale su izlaze iz Skupštine, u kojoj je završen sastanak pregovaračke delegacije Kosova i specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija. Samoopredeljenje se protivi pregovorima s Beogradom jer smatra da odluka o statusu Kosova treba da bude doneta na osnovu referenduma kosovskih Albanaca.

Marti Ahtisari se jutros u Prištini sastao s predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom i premijerom Agimom Čekuom, a potom i s članovima pregovaračkog tima Kosova. Za popodne je planiran susret s liderom Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliverom Ivanovićem.

Predlog: 10 umesto 20 poslanika

Priština predlaže da u parlamentu Kosova predstavnici zajednica imaju garantovanih 10 mesta umesto dosadašnjih 20. Kako je izjavio član kosovskog tima u pregovorima o zaštiti prava nacionalnih zajednica Fatmir Ljimaj, predlog podrazumeva da bude povećan kvalitet, a smanjen kvantitet. "Ako zajednice na parlamentarnim izborima dobiju pet mesta, imale bi garantovanih pet, ali ako bi dobile 11 mesta, ne bi imale dodatnih mesta, ostale bi s brojem koji su dobile na izborima", objasnio je Ljimaj.

Izvori bliski kosovskoj delegaciji rekli su da se eksperti kancelarije glavnog pregovarača Martija Ahtisarija nisu saglasili s tim predlogom i da će to pitanje svakako biti jedna od ključnih tema razgovora sa Ahtisarijem.


Izvor: B92

Albanci odbili Ahtisarija
D. DAMJANOVIĆ, 24. avgust 2006


RAZGOVORI između specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o Kosovu Martija Ahtisarija, koji su minulih dana vođeni iza zatvorenih vrata, sa pregovaračkim timom Kosova, po svemu sudeći, zapeli su oko nadležnosti, a ne oko broja novih opština. Albanci su ostali pri stavu o pet novih opština, s tim što bi se Gračanici i Novom Brdu pripojile još neke katastarske jedinice, a srpska strana je zatražila još tri: Prilužje, Lipljan i Vrbovac u Kosovskom Pomoravlju. Međutim, kako su juče pojašnjavali albanski elektronski mediji, pozivajući se na svoje izvore u albanskom pregovaračkom timu, suština problema je oko nadležnosti novih opština. Albanci neće da prihvate Ahtisarijev predlog za tako široku opštinsku autonomiju Srba, koja podrazumeva samostalno školstvo, zdravstvo, sudstvo, socijalnu zaštitu, imenovanja starešina u policiji nezavisno od Prištine, što bi, prema njihovom mišljenju, značilo da se opštinska vlast izjednačava sa centralnom.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu juče je ponovio da albanska strana ostaje pri stavu da se Srbima da pet novih opština, sa proširenjem Gračanice i Novog Brda, ali da ne može da prihvati tolika ovlašćenja. On je, kako je prenela RTV Kosova, rekao da će Srbi sa sadašnjim i budućim imati 10 opština, što je 24 odsto teritorije Kosova.
Sejdiu je izostavio da pojasni da albanska strana sve to nudi, na osnovu faktičkog stanja na Kosmetu, prenebregavajući činjenicu da su mnogi delovi pokrajine etnički očišćeni i iz njih izgnano četvrt miliona Srba. U ovim pregovorima ne pominje se Metohija, koja je gotovo u potpunosti etnički očišćena od Srba.

Kurti - krivično?

DEO albanskih elektronskih medija javio je juče da su istražni organi tokom minulog dana pisali prekršajne i krivične prijave protiv 70 članova pokreta "Samoopredeljenje” koji su, prethodnog dana blokirali zgrade Skupštine Kosova i UNMIK-a, sprečavajući razgovore Ahtisarija sa albanskim čelnicima. Mediji javljaju da je do podneva podneto 37 prekršajnih prijava i tri krivične, od čega jedna Arbenu Kurtiju, vođi ove organizacije. Prilikom intervencije, lakše povrede zadobila su 23 policajca i demonstranta.


"ULTIMATUM PRIŠTINI"

MARTI Ahtisari dao je pregovaračkom timu Albanaca "ultimatum" da, za tri dana, promeni stavove u vezi sa manjinskim pravima i da preispitaju platformu o decentralizaciji, piše juče "Koha ditore", pozivajući se na strane izvore.
Ahtisari je od Prištine zatražio da bude "mnogo izdašnija", naveo je list. Podsećajući da se razgovori Ahtisarija sa zvaničnicima u Prištini nastavljaju, "Zeri" je preneo izjavu portparola kancelarije izaslanika UN za Kosovo u Beču Remija Durloa da je juče "bilo napretka u nekim oblastima", ali je odbio da iznese detalje.


Izvor: Novosti

Marti Ahtisari završio posetu Kosovu
Albanci popustili

Kosovski pregovarački tim u protekla četiri dana, koliko je u Prištini boravio glavni pregovarač Marti Ahtisari sa svojim timom (Unosek), popustio je pod pritiskom međunarodnih diplomata, a u korist srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Prva ocena stanja, saznaje „Blic“, biće 31. avgusta u Beču kada će Ahtisari imati sastanak sa Kontakt grupom, a potom i oko 15. septembra u Njujorku, i to na najvišem nivou. Tada bi Ahtisari trebalo da dobije zeleno svetlo za pripremljeni paket rešenja oko tehničkih pitanja i osnovne naznake budućeg rešenja statusa sa kojima izlazi pred Savet bezbednosti, najverovatnije 18. septembra.

Priština je ostala pri stavu pet plus jedna nova srpska opština, ali je pristala da poveća površine novim selima.

Ahtisari i kosovski tim za sada se nisu složili oko rešenja za Kosovsku Mitrovicu. I Ahtisari je juče pred novinarima priznao da je „rešenje za Mitrovicu najdelikatnije“. Kosovski tim insistira da to bude jedna opština sa dve opštinske jedinice (severna i južna) koje bi povezivalo jedno zajedničko telo. Po saznanjima „Blica“, Ahtisari se nije složio sa stepenom nadležnosti tog tela i tražio je da ima manje kompetencije. Time bi, kako se taj njegov zahtev tumači u Prištini, severna i južna Mitrovica praktično ipak bile dve odvojene opštine. Ahtisari je zatražio i veću fleksibilnost kosovskih Albanaca oko nadležnosti opština.

Iako su pojedini prištinski mediji naveli da je Ahtisari „zadovoljan širokogrudošću“ kosovske strane, kako za „Blic“ kaže međunarodni diplomata blizak Unoseku, „posao još nije završen“. Nezvanično, Unosek će insistirati na još opština.

Pregovarački tim Albanaca pristao je na predlog Unoseka o 12 plus tri zaštitne zone za najznačajnije srpske svetinje na KiM. Po predlogu međunarodnog tima, zaštitne zone imale bi Pećka patrijaršija, Sokolica, Gorioč, Zočište, Dečani, Sveti Arhangeli, Banjska, Budisavci, Draganac i Devič, a zone će imati i Gračanica, Gazimestan, selo Velika Hoča, grad Prizren i lipljanska crkva.

Portparol Unoseka Remi Durlo najavio je novi krug tehničkih pregovora u prvoj polovini septembra. Značajan će biti i razgovor Ahtisarija 11. septembra u Sofiji sa predstavnicima balkanskih zemalja, na koje direktno utiče rešenje statusa Kosova.


Izvor: Blic