RAŠKOVIĆ-IVIĆ: POČETAK RAZGOVORA O STATUSU KOSOVA U JULU

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić izjavila je u intervjuu Tanjugu da očekuje da će, prema najavama specijalnog izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Martija Ahtisarija, razgovori o budućem statusu južne pokrajine početi u julu, u Beču.

Rašković-Ivić je kazala da će na sednici Saveta bezbednosti UN, 20. juna u Njujorku, na kojoj će o situaciji na Kosovu i Metohiji govoriti i odlazeći šef misije UN Seren Jesen-Petersen, upozoriti na mogućnost 'dominio efekta' i destabilizacije čitavog Balkana i drugih delova Evrope, ako Kosovo dobije nezavisnost.


Izvor: RTS

Разговори о статусу

У међународној заједници се инсистира на томе да преговори о статусу буду завршени до краја године

У Њујорку ће сутра бити одржана седница Савета безбедности УН посвећена Косову и Метохији, на којој ће о ситуацији у Покрајини говорити одлазећи шеф Мисије УН Серен Јесен-Петерсен и шеф Координационог центра Санда Рашковић-Ивић.

Косовске Албанце ће представљати привремени премијер Косова Агим Чеку, који ће се, како је пренела „Слободна Европа”, дан раније заједно с косовским председником Фатмиром Сејдиуом састати у Вашингтону са америчким државним секретаром Кондолизом Рајс.

Седница Савета безбедности претходи периоду у којем ће се за јужну српску покрајину догодити неколико важних ствари – крајем јуна требало би да се састане Контакт група, а у јулу би изасланик светске организације за преговоре о Косову Марти Ахтисари требало да поднесе извештај Савету безбедности. Очекује се да ће после Ахтисаријевог извештаја почети разговори о статусним питањима Косова.

Шеф Унмика, који са дужности одлази крајем јуна у – по сопственом признању – „важном моменту за историју Косова”, у извештају ће изнети своје виђење напретка оствареног у Покрајини од свог последњег обраћања УН, у фебруару.

Имајући у виду да су Контакт група, али и специјални изасланик генералног секретара УН Каи Ејде, у више наврата указивали на нужност примене стандарда у покрајини, као и то да се у међународној заједници инсистира на томе да преговори о статусу буду завршени до краја године – оцене које Петерсен буде изнео могле би да имају изузетан значај за даљи развој догађаја.

Протекле недеље у медијима је објављен и извештај генералног секретара УН Кофија Анана, у чијем анексу је и извештај шефа Унмика, који је истакао да је захваљујући „интензивираним напорима (косовских институција) сада могуће видети напредак на широком фронту примене стандарада”.

На другу страну медаље, пре свега на тежак живот Срба, како у безбедносном, тако и у економском смислу, Савету безбедности пажњу ће скренути Рашковић-Ивић.

Из Координационог центра указано је да Петерсенов извештај, у који је Рашковић-Ивић у складу с процедуром имала увид, обилује нереалним оценама и да је крајње произвољан.

Што се тиче генералног секретара УН Кофија Анана, он је у свом извештају оценио да Београд и Приштина треба да покажу већу спремност на уступке уколико желе напредак у преговорима и поновио позив обема странама да покажу „флексибилност, великодушност и спремност на компромис”. (Танјуг)

-----------------------------------------------------------

Ивановић: Албанска прича Петерсена

ЈАГОДИНА – Носилац Српске листе за Косово и Метохију Оливер Ивановић оценио је јуче да ће одлазећи шеф Унмика Серен Јесен-Петерсен, на седници Савета безбедности Уједњених нација 20. јуна, „по трећи пут причати албанску причу, али је на Косову толико лоших ствари да је веома лако критиковати његов извештај”. „Ова седница је важна само за Петерсена који ће трећи пут известити Савет безбедности о свом раду на Косову и, нормално, он ће о своме раду рећи све похвално, али срећа је што он није једини тамо”, изјавио је Ивановић.

На тој седници ће бити и шеф Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић и неколико страних амбасадора који добро познају ситуацију на терену и који ће указати на нетачност његових информација, додао је Ивановић.

Према његовим речима, и овај извештај Петерсена биће критикован, као и претходна два „о којима су се негативно изразили Каи Еиде, о првом, и Кофи Анан, о другом”.

Ивановић је оценио да седница Савета безбедности, на којој ће говорити и главни преговарач Марти Атхисари”, неће утицати на питање статуса Космета. (Танјуг)


Izvor: Politika

Заштита за Србе на Космету

Постојеће границе међународно признатих држава не могу се мењати противно вољи тих самих држава, рекао шеф српске дипломатије

ЖЕНЕВА – Министар спољних послова Србије Вук Драшковић затражио је јуче пред Саветом УН за људска права у Женеви да се на Космету заштите права Срба и других мањина и да се поштују међународне границе државе Србије. „Србија тражи да Савет за људска права заузме став да права Срба и других неалбанаца морају бити заштићена, одмах и безусловно, уз међународне гаранције, и да се постојеће границе међународно признатих држава не могу мењати противно вољи тих самих држава”, рекао је Драшковић.

Шеф српске дипломатије био је један од говорника на првој седници тог новоформираног тела УН основаног са циљем да се заштита основних људских права и слобода у свету учини ефикаснијом.

Првој седници Савета УН за људска права присуствују и генерални секретар УН Кофи Анан, председавајући Генералне скупштине УН Јан Елијасон и високи комесар УН за људска права Луиз Арбур.

Говорећи о Космету пред представницима више од 150 земаља чланица УН, Драшковић је изнео податак да је из те покрајине „у протеклих седам година протерано више од 220.000 Срба, Рома, Турака и других неалбанаца”.

Рекао је такође да је „убијено више од хиљаду Срба, међу којима и много деце”, а „порушено је око 40.000 српских кућа и 150 вековима старих цркава и манастира”.

Драшковић је подсетио да је специјални представник генералног секретара УН за примену демократских стандарда на Косову Кај Ејде известио да је „стање људских права на Косову више него мрачно и да се злочини махом не откривају, јер у покрајини влада култура некажњавања”.

Тај извештај је, додао је Драшковић, „усвојен без и једне примедбе”, али се упркос томе данас „политичким лидерима албанске већине упућују честитке због обећања да ће поштовати права Срба, али под условом да Косово буде проглашено за међународно суверену државу”.

Српски шеф дипломатије оценио је да је таква „трговина људским правима и трговина државним границама највеће могуће кршење људских права и Повеље УН, јер се и људска права и међународне државне границе међународно признатих држава морају безусловно поштовати”.

Подсетивши на најаве да ће међународна Контакт група и Савет безбедности УН до краја ове године одлучивати о будућем статусу Космета, он је затражио да се на Космету заштите права Срба и других мањина и да се поштују међународне границе Србије. „Србија је мала држава, али је она држава као и свака друга. Као што не може бити људи чија се људска и законска права смеју газити, тако не може бити ни држава чије се државне границе смеју померати противно њиховом праву и вољи”, рекао је Драшковић пред Саветом УН за људска права у Женеви.

Он је додао да је Србија истакла кандидатуру за члана Савета од 2008. до 2011. и да ће се, ако буде изабрана, залагати за то да „Повеља УН буде обавезујућа за све и да исти принципи важе за све људе, народе и државе”.

Савет УН за људска права заменио је досадашњу Комисију од које има већа овлашћења. Савет има 47 чланова које бира директно Генерална скупштина УН на период од три године. (Бета)

-----------------------------------------------------------

Промена застава

ЖЕНЕВА – Пред Палатом Уједињених нација у Женеви застава државне заједнице Србије и Црне Горе јуче је замењена заставом Србије. Замена застава обављена је без церемонија, пред почетак конститутивне седнице Савета УН за људска права. (Бета)


Izvor: Politika

Albanci ruše 1244
M. Z. RADONJIĆ, 19. jun 2006

BEOGRAD - Šef diplomatije Vuk Drašković upozorio je da nam u pregovorima o budućnosti Kosova i Metohije ističe vreme. Amerika se, po njegovom mišljenju, sprema da narednog meseca u Savetu bezbednosti "progura" novu rezoluciju o Kosmetu. Ona bi, navodno, poništila Rezoluciju 1244, koja garantuje da je južna pokrajina sastavni deo Srbije. Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Dušan Proroković za "Novosti" pojašnjava obrte u politici prema pokrajini.
* Kakve su indicije da će rasplet kosmetskog čvora izgledati baš kako upozorava šef diplomatije? Ko šalje takve signale?
- Nije tajna da ljudi bliski Albancima lobiraju za tako nešto - oni Rezoluciju 1244 vide kao prepreku, pa traže njenu suspenziju, da bi se u pregovore o statusu ušlo bez ikakvih okvira. To bi omogućilo da se krajem godine budući status odredi novom rezolucijom, koja bi njima odgovarala.
* Da li to znači da indicije o američkoj "međurezoluciji" idu mimo zvanične diplomatije?
- Ni od jednog predstavnika neke zvanične diplomatije - uključujući šest zemalja Kontakt-grupe i Kinu - nisam to čuo. Naš ministar spoljnih poslova, međutim, verovatno je bolje informisan od mene.
* Treba li, prema vašem mišljenju, Srbija da "suzi" broj zahteva - na "očuvanje statusa" državne granice s Albanijom i Makedonijom i na zaštitu Srba na KiM - kako predlaže ministar Drašković?
- Mislim da postoji više bitnih stvari u pregovorima - među njima su i ove dve.
* Uspeva li Srbija da sa svojim predlozima o budućnosti pokrajine dopre do onih koji odlučuju?
- Sigurno je da ti predlozi dopiru do ljudi kojima su namenjeni. Naš ogroman problem, međutim, predstavljaju predrasude o Srbiji, koje još žive i za čiji nestanak je potrebno vreme. Mnogo ljudi u međunarodnoj zajednici nastupa s tezom da je Milošević izgubio rat, i da je sada prirodno da Srbija bude kažnjena, odnosno, da Kosovo postane nezavisno. Ako je tako, zašto Kosovo nije postalo država još 1999? Da su se tako ponašali s Nemačkom, recimo, 1952. godine, destabilizovali bi celu zapadnu Evropu. Ako 2006. godine kazne Srbiju - destabilizovaće ceo zapadni Balkan.

PET OPŠTINA
* NEDAVNO je, kroz "nezvanične" kanale, stigla i informacija da Ahtisarijev tim nudi pet opština na Kosovu i Metohiji Srbima?
- To se pojavilo posle sastanka Martija Ahtisarija s predstavnicima privremenih institucija Kosova. Više sam to shvatio kao predlog za kompromis, nego kao konačan stav za decentralizaciju.


Izvor: Novosti

KOSMET JE PAKAO ZA SRBE
P. V., 19. jun 2006

     - SRBIJA je mala država, ali je država kao svaka druga. Kao što ne može biti ljudi čija se ljudska i zakonska prava smeju gaziti, tako ne može biti ni država čije se granice smeju pomerati protivno njihovom pravu i volji.
     Tom porukom, Vuk Drašković, ministar inostranih poslova Srbije, u ponedeljak je u Ženevi, na konstitutivnoj sednici Saveta UN za ljudska prava, slikovito predstavio suštinu težnji Srbije u pregovorima za budući status Kosova i Metohije.       - Srbija traži da Savet za ljudska prava zauzme stav da prava Srba i drugih nealbanaca moraju biti zaštićena, odmah i bezuslovno, uz međunarodne garancije. I, da se postojeće granice međunarodno priznatih država ne mogu menjati protivno volji država - konkretizovao je Drašković.
     Na sednici je učestvovao generalni sekretar UN Kofi Anan i veliki broj šefova diplomatija iz celog sveta, a Drašković je najveći deo govora posvetio Kosovu i Metohiji.
     Drašković je rekao da više nema sumnje, da je Kosovo danas mesto pakla za sve koji nisu Albanci, ali i mesto pakla za mnoge koji su Albanci.
     - Sa Kosova je za proteklih sedam godina proterano više od 220.000 Srba, Roma, Turaka i drugih nealbanaca. Na Kosovu više nema nijednog Jevrejina. Ubijeno je više od hiljadu Srba, među kojima mnogo dece. Porušeno je oko 40.000 srpskih kuća i 150 vekovima starih crkava i manastira.
     Podsetivši da su generalni sekretar UN i Savet bezbednosti bez ijedne primedbe usvojili izveštaj ambasadora Kaja Eidea o više nego mračnom stanju ljudskih prava na Kosovu, Drašković je upitao: "I šta se posle toga dešava?", pa je sam odgovorio:
     - Političkim liderima albanske većine upućuju se čestitke zbog njihovih obećanja da će poštovati prava Srba, ali pod uslovom da Pokrajina Kosovo bude proglašena za međunarodno suverenu državu. Ta trgovina ljudskim pravima i ta trgovina državnim granicama, najveće je moguće kršenje ljudskih prava i Povelje UN, jer se i ljudska prava i međunarodne državne granice, međunarodno priznatih država moraju poštovati bezuslovno.
     Šef diplomatije je uz oslikavanje paklene kosmetske zbilje, podsetio da su Kontakt-grupa i Savet bezbednosti UN najavili da će do kraja godine odlučivati o budućem statusu Kosova.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković preneo je u ponedeljak generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu da za Kosovo ne može biti nametnuto rešenje, kao i da proces utvrđivanja statusa te Pokrajine ne treba ubrzavati.
Drašković je novinarima preneo da je Ananu ponovio dva zahteva ispod kojih Srbija ne može da ide - "ni pod kaznama, ni pod nagradama".
- To su zaštita prava Srba i drugih manjina na Kosovu, uz međunarodne garancije, i očuvanje međunarodno priznatih državnih granica Srbije - ponovio je ono što je pre tri dana izjavio i u intervjuu "Novostima".
Drašković je rekao da se generalni sekretar UN interesovao kako teku pregovori o određivanju statusa Kosova.
- Rekao sam mu da sam uveren da je Ahtisari apsolutno posvećen pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi bilo najbolje i održivo, ali da bi bilo i veoma lekovito i dobro kada bi javno izašao sa porukom da se Povelja UN mora poštovati - rekao je šef srpske diplomatije.

LOBISTA
PREDSEDNIK Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milan Ivanović ocenio je u ponedeljak da je u Pokrajini u nekoliko poslednjih meseci pogoršano bezbednosno stanje, i to uoči sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
Ivanović je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da je samo u Kosovskoj Mitrovici i okolini u poslednjih nekoliko meseci bilo 70 incidenata, među kojima je bilo ubistava Srba, ranjavanja, podmetanja eksploziva.
On je ocenio da iza tih incidenata stoji "albanski terorizam".
Odlazećeg šefa Unmika Sorena Jesen-Petersena, Ivanović je nazvao "albanskim lobistom".

NOVICKI
     - MOŽDA i zbog toga što je, kao ombudsman UN za Kosovo, pošteno svedočio istinu o paklu za ljudska prava, Marek Novicki je, prošle godine smenjen bez objašnjena, ali sa tragičnom porukom Srbima, da veliki i moćni svet, kojem su usta puna ljudskih prava, okreće glavu od njihove nesreće - rekao je Drašković.


Izvor: Novosti

Pregovore privesti kraju
D. SAVIĆ, 19. jun 2006

Od stalnog dopisnika VAŠINGTON
     SJEDINJENE Države očekuju veću fleksibilnost od kosovskih pregovarača - poruka je američkog državnog sekretara Kondolize Rajs gostima iz Prištine - predsedniku Fatmiru Sejdiuju i premijeru Agimu Čekuu. Dan uoči sastanka Saveta bezbednosti UN u Njujorku na kojem će se razgovarati o aktuelnom stanju na Kosovu i dosadašnjem toku pregovora ovo je prva poseta kosovskih lidera Stejt departmentu.
     Kako je “Novostima” rekla Džeraldin Kiner iz evropskog biroa američkog Stejt departmenta uoči susreta u Vašingtonu planiranog za ponedeljak veče, državni sekretar izražava zadovoljstvo što može da poželi dobrodošlicu liderima sa Kosova.
     Glavne teme razgovora, najavila je, odnose se na dosadašnji tok pregovora i podsticaj kosovskim liderima da preduzmu akcije koje bi mogle da proces privedu kraju. U nadležnosti Vlade Kosova, na čijem čelu je Agim Čeku, jeste obaveza prema ispunjenju zadatih standarda, dok je Sejdiu na čelu kosovske pregovaračke grupe za status Pokrajine:
     - Državni sekretar i lideri Kosova razmatraju napredak u pregovorima koji su u toku o rešavanju budućeg statusa Kosova i akcije koje kosovski lideri mogu da preduzmu da obezbede uspešan završetak procesa oko statusa - precizirala je zvaničnica Stejt departmenta.
     Dodala je, međutim, da će državni sekretar zahtevati od gostiju iz Prištine veću fleksibilnost, kao i da načine napredak u poštovanju statusa, posebno prema manjinama:
     - Državni sekretar će razmotriti potrebu da lideri Kosova demonstriraju fleksibilnost u pregovorima, kao i da izgrade veće poverenje za manjinske zajednice na Kosovu - naglašava sagovornica.


Izvor: Novosti

Ahtisari bi susret Koštunica-Čeku      
Beograd -- Izaslanik UN za pregovore o Kosovu Marti Ahtisari želi da razgovori o statusu Kosova počnu u julu, direktnim sastankom.
   
Kako piše Politika, Ahtisari se zalaže za to da međunarodna zajednica organizuje skup na kom bi se, na čelu delegacija Beograda i Prištine, sastali premijeri Srbije i Kosova Vojislav Koštunica i Agim Čeku.

Izvor lista tvrdi da je Ahtisari ubedio članice Kontakt-grupe da nema delotvornijeg načina za otvaranje pregovora o statusu Kosova.


Izvor: B92

Reakcije na raspravu o Kosovu       
Njujork, Priština -- Šef UNMIK-a i predsednica Koordinacionog centra pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija izneli oprečne stavove o Kosovu
   
Soren Jesen Petersen izjavio je na sednici SB UN da je na Kosovu u toku napredak, ali da je za većinu kosovskih Srba situacija i dalje teška. S druge strane, predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić ponovila je stav zvaničnog Beograda da rešenje za Kosovo ne sme biti nametnuto i da mora biti nađeno u pregovorima.

Albanski analitičari ocenjuju da je sednicom zaokružena završna kontura statusa Kosova, pa tako Baton Hadžiju kaže da je sednica zaokružila status. "Računajući i sastanak na kom će izveštaj podneti Marti Ahtisari, takozvana završna kontura statusa Kosova je završena", rekao je on.

Potpredsednica Srpskog nacionalnog veća Rada Trajković, međutim, smatra da je na sastanku demonstrirano opredeljenje međunarodne zajednice da se pređe na rešavanje statusa bez primene standarda. "Zasedanje i forsiranje priče o statusu pomalo me podsetilo na nešto što je bacanje đubreta ispod tepiha. Ono će kad tad izaći na videlo i bojim se da će to dati novu dimenziju destabilizaciji, ne samo Kosova i Metohije, nego i regiona", rekla je ona.

Analitičar Škeljzen Malići kaže da se sednicom SB UN zaokružuje sedmogodišnji period vladanja UNMIK-a i da će vrlo brzo, možda čak na narednoj sednici, SB učiniti korak napred u pravcu rešavanja statusa Kosova. "Ima signala da Kontakt-grupa i druge instance intenzivno rade kako bi u narednih nekoliko meseci bila nađena formula za status koji vodi nezavisnosti", smatra Malići.


Izvor: B92

ODBOR SKUPŠTINE SRBIJE ZA KOSOVO O IZBEGLICAMA

Republički komesar za izbeglice Dragiša Dabetić izjavio je da u Srbiji ima 107.000 registrovanih izbeglica, a da ih je više od 200.000 dobilo državljanstvo i da će im Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama biti omogućena pozitivna diskriminacija u odnosu na druge građane Srbije, radi lakše integracije.

Dabetić je na sednici Odbora Skupštine Srbije za Kosovo rekao da se zakon ne odnosi na interno raseljena lica sa Kosova, koja se ne smatraju izbeglicama i trenutno su većina stanovnika u 109 kolektivnih centara.

Kako je Dabetić precizirao, više od 60 odsto budžeta Komesarijata, 'koji nije mali', troši se na interno raseljena lica.

Prema rečima Dabetića, izmene Zakona o izbeglicama potrebne su, pored omogućavanja da reše stambeno pitanje u Srbiji, i zato da bi se razdvojili od azilanata, jer je bilo pritisaka međunarodne zajednice da se izbeglice pretvore u azilante.

Dabetić je dodao da će, da bi se to sprečilo i da izbeglice iz bivše Jugoslavije 'ne budu izjednačene sa talibanima i drugim', Vlada Srbije uputiti u proceduru Zakon o azilu.


Izvor: RTS

Rašković-Ivić: Rešenje u pregovorima uz veći angažman obe strane

U Savetu bezbednosti UN u Njujorku održana je rasprava o situaciji na Kosovu, o kojoj su na početku sednice svoje stavove preneli šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen i predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković Ivić. Posle tih izveštaja, stavove o Kosovu izložili su ambasadori zemalja članica SB UN.

Sednici SB prisustvovao je i kosovski premijer Agim Cceku, ali bez prava učešća u diskusiji.

Petersen: Postojan napredak, za Srbe situacija teška

Odlazeći šef UNMIK-a Seren Jesen-Petersen ocenio je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku da je na Kosovu načinjen 'postojan napredak', ali je ukazao da i dalje ostaje činjenica da je za većinu Srba u pokrajini situacija teška.

Jesen-Petersen je ocenio da je Kosovo sada slika društva u kome je napredak stabilan, odavši za to priznanje premijeru Kosova Agimu Čekuu. Uprkos svim naporima, ostaje činjenica da je za mnoge Srbe na Kosovu situacija veoma teška i da se oni osećaju zbunjeno i izolavano, kao i da ne znaju šta da misle o budućnosti, naglasio je Jesen-Petersen.

Prema njegovoj oceni, novo rukovodstvo na Kosovu pokazuje veću spremnost da dopre do manjinskih zajednica, posebno kosovskih Srba, a kao najnoviji primer je naveo inicijativu kosovskog premijera za osnivanje Saveta za bezbednost manjina. Zajednica kosovskih Srba zabrinuta je zbog procesa određivanja statusa Kosova, rekao je šef UNMIK-a, ukazujući da je kod mnogih uočio spremnost da razmišljaju kako bi njihov život mogao da izgleda nakon odredjivanja statusa, čak i ako ishod tog procesa ne bude bude odražavao njihove želje.

Jesen-Petersen je naglasio da, uprkos tome, do njih isuviše češto stiže poruka da se ne zbližavaju sa većinskom zajednicom što, po njegovim rečima, 'nije dobro za otvorenije i integrisanije društvo koje svi žele da vide'. Kao primer, on je naveo da se često, bez ikakvog dokaza, uzima da je u slučaju zločina nad pripadnikom te zajednice motiv isključivo etnički, navodeći da to nije pošteno prema kosovskom društvu, budući da je sve manje napada.

'Uprkos izolovanim incidentima, a oni su zaista izolovani, slika koja se tako predstavlja zaista ne odgovara realnosti. Stoga, pozivam srpske vlasti da rade sa nama i kosovskom vladom da se pribave činjenice o tim događajima, kako ne bismo stvarali klimu straha i dalje izolacije', dodao je šef UNMIK-a.

On je posebno kritikovao kao 'izolacionističku' politiku vlasti u Beogradu, ocenivši da one ne žele da daju pristanak za veće angažovanje onih predstavnika kosovskih Srba koji bi želeli da imaju svoj glas u političkim procesima na Kosovu. 'Ne vidim kako kosovski Srbi mogu da naprave adekvatan izbor i donesu prave odluke o njihovoj sopstvenoj budućnosti ako im se ne dozvoljava ni da učestvuju u tamošnjim demokratskim procesima, bilo na centralnom ili lokalnom nivou', dodao je Jesen-Petersen.

U osvrtu na proces utvrđivanja budućeg statusa pokrajine, on je upozorio da postoji opasnost od porasta tenzija kako se taj proces bude bližio kraju, i izrazio zabrinutost da bi nasilje moglo brzo da bude politizovano i upotrebljeno za stvaranje tenzija i podela, posebno na severu Kosova i Metohije. 'U tom kontekstu, važno je da u ovom ključnom trenutku nijedan politički činilac u regionu ne preduizma mere koje bi podsticale nestabilnost', poručio je Jesen-Petersen.

On je rekao da se ne slaže za pojedinim ocenama da se procesi na Kosovo dešavaju prebrzo, i dodao da je pobornik stava da je kosovsko društvo spremno, i nestrpljivo, da krene dalje, i da bi daleko veći rizik bio da se sadašnje stanje i dalje održava. 'U ovom trenutku, na Kosovu vlada osećanje da je postignut napredak sa novim, dinamičnim rukovodstvom. Ta dinamika se zasniva na viziji preoblikovane budućnosti - budućnosti koja počiva na osnovnim smernicama Kontakt grupe', rekao je Jesen-Petersen pred Savetom bezbednosti u poslednjem izveštaju pred napuštanje funkcije šefa UNMIK-a.

Rasković-Ivić: Rešenje u pregovorima, uz veći angažman obe strane

Predsednik Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić izjavila je na sednici SB UN, da rešenje za budući status Kosova ne sme biti nametnuto, već nađeno u pregovorima, ali da je potrebno mnogo više angažovanja obe strane koje se moraju pripremiti na alternative. 'Srbija je protivna svakom prekrajanju granica, a bilo koje rešenje ili-ili, koje jednu stranu čini dobitnikom a drugu gubitnikom, nije dobro', rekla je Rašković-Ivić na sednici Saveta bezbednosti UN.

Srbija je nedvosmisleno spremna da, zajedno sa Savetom bezbednosti i na način predviđen međunarodnim normama, uloži sve napore da se dođe do kompromisnog rešenja, rekla je ona i izrazila uverenje da međunarodna zajednica neće dopustiti da, zbog pritisaka i pretnji nasiljem, dodje do razbijanja jedne demokratske zemlje. 'Uvereni smo da bi na taj način u svojim najdubljim osnovama bili potkopani temeljni principi na kojima počiva međunarodni poredak.

Srbija je odlučno protiv svakog pokušaja nametanja rešenja za Kosovo i Metohiju jer bi to značilo podelu zemlje i otimanje dela njene teritorije', istakla je Rašković-Ivić.

Kritkujući izveštaj o stanju na Kosovu odlazećeg šefa UNMIK-a Sorena Jesen-Petersena, ona je rekla da taj izveštaj nije dovoljno jasan, 'najviše zato što više polazi od nerealnih očekivanja, nego što se oslanja na činjenice. Zapravo, izveštaj ne odražava pravo stanje u primeni standarda'. Ona je istakla da zabrinjava što od poslednje sednice Saveta bezbednosti, februara ove godine, nije bilo vidljivog napretka u primeni standarda, kao i odsustvo suštinskog napretka u dosadašnjih šest rundi razgovora o budućem statusu Kosova. 'S obzirom da izveštaj ne sadrži konkretne pokazatelje, na osnovu kojih bi moglo da se zaključi da je došlo do napretka u primeni standarda... smatramo neosnovanim očekivanja da će takav napredak biti održiv i trajan. Pre bi se moglo reći da proklamovani cilj međunarodne zajednice da Kosovo bude stabilno, demokratsko i višenacionalno društvo nije ni blizu ispunjenja'.

Predsednik Koordinacionog centra je rekla da je bezbednosna situaciju na Kosovu izuzetno teška i da spska strana ne može da se složi sa tvrdnjom iz izveštaja da je bezbednosna situacija stabilna sa malobrojnim medjuetničkim incidentima. Ona je izrazila zabrinutost zbog novog talasa napada na predstavnike Srba, 'koji imaju za cilj dalje zastrašivanje stanovništva i to pred početak pregovora o statusu' Odluka medjunarodnih policijskih snaga o ukidanju policijske pratnje za političke predstavnike Srba vodi ka daljoj izolaciji Srba i predstavlja dodatni vid pritiska na srpsko stanovništvo, rekla je Rašković-Ivić i dodala da zabrinjava informacija iz izveštaja o ukidanju medjugradskih autobuskih linija za pripadnike manjina iz budžetskih razloga.

Ističući da su ljudska prava na Kosovu danas drastično ugrožena, ona je navela da su do danas sa Kosova i Metohije prognane dve trećine nealbanskog stanovništva, od juna 1999. ubijeno je i nestalo 929 Srba i drugih nealbanaca, izvršeno 7.000 etnički motivisanih napada, od kojih 4.830 terorističkih, a da za ta zlodela niko nije kažnjen. Od 25. oktobra 2005, kada je najavljen početak pregovora i Albancima poslat jasan signal o potrebi zamrzavanja konfliktnog delovanja, do pre neki dan bila su najmanje 192 etnički motivisana napada na Srbe i druge nealbance, a rezultat je dvoje mrtvih, 26 teško ranjenih.

Prema njenim rečima, indikativno je da su u poslednje vreme na meti bile saobraćajnice kojima se iz izolovanih sredina prevoze Srbi. Ona je dodala je je danas od oko 50.000 učesnika u velikoj albanskoj ekstremističkoj akciji 17. i 18. marta 2004. godine u pritvoru samo šestoro. 'Ocena iz izveštaja UNMIK-a o žvidljivoj podršciž koju privremeni organi na Kosovo i Metohiji daju procesu povratka nema nikakvo uporište u realnosti', rekla je Rašković-Ivić i dodala da se prema podacima UNHCR-a u Pokrajinu vratilo 16.000 raseljenih Srba i drugih nealbanaca, a prema podacima Koordinacionog centra i Komesarijata za izbeglice samo 2.000 ljudi.

Za sada je bilo vrlo malo napretka na rešavanju prava svojine, kosovska privreda je izuzetno slabo razvijena, 600.000 radno sposobnih ljudi je nezaposleno, crno tržište cveta, a trgovina ljudima i šverc roba je široko rasprostranjen, rekla je Raškovićeva. Ona je istakla da na Kosovu nema vladavine zakona, korupcija je izuzetno rasprostranjena, a snažan organizovani kriminal otežava oporavak ekonomije i predstavlja ozbiljan politički, ekonomski i bezbednosni problem za Kosovo, pre svega, jer slabi veru građana u institucije.

Podsetivši da je Vlada Srbija radi davanja novog podsticaja pregovorima podnela dve inicijative, ona je rekla da je prvom inicijativom predloženo da direktni razgovori izmedju Beograda i Prištine o statusu Kosova počnu rundom pregovora na najvišem nivou, da bi nakon toga bili nastavljeni četiri radna stola - o ustavnim pitanjima, bezbednosti, ekonomskim pitanjima i o decentralizaciji.

Druga inicijativa predstavlja konkretan predlog budućeg statusa Kosova, koji predstavlja kompromis izmedju dve krajnosti - statusa Kosova i Metohije do 1999. sa jedne, i nezavisnosti s druge strane. 'Reč je o najkonkretnijem predlogu koji je naša strana dala, nudeći više od klasične autonomije koja je poznata i primenjena u praksi evropskih zemalja', rekal je Raškovićeva i dodala da se predlaže zaključivanje medjunarodnog sporazuma koji bi usledio kao rezultat pregovora o statusu, pri čemu bi potpisnici i garanti bili Srbija i UN. Oživljavanje tehničkog dijaloga, odnosno rada radnih grupa uspostavljenih na osnovu rezultata sastanka u Beču od 2003. godine, važan su deo definisanja budućeg statusa a i mirovnog procesa, rekala je Raškovićeva.

Isticćući da je Srbija spremna da nađe kompromišno rešenje za Kosovo, Raškovićeva je izrazarila uverenje da će Savet bezbednosti pravedno postupiti, primenjujući za Srbiju ista pravila i iste univerzalne principe koji važe za svaku zemlju člancu Saveta bezbednosti i UN. 'Duboko sam uverena da su načela medjunarodnog prava i poretka suštinski nadmoćnija u poredjenju sa bilo kojim oblikom primene pravnog nasilja', rekla je predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.

Potrebno još mnogo toga uraditi na Kosovu

Predstavnici zemalja u Savetu bezbednosti UN složili su da se, uprkos načinjenom napretku u ispunjenju standarda na Kosovu, još mnogo toga mora uraditi, i da konačan status mora da bude prihvatljiv za sve strane.

Ruski predstavnik je, u debati posle iznošenja izveštaja odlazećeg šefa UNMIK-a Serena Jesena-Petersena, ukazao da standardi na Kosovu još nisu zadovoljavajući, a da se samo njihovim ispunjenjem može doći do kompromisa Beograda i Prištine. Savet bezbednosti može da podrži samo kroz pregovore postignuto rešenje o statusu Kosova, a ne jedostrano i nametnuto rešenje, naglasio je predstavnik Rusije.

On je ukazao da ne treba svaljivati krivicu na Beograd zbog neučestvovanja Srba u institucijama, što je, kako je ocenio, dokaz da je Kosovo daleko od glavnog zadatka - stvaranja multietničkog i demokratskog društva. Predstanik Kine je istakao da Peking podržava svako rešenje putem pregovora koje je prihvatljivo za obe strane o statusu Kosova.

Podsetivši da je Kina uvek poštovala teritorijalni suvereniteta i integriteta zemalja balkanskog regiona, kineski predstavnik je ocenio da rešenje statusa mora da bude sveobuhvatno, zasnovano na rezoluciji Saveta bezbednosti, kao i da svi standardi moraju da budu ispunjeni.

Prestavnik SAD je pohvalio progres načinjen na Kosovu, kako je to u izveštaju naveo Jesen-Petersen, ali je ukazao da je još mnogo toga potrebno učiniti, posebno po pitanju pomirenja i izgradnje poverenje medju manjinama. On je pozvao Beograd i Prištinu da budu realni u pogledu ishoda budućeg statusa Kosova, ponovivši da za Kosovo nema povratka na situaciju pre 1999. godine, niti njegovog spajanja sa drugom zemljom.

'Kosovo mora ostati multietično, a rešenje prihvatljivo za narod Kosova', naglasio je američki predstavnik. On je, takodje, ocenio da nije dobro što Beograd sprečava učestvovanje Srba u privremenim kosovskim institucijama jer je to mesto gde Srbi mogu da zastupaju svoje interese.

Predstavnik Albanije je ocenio da će rešenje pitanja statusa Kosova uticati na stabilnost celog regiona. Prema njegovim rečima, neučestvovanje Srba u političkom procesu i institucijama predstavlja prepreku u izgradnji multietničkog Kosova. On je poručio da će Albanija i dalje 'pružati aktivnu i konstruktivnu ulogu u rešavanju pitanja statusa Kosova.'


Izvor: RTS