Lobisti: Nije kasno za Kosmet

BEOGRAD - Voz za nezavisno Kosovo je u poslednjoj satnici i mi treba da ga usporimo - izjavio je Džems Lajons, penzionisani admiral SAD mornarice i jedan od članova Američkog saveta za Kosovo, organizacije koja je sa zvanični radom na sceni u Vašingtonu započeli rad u maju ove godine, kao profesionalna nevladina organizacija s misijom da spreči nezavisnost Kosova.

Na jučerašnjoj konferenciji za štampu, koju je organizovala Eparhija Raško-prizrenska i SNV Kosova i Metohije o poziciji Kosmeta, govorili su i Dag Bendou, politički analitičar, i Džim Džetris, advokat i ključni čovek ove institucije. Džetris, poznat i kao dugogodišnjim glavni analitičar Republikanskog političkog komiteta američkog Senata, rekao je da je prevashodni cilj ove organizacije da "obrazuju američku javnost i donosioce političkih odluka o pogrešnoj zasnovanosti zapadne, pre svega SAD politike prema Kosovu".

- Podrška SAD odvajanju Kosova od Srbije i stvaranja jedne nezavisne muslimanske države pod vlašću terorista i kriminalnih elemenata imala bi za posledice eliminaciju preostalog hrišćanskog življa, jačanje globalnog džihada i organizovanog kriminala i fatalno podrivanje principa vladavine prava u međunarodnim odnosima - rekao je Džetris.

Bendou je upozorio da treba insistirati upravo na poštovanje ljudskih prava, dok je Džetris napomenuo da je još jedan od "zadataka" ove grupe da insistiraju na tome da ne treba tražiti brzo rešenje za Kosmet. Opšti zaključak na osnovu iznetih stavova ove trojice je da "nije prekasno sprečiti nezavisnost Kosmeta."


Izvor: Glas Javnosti

INTERVJU Dušan Janjić govori o bezbednosnoj situaciji u Bujanovcu i Preševu
Čeku, Suroi i Tači garantuju mir
Pošto su aktivne političke snage koje traže pripajanje Kosmetu, aktivirani su kapaciteti za kontrolu mikrobezbednosti

BUJANOVAC - Razgovori o budućem statusu Kosova mogu se odraziti i na stanje u opštinama Bujanovac i Preševo. Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose, u razgovoru za Glas je rekao da je bezbednosna situacija u ovom delu Srbije daleko od idealne, pa si aktivirani svi kapaciteti za kontrolu mikrobezbednosti. Takođe, vodeći albanski političari iz Prištine, Čeku, Haradinaj, Suroi, Tači obavezali su se u Vašingtonu da će sa lokalnim albanskim liderima iz Bujanovca i Preševa garantovati mir na jugu Srbije.
   
      

AUTOGOL ALBANACA

Kako komentarišete političku platformu Albanaca s juga Srbije?
Problematičan je zahtev da se ovdašnji Albanci aktivno uključe u rešavanje budućeg statusa Kosova, kao i da se eventualna nezavisnost tretira kao deo zajedničke oružane borbe. To je prvi javni dokument u kome Albanci s juga Srbije potvrđuju da su učestvovali u UČK (OVK) i da postoji svealbanski pokret. Postojanje svealbanskog pokreta je ono što najviše brine međunarodnu zajednicu i NATO. To je uticalo i na smanjenje američke podrške Albancima, koji su do tada tvrdili da ne postoji svealbanski pokret, pa bi se moglo reći da su Albanci sebi dali autogol.
      
      
      
   

Da li je dovoljno ono što se preko Koordinacionog tela za Bujanovac, Preševo i Medveđu radi na jugu Srbije?

Vlada Srbije mora što pre da izvrši reviziju programa i plana za jug Srbije, ali i Koordinacionog tela. Najveća diskreditacija vladine politike na jugu Srbije ogleda se u tome što je Čovićev plan, koji je donet 2001. godine, bio predviđen samo za naredne tri godine, novi nije donet, a nemamo ni analizu primene tog programa. Ne sme se dočekati jesen, kada će pregovori o statusu Kosmeta ući u ozbiljnu fazu, s predsednikom Koordinacionog tela u ostavci, bez programa i plana, sa demotivisanim Srbima i s vrlo motivisanim Albancima.

Da li postoji paralela između severnog dela Kosova i Preševa i Bujanovca?

Ta paralela postoji u glavama mnogih ljudi. Činjenica je da je u Preševu i Bujanovcu koncentrisano većinsko albansko stanovništvo, a na severu Kosova srpsko. U Preševu i Bujanovcu su aktivne političke snage koje traže pripajanje Kosovu, u Mitrovici traže odvajanje od Kosova, ali u ovim okolnostima ne dolazi u obzir nikakva promena granica.

Da li je na ovdašnje Srbe moguće primeniti pozitivnu diskriminaciju koju manjine imaju na nivou republike?

Na jugu Srbije je generalni problem nepostojanje ozbiljnog političkog i socijalnog programa. Srbi su ovde predmet stranačkih zloupotreba, a to se videlo i na prethodnim lokalnim izborima. Srbi u Bujanovcu i Preševu ne smeju biti predmet političke zloupotrebe i da rade samo ono što im Beograd naredi, a od ključne je važnosti i da se preseče svaka veza između vlasti, političara i švercera.

Izvor: Glas Javnosti

Intervju : Aleksandar Aleksejev, ambasador Rusije u Beogradu

Kosmet ne sme da bude presedan

Rešenje za Kosovo može da bude veoma opasan presedan ne samo za jugoistočnu Evropu nego i za čitav svet. Smatram da će status Kosova biti proglašen kada rešenje bude bilo dobro pripremljeno

BEOGRAD - Aleksandar Aleksejev, ambasador Ruske Federacije u Beogradu, za Glas kaže da susret premijera Srbije Vojislava Koštunice i predsednika Kosova Fatmira Sejdijua na sutrašnjoj sednici SB UN, gde će prvi put suočiti svoje stavove o konačnom statusu Kosova i Metohije, može biti veoma koristan za rešenje kosovskog problema.

Verujete li da je moguće doći do konačnog rešenja direktnim pregovorima Beograda i Prištine, ili će, ipak, status morati da proglasi SB UN?
- Verujem da će direktni pregovori između Beograda i Prištine biti uspešni. Zaista verujemo i želimo da tako bude.


Da li će konačno rešenje za Kosmet biti nezavisnost?
- Pregovori Beograda i Prištine su u toku i još je rano da govorimo o nekom rezultatu pregovora. Potpuno smo uvereni da je najbolje rešenje za sve da se do konačnog statusa dođe tokom procesa pregovaranja.

Smatra li Rusija da bi rešenje za Kosovo moglo da bude opasan presedan koji bi mogao da ima posledice na vas?
- Kosovo može da bude veoma opasan presedan ne samo za jugoistočnu Evropu nego i za čitav svet.

Hoće li Rusija da učini nešto u SB da ne bi došlo do tog presedana?
- Nije dobar trenutak za ova razmišljanja. Mi moramo da imamo veoma konstruktivnu aktivnost i da pozitivno doprinesemo pregovaračkom procesu o konačnom statusu Kosmeta. Mi moramo da uradimo sve da pregovori budu uspešni.

Postoji li mogućnost da proglašenje konačnog statusa Kosmeta bude odloženo za sledeću godinu?
- Smatram da će status Kosova biti proglašen kada rešenje bude bilo dobro pripremljeno. Pitanje vremena nije najbitnije za nas. Najbitnije je da nađemo rešenje koje će prihvatiti obe strane.


Izvor: Glas Javnosti

Šta, u stvari, znače najavljeni direktni pregovori Prištine i Beograda
Sejdiju priželjkuje posredovanje Evropske unije



BEOGRAD - Iako Ahtisarijeva kancelarija još nije zvanično uputila poziv Beogradu i Prištini za sastanak na najvišem nivou, iz kabineta predsednika Kosova Fatimra Sejdijua već je najavljeno da se takav sastanak može održati "samo na međunarodnim skupovima i na multilateralnom nivou," odnosno, u sklopu pregovaračkog procesa kojim rukovodi Ahtisari. Mada ovom izjavom Sejdiju, doduše, ne odbija razgovor sa Beogradom, ipak se između redova jasno vidi da će Albanci ostati pri svom prvobitnom stavu da su im glavni pregovarači predstavnici EU, a ne Beograda.

- Ovaj stav Albanca nije nov i njime žele da pošalju poruku da je Kosovo konačno odvojeno od Srbije i da oni u tom kontekstu nemaju šta da razgovaraju sa Beogradom - kaže Milan Nikolić, politički analitičar.

S druge strane, kaže Nikolić, SAD i EU insistiranjem na direktnim razgovorima Beograda i Prištine govore da to baš nije tako, s tim što ovakav stav međunarodne zajednice ne znači promenu kursa u korist Beograda, već jednostavno insistiranje EU i SAD da odgovornost za dogovor u vezi s Kosmetom padne na glavne aktere, a ne na njih.

- Jasno je, međutim, da o Kosmetu dogovor neće moći da donesu samo Beograd i Priština i zato sve ovo izgleda kao jedna igra u kojoj je bitno da izgleda da je dogovor o Kosmetu posledica dogovora glavnih aktera - smatra Nikolić.

Ukoliko se ove procene ispostave kao tačne, Beograd bi na tim pregovorima, koji bi prema najavama Ahtisarija trebalo da se održi u poslednjoj nedelji ovog meseca, bio prisutan samo fizički, smatra deo političke javnosti u Srbiji. Drugi deo političke elite u Srbiji, međutim, veruje da sve nije tako crno-belo, a bez komentara su, kažu oni na ovu temu, dok se ne vidi šta će Sejdiju, a šta Koštunica, a pogotovu Ahtisari, reći na SB UN.

- Činjenica je da je međunarodnoj zajednici dosta Kosova i da će gledati da se što jeftinije izvuče iz cele priče. Amerikancima je bitno da zadrže baze na teritoriji Kosmeta, a Evropi da nema tinjajuća žarišta. Verujem da nijedna strana, mislim na Prištinu i Beograd, neće izaći apsolutno zadovoljna iz ovih kombinatorika velesila - kaže sagovornik Glasa iz političkih krugova u Srbiji.

Izvor: Glas Javnosti

Dijalog o zaštiti svetinja na KiM 18. jula

Sedma runda pregovora na kojoj će predstavnici Beograda i Prištine još jednom razgovarati o zaštiti kulturne baštine na Kosmetu biće održana 18. jula u Beču, potvrđeno je juče iz kancelarije međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija. Osnovna tema razgovara jesu zaštitne zone oko svetinja SPC i srpskih spomenika. Dan kasnije trebalo bi da se održi sastanak o novim srpskim opštinama.

Kako je „Blic“ već pisao, Ahtisari je prihvatio predlog eksperata Saveta Evrope i Uneska o 15 zaštitnih zona za manastire: Pećku patrijaršiju, Gračanicu, Gorioč, Budisavce, Devič, Draganac, Zočište (crkva Svetih Vrača), Svete arhangele, Sokolicu, Banjsku, crkvu u Lipljanu i manastir Dečane. Zaštitna zona predlaže se i za Prizren, i to za njegov „srednjovekovni centar“. Gazimestan je takođe upisan na listu kao memorijalni kompleks. Među preporukama našlo se i selo Velika Hoča.

- Cilj međunarodnog pregovaračkog tima jeste da se obezbede zaštitne zone oko srpskih manastira i otpočne decentralizacija i pre donošenja odluke o statusu Kosova - kaže za „Blic“ međunarodni diplomata upućen u pregovarački proces.

Zaštitne zone nisu eksteritorijalnost i nisu isto što i bezbednosna zona. One su prostor oko manastira ili spomenika koji treba da omogući da se ambijentalna celina ne narušava gradnjom, industrijom...


Izvor: Blic / Ž. J.

Vrh dr­ža­ve u Be­ču
VN, 12. jul 2006

Spe­ci­jal­ni iza­sla­nik Uje­di­nje­nih na­ci­ja za raz­go­vo­re o bu­du­ćem sta­tu­su Ko­so­va Mar­ti Ah­ti­sa­ri oče­ku­je da će po­sled­nje sed­mi­ce ju­la u Be­ču bi­ti odr­žan sa­sta­nak na naj­vi­šem ni­vou pred­stav­ni­ka Be­o­gra­da i Pri­šti­ne, iz­ja­vi­la je Ah­ti­sa­ri­jev port­pa­rol Hua Đi­jang.
Ka­ko je ja­vio Roj­ters, na sa­sta­na­ku u Be­ču tre­ba­lo bi da do­đu srp­ski pred­sed­nik i pre­mi­jer, Bo­ris Ta­dić i Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca, i pri­vre­me­ni pred­sed­nik i pre­mi­jer Ko­so­va, Fat­mir Sej­diu i Agim Če­ku, a naj­va­žni­ja te­ma raz­go­vo­ra bi­će"ko­nač­ni sta­tus" po­kra­ji­ne - ne­za­vi­snost ili auto­no­mi­ja - po­sle odr­ža­nih šest run­di pre­go­vo­ra o ver­skim i ma­njin­skim pra­vi­ma na Ko­sme­tu.
"Taj sa­sta­nak je pla­ni­ran u sed­mi­ci ko­ja po­či­nje 24. ju­la", re­kla je Đi­jan­go­va te­le­fo­nom iz Nju­jor­ka agen­ci­ji Roj­ters, do­da­ju­ći da će Ah­ti­sa­ri da­nas, po­sle pod­no­še­nja iz­ve­šta­ja Sa­ve­tu bez­bed­no­sti UN o do­sa­da­šnjem to­ku pre­go­vo­ra, upu­ti­ti po­zi­ve za raz­go­vo­re u Be­ču.
NA­SLE­ĐE NA RE­DU
U BE­ČU će 18. ju­la bi­ti odr­žan raz­go­vor pred­stav­ni­ka Pri­šti­ne i Be­o­gra­da o za­šti­ti ver­ske i kul­tur­ne ba­šti­ne na Ko­so­vu.
Sa­stan­ku u beč­koj pa­la­ti Auer­sperg pred­se­da­va­će za­me­nik spe­ci­jal­nog iza­sla­ni­ka UN za bu­du­ći sta­tus Ko­so­va, austrij­ski di­plo­ma­ta Al­ber Ro­an, sa­op­šti­la je kan­ce­la­ri­ja spe­ci­jal­nog iza­sla­ni­ka UN.
Te­ma raz­go­vo­ra bi­će u pr­vom re­du pi­ta­nje za­štit­nih zo­na oko srp­skih ver­skih i kul­tur­nih spo­me­ni­ka, i me­ha­ni­zmi za nad­zor i spro­vo­đe­nje spo­ra­zu­ma u obla­sti kul­tur­nog i ver­skog na­sle­đa.


Izvor: Novosti

intervju : Sanda Rašković-Ivić, predsednica Koordinacionog centra za Kosmet
Kosovo i Metohija neće biti nezavisno
Niko ozbiljan u svetu nije za opciju nametanja rešenja, za koje se zalažu samo albanski lobisti i oni koji im pomažu iz raznih razloga. Prvo će se govoriti o budućem statusu

BEOGRAD - Sanda Rašković-Ivić, predsednica Koordinacionog centra Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, u intervjuu za Glas javnosti kaže da je današnja sednica Saveta bezbednosti UN, na kojoj će se prvi put suočiti srpski premijer Vojislav Koštunica i kosovski predsednik Fatmir Sejdiju, važna, kao što je važna svaka sednica ovog tela Svetske organizacije. Međutim, kaže Rašković-Ivić, od ove sednice je mnogo važnije da se utvrdi smer i pravac kojim se kreće čitav proces utvrđivanja budućeg statusa i da u skladu s tim prilagodimo i svoju taktiku. Problem Kosova i Metohije je veoma složen da bi se rešio na jednoj sednici.

Šta očekujete od predstojeće sednice Saveta bezbednosti UN? Da li će to biti ključno zasedanje za određenje konačnog statusa Kosmeta, tim pre što će svoje stavove izneti i premijer Srbije i predsednik Kosova?
   
      

SRPSKI NAROD STRADA

Je li dobro što Milorad Pupovac savetuje Srbe s Kosmeta i može li im iskustvo sunarodnika iz Hrvatske pomoći da ne naprave iste greške?
Mislim da situacija iz Hrvatske i situacija na Kosmetu nisu iste. Odnosno, te situacije su, paradoksalno, i slične i različite, a sve zavisi od toga iz kog ugla posmatrate problem. Nažalost, zajedničko im je, ako iz bilo kog ugla to posmatrate, to što strada srpski narod. Tačno je da su Srbi pravili greške. Pravili su ih i drugi narodi. Mislim da poenta, u ovom slučaju, nije u tome što neko pravi greške koliko je u tome koliko se te greške plaćaju. I Hrvati i Bošnjaci, pa i Slovenci, ni njih ne treba zaboraviti, pravili su velike greške, u nekim slučajevima i veće od Srba, ali za te greške nije usledila kazna. Naprotiv.

DEJTONSKI SPORAZUM OBAVEZUJE

Postoji li mogućnost da sudbina Republike Srpske bude vezana za konačni status Kosmeta?
Republika Srpska potvrđena je i garantovana Dejtonskim sporazumom koji je kao i Rezolucija 1244 međunarodni, obavezujući dokument. Svi to moraju da poštuju kako se ne bi dogodilo da niko ništa ne poštuje. Srbija se zalaže za poštovanje svih dogovora, potpisanih međunarodnih sporazuma, ugovora, rezolucija i nikada se nećemo prema tome odnositi selektivno. Naprotiv, naš odnos će biti principijelan.
      
      
      
   

Svaka sednica Saveta bezbednosti je važna. Važna će biti i ova sednica. Mislim da je mnogo važnije, međutim, da se utvrdi smer i pravac kojim se kreće čitav proces utvrđivanja budućeg statusa i da u skladu s tim prilagodimo i svoju taktiku. Problem Kosova i Metohije je veoma složen da bi se rešio na jednoj sednici.

Može li neki pomak u našu korist da donese poseta premijera Vojislava Koštunice Vašingtonu?

To se ni na koji način ne dovodi u pitanje. Svi visoki državni funkcioneri imali su vrlo zapažene i uspešne diplomatske inicijative. Predsednik vlade sasvim sigurno u tome prednjači. Mnoge su se stvari pomerile nabolje. Poseta Vašingtonu je važna i sigurna sam da će posle nje biti pomaka nabolje za srpsku stranu.

U javnosti se sve češće pominje da će Savet bezbednosti UN nametnuti konačno rešenje. Da li je to izvesnije od pronalaska rešenja pregovorima?

To nije tema. Niko ozbiljan u svetu nije za opciju nametanja rešenja. Za nametnuto rešenje zalažu se albanski lobisti i oni koji tom lobiju pomažu iz ovih ili onih razloga. O nametnutom rešenju počelo je intenzivnije da se govori u javnosti, kako ste rekli, onog trenutka kada je bilo jasno da su jaki argumenti na srpskoj strani. Tada su "spin doktori", koji su plaćeni od Albanaca i njihovih lobija, pokušali da bar virtuelno, pokažu da je rasprava o Kosmetu svršena.

Kao jedna od opcija pominje se i "uslovna nezavisnost" Šta to uistinu podrazumeva i možemo li na to pristati?
Takoreći svakodnevno se ponavlja i naglašava od strane članova srpskog pregovaračkog tima, predsednika vlade i Republike i svih relevantnih političkih stranaka, da nikakva nazavisnost neće biti prihvaćena. I više od toga, naglašava se da će svaka nazavisnost biti odbačena. Iz toga nedvosmisleno proizlazi da na to nećemo i ne možemo pristati.

Treba li premijer i predsednik Srbije zajedno ili odvojeno da pregovaraju s liderima kosmetskih albanaca?
Dosad smo manifestovali konsenzus kad je reč o Kosmetu, pregovaračkoj platformi, timu, razgovorima. To se, svakako, postiže zajedničkim radom.

Kada očekujete proglašenje konačnog statusa Kosmeta?
Prvo će se govoriti o budućem, a ne konačnom statusu. Za konačni status može se čekati i decenijama.

Da li je iko od srpskih zvaničnika spreman da stavi potpis na rešenje ako to bude bila nezavisnost?
Mislim da sam vam na tu varijaciju pitanja odgovorila kada sam naglasila da nezavisnost neće biti prihvaćena, odnosno ukoliko o nečemu takvom bude rasprave, da će to biti odbačeno.

Strahujete li od novog egzodusa Srba ukoliko Kosmet bude bio nazavistan?
Kosmet neće biti nezavistan.
Postoje nezvanične tvrdnje, i Srba i Albanaca s Kosmeta, da u slučaju nezavisnosti, UNHCR sprema da Srbe prebaci u južni deo uže Srbije, a da Albance s tog prostora preseli na Kosmet. Da li je to u interesu Srbije i hoćete li prihvatiti takav scenario?
Kosmet neće biti nezavistan.

Da li je i kada moguće da Srbi s Kosmeta imaju sva ljudska i građanska prava i slobode?
- Srbi s Kosmeta imaju građanska prava i slobode. Odnosno, njima se više ne krše prava i slobode, ali još postoje posledice kršenja prava i sloboda. Srbi na Kosmetu ta prava nemaju, i to je alarmantno jer se i dalje prava i slobode krše. I ljudska prava i građanske slobode imaće kada albanske vlasti i Albanci budu prestali da im ta prava krše direktno i indirektno. Srbi će imati sva prava kada vlast na Kosmetu bude vladala u duhu vladavine prava, odnosno kada oni koji vrše vlast na Kosmetu budu pokazali da im je interes da se gradi društvo bez diskriminacije, terora, etničkog čišćenja, organizovanog kriminala, trafikinga, narkomafije, šverca oružja...

Izvor: Glas Javnosti

Vašington manje priča o kompromisu

BEOGRAD - Premijer Srbije Vojislav Koštunica oba dana zvanične posete SAD ponavljao je da je nezavisnost Kosmeta neprihvatljiva i da je potreban kompromis, ali ni on, ni njegovi američki sagovornici nisu rekli kakav je zvanični odgovor SAD. Koštunica je, prema agencijskim izveštajima, samo priznao da "mnogo više priča o kompromisu nego njegovi sagovornici iz Vašingtona i Evrope".
- Srbija nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova. Kosovo je složen problem, koji se ne može rešiti, jednostavno, prelamanjem preko kolena - rekao je premijer Stivenu Hedliju, savetniku predsednika SAD.

U autorskom članku za Vašington post Koštunica je istakao da je nedopustivo lišavanje jedne demokratske zemlje dela njene teritorije samo zato što jedan etnička grupa, koja ima apsiracije na tu teritoriju, preti nasiljem.
- Srbija je spremna da prihvati svaki kompromis koji ne znači nezavisnost Kosova i da ponudi Albancima najširu moguću autonomiju, uključujući svu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast - piše on.

"Neoborivi" argumenti s aspekta međunarodnog prava protiv nezavisnosti Kosova baziraju se na Povelji UN, završnom Helsinškom aktu i Rezoluciji 1244, ali postoji i jedan pragmatički - nezavisno Kosovo ne bi bilo od pomoći postajući rasadnik hronične napetosti u regionu, kako zbog verovatnoće novih teritorijalnih zahteva, tako i zbog ekonomske neodrživosti i raširene mreže organizovanog kriminala.

- Mlada demokratija, koja je za samo šest godina postigla zavidne rezultate, imaće malo šansi da preživi u takvim okolnostima - upozorio je Koštunica.

Izvor: Glas Javnosti

Srbija veruje u nepristrasnost SB UN o Kosovu

Srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je juče u Njujorku da Srbija „s punom verom u nepristrasnost i odgovornost“ Saveta bezbednosti UN očekuje da to telo podrži njene argumente u prilog ostanka Kosova i Metohije u sastavu Srbije.

Na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Kosovu, Koštunica je naglasio da Srbija dosledno ispoljava spremnost da prihvati kompromis i postigne sporazum, ali i da odlučno odbacuje svaki pokušaj nametnutog rešenja kojim bi joj se oduzelo skoro 15 procenata njene teritorije.

Navodeći argumente u prilog ostanka Kosova i Metohije unutar granica Srbije, srpski premijer je posebno naglasio da se trajno rešenje može postići samo uz poštovanje osnovnih principa međunarodnog pravnog poretka koji su, kako je naveo, izričiti u smislu da su suverenitet i teritorijalni integritet demokratskih država neprikosnoveni.

Koštunica je ocenio da bi se eventualna nezavisnost negativno odrazila na demokratske procese u Srbiji i upozorio na to da bi takva odluka predstavljala opasan presedan, zbog čega se zauzeo da rešenje za status pokrajine bude univerzalno.

„Rešenje kosovskog pitanja kojem svi težimo mora biti univerzalno upravo radi izbegavanja opasnosti da promena granica postane presedan na koji će druge etničke manjine sa teritorijalnim pretenzijama moći da se pozivaju u budućnosti“, istakao je premijer Srbije.

Na sednici SB govorio je i specijalni izaslanik za Kosmet Marti Ahtisari koji je podneo izveštaj o dosadašnjem toku pregovora i obavestio članove ovog tela kako će pregovori dalje teći. Na sednici je govorio i predsednik Kosmeta Fatmir Sejdiju.


Izvor: Blic

SVE OSIM TERITORIJE
D. SAVIĆ, 13. jul 2006

     U NJUJORKU je u četvrtak po podne održana sednica iza zatvorenih vrata Saveta bezbednosti UN, posvećena Kosovu i Metohiji, na kojoj je govorito i predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.
     Srpski premijer izneo je predlog Vlade Srbije za kompromisno rešenje statusa Kosova i Metohije. Tim predlogom je predviđena suštinska autonomija za Pokrajinu u skladu s međunarodnim pravom, evropskim standardima i demokratskim vrednostima. Vojislav Koštunica je, između ostalog, rekao:

AUTONOMIJA

     - PRE otpočinjanja sledeće faze razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije, Srbija je iznela platformu o suštinskoj autonomiji za Pokrajinu. Naša platforma predviđa rešenja po kojima bi Kosovo i Metohija, koje naseljava velika albanska većina, raspolagalo najvećom mogućom autonomijom, i još garantovanim autoritetom međunarodne zajednice kroz međunarodni sporazum i međunarodno prisustvo. U izlaganju ovakvog pristupa rukovodili smo se pitanjem - da li ono što većinski Albanci na Kosovu i Metohiji danas suštinski traže može da se realizuje i na neki drugi način, osim nezavisnošću Pokrajine i stvaranjem još jedne albanske države na tlu jedne druge države, Srbije. Došli smo do nedvosmislenog odgovora da je to moguće i ponudili predlog rešenja za ozbiljne razgovore.
     Srbija je na takvo rešenje bezrezervno spremna, ne tražeći nikakve posebne ustupke. Svojim stavom prema slučaju Kosova, moja zemlja, zastupa, u stvari, najopštiji dugoročni interes, a boreći se za očuvanje svoje teritorijalne celovitosti, bori se za princip koji je zaloga zdravih međudržavnih odnosa, pa - bez preterivanja - i osnovni preduslov očuvanja stabilnosti i mira u regionu i celom svetu.

NEZAVISNOST

     DEMOKRATSKA Srbija ne može da pristane na nezavisnost Kosova i Metohije i zato što je privržena međunarodnom pravu i poštovanju potpisanih dogovora, ali i iz razloga samopoštovanja, nerazdvojnog od poštovanja za druge. Kosovo je za Srbiju neposredno povezano sa tradicijom nacionalnog dostojanstva. Pozivam vas, uvaženi predstavnici vodećih zemalja slobodnog i demokratskog sveta, da za trenutak pokušate da sopstvenu domovinu zamislite u položaju države od koje se traži da jednoj agresivnoj etničkoj grupi (koja, uzgred rečeno, već ima u neposrednom susedstvu svoju državu) prosto ustupi deo zemlje iz kojeg je nacija potekla, i koji je u istoriji vezan za vremena njenog najvećeg procvata. Zaista, koja bi demokratska država na tako nešto pristala? Verujem da delimo zajedničko uverenje da bi to u osnovi bio akt prinude i pravnog nasilja, i nema te demokratske države i te izabrane vlasti, u Srbiji ni u celom svetu, koja bi se sa takvim postupkom mogla pomiriti. Na osnovu izloženog, uveren sam da možete sa dubljim razumevanjem da sagledate neodrživost zahteva za nezavisnost južne srpske pokrajine. I molim vas da ne zaboravite staru istinu da rđavi istorijski obrti imaju tendenciju da se ponavljaju, kao i da nijedan čovek i nijedna država nikada nisu ostrvo za sebe.

INTEGRITET

     U OVOJ prilici je, pored razloga koje sam pomenuo, neophodno imati na umu i slovo Rezolucije 1244, koju je ovo telo usvojilo juna 1999, uspostavljajući civilno i vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji pod upravom UN. Taj isti dokument doslovno potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, i još izričito kaže da Kosmet treba da ostvari status suštinske autonomije u okviru međunarodno priznate Srbije. U ovom dokumentu, kao što svakako znate, nema ni reči o samoopredeljenju (odnosno "većinskoj volji stanovništva"), isto kao što se nezavisnost - uslovna ili bezuslovna, posredno ili neposredno - uopšte ne pominje. Ni Rezolucija 1244 ni rukovodeći principi Kontakt grupe, koju je ovo telo ovlastilo, ne govore o nametnutom rešenju i perspektivu vide, pre svega, u kompromisu i sporazumu dveju strana. Sve je to za Srbiju potpuno prihvatljivo. Ono što nije prihvatljivo, i sa čim se ona ne može ni u kojem slučaju saglasiti, jeste rešenje koje bi ipak bilo nametnuto.
     Rešenje kosovskog pitanja kojem svi težimo mora biti univerzalno upravo radi izbegavanja opasnosti da promena granica postane presedan na koji će druge etničke manjine sa teritorijalnim pretenzijama moći da se pozivaju u budućnosti. Pravedno, trajno i stabilno rešenje se može pronaći isključivo davanjem najšire, suštinske autonomije u okviru međunarodno priznatih granica Srbije. U regionu kakav je jugoistok Evrope, gde brojnih i kompaktnih etničkih manjina ima u više zemalja, nepovredivost granica je jedini princip koji može na duži rok garantovati stabilnost. Eventualno nametnuto rešenje kosovskog problema neminovno bi imalo posledica po stabilnost i demokratski poredak celog regiona.

KOMPROMIS

MI smo spremni da pristupimo pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije, i iskreno želimo da preuzmemo svoj deo odgovornosti u pronalaženju kompromisnog i istorijski pravičnog rešenja. Srbija je životno zainteresovana za uspeh pregovora, a nema sumnje da je za uspešanp početak i dalji tok razgovora od posebnog značaja način na koji će oni biti pripremljeni i organizovani. Zbog toga i ovde ukazujemo na izuzetno važnu ulogu specijalnog izaslanika Generalnog sekretara koji treba da, pre početka prve runde razgovora o statusu Pokrajine, zajedno sa srpskom i albanskom stranom okvirno pripremi teme pregovora, pravila, nivo i format vođenja pregovora. Srpska strana je već u dva pisma specijalnom izaslaniku Ahtisariju iznela svoje viđenje i konkretne predloge, a pre nekoliko dana smo, pošto smo kratko obavešteni o datumu početka razgovora, specijalnom izaslaniku dostavili još razvijeniji i detaljniji predlog. Ovo činimo upravo zato što verujemo u celishodnost razgovora i iz uverenja da samo ozbiljni, otvoreni, dobro pripremljeni i nepristrasno vođeni razgovori mogu doneti sveobuhvatno i dugoročno rešenje ovog teškog pitanja.

Hoće li doći do pozitivnog rešenja, što podrazumeva kompromisan ishod, u ovom trenutku ne zavisi samo od temeljnih pregovaračkih pozicija dveju strana nego gotovo isto toliko i od načina na koji će se ovi pregovori voditi. To znači da i treća strana, ona koju čini međunarodna zajednica, a predstavljaju je Specijalni izaslanik generalnog sekretara i Kontakt grupa, nosi veliku odgovornost za početak, za tok i za ishod razgovora. Štaviše, moglo bi se reći da, zbog velike udaljenosti početnih stavova dveju strana u sporu, posredujući činilac ima posebno veliku odgovornost. Zato je priprema razgovora toliko važna, i uvereni smo da će sve uključene strane dati svoj doprinos da se na valjan način pripreme razgovori, kako se ne bi dogodilo da oni i pre samog početka budu osuđeni na neuspeh.

DEMOKRATIJA

PODSEĆAM vas da su, od demokratskog preobražaja zemlje oktobra 2000, srpske vlade uspešno vodile zemlju i samostalno izlazile na kraj sa svim teškoćama tranzicije. Demokratske vlasti Srbije delovale su u regionu konstruktivno, a unutar zemlje je ostvaren privredni rast, obezbeđena sloboda medija, poštovanje ljudskih prava i značajno su suzbijeni kriminal i korupcija. Uspeli smo da ostvarimo suštinski napredak u saradnji sa Tribunalom. Samostalno, i po cenu velikih rizika osvojena, demokratija je u Srbiji pustila korena i uspela da za nepunih šest godina bitno popravi položaj naroda, i da zemlju vrati na mesto koje joj u zajednici naroda pripada. Međutim, ako bi Kosovo dobilo nezavisnost, svi ti uspesi bi jednim potezom bili obezvređeni i dovedeni u pitanje. Parlament Srbije bi bez ikakve sumnje odbacio svako nametnuto rešenje, i proglasio ga nelegitimnim i pravno ništavnim, a Srbija bi nastavila da teritoriju Kosova i Metohije smatra delom svog suvereniteta. Takav razvoj događaja sigurno ne bi doprineo opštem interesu mira, stabilnosti i unapređivanju uspešno pokrenutih demokratskih procesa na Balkanu, već bi bolje rečeno bio izvor nestabilnosti celog regiona.

SPREMNI ZA SPORAZUM

SRBIJA dosledno ispoljava spremnost da se suoči sa realnošću, da prihvati kompromis i postigne sporazum, uz zapravo dva elementarna ograničenja: ona odlučno odbacuje svaki pokušaj da se nametnutim rešenjem oduzme skoro 15 procenata teritorije Srbije, i isto tako odlučno zahteva da se obezbede opstanak i egzistencija dostojna čoveka za srpsko i drugo nealbansko stanovništvo koje je na Kosovu i Metohiji ostalo da živi. Tražeći to, Srbija zapravo traži ostvarenje principa multietničnosti, prava na slobodu kretanja, veroispovesti i obrazovanja. Ona traži da se zaštite i sačuvaju verski i kulturni spomenici koji nisu samo njeno nego svetsko kulturno nasleđe, ali isto tako da se na Kosovo i Metohiju vrate prognani koji su bili proterani iz svojih domova, i da se na taj način stane na kraj posledicama ogoljenog etničkog čišćenja. Srbija ne traži ništa više i ništa manje od elementarne ravnopravnosti i potvrde spremnosti da se prema srpskoj zajednici u Pokrajini, na rečima i delu, postupa kao sa bilo kojim drugim narodom, koji je zastupljen pod krovom svetske organizacije.

KOŠTUNICA POSLE SEDNICE SB UN
S RAZLOGOM ZADOVOLJNI

PREDSEDNIK Vlade Srbije Vojislav Koštunica izrazio je u četvrtak u izjavi novinarima, posle sednice Saveta bezbednosti o Kosovu, zadovoljstvo tokom i sadržajem tog sastanka. "Bili su to zanimljivi i zadovoljavajući razgovori, imajući u vidu broj zemalja koji je učestvovao u radu sednice i koji je saslušao argumente Srbije. Imamo sve razloge da budemo zadovoljni i diskusijom i činjenicom da su naši stavovi iznova, potpuno jasno i do detalja predočeni Savetu bezbednosti", rekao je Koštunica.
Srpski premijer je dodao da je u Savetu bezbednosti još jednom izneo srpske stavove o standardima - pre svega o činjenici da oni u velikoj meri nisu ispunjeni, kao i stav o tome u kom pravcu bi trebalo tražiti rešenje za Kosovo i Metohiju.

RAZNI STAVOVI
     KOPREDSEDNIK srpskog tima u pregovorima o budućnosti Kosova i Metohije, Leon Kojen, izjavio je u četvrtak Tanjugu u Njujorku, posle sednice Saveta bezbednosti UN, da su Rusija i Kina direktno, nedvosmisleno i u potpunosti podržale stav Srbije da se u suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje ne sme i ne može dirati.
     Prenoseći akcente sa zatvorene sednice Saveta bezbednosti, Kojen je rekao da se na sednici mogla uočiti velika raznovrsnost mišljenja.
     Osnovna razlika između stava Rusije i Kine s jedne i velikih zapadnih zemalja s druge strane, jeste u tome što su, prema Kojenovim rečima, Rusija i Kina - za razliku od zapadnih sila - direktno i nedvosmisleno podržale stanovište Srbije o nepovredivosti integriteta i suvereniteta.
     Američki ambasador Džon Bolton rekao je - kako je preneo Kojen - da je, u skladu s londonskim saopštenjem Kontakt grupe, veoma važno da se uvaži volja većinskog stanovništva Kosova.

SLOBODAN SAMARDŽIĆ
PREGOVORI JEDINO REŠENJE

     Od stalnog dopisnika VAŠINGTON
     PREDSEDNIK Vlade je Savetu bezbednosti UN u celini predstavio stav Srbije, zasnovan na međunarodnom pravu i elemente rešenja za visok stepen autonomije Kosova u okviru Srbije.
     - Izneo je stav da se ne slaže sa oduzimanjem teritorije Srbije, već za rešenje koje će biti usaglašeno i od kojeg će imati koristi Albanci, jer će imati visok stepen samourpave - rekao je Slobodan Samardžić, posle sednice SB UN u Njujorku.
     Savetnik predsednika Vlade kaže da je srpska strana posebno insistirala da razgovori koji predstoje moraju biti ozbiljno pripremljeni, jer "to zahteva ozbiljnost teme".
     Samardžić je rekao da je bilo devet učesnika rasprave, a posebno se osvrnuo na izlaganja predstavnika Rusije i Kine.
     - Rusija i Kina su izrazile jasno privrženost suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Kineski ambasador je naglasio da je to opšti princip, koji se mora primeniti na Balkan - rekao je Samardžić.
     Svi učesnici u raspravi, dodao je, izrazili su potrebu za zajedničkim kompromisnim rešenjem:
     - U tome je bilo varijacija, ali naglasaka nije bilo na prejudiciranom rešenju. Akcenat je bio na pregovaračkom procesu. To je prilka za kompromisno rešenje.
     Samardžić je potvrdio da će se premijer u Njujorku sastati sa Martijem Ahtisarijem. Tema razgovora, nagovestio je, odnosiće se na pripreme za razgovore.


Izvor: Novosti