Kostunica: Kosovo necemo dati

Srpski premijer Vojislav Koštunica, u okviru svoje dvodnevne posete Velikoj Britaniji, održao je i predavanje na temu "Srbija na putu evropskih integracija", u Kraljevskom institutu za odbranu i bezbednost u Londonu. Pred probranom londonskom akademskom publikom, u najprestižnijem i najstarijem institutu ove vrste na svetu, koji je osnovao još 1831. godine vojvoda Velington, pobednik na Vaterlou nad Napoleonom, premijer Koštunica je govorio o Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori i evropskim integracijama naše zemlje. Iz govora predsednika Koštunice izdvajamo najvažnije delove.

Kosovo je danas, bez sumnje, jedan od najtežih problema Evrope uopšte, možda najviše zato što je u osnovi svega, prosto rečeno, pretnja golim nasiljem. Albanci na Kosovu traže jedino punu nezavisnost i međunarodno priznanje, i to odmah, a - kao što se u UN i EU mora dobro znati - sposobni su i spremni da pribegnu organizovanom nasilju ukoliko im to bude uskraćeno. Nepristajanje Srbije da se, radi udovoljavanja onome koji preti, odrekne dela svoje teritorije zasnovano je, pre svega, na dokumentima međunarodnog prava, počevši od Povelje UN i Završnog dokumenta iz Helsinkija do niza izričitih odluka Saveta bezbednosti.

Više ili manje diskretne poruke, koje u poslednje vreme stižu iz sveta u Beograd, nagoveštavajući „neki oblik“ nezavisnosti kao budući status Kosova, deluju obeshrabrujuće i kao da gube iz vida neposredne i neminovne posledice jednog takvog nametnutog rešenja.

Što se Srbije tiče, ona sasvim sigurno ne bi priznala nametnuto rešenje i nezavisnost Kosova i Metohije, a taj čin bi saglasno Rezoluciji Skupštine Srbije bio proglašen ništavnim i pravno nevažećim, što bi imalo punu podršku ogromne većine građana. Mi bismo tako postupili i iz uverenja da na taj način ne branimo samo svoju slobodu i demokratsko uređenje, nego i regionalnu stabilnost, pa i temeljne principe međunarodnog poretka.

Nema sumnje da bi eventualno nametnuto rešenje kosovskog pitanja dovelo Srbiju u izvanredno težak položaj - podjednako kada je reč o unutrašnjim prilikama, o odnosima sa okruženjem, ili o najširem međunarodnom kontekstu.

Problem Evrope

Mozda je pravi trenutak da bolje razmislimo o težini posledica koje bi izazvala odluka da se Srbiji nametne rešenje za Kosovo i Metohiju. Pitanje je šta u tom slučaju Srbija može, a šta mora i šta bi trebalo da čini. Odgovor na ovo pitanje ponajviše leži u nekoliko suštinskih činjenica.

* Kosovo i Metohija je pitanje budućnosti Srbije i života svih njenih građana.

* Kosovo i Metohija je deo Srbije i to ne samo kao deo njene istorije, nego i njene sadašnjosti i njene budućnosti.

* Kada govorimo o Kosovu, govorimo o našem narodu, našoj teritoriji, našem predanju i kulturi - zapravo o samim našim korenima i našem identitetu.

Sve relevantne političke stranke i ogromna većina građana Srbije u ovo čvrsto veruju. Šta je onda sudbina Srbije ako se, mimo njene volje, i protivno fundamentalnim načelima međunarodnog prava, otme Kosovo i Metohija i tako pogaze suštinski državni i nacionalni interesi Srbije?

Skupština Srbije bi sigurno odlučno odbacila svako nametnuto rešenje, i to bi neminovno bila ona prelomna tačka koja bi na duži rok bitno odredila sva dešavanja u Srbiji, njenu politiku, njen život, sveukupne odnose u samoj zemlji, ali i odnos Srbije prema svetu.

Kosovo je, prema rečima Koštunice, danas verovatno najveći regionalni i jedan od najvećih evropskih problema.

- Njegovo rešavanje zato zahteva autentično evropski pristup, koji će dovesti do trajnog a ne privremenog, temeljnog a ne površnog, sveobuhvatnog a ne jednostranog ishoda. Bitnije je od svega da se na osetljivom području Balkana ponovo ne otvori Pandorina kutija menjanja granica, što će se neminovno dogoditi ako se, pri traženju rešenja, bude sledio isključivi zahtev Albanaca za sticanje nezavisnosti.

Jedini način da se to izbegne jeste primena bogatih evropskih iskustava. Ako je Evropa uspela da, različitim konstitucionalnim i institucionalnim rešenjima, na najvećem delu kontinenta obezbedi jedinstvo u etničkoj, kulturnoj i verskoj raznovrsnosti, nema razloga da se to ne ostvari i u njenom jugoistočnom regionu. Ono što važi za Evropu važi i za Balkan ili, bolje rečeno, za Balkan važi upravo zato što važi za Evropu.



Stalni pritisci

Stalo mi je da vam predočim činjenicu da Srbija postaje umorna od stalnih pritisaka i uslovljavanja. Dok se, s jedne strane, govori o partnerskom odnosu sa Beogradom, još se nije dogodilo da prijateljska ruka podrške bude pružena bez onog fatalnog „ako“. Molim da shvatite kako ovde nije reč o opstanku jedne vlade ili bilo koje stranačko-političke opcije, već o perspektivi demokratskog uređenja, regionalne stabilnosti, pa najzad i o elementarnim principima pravednosti i ravnopravnosti.

Najveca autonomija

Srbija sa punom ozbiljnošću sudeluje u bečkim pregovorima o budućnosti Kosova i ima konstruktivne odgovore na sva pitanja koja se postavljaju. Mi smo uvereni da se dobro osmišljenom decentralizacijom mogu stvoriti uslovi za opstanak, bezbednost i povratak ugroženog nealbanskog stanovništva, čime bi bio sačuvan multietnički sastav Pokrajine. Albanci bi imali suštinsku autonomiju, najveću koju pojam autonomije u najširem tumačenju dozvoljava. To znači potpunu samoupravu u domenima zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, čak uz mogućnost pristupanja regionalnim i finansijskim međunarodnim organizacijama.


Razgovor premijera Kostunice i Blera
Ozivljavanje pregovora

Od specijalnog izveštača London
Britanski premijer Toni Bler obećao je srpskom predsedniku Vlade Vojislavu Koštunici, tokom razgovora u Dauning stritu broj 10 u Londonu, da će se lično založiti za oživljavanje pregovora Beograda sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Osim Mladića i saradnje sa Haškim tribunalom, glavna tema razgovora je bilo Kosovo.

Suprotno očekivanjima i najavama iz Blerovog okruženja, britanski premijer, kako navode izvori bliski premijeru Koštunici, bio je krajnje otvoren i prijateljski nastrojen. Srpska strana je vrlo dobro znala kakav je stav Londona po pitanju Kosova. Britanski premijer je, vrlo pažljivo slušao Koštuničina izlaganja, pokazujući da je vrlo dobro upoznat sa situacijom u Srbiji i na Kosovu. To je potvrdio i premijer Koštunica u razgovoru sa novinarima ispred čuvenih crnih vrata sa brojem 10, pošto se više nego prijateljski pozdravio sa Blerom.

- Bler je pokazao spremnost i zatražio je vremena da prouči našu platformu za Kosovo koju smo mu uručili. Ona predviđa najviši mogući stepen autonomije za Pokrajinu, kakav ne postoji u Evropi. U posleratnoj istoriji Evrope granice se nikada nisu menjale zbog etničkih sukoba unutar jedne države. Zato je u našim glavama osnovni cilj da stignemo do kompromisa koji će biti prihvatljiv za obe strane i koji će poštovati međunarodno javno pravo.

Izvori bliski Blerovom kabinetu kažu da se britanski premijer odlučio za mekši pristup iz prostog razloga što je oštra poruka koju je on hteo da pošalje premijeru Koštunici o statusu Kosova, već stigla i nije bilo potrebe da je ponavlja.

Izvor: Vecernje novosti

Liturgija i pomen bez Koštunice
Priština, Beograd -- Direktor za informisanje u UNMIK Aleksandar Ivanko rekao da bi Koštunica "u privatnu posetu" Kosovu trebalo da stigne u 13 sati.

Patrijarh srpski Pavle služio je pomen kosovskim junacima na Gazimestanu. Pomenu su, pored nekoliko stotina vernika i građana, prisustvovali i ministri u Vladi Srbije Slobodan Vuksanović, Velimir Ilić i Milan Radulović, kao i predsednica Koordinacionog centra Sandra Rašković-Ilić. Premijer Vojislav Koštunica nije bio prisutan.

Patrijarh je jutros služio i liturgiju u porti manastira Gračanica povodom Vidovdana. Premijer Srbije takođe nije prisustvovao liturgiji.

Posetu premijera Kosovu odobrio je UNMIK, ali ju je okvalifikovao kao privatnu. Sa Koštunicom bi u Gračanicu trebalo da otputuju šefica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić i njegovi savetnici Aleksandar Simić i Slobodan Samardžić. Liturgiju u manastiru Gračanica će služiti Patrijarh Pavle, objavljeno je na sajtu Srpske pravoslavne crkve.

U UNMIK-u nisu juče bili raspoloženi da Koštunici dozvole posetu Gazimestanu jer bi to sa sobom povuklo nesumnjiv bezbednosni rizik. Očekuje se da odluka o poseti Gazimestanu bude doneta u poslednji čas i u zavisnosti od prepodnevnog šireg razvoja situacije. U međuvremenu, Koštuničinoj poseti se zvanično suprotstavila Vlada Kosova.

Premijer Agim Čeku je kazao da on i Vlada nisu bili u situaciji niti da dozvole niti da spreče posetu premijera Srbije: "Verujemo da ova poseta neće predstavljati ništa više sem jedne religiozne ceremonije. Ukoliko je gospodin Koštunica imao za cilj da svojim dolaskom isprovocira narod Kosova, onda je sigurno da mi nećemo odgovoriti na ovu provokaciju".

Uprkos Čekuovim umirujućim tonovima, pristalice pokreta "Samoopredeljenje" blokirale su danas sve prelaze na administrativnoj granici Kosova sa centralnom Srbijom u znak protesta zbog najavljene posete premijera Srbije Vojislava Koštunice, a 36 aktivista tog pokreta uhapšeno je u Kosovskoj Mitrovici. Portparol Kosovske policijske službe Veton Eljšani (Elshani) potvrdio je agenciji Beta da su u Mitrovici uhapšena 34 muškarca i dve žene zbog remećenja javnog reda i mira, odnosno zato što su blokirali put.

Prilaze Prištini sa severa, odakle se očekuje dolazak velikog broja Srba na Gazimestan i u Gračanicu, KFOR obezbeđuje i tenkovima. Portparol KFOR-a Pio Sabeta je ovim povodom pokušao da umiri javnost, objašnjavajući da se na Kosovu ne dešava ništa posebno: "Ono što želim da naglasim jeste da u vezi sa sigurnosnom situacijom ništa nije promenjeno."

"Biti svestan realnosti onoga što dolazi"

Goran Svilanović


Bivši šef diplomatije Goran Svilanović misli da bi UNMIK kao i institucije Kosova na čelu sa premijerom Čekuom trebalo da shvate da je poseta Koštunice minimum onoga što moraju da prihvate kada je u pitanju Srbija: "Radi se o jednom gestu, simboličnom obilasku ključnih istorijskih spomenika srpskog naroda na Kosovu. To je nešto što mora da toleriše svako ko upravlja Kosovom i zbog toga ovaj nivo nervoze koji se iskazuje na Kosovu doživljavam vrlo kritički." Svilanović se nada da će današnja poseta proći bez ikakvih incidenata, jer je to važno za atmosferu u kojoj će se nastaviti pregovori o statusu Kosova.

Povodom intenzivnih diplomatskih aktivnosti srpskog premijera, Svilanović je rekao da je u ovom trenutku većinski stav u Kontakt grupi da je nezavisnost Kosova izvesna, ali da to ne znači da Srbija treba da stoji sa strane. "Mislim da je odlična ideja bila da se razgovara sa Blerom, kao i eventualni susret sa Bušom, kako bi i Beograd, i London i Vašington bili svesni realnosti - Beograd onoga što dolazi, a Vašington onoga kakva su osećanja Srbije i koliki manevarski prostor ostaje srpskoj vladi."


Izvor: B92

Koštunica: Kosovo zauvek deo Srbije   

Premijer Srbije Vojislav Koštunica na Kosovu poručio da je "Kosovo bilo i da će zauvek biti deo Srbije".


Koštunica je građanima okupljenim u porti manastira Gračanica rekao da "Srbija hoće pravdu, pravo i mir i hoće da razgovara, da se dogovori, hoće kompromis i pravično rešenje za Kosovo i Metohiju" i objasnio da je "Kosovo u našem narodu druga reč za pravdu, pravo i slobodu".

Srpski premijer je objasnio i da nikada niko nije bio više u pravu i stajao na čvršćem pravnom stanovištu od onoga na kome danas stoji Srbija u raspravama o budućnosti Kosova i Metohije. Srbija je, prema rečima Koštunice, demokratska zemlja u kojoj sve etničke zajednice moraju, mogu biti i jesu ravnopravne i slobodne. Koštunica je upitao i "da li ima primerenijeg mesta da se danas proslavi Vidovdan od Gračanice, o kojoj su ispevani mnogi stihovi".

Iako je bilo najava da će premijer prisustvovati liturgiji u manastiru Gračanica, kao i pomenu kosovskim junacima na Gazimestanu, do toga nije došlo, jer je premijer na Kosovo stigao posle 13 časova. Kako je Beti rečeno u Vladi Srbije, premijer nije prisustvovao samoj liturgiji jer to nije bilo ni predviđeno, a njegov dolazak na Kosovo protekao je bez problema. Probleme su mogli da naprave članovi Samoopredeljenja koji su blokirali prelaz kod Merdara, ali s obzirom da je Kosovska policijska služba reagovala i uhapsila 116 aktivista tog pokreta, do problema nije došlo.

Inače, Koštunicu je od jutrošnje liturgije do 13.30 u Gračanici čekalo oko hiljadu građana, među kojima su bili i trubači. Liturgiju, kao i pomen kosovskim junacima služio je patrijarh srpski Pavle. "Pomozi i našim neprijateljima da shvate istinu", rekao je između ostalog patrijarh Pavle.


Izvor: B92

KOSOVO BILO I BIĆE SRBIJA!
Koštunica: Svaki Srbin mora da zna da će Kosovo zauvek biti deo Srbije! Srbija hoće pravdu, mir i hoće da se dogovori

Gračanica podseća ne samo na to šta smo bili, nego i na ono što moramo biti zbog onog što smo bili i to ćemo biti ako budemo istrajni, neodustajni, razložni i složni!

GRAČANICA - Premijer Srbije Vojislav Koštunica na proslavi Vidovdana u Gračanici na Kosovu rekao je da je "Gračanica pravo mesto da se ponovi ono što svaki Srbin mora da zna: da je Kosovo bilo i da će zauvek biti deo Srbije!"
Premijer, koji je na Kosovo došao da bi prisustvovao tradicionalnoj proslavi Vidovdana, rekao je građanima okupljenim u porti manastira da je "danas prilika da se sa ovog mesta objavi šta Srbija hoće".
- Srbija hoće pravdu, pravo i mir i hoće da razgovara, da se dogovori, hoće kompromis i pravično rešenje za Kosovo i Metohiju! Kosovo je u našem narodu druga reč za pravdu, pravo i slobodu! Nikada niko nije bio više u pravu i stajao na čvršćem pravnom stanovištu od onoga na kome danas stoji Srbija u raspravama o budućnosti Kosova i Metohije. Srbija je demokratska zemlja u kojoj sve etničke zajednice moraju, mogu biti i jesu ravnopravne i slobodne. Zato nas Gračanica podseća ne samo na to šta smo bili, nego i na ono što moramo biti zbog onog što smo bili i to ćemo biti ako budemo istrajni, neodustajni, razložni i složni - rekao je Koštunica.
Koštunica je upitao i "da li ima primerenijeg mesta da se danas proslavi Vidovdan od Gračanice, o kojoj su ispevani mnogi stihovi".
- Gračanica pamti Lazara i Miloša i svedoči o tome ko smo bili i kako smo nastali. Istina je i to da se danas ne bismo mogli pomoliti Bogu i pokloniti senima naših velikih predaka, da nas ne štite vojska i tenkovi. Da li ima nekog mesta u Evropi na kojem se nešto slično dešava, ili se može i sme desiti? - zapitao je premijer.
On je poručio da je Gračanica "tvrđa od istine, a istina jača od svakog zla i nasilja i pobeđuje svako nasilje". Posle obraćanja okupljenima, premijer Koštunica poklonio je vladici raško-prizrenskom Artemiju ikonu za manastir.
Premijer Vojislav Koštunica stigao je juče nešto posle 13 sati na Kosovo. On nije prisustvovao liturgiji koju je u Gračanici služio srpski patrijarh, a u Vladi Srbije su rekli da nije bilo predviđeno da Koštunica bude na liturgiji. Premijer je napustio Kosovo oko 16 sati uz pojačane mere bezbednosti policije i snaga Kfora. Njega su iz Gračanice ispratili brojni građani zajedno sa trubačima, a desetak minuta kasnije su prema Beogradu krenuli i ministri Velimir Ilić i Slobodan Vuksanović, kao i predsednica Koordinacionog centra Sanda Rašković-Ivić.
(R. P.)

Patrijarh: Molitva i za neprijatelje

Patrijarh srpski Pavle, obraćajući se prisutnima posle liturgije u Gračanici, podsetio je na reči Isusa Hrista: "Veruj u mene i ako umreš bićeš živ, a oni koji u to ne veruju i gaze još po zemlji, oni su već u stvari mrtvi." Patrijarh je kazao da u svim našim krajevima ta vera još živi i danas i pozvao Gospoda da pomogne i nama da izdržimo reč Hristovu, rečima "Ko izdrži, taj će se spasiti".
- Ta vera je održala naše pretke, pa će održati i nas ako mi održimo nju - rekao je patrijarh, koji se pomolio Bogu za spasenje srpskog naroda, ali i za naše neprijatelje kako bi i oni spoznali istinu.
Vidovdan je za SPC i pravoslavni srpski narod dan žalosti, a u svim hramovima SPC službe su posvećene kosovskim stradanjima.

Medalje majke Jugovića

Vladika raško-prizrenski danas je uručio medalje "majka devet Jugovića" majkama sa više dece. Ove godine dodeljeno je 37 zlatnih medalja majkama koje su rodile od petoro do devetoro dece i 185 srebrnih medalja majkama koje su rodile po četvoro dece.

Izvor: Press

G8: Multietničko Kosovo   
Moskva, Priština -- Ministri zemalja G8 saglasili se o tome da Kosovo treba da bude multietničko.
 
Ministri inostranih poslova SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Kanade, Japana i Rusije, koji su se u Moskvi sastali u vezi s pripremama samita G8 idućeg meseca u Sankt Peterburgu, naveli su da Kosovo treba da ostane multietničko, a da rukovodstvo Kosova mora posebnu pažnju obratiti na ostvarenje standarda za nacionalne manjine, koje je odredila međunarodna zajednica.

Ministri G8 su napomenuli da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nastavlja da se aktivno bavi tim pitanjem i potvrdili učešće Kontakt-grupe u procesu određivanja statusa Kosova, a čiji se rad zasniva na rezoluciji 1244 SB UN i preporukama i izjavama ministara na londonskom susretu 31. januara 2006. Ministri su podržali nastojanjima specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija.

Šef diplomatije Rusije Sergej Lavrov izjavio je na konferenciji za novinare da su ministri spremni da pruže podršku pregovorima Beograda i Prištine uz učešće kosovskih Srba.

Petersen: Vidimo se...

Opraštajući se od poslanika Skupštine Kosova, odlazeći šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen je rekao da će se vratiti na Kosovo kada njihov san postane stvarnost. Petersen je ocenio da su pred institucijama, političkim partijama i građanima Kosova tri izazova, a to su vladavina zakona, ekonomski razvoj i multietničko Kosovo.

"Verujem da smo samo nekoliko meseci daleko od utvrđivanja statusa. Ubeđen sam da će status biti rešen tokom 2006, a tog mišljenja je i Marti Ahtisari. Očigledno je, a i Kontakt-grupa je to rekla, da rešenje statusa mora da bude prihvatljivo za većinu, ali je isto tako važno da većina shvati koje su želje manjina i da shvati da postoji i njihova odgovornost u vezi s prihvatljivim izborom rešenja statusa za manjine", kaže Petersen.



Izvor: B92

Nezavisnost Kosova nasilje nad Srbijom

Moskva - Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković izjavio je da bi davanje nezavisnosti Kosovu i Metohiji predstavljalo akt nasilja nad Srbijom i nad Poveljom UN.

U intervjuu za ukrajinski nedeljnik Ogledalo nedelje on je rekao da svi separatistički regioni pažljivo posmatraju kako će biti "raspetljan kosovski čvor" - po sili prava, ili po pravu sile.

"Ako bude po pravu sile, tada će sila početi svugde da povlači nove granice", upozorio je Drašković.
Ministar je istakao upozorenje ruskog predsednika Vladimira Putina o povezanosti situacije oko Kosova i nepriznatih republika na postsovjetskom prostoru - Abhazije, Pridnjestrovlja, Južne Osetije i Nagorno Karabaha.

Drašković je istakao da nikakve paralele ne mogu da se povlače između Kosova i Crne Gore, koja je nedavno posle referenduma istupila iz državne zajednice sa Srbijom. Crna Gora je do kraja Prvog svetskog rata bila nezavisna, dok Kosovo nikada nije bilo međunarodno priznato i uvek je bilo deo srpske države, rekao je on, dodajući da je na Kosovu osnovana srpska država, kultura, crkva i nacionalni mit. On je podsetio i na stav Badenterove komisije da samo bivše republike u Jugoslaviji mogu da dobiju državni status.


Izvor: Glas Javnosti

Ahtisari, ipak, odlazi


Informacija koju su "Novosti" objavile pre nekoliko dana da Marti Ahtisari uskoro odlazi sa mesta specijalnog pregovarača Saveta bezbednosti za Kosovo i Metohiju i da su za to već pokrenute inicijative - tačna je! Demanti njegovog portparola da je vest u "Novostima" "izmišljena" je uobičajena odbrambena reakcija i diplomatska finta.

Ovo je "Novostima" potvrđeno u ozbiljnim diplomatskim krugovima. Jer, sem onog što je naš list pre nekoliko dana pisao o nagoveštaju odlasku finskog 69-godišnjeg diplomate, navodeći kao glavni razlog veoma slab učinak i gotovo nikakav pomak u pregovorima između Beograda i Prištine, sada se dodaju novi, ozbiljni argumenti. Jedan od njih je i to da Ahtisari ne samo da nije prepoznao specifičnosti složenog kosovskog pitanja, nego nije, gotovo ništa, razumeo o decentralizaciji koju razložno i argumentovano zastupa Vlada Srbije.

Godinu 2006. Ahtisari je "dobio" kao godinu u kojoj će se razrešiti kosovski čvor. Svakome je vidljivo da je apsolutno nerealno da se ovo krupno pitanje, na kojem se prelamaju, uz ostalo, i mnogi principi međunarodnog prava i pravde - reši. Svestan svojih minijaturnih pregovaračkih rezultata, Ahtisari sada pokušava da u Beču brzo, gotovo odjednom, pozivajući za okrugli sto prve ljude Srbije i Kosova, preseče višestruke dileme i ideje (kojih nema). Taj put izlaska je - sasvim nemoguć i gotovo zatvoren.
Podsetimo, inače, da Finac ima mandat Saveta bezbednosti - samo godinu dana.

"Novostima" je, takođe, još jednom potvrđeno da bi njegovo mesto mogao da preuzme iskusni diplomata iz Norveške, znalac prilika na Balkanu, da su sa njim već obavljeni prvi kontakti i da je on spreman da ubrzo ponudi set ideja i predloga kojim bi se kriza oko Kosova mogla i brže i realnije razmrsiti, i jedna goruća evropska tema privoditi realnom rešenju.

Ahtisarijev zamenik u Beogradu i Pristini
Roanova turneja

Pristina  (Beta) - Zamenik specijalnog izaslanika UN za pitanja statusa Alber Roan posetiće Prištinu u sredu, a u petak će doputovati u Beograd, preneli su albanski elektronski mediji na Kosmetu izjavu portparola Martija Ahtisarija Hue Đijang.
Prema njenim rečima, Roan će sa predstavnicima privremenih institucija i pregovaračkom delegacijom Kosova razgovarati o pitanjima kulturnog nasleđa - temi o kojoj će delegacije Prištine i Beograda razgovarati jedanaestog jula u Beču.
Tokom boravka u Prištini i Beogradu, Roan će, prema rečima Hue Đijang, razgovarati i o pitanjima decentralizacije, da bi, kako je rekla, "dao podsticaj budućim razgovorima o ovom pitanju".


Izvor: Novosti

Nova runda u Beču 11. jula   
3. jul 2006.  Izvor: FoNet    

Beograd -- Pregovori o statusu Kosova biće nastavljeni 11. jula u Beču, najavila portparolka Martija Ahtisarija Hua Đijang.

"Tema sastanka biće zaštita verskih i kulturnih objekata", rekla je Hua Đijang i dodala da je odluka o zakazivanju sastanka doneta jer je bilo dosta približavanja stavova o toj temi, javlja RTS.

Hau Đijang je dodala da će zamenik izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija Alber Roan u sredu otputovati u Prištinu i razgovorati s tamošnjim političkim liderima. "Planirano je da Roan obiđe i jedno mesto van Prištine, ali za sada nije utvrđeno koje. Ta poseta je prevashodno obilazak terena", dodala je ona i navela da bi Roan u petak trebalo da poseti Beograd. Hua Đijan je rekla da Roan u Prištinu i Beograd ne nosi nikakve predloge, već da želi da sasluša stavove dve strane.

Srbi severnu Mitrovicu vide kao deo opštine Zvečan
BEOGRAD - Severna Mitrovica bi, prema predlogu koji će srpska strana predočiti u Beču kada na red dođe pitanje podeljenog grada, trebalo da bude pripojena obližnjoj opštini Zvečan.

- Mitrovica, koja je kulturni, administrativni i zdravstveni centar ionako je, preko Malog Zvečana i Mikronaselja, skoro spojena sa dva kilometra udaljenim Zvečanom. Postoje istorijski, tradicionalni i kulturni razlozi da to bude jedan grad, a bilo bi i znatno jeftinije jer ne bismo imali dve lokalne uprave - rekao je za Glas član Savetodavnog tela Milan Ivanović, koji je i potpredsednik SO Zvečan.

Prihvatanje ovakvog rešenja predstavljalo bi onaj kompromis na koji bi Srbi pristali.
Inače, severna Mitrovica, u kojoj Srbi čine većinu stanovništva, odavno je trn u oku Albancima. Zapadni analitičari i političari sve češće upozoravaju da bi podela ovog grada predstavljala opasnost od izbijanja novih sukoba naročito, ako u slučaju nezavisnosti Kosova i Metohije Srbi ne prihvate novonastalu situaciju.

Albanci ne skrivaju svoje planove za Kosovsku Mitrovicu. Ministar za lokalnu samoupravu LJutvi Haziri kaže da Mitrovica treba da bude grad sa dve opštine ili opštinske podjedinice, s tim da tri godine bude pod međunarodnom upravom. Nakon toga bi se organizovali opštinski izbori na kojima bi, Haziri to ne skriva, Albanci ostvarili dominaciju.

Albanci iz severnomitrovačkog Mikronaselja s kojima smo razgovarali otvoreno kažu da će, ukoliko grad ostane podeljen, biti rata, a Milan Ivanović primećuje da "nažalost, i neki Srbi koji su ušli u privremene kosovske institucije, podržavaju formiranje dve opštine".



Izvor: Glas Javnosti

Naši još nisu odredili tim za razgovore o statusu, ali poručuju:
Ne odustajemo od platforme
Predrag Simić: Platforma nudi najviše što Srbija može da da. Kosovski Albanci njome dobijaju gotovo neograničena ovlašćenja. Više od toga je samo nezavisnost. Tek posle posete Vašingtonu znaćemo da li će srpski premijer i predsednik učestvovati u razgovorima o statusu
BEOGRAD - Zvanični Beograd još razmišlja da li će se 21. jula na otvaranju pregovora o konačnom statusu Kosmeta pojaviti čelni dvojac Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica.

Iako je Beograd insistirao da što pre pređu na razgovore o statusu, čelnici našeg tima, koji se, kao i lideri kosovskih Albanaca, nisu pojavljivali na bečkim razgovorima, još nisu prelomili. Ipak, nezvanično se priča da će Tadić i Koštunica sesti za pregovarački sto, iako će ih narod, krene li po zlu, okriviti za gubitak Kosmeta. Konačni sastav srpskog tima za status biće poznat tek posle 11. jula, kada premijer Koštunica ide u posetu Vašingtonu. To je Koštuničina završna stanica u diplomatskoj ofanzivi za Kosmet koju vodi poslednja tri meseca. Posle Moskve, Londona, Pariza i Berlina, čelnik srpske vlade privodi kraju "boj" za Kosovo, koji je, kako se čuje iz sveta, malo ublažio ranije priče o nezavisnosti Kosmeta. One su, podsećamo, zvanično i krenule iz britanskog Forin ofisa. Sledeća stanica je Rim, gde će se Koštunica sutra sastati da italijanskim premijerom Romanom Prodijem, a nezvanično se priča da će, na putu za Vašington, svratiti i u Brisel. U međuvremenu, u Beograd će, posle boravka u Prištini, svratiti i Alber Roan, zamenik specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.

 
  ROAN TRAŽI FLEKSIBILNOST

Zvanični pozivi za pregovore u Beograd i Prištinu stići će ove sedmice, potvrdila je Hua Đijang, Ahtisarijev portparol. Ona je rekla da će Roan tražiti veću fleksibilnost kosovskih i srpskih lidera kada je reč o decentralizaciji i zaštiti kulturnog nasleđa, što će biti tema razgovora. - Videćemo šta će Roan tražiti od nas i razgovaraćemo o tome, jer smo načinili kompromise - ali mi smo ujedinjena grupa i nemamo prava da donosimo jednostrane odluke - rekao je Agim Čeku.
   
 
 
 
Po završetku Koštuničine misije, 13. jula sastaće se Savet bezbednosti UN u Parizu, gde će Kosmet biti jedan od prioriteta.

S druge strane, nezvanično se priča da Albanci, kako to i traži Ahtisari, nameravaju na najvišem nivou da sednu preko puta Srba. Premijer i predsednik Kosova Agim Čeku i Fatmir Sejdiju sa sobom planiraju da povedi i istaknute političare Vetona Suroia i Hašima Tačija. Naravno, ako Beograd, odgovori na najvišem nivou.

Iako je odavno priprećeno iz UN da će, ne budu li se Srbi i Albanci dogovorili, konačno rešenje biti nametnuto, to ne utiče da "zaraćene" strane popuste. Albanci i dalje insistiraju samo na nezavisnosti i ničemu drugom, dok Srbi ne prihvataju ništa što ne nude svojom platformom. Mada su bečki pregovori završili u ćorsokaku, Beograd ne menja taktiku.

- Platforma nudi najviše što Srbija može da da. Kosovski Albanci njome dobijaju u svoje ruke sudsku, izvršnu i zakonodavnu vlast. Gotovo neograničena ovlašćenja imaju. Više od toga je samo nezavisnost - rekao je za Glas Predrag Simić, član našeg pregovaračkog tima.

On je napomenuo da je ono što nudimo Albancima najviše u Evropi.
- Dajemo im i više nego što imaju Alandska ostrva, koja su primer najšire autonomije u Evropi u 20. veku - poručio je Simić.



Izvor: Glas Javnosti