TADIĆ: SPREMAN SAM DA IDEM NA PREGOVORE U BEČ, AHTISARI ZAKAZAO SASTANAK ZA 24. JUL

tadic-bec Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u Briselu da su rešeni 'manji tehnički problemi' za susret čelnika Srbije i prelaznih vlasti u Prištini iduće nedelje u Beču i da je on spreman da ide na te pregovore. Tadić je to saopštio posle razgovora s ambasadorima u Savetu NATO i sa generalnim sekretarom NATO, Japom de Hopom Sheferom, koji je rekao da je Kfor na Kosovu da zaštiti i većinu i manjinu.

Srpski predsednik je objasnio da je tokom posete Briselu obavešten da je izaslanik UN za pregovore o Kosovu, Marti Ahtisari, rešio tehničke probleme za planirani bečki sastanak. Shefer je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Tadićem, podvukao da je od srpskog predsednika dobio uveravanja da će Beograd konstruktivno učestvovati u pregovorima o Kosovu.

Shefer je pozvao kosovske Srbe da uzmu učešća u radu kosovskih institucija. Tadić je naglasio da je jedan važan deo njegovih razgovora u NATO bio posvećen zaštiti Srba na Kosovu. Predsednik Srbije je dodao da je u susretu s funkcionerima NATO bilo reči o periodu pregovora o Kosovu koji krije odredjene rizike.

'Dobio sam uveravanja da će naše stanovništvo na Kosovu biti zaštićeno. A to je bio i moj zahtev', rekao je Tadić i dodao o da je sagovornicima u NATO preneo da su Srbi na Kosovu u veoma teškoj situaciji i da očekuje da će se NATO uhvatiti u koštac s tim problemima. Predsednik Tadić je naglasio da Beograd na demokratski način brani legitimne interese srpskog naroda i teritorijalni integritet i suverenitet zemlje.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da očekuje da će, u septembru, biti otvorena kancelarije za vezu NATO-a u Beogradu. 'Imamo vrlo snažnu saradnju s NATO-om, čak i bolju nego što imaju mnoge zemlje koje su već članice Partnerstva za mir', izjavio je Tadić.

'Očekujem otvaranje kancelarije za vezu NATO-a u septembru i saradnju u svim ostalim poljimaTo je veoma važno za naše oružane snage, ali i za regionalnu stabilnost', naglasio je predsednik Srbije.

Đurić:Koštunica o sastanku posle konsultacija

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica doneće odluku o svom učešću na sastanku o statusu Kosova nakon razmatranja odgovora Martija Ahtisarija na zahteve Beograda i konsultacija sa predsednikom Srbije i ministrom spoljnih poslova, izjavio je Tanjugu vladin predstavnik.

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima Srdjan Đurić objasnio je da je za Srbiju od posebne važnosti da se razgovori o budućem statusu Kosova i Metohije pripreme na što bolji način kako bi se dala šansa da ti razgovori dovedu do kompromisnog rešenja.

'Zbog toga je i pregovarački tim Srbije uputio više pisama Martiju Ahtisariju da se posebno obrati pažnja i ukaže na važnost dobre pripreme razgovora', rekao je Đurić. On je dodao da je najveća odgovornost za pripremu budućih razgovora svakako na Martiju Ahtisariju.

'Mi smo dali konkretne ideje i sugestije želeći da damo svoj doprinos da taj sastanak i budući sastanci budu na ozbiljan način pripremljeni', naglasio je Đurić.

Prema njegovim rečima, danas je stigao novi odgovor Martija Ahtisarija na pisma koja su mu upućena, pa će predsednik Vlade Srbije posle povratka predsednika Srbije, Tadića, u našu zemlju, obaviti konsultacije na nivou glavnih pregovarača, dakle sa predsednikom Tadićem i ministrom spoljnih poslova Vukom Draškovićem. 'Posle tih konsultacija i razmatranja Ahtisarijevog odgovora, predsednik Vlade će doneti odluku da li će i on prisustvovati prvom sastanku u Beču', rekao je Đurić.

Shefer: Akcioni plan - korak u dobrom pravcu

Akcioni plan Vlade Srbije je korak u dobrom pravcu za kojim treba da usledi sprovodjenje u delo kako bi bila ostvarena puna saradnja s Haškim tribunalom, izjavio je u Briselu generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer.

'Ostvarenje tog cilja otvoriće vrata članstvu Srbije u programu Partnerstvo za mir NATO-a', istakao je Shefer na zajedničkoj konferenciji za štampu s predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Nadam se, dodao je generalni seketar NATO-a, da će Srbija moći da postane članica Partnerstva za mir do kraja 2006. godine, a ja ću učiniti sve što mogu da to bude ostvareno.

Saradnja s Haškim tribunalom je, kako je Shefer objasnio, glavna prepreka ulasku Srbije u Partnerstvo za mir. U tom smislu, Akcioni plan Srbije je korak u dobrom pravcu, ali - naglasio je - sam taj korak nije dovoljan: za njim mora uslediti pretvaranje reči u delo.

Tadić je izjavio da on u potpunosti podržava Akcioni plan i obećao punu saradnju premijera i predsednika radi njegovog sprovodjenja u delo.

Ahtisari zakazao sastanak Beograda i Prištine na najvišem nivou za 24. jul

Specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari zakazao je sastanak predstavnika Beograda i Prištine na najvišem nivou za ponedeljak, 24. jul, u Beču.

Sastanak u bečkoj palati Niderosterajh počeće u 10.00, a trebalo bi da bude završen do 17.00, za kada je Ahtisari zakazao konferenciju za štampu, saopšteno je iz kanclearije izaslanika UN [UNOSEK].

Glavni pregovarački tim Prištine ove nedelje je saopštio da će prihvatiti poziv za susret sa predstavnicima vlasti Srbije, na njavišem nivou.


Izvor: RTS

 NASTAVLJENI TEHNIČKI PREGOVORI O DECENTRALIZACIJI NA KOSOVU

 Ozbiljna, suštinska neslaganja nisu otklonjena ni u današnjoj rundi bečkih pregovora o decentralizaciji na Kosovu i Metohiji, izjavio je novinarima, u pauzi pregovora, savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić.

'I dalje postoji suštinsko neslaganje kad je reč o pitanju da li će proširena autonomija srpskih opština biti konačno i ozbiljno uspostavljenja i da li će imati na raspolaganju novac za svoje funkcionisanje', rekao je Simić.

Nema slaganja, dodao je, ni o pitanju da li će ta autonomija pružiti mogućnost opštinama da kroz direktne veze sa institucijama Republike Srbije ostvare normalan život i vrate u pokrajinu odbeglo srpsko i ostalo nealbansko stanovništvo. Prema Simićevim rečima, problem se postavlja i oko neophodnosti da se srpskom stanovništvu omogući ključan uticaj na izbor najvažnijih organa bezbednosti i pravosudja - policije, sudstva i tužilaštva.

Simić se, istovremeno, požalio na 'dosta slab učinak pregovora u proteklih šest meseci', dodajući da su učesnici pregovora sada suočeni sa žurbom specijalnih pregovarača u ime Ujedinjenih nacija. 'Žurba je važna, s obzirom na sastanak zakazan za ponedeljak, na kojem će predsednik i premijer Srbije imati priliku da se sretnu s najvišim predstavnicima kosmetskih Albanaca. U tom smislu danas su, po prvi put, pregovori vodjeni na drugačiji način', kazao je Simić.

'Radi se o pravom posredničkom delovanju, u kojem pregovarači idu od jedne do druge sobe, nastojeći da nadju dodirne tačke, pošto je dosad bilo samo monologa', objasnio je on. 'Videćemo da li će nova metodologija dati ozbiljnijih rezultata. Što se naše strane tiče, mi smo spremni da kontruktivno nastupamo, spremni smo na kompromis ako je to uslov da se dodje do zajedničkih tačaka i da se, makar na nivou principa, složimo oko nečega', podvukao je Simić.

On je, medjutim, takodje rekao - komentarišući želju Martija Ahtisarija da se dodje do napretka - da, 'ako neko punih šest meseci nije pokazao dovoljno aktivnosti, želje, volje i znanja da ostvari kompromis, teško da će u tome uspeti za samo par dana, baš pred zakazani sastanak na visokom nivou'.


Izvor: RTS

Владика Артемије о сусретима у Вашингтону
Аргументи против независности
У сарадњи с лобистичком фирмом – сусрети у Белој кући, Стејт департменту, Сенату и другим институцијама

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 19. јула – Делегација СПЦ и Српског националног већа Косова и Метохије овде је у новој мисији залагања за договорно решење будућег статуса те покрајине Србије под међународном управом, при чему први пут има и подршку недавно основаног лобија. Заступничка фирма Венабл – коју је прошлог маја ангажовало Српско национално веће – „организовала нам је садашње сусрете у Вашингтону и њени представници заједно с нама учествују на састанцима са америчким званичницима”, рекао је у разговору за наш лист вођа делегације епископ рашко-призренски Артемије.

„Главни циљ и ове наше посете јесте да се боримо за наше свето Косово и Метохију”, каже владика. Подсећајући да до садашње мисије долази у време кад почињу преговори о будућем статусу те покрајине Србије, и кад се с разних страна чује да би решење у том процесу могло да буде наметнуто, владика наглашава: „У Вашингтону смо да бисмо нашим саговорницима, нашим пријатељима, поново рекли да Србија неће прихватити никакво наметнуто решење, поготову ако оно предвиђа независност Косова и Метохије.”

„Ми смо за то да се решење тражи путем преговора и договора, а ако треба и путем компромиса две стране”, додаје, уз напомену да је свој целовити приступ делегација овде пренела многим саговорницима.

„По подне смо били и у Белој кући где нас је примио заменик саветника потпредседника Ричарда Чејнија за националну безбедност Џозеф Вуд”, пренео је владика, оценивши тај сусрет као „садржајан разговор, са израженим искреним разумевањем”. Делегација – у чијем су саставу још Рада Трајковић, Драган Велић, професор Мирољуб Јефтић и игуман манастира Бањска протосинђел Симеон – претходно се састала у Стејт департменту са заменицом помоћника државног секретара Розмари ди Карло, па у Сенату с његовим чланом Семом Браунбеком, учествовала на традиционалном молитвеном доручку.

У свим тим приликама је заинтересованим домаћинима предочена, каже владика Артемије, аргументација против евентуалне независности Косова и Метохије. Делегација је, уз остало, истицала да би независност те покрајине Србије изазвала негативне последице „не само по Србију и Србе него и по цео регион, Европу па и Америку”, пошто би била „база тероризма”, а „џихад већ постоји на Косову јер се сваког дана догађају напади на Србе”.

Приложена су, додаје владика, сведочанства из којих се види да је „у последњих шест месеци било 187 напада на Србе и Српску православну цркву”. То показује „да ниједан битан проблем на Косову и Метохији није решен” и да се „не остварују међународно захтевани стандарди”, оцењује епископ рашко-призренски и истиче да Срби „не могу да реализују ниједно своје право у постојећим косовским институцијама, где су политичке вође некадашње вође ОВК”…

Делегација је овде стигла 13. јула – када се о Космету говорило на седници Савета безбедности УН, уз учешће премијера Србије Војислава Коштунице.

У Вашингтону се, иначе, званично говори да САД „не прејудицирају решење до кога треба да се дође преговорима”, а да оно „треба да буде по вољи народа који живи на Косову”. Инсистира се, уједно, да се одлука о новом статусу Космета донесе до краја ове године.

-----------------------------------------------------------

Неслагање с Ди Карловом

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 19. јула – Током сусрета у Стејт департменту, изражено је неслагање у погледима владике Артемија и заменице помоћника државног секретара Розмари ди Карло, наводи се у саопштењу које је поводом прекјучерашњих разговора, данас доставило Прес-одељење Епархије рашко-призренске. Овај део саопштења гласи:

„…Епископ Артемије изнео је очекивање и захтев да америчка Влада преиспита досадашњу политику према Косову и Метохији, те да је промени у складу са реалношћу и чињеницама на терену. Епископ Артемије изнео је и податке који сведоче о радикализацији и јачању исламског елемента на Косову и Метохији, и паралелном гашењу хиљадугодишње хришћанске културе, указујући при том на паралелу између терористичке УЧК и Хезболаха као и сукоба на Блиском истоку и ситуације на Косову и Метохији. Госпођа Ди Карло није била спремна да прихвати предочену реалност и изразила је неслагање са изнетим чињеницама, заступајући тезу да ће се након одређивања будућег статуса стање на Косову и Метохији стабилизовати (заступајући тако нови приступ међународне заједнице – ’статус па стандарди‘), страдање Срба престати, а прилив инвестиција определити брзи развој Косова.”


Izvor: Politika / М. Пантелић

Nema te ruke...
D. SAVIĆ, 19. jul 2006

Od stalnog dopisnika VAŠINGTON
DOŠAO sam da svedočim o stradanju hrišćana na Kosovu -kaže vladika Artemije u Vašingtonu gde se sastao sa predstavnicima Bele kuće, Stejt departmenta, Kongresa, nizom nevladinih organizacija zainteresovanih za verske slobode i borbu protiv terorizma.
Vladika je u svim razgovorima, kako je rekao “Novostima”, ponavljao iste poruke, apelujući na američke sagovornike da ponovo preispitaju politiku prema KiM i promene je:
- Ako vaša politika ostane ovakva kakva jeste, osudiće moj narod na istrebljenje i stvoriti još jednu državu zla, i to ovog puta usred Evrope.
Episkop raško-prizrenski je primetio da neki zvaničnici američke vlade zahtevaju da Srbija preda deo svoje teritorije:
- Ne mogu da razumem zašto zvanični predstavnici Amerike to žele. Možda misle da će time ostaviti dobar utisak na islamske zemlje. Ovo nije samo naš, već i vaš problem. Žrtvovanjem naše zemlje i naše krvi ne možete sebe zaštiti od džihada - rekao je.
Vladika je tvrdio da će odgovor Srbije na zahteve da se Srbija odrekne Kosova biti NE, “bez obzira na ma kakve pritiske iz Vašingtona, Londona ili Brisela”:
- Svi naši političari, sve naše stranke će reći - nema te ruke koja će potpisati predaju Kosova - tvrdi on.

VRATIĆEMO NAŠE
VLADIKA raško-prizrenski Artemije, koji s delegacijom boravi u višednevnoj poseti SAD, sastao se u Stejt departmentu sa gđom Rozmari di Karlo, operativno zaduženom u Ministarstvu spoljnih poslova za rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Vladika je upoznao Di Karlo s aktuelnom situacijom u južnoj srpskoj pokrajini, s akcentom da Srbija i Srbi nisu spremni da prihvate bilo kakav oblik nezavisnosti Kosova i Metohije, čak i u slučaju da ona bude nametnuta.
Ukoliko nezavisnost bude nametnuta, rekao je vladika, Srbija će zauzeti stav kakav bi zauzela svaka druga država kojoj je oduzet deo teritorije, nastojeći svim demokratskim sredstvima da tu teritoriju vrati.


Izvor: Novosti / M. R.

Ta­dić ide u Beč
D. Z., 19. jul 2006

BE­O­GRAD - Spe­ci­jal­ni iza­sla­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uje­di­nje­nih na­ci­ja za pre­go­vo­re o sta­tu­su Ko­so­va Mar­ti Ah­ti­sa­ri za­ka­zao je sa­sta­nak pred­stav­ni­ka Be­o­gra­da i Pri­šti­ne na naj­vi­šem ni­vou za po­ne­de­ljak, 24. jul. u Be­ču, sa­op­šte­no je iz kan­ce­la­ri­je iza­sla­ni­ka UN. Pred­sed­nik Sr­bi­je Bo­ris Ta­dić iz­ja­vio je u Bri­se­lu da su re­še­ni "ma­nji teh­nič­ki pro­ble­mi" i da je on spre­man da uče­stvu­je na sa­stan­ku u Be­ču.
Pre­ma Ta­di­ću, ti "teh­nič­ki pro­ble­mi" za­pra­vo su de­ta­lji, po­put vo­đe­nja za­pi­sni­ka na sa­stan­ku, i slič­no.
Di­rek­tor Kan­ce­la­ri­je Vla­de Sr­bi­je za sa­rad­nju s me­di­ji­ma Sr­đan Đu­rić iz­ja­vio je da će pre­mi­jer Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca, po­sle kon­sul­ta­ci­ja s pred­sed­ni­kom Bo­ri­som Ta­di­ćem i mi­ni­strom spolj­nih po­slo­va Vu­kom Dra­ško­vi­ćem, do­ne­ti od­lu­ku da li će oti­ći na sa­sta­nak.
- Za Sr­bi­ju je od po­seb­ne va­žno­sti da se raz­go­vo­ri o sta­tu­su Ko­so­va pri­pre­me na što bo­lji na­čin, ka­ko bi se da­la šan­sa da ti raz­go­vo­ri do­ve­du do kom­pro­mi­snog re­še­nja. Mi smo Ah­ti­sa­ri­je­voj kan­ce­la­ri­ji do­sta­vi­li kon­kret­ne ide­je i su­ge­sti­je, že­le­ći da da­mo svoj do­pri­nos da sa­sta­nak bu­de pri­pre­mljen na ozbi­ljan na­čin. Sti­gao je no­vi od­go­vor na na­ša pi­sma i pred­sed­nik Vla­de će, po­sle kon­sul­ta­ci­ja s pred­sed­ni­kom i mi­ni­strom spolj­nih po­slo­va, do­ne­ti od­lu­ku da li će i on pri­su­stvo­va­ti sa­stan­ku - re­kao je Đu­rić.
RE­VOLT ZBOG ČE­KUA
PRO­KU­PLjE - Čla­no­vi Udru­že­nja po­ro­di­ca kid­na­po­va­nih i ubi­je­nih na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji za­tra­ži­li su hi­tan pri­jem kod pre­mi­je­ra i pred­sed­ni­ka Sr­bi­je, uoči pre­go­vo­ra na naj­vi­šem no­vou Be­o­gra­da i Pri­šti­ne, u Be­ču. Pre­ma re­či­ma Si­ma Spa­si­ća, pred­sed­ni­ka ovog Udru­že­nja, na­me­ra po­ro­di­ca ubi­je­nih je­ste da na za­jed­nič­kom sa­stan­ku iz­ra­ze svoj pro­test, da se ne mi­re či­nje­ni­com što će naš dr­žav­ni vrh pre­go­va­ra­ti sa, ka­ko su is­ta­kli, do­ka­za­nim zlo­čin­cem Agi­mom Če­ku­om.


Izvor: Novosti

Su­štin­ska ne­sla­ga­nja
M. Z. R., 19. jul 2006

BEČ - Ni u za­vr­šnom "kru­gu" osme run­de pre­go­vo­ra u Be­ču, po­sve­će­noj de­cen­tra­li­za­ci­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je, ni­je bi­lo ve­ćih po­ma­ka.
Alek­san­dar Si­mić, član pre­go­va­rač­kog ti­ma Be­o­gra­da i sa­vet­nik pre­mi­je­ra Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­ce, iz­ja­vio je da su iz­me­đu dve stra­ne i da­lje iz­ra­že­na "ne­sla­ga­nja su­štin­ske pri­ro­de".
On je no­vi­na­ri­ma pre­neo da se dve stra­ne ne sla­žu oko to­ga da li će pro­ši­re­na auto­no­mi­ja srp­skih op­šti­na bi­ti ko­nač­no i ozbilj­no us­po­sta­vlje­na i da li će ima­ti fi­nan­sij­ska sred­stva.
Raz­li­ke su, pre­ma Si­mi­ću, ozbilj­ne - i u ve­zi s pru­ža­njem mo­guć­no­sti op­šti­na­ma da kroz di­rekt­ne ve­ze sa in­sti­tu­ci­ja­ma Sr­bi­je ostva­re nor­ma­lan ži­vot, i u ve­zi s mo­guć­no­sti­ma za srp­sko i osta­lo ne­al­ban­sko sta­nov­ni­štvo da se vra­ti i nor­mal­no ži­vi ži­vo­tom do­stoj­nim lju­di u Evro­pi.
- Ne­ma­mo na­go­ve­šta­ja da skup­šti­ne op­šti­ne ima­ju od­lu­ču­ju­ću reč u iz­bo­ru še­fo­va po­li­ci­je, op­štin­skih su­di­ja, tu­ži­la­ca i su­di­ja za pre­kr­ša­je - re­kao je Si­mić, do­da­ju­ći da me­đu­na­rod­ni po­sred­ni­ci či­tav dan idu iz so­be u so­bu, po­ku­ša­va­ju­ći da na­đu do­dir­ne tač­ke iz­me­đu dve stra­ne.
Si­mić je po­no­vio kri­ti­ke na ra­čun me­đu­na­rod­nih po­sred­ni­ka, is­ti­ču­ći nji­hov, ka­ko je re­kao, "do­sta slab uči­nak u pro­te­klih šest me­se­ci".
Sa­vet­nik pre­mi­je­ra Sr­bi­je sma­tra da su uče­sni­ci pre­go­vo­ra su­o­če­ni sa žur­bom me­đu­na­rod­nih pre­go­va­ra­ča, zbog pred­sto­je­ćeg su­sre­ta vi­so­kih zva­nič­ni­ka Be­o­gra­da i Pri­šti­ne.
NO­VA TAK­TI­KA
JU­ČE je, ina­če, pr­vi put pri­me­nje­na no­va me­to­do­lo­gi­ja pre­go­va­ra­nja: me­đu­na­rod­ni me­di­ja­to­ri naj­pre su odvo­je­no raz­go­va­ra­li s dve de­le­ga­ci­je, da bi na kra­ju bi­la odr­ža­na ple­nar­na sed­ni­ca na ko­joj su se stra­ne di­rekt­no sre­le. - Vi­de­će­mo da li će no­va me­to­do­lo­gi­ja da­ti ozbilj­ni­je re­zul­ta­te. Što se ti­če na­še stra­ne, mi smo sprem­ni da kon­struk­tiv­no na­stu­pa­mo i sprem­ni smo na kom­pro­mi­se, ako je to uslov da se do­đe do za­jed­nič­kih ta­ča­ka i da se ma­kar na ni­vou prin­ci­pa oko ne­če­ga slo­ži­mo - za­klju­čio je Si­mić.


Izvor: Novosti

"Kosovo nezavisno pre kraja godine"
Ljubljana -- Kosovski premijer Agim Čeku tokom radne posete Sloveniji najavio je nezavisnost Kosova.

Agim Čeku, koji danas na poziv slovenačkog premijera Janeza Janše boravi u radnoj poseti Sloveniji, u razgovoru sa predsednikom slovenačkog parlamenta Francom Cukjatijem najavio je da će Kosovo biti nezavisna država još pre kraja ove godine.

Čeku je najavio i da će taj svoj pogled po prvi put predstaviti na prvom susretu o statusu Kosova, koji je za 24. jul u Beču sazvao posebni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari. Kosovski premijer je rekaoi da Kosovo ceni pomoć Slovenije i izrazio želju za stalnom podrškom Slovenije, ne samo po pitanju statusa Kosova, već i u drugim područjima, kao i želju za "slovenačkim" receptom za stabilnošću, razvojem i uključivanjem u EU.

Predsednik slovenačkog parlamenta Franc Cukjati se  složio da Slovenija kao bivša republika SFRJ dobro razume položaj Kosova, kao i da će rešenje pitanja statusa Kosova dovesti do uspostavljanja dugoročnog mira na Balkanu, ocenivši da rešavanje tog problema zahteva dosta mudrosti i strpljenja. Cukjati je kazao i da će se do rešenja problema Kosova doći mnogo ranije ako vrata EU budu otvorena za Srbiju.

Kosovski premijer se sastao i sa domaćinom Janezom Janšom, a srešće se i sa slovenačkim ministrom spoljnih poslova Dimitrijem Rupelom, dok je slovenački predsednik Janez Drnovšek morao da otkaže predviđene razgovore sa Agimom Čekuom zbog zauzetosti.

Nakon sastanka, odgovarajući na pitanje B92 šta je stav koji će predstanici Kosova izneti na sledećim pregovorima u Beču 24. jula, Čeku je rekao da je jedini stav koji će izneti nezavisno i potpuno suvereno Kosovo: "Znajući poziciju srpske strane, pošteno rečeno, ja ne očekujem mnogo. Ne očekujem da ćemo naći rešenje na tom sastanku, ali taj sastanak je dobra prilika da obe strane predstave svoja gledišta oko Kosova i onda je na Ahtisariju i njegovoj 'šatl' diplomatiji da probaju da nađu rešenje, kao što je rekao ministar Dimitrij Rupel, da probaju da nađu rešenje  "pobeda-pobeda". Ali, mi smo ubeđeni, a sve više i međunarodna zajednica, da je nezavisnost Kosova jedino dugoročno funkcionalno rešenje. Nadamo da će Beograd to isto tako razumeti."

Dimitrije Rupel je rekao da ne bi da prejudicira rezultat pregovora, jer je Marti Ahtisari zadužen da obavi posao i objavi odluku o statusu, ali i da bi ta odluka budućeg statusa morala da sadrži reč nezavisnost, u bilo kom obliku – uslovna ili ograničena nezavisnost, jer „nezavisnost je realnost“.


Izvor: B92

Beč: Ponovo bez dogovora
Beč, Beograd -- Ni osma runda pregovora Beograda i Prištine o tehničkim detaljima nije završena dogovorom.

Dve delegacije su i na jučerašnjem sastanku u Beču iznele oprečne stavove o broju novih opština sa srpskom većinom na Kosovu. Beograd je tražio formiranje 12, a Priština je ponudila pet novih i proširenje postojeće opštine Novo Brdo. Postizanju dogovora nije pomogla ni izmena oblika pregovaranja, po kojoj su međunarodni posrednici odvojeno razgovarali s delegacijama da bi ih na kraju susreta nakratko okupili za istim stolom.

Savetnik predsednik Srbije Leon Kojen kaže da je nova forma pregovora korisnija od doskorašnje jer dopušta bolju i jasniju razmenu stavova. "Ima još posla, a mislim da će neka vrsta šatl-diplomatije, iz sobe u sobu, biti nastavljena. Mali napredak je uočljiv. Beograd će insistirati na tome da svi Srbi na Kosovu, uključujući povratnike, budu zaštićeni", kaže Kojen.

Predsedavajući današnjim sastankom, ekspert za decentralizaciju Kancelarije izaslanika Ujedinjenih nacija Bernhard Šlagek, izjavio je da je sastanak pokazao da postoje nesuglasice u mnogim oblastima, ali da je skup pomogao da se identifikuju različitosti. On je u ime Kancelarije Martija Ahtisarija pozdravio ustupak Prištine, koja je ponudila nove dve opštine sa srpskom većinom na Kosovu, Parteš i Klokot kod Gnjilana. Kada je reč o Beogradu, Šlagek je naveo da među srpskim pregovaračima ne postoji fleksibilnost po pitanju opština koje odgovaraju standardima i naveo da je beogradska delegacija u Beč doputovala s manjim brojem traženih opština.

Ko putuje u Beč

Postizanje dogovora u poslednje dve runde bečkih pregovora trebalo je da posluži kao uvertira pred prve statusne pregovore na najvišem nivou, zakazane za ponedeljak. Kao i srpsko-albanski sastanci u prethodna dva dana, i taj najvažniji mogao bi da se završi bez rezultata jer nije poznato da li će najviši nivo zaista i značiti učešće vrha Srbije. Na jednoj strani, predsednik Srbije Boris Tadić najavljuje da je spreman da putuje u Beč i sedne nasuprot Fatmira Sejdiua, dok Vojislav Koštunica nije doneo odluku da li će sesti za isti sto sa Agimom Čekuom. Šef Vladine kancelarije za medije Srđan Đurić kaže da će u narednih nekoliko dana premijer odlučiti o odlasku u Beč. "Premijer će posle povratka Tadića obaviti konsultacije na nivou glavnih pregovarača, dakle s Tadićem i ministrom spoljnih poslova Vukom Draškovićem. Posle tih konsultacija i razmatranja Ahtisarijevog odgovora, premijer će doneti odluku o tome da li će i on prisustvovati prvom sastanku u Beču", kaže Đurić.

Hua Đijang, portparolka Martija Ahtisarija, za B92 navodi da će tačan sastav delegacije Prištine i Beograda biti poznat pošto u Beč stignu zvanične potvrde učešća.


Izvor: B92

 SIMIĆ: MEĐUNARODNI PREGOVARAČI MORAĆE DA PROMENE PRISTUP

Medjunarodni pregovarači moraće na narednom sastanku o decentralizaciji Kosova i Metohije da promene svoj pristup i u potpunosti sagledaju opravdanost naših zahteva za onim brojem srpskih opština koje smo tražili, izjavio je Tanjugu savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić.

On je rekao da još postoji ogromno nepoverenje većinskih Albanaca iz pokrajine da pruže uslove 'za jednu autonomiju srpskih opština koja će biti garant opstanka Srba, povratka raseljenih i obezbedjivanja normalnog života u skladu s evropskim uslovima'.

'U tom smislu, očekujemo da najodgovorniji činioci u medjunarodnoj zajednici izvrše dodatne pritiske na kosovske Albance da se ponašaju shodno realnosti i prestanu s frazama o multietničkom Kosovu, dok na delu vrše potpunu etničku čistoću pokrajine', naglasio je on.

Simić tvrdi da se 'pokazalo da pregovarački proces nije dobro strukturisan, jer su medjunarodni pregovarači skloni da mehanički redukuju srpske zahteve o broju opština, time što za 15 opština koje je tražila srpska strana i dve koje su Albanci ponudili, traže neku vrstu aritmetičke sredine'. 'To je jedna vrsta jeftine trgovine, na koju mi ne možemo, niti želimo da pristanemo, jer bi to značilo da se interesi srpskog naroda prodaju zarad jeftinih političkih poena.

Nemamo nikakvo pravo da odustajemo od broja zahteva koje je utvrdio srpski pregovarački tim, jer su svi ti zahtevi vezani za srpsko stanovništvo u pokrajini i povratak raseljenih', objasnio je Simić. On smatra da je zabrinjavajuće što kod medjunarodnih pregovarača 'postoji jedna tendencija da postignu brza i laka rešenja'. 'Ta laka rešenja sada nisu moguća...

Jučerašnji i prekjučerašnji pregovori pokazali su da medjunarodni pregovarači nemaju mnogo da ponude pred susret u ponedeljak u Beču, kada na najvišem nivou treba da se sastanu predstavnici države i secesionističkih Albanaca iz južne pokrajine', rekao je Simić.


Izvor: RTS

 ARTEMIJE: NE INSISTIRA SE VIŠE TOLIKO NA ROKOVIMA ZA KOSOVO

Episkop raško-prizrenski Artemije ocenio je da se više ne insistira toliko na prvobitnom stavu da budući status Kosova mora biti odredjen do kraja godine. 'Već se od toga principa odstupilo, više se na njemu ne inisistira tako definitivno, a tome je svakako doprineo rad Američkog saveta za Kosovo, kao i stav ruskog predsednika Vladimira Putina', rekao je episkop Artemije u izjavi 'Glasu Amerike'.

On je dodao da se o Kosovu, od marta kada se angažovala firma 'Venabl' mnogo više razgovara i razmišlja u Vašingtonu, a i u mnogim drugim centrima moći u svetu, kao što su London, Brisel i Njujork. 'Smatralo se, imam utisak, da će taj problem biti veoma lako i brzo rešen.

Uvideli su, na osnovu izjava premijera Koštunice i uopšte Beograda, kao i stava Srpskog nacionalnog veća i Srpske pravoslavne crkve, da to pitanje neće biti baš tako lako i jednostavno rešiti', rekao je Artemije.

Prema njegovim rečima, nemoguće je rešiti i dati bilo kakav status Kosovu ako se ne ispuni rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja pre svega podrazumeva povratak svih prognanih lica iz svojih domova.


Izvor: RTS