BEZ DOGOVORA O CRKVENOM I KULTURNOM NASLEĐU

 Sedma runda pregovora o Kosovu i Metohiji, posvećena zaštiti crkvenog i kulturnog nasledja završena je u Beču bez dogovora.

Predsedavajući sednicom direktor za politička pitanja Kancelarije izaslanika UN Petr Ivancov rekao je na konferenciji za štampu da je dogovoreno da se o tom pitanju nastave razgovori.

Prema njegovim rečima, današnji sastanak bio je gotovo u potpunosti posvećen samo zaštitnim zonama, to jest njihovoj veličini i broju.

'Neću da kažem da smo se dogovorili niti da nismo postigli dogovor', bio je komentar Ivancova.

On je dodao da je UNOSEK izneo svoj predlog koji predviđa uspostavljanje 15 zaštitnih zona, te da je predlog albanske delegacije gotovo saglasan.

'Pred nama sada imamo predloge svih strana, i videćemo da li ćemo moći u daljim razgovorima doći do razumnog kompromisa. Naš namera je da nastavimo razgovore, najverovatnije posle sastanka na najvišem političkom nivou koji treba da se održi krajem meseca', podvukao je Ivancov dodajući da na ovom zasedanju nije bilo 'proboja'.

Savetnik predsednika Srbije Leon Kojen rekao je da su na sastanku domonirale prezentacije zaštitnih zona oko srpskih crkava, manastira i objekata od verskog i kulturnog značaja.

'Videli smo prezentaciju UNOSEK, koja je ima bliskosti sa predlogom Prištine. Predstavili smo kompletnu i argumentovanu listu zaštićenih zona za verske i kulturne objekte', naglasio je Kojen.

'Prošli put dali smo smo samo delimičan predlog o zaštitnim zonama, a ovaj put smo izneli detaljan predlog', kazao je on dodajući da će razgovori biti nastavljeni na ekspertskom nivou.

'Nadam se da će na tom nivou biti jasnije kolike su šanse da se postigne dogovor. Jedno pitanje nije uopšte dogovoreno ni u principima, a to je povratak imovine crkve', dodao je Kojen ističući da je Beograd izneo potpuno izrađenu kompromisnu formulu.

'Nije tačno da smo odstupili od naših ranijih stavova i predloga. Mi smo na prvom sastanku jasno rekli da je ono što smo izneli samo delimična lista, koja je sadržala samo najvažnija mesta kojima je potrebna zaštita', podvukao je on.

'Mi nismo očekivali magične rezultate na današnjem sastanku. Smatramo da se radi o jednom procesu. Prvi put su sve tri strane predstavile svoje stavove i predloge. Sada smo razmenili mišljenja i informacije, i naravno ne može da se reši problem u toku jednog dana.

Diskusija će biti nastavljena na drugom nivou', najavio je savetnik srpskog prmeijera Slobodan Samardžić dodjaući da je napredak sama činjenica da sve strane sada znaju o čemu treba dalje razgovarati.

Šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić naglasila je da je srpski tim prvi put predložio zaštitne zone na 42 lokacije, o sada na 39. Ona je naglasila da nije umanjen zahtev srpske strane, već je reč o opštinama u kojima postoji više crkava kojima je potrebna zaštita.

Dok srpska strana zahteva zaštitne zone za svega 3 odsto verskih i kulturnih objekata, podvukla je Rašković-Ivić, albanska delegacija i UNOSEK ponudili su zaštitu za svega 1 odsto.

Šef albanskog pregovarčkog tima Iljber Hisa optužio je Beograd istakavši da srpski pregovarački tim nije bio partner u pregovorima.

'Na žalost srpska strana nije bila otvorena da bude partner u pregovorima, već su želeli čak i da odbace već unapred dogovorenu agendu, kao i sa UNOSEK dogovorena pitanja. Ne razumemo zašto oni propuštaju šansu za zaštitu crkava', kazao je on. Ardijan Đini je rekao da je albanska strana bila spremna da razgovara o svim pitanjima za zaštitu crkava, dodajući da je razlika u viđenjima bila oko veličine zaštitnih zona.

Bataković: Sastanak na najvišem novou mora biti dobro pripremljen

Pred današnju rundu dve delegacije sastale su se sa izaslanikom Ujedinjenih nacija za pregovore o budućnosti Kosmeta Martijem Ahtisarijem. Tom prilikom pregovarački tim Beograda predao je Ahtisariju pismo u kojem se zahteva dobra priprema planiranog sastanka na najvišem političkom nivou.

'Insistirali smo da se taj sastanak dobro pripremi, da se obavezno vodi zapisnik i da to ne bude samo još jedan protokolaran susret najviših zvaničnika', istakao je savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković. 'Tražili smo da se odredi agenda sastanaka i da se dogovorimo oko formata i strukture sastanka', rekao je on.

Svima nama potreban je pomak kako bismo počeli da rešavamo goruće probleme u pokrajini', naglasio je Bataković.

Rašković-Ivić: Ahtisari je pristrasan

Šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić ocenila je u intervjuu bečkom dnevniku 'Prese' da je izaslanik Ujedinjenih nacija za budućnost pokrajine Marti Ahtisari pristrastan.

'Oseća se da mu je na umu jedna vrsta nezavisnosti za Kosovo i Metohiju, ali to ne govori javno. Pre nego što je postao posrednik, on je bio aktivan u Medjunarodnoj kriznoj grupi, koja se izjasnila za nezavisnost Kosova i Metohije', podsetila je ona.

Istakavši da 'medjunarodni posrednici ne treba da postavljaju veštačke rokove', Rasksović-Ivić je rekla da 'nam je potrebno dovoljno vremena za dobro rešsenje'. 'Pogeldajte Istočni Timor. Tamo je sporazum sklopljen užurbano i sada ponovo imamo konflikt. Pored toga, posrednici ne smeju biti pristrasni i prejudicirati rešenje', naglasila je ona.

Rašković-Ivić je rekla da u sadašnjim pregovorima nije bilo napretka, dodavši da su razgovori zastali. 'Pregovori su počeli takozvanim statusno neutralnim temama, ali one imaju veze sa statusom. Ako govorimo o decentralizaciji, onda postoji razlika da li će Kosovo ostati unutar granica Srbije ili ne. Zbog toga treba paralelno razgovarati o statusu', kazala je ona.

Drugi razlog za zastoj u pregovorima, prema njenim rečima, jeste nedovoljna fleksibilnost Albanaca. 'Mi želimo oko 40 zaštitnih zona oko srpskih verskih objekata, a Albanci samo 12', rekla je ona. Na konstataciju 'Presea' da glavni razlog nije broj zaštićenih zona već veličina koju traži Beograd, Rašković- Ivić je naglasila da i na Kosovu i Metohiji treba da bude primenjen zakon o restituciji imovine, kao što je to slučaj u Srbiji. 'Takav zakon postoji u svim bivšim jugoslovenskim republikama. I mi moramo da progutamo ovu gorku pilulu i katoličkoj crkvi u Vojvodini vratimo imovinu', poručila je ona.

Govoreći o kosovskom premijeru Agimu Čekuu, Rašković-Ivić je istakla da postoji poternica za njim zbog ratnih zločina počinjenih u pokrajini. 'Medjutim, on je premijer i zbog toga će predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica sesti sa njim.


Izvor: RTS

 KOFI ANAN: KOSOVU NE PREDSTOJI NAMETNUTO REŠENJE

Generalni sekretar UN Kofi Anan opovrgao je u Briselu informacije u nekim zapadnim medijima u kojima se tvrdi da će rešenje za budući status Kosova i Metohije biti nametnuto.

'Nije tačno da smo na pragu nametanja rešenja za Kosovo', izjavio je generalni sekretar svetske organizacije na zajedničkoj konferenciji za štampu s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom.

Kofi Anan je, takodje, rekao da dokaz da UN nema nameru da nametne rešenje za Kosovo treba videti u činjenici da, kako je rekao, 'imamo specijalnog izaslanika, Martija Ahtisarija, koji deluje kao posrednik izmedju dve strane, Beograda i Prištine, da bi se došlo do rešenja koje treba da bude preporučeno Savetu bezbednosti', prenele su agencije.

'Sačekaću rezultat tog rada i onda ću prosuditi šta nam valja činiti', rekao je Kofi Anan, koji danas boravi u Briselu kao učesnik medjunarodne konferencije o sudanskoj provinciji Darfur, koju potresa žestok građanski rat.


Izvor: RTS

Душан Батаковић, координатор тима за верску и културну баштину
Поново застој у преговорима
Током разговора о заштити верске и културне баштине јуче у Бечу тимови представили своје предлоге, али изостао договор

ИНТЕРВЈУ
Иако је претходна рунда преговора посвећена заштити верске и културне баштине једина забележила помак у разговорима, током јучерашње седме сесије није постигнут никакав договор. Члан преговарачког тима и саветник председника Србије Душан Батаковић за „Политику” објашњава да су тимови из Приштине, Београда и УНОСЕК-а практично представили своје предлоге о заштићеним зонама за објекте црквене и културне баштине на Космету.

„УНОСЕК је после експертске мисије на Косову и Метохији средином јуна успео да уради предлоге за 13 заштићених зона, а у међувремену су и преговарачи из Приштине дали своје предлоге на тих истих 13 локација, уз додатак Велике Хоче и града Призрена”, каже Батаковић.

• Да ли се ти предлози много разликују?

– После детаљног излагања свих предлога, видели смо на крају да су, када је реч о величини заштићених зона, предлози УНОСЕК-а у десетак од 13 случајева слични као они који су дошли са београдске стране. Приштинска страна је изнела предлоге који су доста рестриктивно третирали питање зонирања око српских манастира и око тога није било споразума.

• Значи да су предлози српског тима много ближи предлозима експертске комисије Савета Европе и Унеска, него приштинским?

– Да, управо је тако.

• Шта су још биле тачке разлаза?

– На почетку сесије било је дискусије у вези са критеријумима, с обзиром на то да на претходном састанку у Дечанима није постигнут договор око критеријума, јер нису прихваћени наши захтеви да се као суштински критеријуми укључе питања безбедности и власничких права Српске православне цркве на земљу.

• Шта је било позитивно у овој сесији?

– Упркос изостанку договора, сматрали смо да је корисно да се направи једна ретроспектива различитих предлога, што је и учињено. Дакле, није било коначног закључка, али је овај процес и даље отворен за расправу.

• Најавили сте да ћете тражити већу безбедност за заштићене зоне и да ћете расправљати о приштинском захтеву за враћање културне баштине која је за потребе изложбе из Приштине пренета у Београд. Да ли је о томе било речи?

– Није било времена да се разговара о механизмима заштите, а сасвим узгредно је дотакнуто питање враћања артефаката музејима на Косову који се сада налазе у Београду.

• Има ли сада простора за договор у „шатл дипломатији” или раду експертских комисија?

– Има простора за договор, будући да су предлози УНОСЕК-а прилично слични нашима. Значајно је да постоји добра воља на обе стране да се са овим процесом настави. Сада ће уследити консултације, када се упореде све три листе, а онда ћемо сви износити додатне аргументе за и против оваквог или онаквог решења.

• Око којих заштићених зона је било највише размимоилажења?
– Проблеми су, пре свега, око оних манастира који су близу урбаних зона или су у њима, као што су Зочиште код Ораховца или Гориоч код Истока. Разматрали смо различите модалитете заштите и у вези с тим питањем ставови Београда и УНОСЕК-а су много ближи, за разлику од оних из Приштине. Међутим, има и ту довољно простора да се даље ради.


Izvor: Politika / Биљана Митриновић

Kosovo treba podeliti
M. Z. R., 18. jul 2006

NAJVEĆI živi srpski pisac i vodeći američki svetski intelektualac - Dobrica Ćosić i Noam Čomski - saglasni su da je budućnost Kosova i Metohije u podeli Pokrajine na srpski i albanski deo.
Noam Čomski, filozof, lingvista i politički analitičar, profesor na Univerzitetu MIT u Masačusetsu, početkom maja, dao je intervju koji je emitovan na RTS. Upitan - koje je, prema njemu, realno rešenje za status Kosova, i koliko se ono razlikuje od onoga što zagovaraju SAD, Čomski je odgovorio:
- Već duže vreme osećam da je jedino realistično rešenje za konačni status Kosova u stvari ono što je ponudio predsednik Srbije (misli se na tadašnjeg predsednika SRJ Dobricu Ćosića), mislim, negde oko 1993, to jest - neka vrsta podele sa Srbima. Sada je ostalo malo Srba, ali, ono što su bile srpske oblasti treba da bude deo Srbije, a ostalo neka bude nezavisno, kako oni to zovu, što znači da će se pridružiti Albaniji. Ja prosto ne vidim i nisam video nikakvo drugo moguće rešenje ni pre deset godina.
Ubrzo, osmog maja, stari zagovornik srpsko-albanske podele Kosova i Metohije, akademik Dobrica Ćosić pisao je američkom profesoru:
"Srećan sam što smo istomišljenici u rešavanju kosovskog pitanja. Ja tu ideju javno zastupam od 1981. godine. Nažalost, ni oficijelno srpsko, ni albansko separatističko vođstvo nisu prihvatili moj predlog. Danas mu najveći otpor pružaju SAD i Britanija. U režiji Klintona i Blera, kao što Vam je dobro poznato, vođen je 1999. mali svetski rat protiv Srbije, s licemernom motivacijom spasavanja 'humanitarne katastrofe Albanaca'. A katastrofu je proizvela NATO-alijansa. Ona se okončava etničkim čišćenjem Srba, Roma i Goranaca s Kosova. Američkom namerom da se Kosovu da nezavisnost vrši se aneksija srpske nacionalne teritorije i ruši istorijski i duhovni identitet srpskog naroda. Ponavljam, gospodine Čomski: pravedno i trajno rešenje je u kompromisu istorijskog i etničkog prava srpskog i albanskog naroda."
Uz pismo, Ćosić je poslao i tekst "Predloga za životnu koegzistenciju albanskog i srpskog naroda", koji je ekskluzivno objavljen u Ćosićevoj knjizi "Kosovo", koju su "Novosti" izdale 2004. godine, i koja je prodata u više od 60.000 primeraka.
Čomski je odgovorio Ćosiću iz Kembridža. "Novosti" objavljuju njegovo uzvratno pismo:
"Dragi gospodine Ćosiću, zahvaljujem Vam se na pismu i poslatom predlogu za rešavanje produžene i ozbiljno pogoršane krize na Kosovu i Metohiji. Vaše analiza i predlog čine mi se ispravnim i dobro argumentovanim. Od kada sam, pre nekoliko godina, prvi put bio upoznat s Vašim predlogom, činio mi se najhumanijim i najrazumnijim rešenjem. Da je bio ranijih godina usvojen, mnogo patnje i nesreće bilo bi sprečeno. Nadam se da će Vaš predlog imati bolji prijem danas".


Izvor: Novosti

Lo­še ste či­ta­li
Želj­ko Pan­te­lić, 18. jul 2006

Od stal­nog do­pi­sni­ka Bri­sel
Evrop­ska uni­ja ni na ko­ji na­čin ne že­li da pre­ju­di­ci­ra ko­nač­no re­še­nje za sta­tus Ko­so­va i in­ter­pre­ta­ci­je pred­lo­že­nog, ažu­ri­ra­nog, pla­na o ulo­zi EU na Ko­so­vu u poststa­tu­snom pe­ri­o­du su pro­iz­volj­ne i ne­tač­ne - re­če­no je "No­vo­sti­ma" u ka­bi­ne­tu vi­so­kog pred­stav­ni­ka EU Ha­vi­je­ra So­la­ne, ko­ji je za­jed­no sa ko­me­sa­rom za pro­ši­re­nje EU Oli­jem Re­nom iz­ra­dio tre­ću ver­zi­ju pla­na o an­ga­žo­va­nju EU na Ko­so­vu. Pr­ve dve ver­zi­je pla­na su usvo­je­ne pro­šle go­di­ne u ju­nu i de­cem­bru, a tre­ća je odo­bre­na na ju­če­ra­šnjem Sa­ve­tu mi­ni­sta­ra EU u Bri­se­lu.
Pod­se­ti­mo, zbog po­je­di­nih od­red­ni­ca u pla­nu ko­je go­vo­re o per­spek­ti­vi ugo­vor­nih od­no­sa EU sa Ko­so­vom, ko­je mo­gu da ima­ju sa­mo dr­ža­ve kao i na­vo­đe­nje is­pu­nja­va­nja kri­te­ri­ju­ma iz Ko­pen­ha­ge­na, pro­iz­ve­lo je tu­ma­če­nja u Bri­se­lu da je EU de fak­to pri­zna­la da će Ko­so­vo bi­ti ne­za­vi­sna dr­ža­va.
- So­la­na i Ren su se fo­ku­si­ra­li na pri­su­stvo EU na Ko­so­vu u smi­slu učvr­šći­va­nja vla­da­vi­ne pra­va i eko­nom­skog raz­vo­ja. Pri tom je po­što­va­na u pot­pu­no­sti re­zo­lu­ci­ja Sa­ve­ta bez­bed­no­sti 1244, ko­ja do­zvo­lja­va da Ko­so­vo ima po­je­di­ne ugo­vor­ne od­no­se.
Da­kle, ne po­sto­ji ni­je­dan de­talj ko­ji apo­stro­fi­ra ko­nač­ni sta­tus Ko­so­va - ob­ja­snio je sa­go­vor­nik "No­vo­sti" u Sa­ve­tu EU, na­gla­siv­ši da je ažu­ri­ra­ni plan po­tvr­dio evrop­ske per­spek­ti­ve za Ko­so­vo.


Izvor: Novosti

Ni­šta od do­go­vo­ra
VN, 18. jul 2006

BEČ - Sed­ma run­da pre­go­vo­ra o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, po­sve­će­na za­šti­ti cr­kve­nog i kul­tur­nog na­sle­đa, za­vr­še­na je u utorak u Be­ču bez do­go­vo­ra i uz oštre na­pa­de al­ban­ske de­le­ga­ci­je na ra­čun pre­go­va­rač­kog ti­ma Be­o­gra­da.
Di­rek­tor za po­li­tič­ka pi­ta­nja Kan­ce­la­ri­je spe­ci­jal­nog iza­sla­ni­ka UN za pre­go­vo­re Pe­tr Ivan­cov re­kao je, na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re, da je do­go­vo­re­no da se o ovom pi­ta­nju na­sta­ve raz­go­vo­ri - ve­ro­vat­no po­sle sa­stan­ka na naj­vi­šem po­li­tič­kom ni­vou, za­ka­za­nom za sle­de­ću sed­mi­cu.
Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, ju­če­ra­šnji sa­sta­nak bio je go­to­vo u pot­pu­no­sti po­sve­ćen za­štit­nim zo­na­ma oko spo­me­ni­ka i ma­na­sti­ra. Kan­ce­la­ri­ja je, ka­zao je, iz­ne­la sop­stve­ni pred­log, ko­ji pred­vi­đa us­po­sta­vlja­nje 15 za­štit­nih zo­na, a pred­log al­ban­ske de­le­ga­ci­je je, prak­tič­no, isto­ve­tan.
Pred­sed­ni­ca Ko­or­di­na­ci­o­nog od­bo­ra za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju San­da Ra­ško­vić-Ivić na­gla­si­la je da je srp­ski tim pr­vi put pred­lo­žio za­štit­ne zo­ne na 42 lo­ka­ci­je, a sa­da na 39.
- Dok mi zah­te­va­mo za­štit­ne zo­ne za sve­ga tri od­sto ver­skih i kul­tur­nih obje­ka­ta, al­ban­ska de­le­ga­ci­ja i me­đu­na­rod­ni po­sred­ni­ci po­nu­di­li su za­šti­tu za sve­ga je­dan od­sto - spo­me­ni­ka.
Član srp­skog pre­go­va­rač­kog ti­ma Le­on Ko­jen do­dao je da će raz­go­vo­ri bi­ti na­sta­vlje­ni na eks­pert­skom ni­vou. Jed­no pi­ta­nje, po nje­mu, ni­je uop­šte do­go­vo­re­no ni u prin­ci­pi­ma, a to je po­vra­tak imo­vi­ne SPC.
Šef pre­go­va­rač­kog ti­ma ko­sov­skih Al­ba­na­ca Ilj­ber Hi­sa bio je oštar pre­ma Be­o­gra­du, is­ta­kav­ši da srp­ski pre­go­va­rač­ki tim ni­je bio part­ner u pre­go­vo­ri­ma.
- Be­o­grad je že­leo čak i da od­ba­ci una­pred do­go­vo­re­nu agen­du raz­go­vo­ra. Ne raz­u­me­mo za­što oni pro­pu­šta­ju šan­su za za­šti­tu cr­ka­va - ka­zao je on.
U sa­sta­vu de­le­ga­ci­je Sr­bi­je ju­če su bi­li Le­on Ko­jen, Slo­bo­dan Sa­mar­džić, San­da Ra­ško­vić - Ivić, vla­di­ke SPC - li­pljan­ski Te­o­do­si­je, bač­ki Iri­nej i ti­moč­ki Ju­stin i di­rek­tor­ka Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka Gor­da­na Mar­ko­vić.
Da­nas je na re­du na­sta­vak pre­go­vo­ra o de­cen­tra­li­za­ci­ji Po­kra­ji­ne.

SA­STA­NAK
DE­LE­GA­CI­JE Be­o­gra­da i Pri­šti­ne sa­sta­le su se, kao i obič­no, pred su­sret sa iza­sla­ni­kom Uje­di­nje­nih na­ci­ja Mar­ti­jem Ah­ti­sa­ri­jem. Tim Be­o­gra­da pre­dao je Ah­ti­sa­ri­ju pi­smo u kom se tra­ži do­bra pri­pre­ma sa­stan­ka na naj­vi­šem ni­vou. Član Pre­go­va­rač­kog ti­ma Du­šan Ba­ta­ko­vić ka­zao je da se u pi­smu in­si­sti­ra da sa­sta­nak ne bu­de sa­mo pro­to­ko­la­ran skup.
 

Izvor: Novosti

Tko je mogao zamisliti prije 15 godina da će vam se ovo dešavati.Svakom po zasluzi.

KOSOVO ĆE BITI PROTEKTORAT EU
Oli Ren i Havijer Solana predstavili juče zajednički plan za buduću vodeću ulogu Evropske unije na Kosmetu, koji je usklađen sa svim mogućim rešenjima statusa

BRISEL - Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i evropski komesar za proširenje Oli Ren predstavili su juče Savetu ministara EU u Briselu zajednički plan za buduću, vodeću ulogu EU na Kosovu i Metohiji. Planom je predviđeno učešće Evropske unije u policiji, pravosuđu i upravljanju budućim međunarodnim prisustvom u južnoj srpskoj pokrajini.

Izvori u Evropskoj komisiji izjavili su tim povodom Tanjugu u Briselu da je Solanin i Renov dokument u potpunosti usklađen sa svim mogućim ishodima rešenja statusa i da ni na koji način ne prejudicira ishod statusnih pregovora. Na sastanku Saveta ministara EU nije, inače, bilo šire diskusije o tom dokumentu, dodali su Tanjugovi izvori. Prema dokumentu koji su Solana i Ren predstavili, cilj pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije jeste stvaranje uslova za rešenje koje bi moglo da obezbedi "evropsku perspektivu i funkcionalno i održivo Kosovo, potpuno integrisano u region".

"Prava kosovskih Srba i drugih manjina biće bolje zaštićena ako se Priština bude angažovala u primeni evropskih standarda po pitanju ljudskih i manjinskih prava i pravne države", podvukli su Ren i Solana. Samo učešće EU na Kosmetu je, prema Solaninom i Renovom planu, predviđeno u trima oblastima:

Prvo, šef međunarodne civilne misije će biti i specijalni izaslanik EU - dakle, imaće dvostruku funkciju. Drugo, EU će igrati značajnu ulogu u oblasti pravne države, kroz operaciju Evropske bezbednosne i odbrambene politike, koju na terenu već priprema specijalni evropski tim za planiranje.

Ta operacija će biti usmerena, pre svega, ka bezbednosnom sektoru i policiji. Treće, instrumenti Evropski komisije nastaviće da budu primenjivani da bi se podržao napredak Kosmeta u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja, a Komisija će objediniti u jednom birou dosadašnje funkcije svoje kancelarije za vezu i biroa Evropske agencije za rekonstrukciju.


Izvor: Kurir / (AG)

Tadić: Spreman sam da idem u Beč
Brisel -- Boris Tadić izjavio u Briselu da su rešeni manji tehnički problemi za susret čelnika Srbije i Kosova, iduće nedelje u Beču.

Tadić je to saopštio posle razgovora s ambasadorima u Savetu NATO i s generalnim sekretarom NATO-a Japom de Hop-Sheferom. Predsednik Srbije je rekao da je tokom posete Briselu obavešten da je izaslanik Ujedinjenih nacija za pregovore o Kosovu Marti Ahtisari rešio tehničke probleme za planirani bečki sastanak.

Marti Ahtisari je zakazao sastanak predstavnika Beograda i Prištine, na najvišem nivou, za ponedeljak, 24. jul. Sastanak u bečkoj palati Niderosterajh počeće u 10.00, a treba da bude završen do 17.00, za kada je Ahtisari zakazao konferenciju za štampu.

Shefer je, na zajedničkoj konferenciji za novinare s Tadićem, rekao da je od predsednika Srbije dobio uveravanja da će Beograd konstruktivno učestvovati u pregovorima o Kosovu. Tadić je rekao da je jedan važan deo njegovih razgovora u NATO-u bio posvećen zaštiti Srba na Kosovu. "Dobio sam uveravanja da će naše stanovništvo na Kosovu biti zaštićeno, a to je bio i moj zahtev", kaže predsednik Srbije i dodaje da je sagovornicima u NATO-u rekao da su Srbi na Kosovu u veoma teškoj situaciji i kako očekuje da će se NATO uhvatiti u koštac s tim problemima.


Izvor: B92

Kosovski procenti i promili
Beč -- U nastavku sedme runde pregovora promenjen način rada - beogradski i prištinski timovi odvojeno sa predstavnicima UN-a.

Naime, ovoga puta međunarodni medijatori najpre će odvojeno razgovarati sa delegacijama Beograda i Prištine, a na kraju dana će se održati plenarna sednica, na kojoj će se obe strane ponovo direktno susresti. Na današnjim pregovorima biće razgovora o broju, nadležnostima, granicama i finansiranju novih srpskih opština na Kosovu i Metohiji.

"Došli smo na ovaj sastanak u istom duhu kao i ranijih puta. Moramo da zadovoljimo manjine na Kosovu. Želimo da pružimo što više možemo, u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi", rekao je šef pregovaračkog tima Prištine Ljutfi Haziri. On je kazao da će albanska strana ponuditi formiranje pet novih opština, što je izvesno popuštanje Prištine, koja je do skoro nudila samo dve nove opštine sa srpskom većinom.

Srpski tim se za sada nije izjasnio da li će i na ovom sastanku o decentralizaciji ostati pri zahtevu da se formira 13 novih, uz pet postojećih srpskih opština.

Sastanakom o decentralizaciji će predsedavati ekspert Ujedinjenih nacija za pitanja decentralizacije Bernhard Šlagheg, pošto se zamenik izaslanika Ujedinjenih nacija Alber Roan i dalje nalazi na kućnom lečenju.

Jučerašnji pregovori o zaštiti kulturne baštine na Kosovu završeni su bez dogovora. Jedan od problema bio je i broj zaštićenih zona na Kosovu, jer Beograd traži formiranje 39 zona, dok Priština i međunarodna zajednica smatraju da na Kosovu treba da se formira 15 zaštićenih zona.

Umesto dogovora, sedmu rundu pregovora obeležili su oštri napadi albanske delegacije na račun pregovaračkog tima Beograda. Šef albanskog pregovaračkog tima Iljber Hisa optužio je beogradski tim da je želeo da odbaci već unapred dogovorenu agendu. Međutim, predsednica Koordinacionog centra Sanda Rašković-Ivić i njene kolege iz beogradskog tima smatraju da je albanska ponuda ta koja je nerealna: "Na Kosovu i Metohiji imamo 1.300 sakralnih objekata, od toga tražimo 39. Čovek ne treba da bude dobar matematičar da vidi da to nije ni tri posto. Za ono što nam nude Albanci takođe ne treba biti matematičar pa videti da to prelazi u domen promila."

Nešto blaži bio je predsedavajući sastanka Petar Ivancov, koji je rekao da u razgovorima nije bilo napretka, ali i da će se o ovom pitanju razgovori nastaviti. Isto mišljenje ima i predsednica Koordinacionog centra Sanda Rašković-Ivić, koja je naglasila da je srpski tim prošlog puta predložio zaštitne zone na 42 lokacije, a ovog puta na 39: "Ono što Beograd traži jeste i restitucija crkvene imovine, koja ide do mogućnosti otkupa, ali samo za 39 zona, a ne za ostalo. Ostalo može da sačeka u paketu koji Kosovo bude donosilo u budućnosti."

Pred jučerašnje pregovore beogradski tim je Martiju Ahtisariju predao pismo u kome traži dobru organizaciju sastanka kojim će biti otvoreni pregovori o statusu Kosova. U pismu se traži određivanje agende sastanaka, kao i njegovog formata i strukture, kako bi se izbeglo da taj sastanak bude protokolarnog karaktera.


Izvor: B92