SAMARDŽIĆ I KOJEN O PLATFORMI ZA REŠAVANJE BUDUĆEG STATUSA KOSOVA I METOHIJE

Savetnik srpskog premijera i član tima za pregovore o statusu Kosova i Metohije Slobodan Samardžić izjavio je da bi međunarodna zajednica trebalo da bude i garant sporazuma o budućem statusu Kosova, koji mora biti jasno ispregovaran i usaglašen i čiji bi potpisnici bili UN i Srbija.

Samardžić je, na konferenciji za novinare o Platformi za rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije, rekao da bi međunarodna zajednica, osim što bi bila garant, imala i određene obaveze u oblasti bezbednosti.

Savetnik predsednika Srbije i član pregovaračkog tima za političke razgovore o statusu Kosova i Metohije Leon Kojen izjavio je da u beogradskoj Platformi za rešavanje budućeg statusa Kosova važno mesto zauzima ekonomska reintegracija Kosova i Metohije u Srbiju, koja je od interesa za ceo region. Ta integracija je u interesu ne samo Srbije i Kosova i Metohije, već i celog regiona, rekao je Kojen, navodeći kao jedan od primera reintegraciju energetskog sistema pokrajine u Srbiju.


Izvor: Rts

Nekažnjavanje nasilja na Kosovu      
Njujork -- Kosovsko pravosuđe nije uspelo da kazni odgovorne za antisrpsko nasilje u martu 2004. ocenio je Hjuman rajts voč u svom izveštaju

"Pravosudni sistem i dalje ne ispunjava svoju dužnost prema žrtvama na Kosovu, uprkos tome što tamo već sedam godina traje međunarodna administracija", istaknuto je u izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava čije je sedište u Njujorku. Zbog toga "manjinske zajednice, a posebno srpska, veruju manje nego ikada da mogu bezbedno da žive na Kosovu", upozorava HRW.

Posle više od dve godine, optužnice su podignute samo protiv 426 osoba, "većinom za manja krivična dela", a samo "nešto više od polovine tih slučajeva je okončano presudama", navodi HRW.

Posle skoro sedam godina međunarodne uprave, "vlasti su imale dovoljno vremena da poprave manjkavosti sudskog sistema", smatra organizacija.

Neadekvatan odgovor pravosudnog sistema na martovsko nasilje, prema oceni HRW, simbolično pokazuje da je nekažnjavanje za krivična dela i dalje moguće na Kosovu.

To nekažnjavanje, kako se upozorava u izveštaju, jača ubeđenje da se "pravosudnom sistemu ne može verovati i da on nije u službi građana".


Izvor: B92

Ekonomija na dnevnom redu u Beču   
Beograd, Priština -- I prištinska i beogradska delegacija pred sutrašnje pregovore o ekonomiji najavljuju da će politička pitanja biti u drugom planu

Šef ekonomskog pregovaračkog tima Srbije Nenad Popović kaže za B92 da će Beograd na razgovorima u Beču insistirati na pitanjima javne i privatne svojine: "Sa pitanjima svojine neraskidivo je povezano pitanje privatizacije koja se danas na Kosovu sprovodi na način koji nije pravno zasnovan", kaže Popović.

"Želimo da o toj temi porazgovaramo na jedan čisto ekonomski način. Razgovaraće se o dugovima, a mi bismo želeli da razgovaramo i o uspostavljanju i jačanju privredno-ekonomskih veza. Mislimo da postoji jako široki spektar pitanja, pogotovo u oblasti energetike i politike o kojima možemo da razgovaramo svakodnevno". 

Tradicionalno nevični u ekonomskim pitanjima, političari u Prištini su u pripreme za ekonomsku rundu pregovora u Beču uključili više renomiranih stručnjaka poput Mohameda Mustafe, ministra u nekadašnjoj vladi Ante Markovića.

Sem najosnovnijih kontura, platforma kosovske delegacije za pregovore o ekonomiji nije poznata javnosti, niti su još poznati konkretni zahtevi za koje se očekuje da budu upućeni Beogradu. Ono što iz ove platforme jeste do sada poznato, odnosi se uglavnom na pitanja za čije rešenje odavno postoji veliki interes, kao što su imovina nekadašnje federacije, međunarodni dugovi, unutrašnji krediti, stari bankarski depoziti, šteta počinjena u ratu, sudbina penzijskih fondova i slično.

Ovako formulisani, prioriteti kosovske strane u pregovorima pokazuju da su oni shvaćeni kao pregovori o razdruživanju i podeli, što i ne čudi, ako se zna polazni stav Prištine. Jedino pitanje iz prištinskog paketa za narednu rundu bečkih pregovora koje je nešto više javno komentarisano od ovdašnjih pregovarača ticalo se međunarodnih kredita.

Nakon sednice pregovaračke delegacije u petak javnosti je rečeno da postoje dve vrste ovih kredita, u kojima se znao ili se nije znao krajnji korisnik i da delegacija stoji na stanovištu da treba razgovarati samo o onim kreditima za koje se zna direktni korisnik. U vezi s tim, predsednik skupštine Kolj Beriša je u ponedeljak bio još konkretniji, navodeći da je Kosovo spremno da otplati deo kredita koji su korišćeni.

Bilo kako bilo, opšti je utisak u Prištini da se kosovska strana od početka bečkih pregovora u februaru najbolje pripremila za ekonomsku rundu. Razlog tome mnogi vide u uvažavanju struke po prvi put od početka bečkih pregovora i povlačenju političara u drugi plan.


Izvor: B92

SAMARDŽIĆ I KOJEN O PLATFORMI ZA REŠAVANJE BUDUĆEG STATUSA KOSOVA I METOHIJE

Savetnik srpskog premijera i član tima za pregovore o statusu Kosova i Metohije Slobodan Samardžić izjavio je da bi međunarodna zajednica trebalo da bude i garant sporazuma o budućem statusu Kosova, koji mora biti jasno ispregovaran i usaglašen i čiji bi potpisnici bili UN i Srbija.

Samardžić je, na konferenciji za novinare o Platformi za rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije, rekao da bi međunarodna zajednica, osim što bi bila garant, imala i određene obaveze u oblasti bezbednosti.

Član pregovaračkog Leon Kojen izjavio je da se u beogradskoj platformi za rešavanje budućeg statusa Kosmeta, Albancima u pokrajini nudi maksimum koji se na političkom planu može ponuditi etničkoj zajednici u okviru neke države.

Kojen je, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, rekao da po tom dokumenu, koji je tokom prepodneva upućen ministrima zemalja članica Kontakt grupe, kao i specijalnom izaslaniku EU za razgovore o budućem statusu Kosmeta, Srbija zadržava suverenitet nad Pokrajinom kao i da je njen teritorijalni integritet u potpunosti očuvan.

On je naveo da se u platformi izričito kaže da bi nadležnosti u oblasti spoljne politike, kontrole granice, zaštite ljudskih prava u poslednjoj instanci i monetarne i carinske politike, obavljala Srbija i državna zajednica, u zavisnosti od podele državnih nadležnosti.

Zaštitu srpskog verskog i kulturnog nasleđa, kao i oblasti posebnih carinskih inspekcijskih poslova obavljale bi Srbija i državna zajednica, rekao je Kojen i precizirao da će se sve ono što se u tekstu odnosi na državnu zajednicu odnositi na Srbiju posle formalnog istupanja Crne Gore iz SCG.

'U tekstu se ne pominje jedna ključna nadležnost svake države a to je odbrana... ali to je zato što se u dokumentu predviđa potpuna unutrašnja demilitarizacija Kosova i Metohije', rekao je on i objasnio da to znači da u Pokrajini ne postojale ni srpske ni albanske vojne snage, 'a pogotovo bi bile isključene bilo kakve paravojne organizacije'. Kojen, koji je i savetni predsednika Srbije je dodao da bi u pokrajini 'postojala samo policija koja bi po svom broju i opremljenosti zadovoljavala evropske standarde'.

'Predviđaju se i određene dobro smišljene mere ekonomske reintegracije Kosova i Metohije u Srbiju', rekao je on i dodao da je 'stav državnog rukovodstva da je takva reintegracija, ne samo u interesu Kosova i Srbije već i u interesu, pogotovo u oblasti energetike, celog regiona'.


Izvor: Rts

RUSIJA ZA REŠENJE PRIHVATLJIVO ZA OBE STRANE

Rusija se zalaže za pronalaženje rešenja za Kosovo i Metohiju koje će biti postignuto pregovorima i prihvatljivo za obe strane, izjavio je danas ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.

Lavrov je u razgovoru sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za pregovore o budućnosti Kosova i Metohije Martijem Ahtisarijem naglasio da pregovori treba da se vode bez prejudiciranja konačnog rešenja u korist bilo koje strane. Šef ruske doplomatije je naveo da rešenje za taj 'sasvim ozbiljan konflikt', treba da bude pronađeno na osnovu mandata Saveta bezbednosti UN, sadržanog u Rezoluciji 1.244, i na bazi Rukovodećih principa Kontakt-grupe.

Rusija se, rekao je Lavrov, kao i kada je reč o drugim konfliktima, zalaže za rešenje na osnovu pregovora, koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Ruski ministar je ponovio da je odstupanje od međunarodnih principa, zasnovanih na dugogodišnjoj praksi UN i cele međunarodne zajednice, nedopustivo i da stvara vrlo opasan presedan u međunarodnoj praksi.

Lavrov je istakao da Moskva razume težinu Ahtisarijeve misije i dodao da će Rusija učiniti ono što je u njenoj moći da tu misiju pomogne. Ahtisari je rekao da je odlučeno da se započnu pregovori u Beču o pitanjima koja su nezavisna od statusa.

'Cilj tih razgovora je da se, ako je moguće, stvore uslovi na Kosovu da manjine, posebno Srbi, mogu da žive bez straha i mogu da se kreću i rade slobodno', rekao je on u razgovoru sa šefom ruske diplomatije.

U okviru turneje po evropskim zemljama, Ahtisari je posetio Prag, Brisel, kao i Strazbur, gde je, u vreme održavanja 116. ministarskog sastanka Saveta Evrope, govorio na neformalnom ministarskom sastanku posvećenom Kosovu i Metohiji. On je kazao da je i tada u Strazburu razgovarao sa Lavrovom i da je tada dogovorena njegova poseta Moskvi.

Prema najavi Ahtisarijevog predstavnika za štampu Remija Durloa, izaslanik UN će krajem nedelje posetiti Kinu, jednu od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i u ponedeljak i utorak razgovarati sa kineskim zvaničnicima.


Izvor: Rts

Без војске и столице у УН

Могући међународни односи Космета са другим државама. – Економска реинтеграција покрајине у Србију битна за регион


Суштина платформе државног преговарачког тима о будућем статусу Косова и Метохије заснива се на томе да решење буде резултат споразума кроз директне преговоре српске и албанске стране, при чему српска страна за будући статус нуди широк распон између два неприхватљива решења: статуса који је Космет имао између 1989. и 1999. године и независности покрајине. Београдском платформом Србија нуди суштинску аутономију, а захтева задржавање основних елемената суверенитета над покрајином, с тим што се у платформи не помиње одбрана. Саветник председника Србије и члан преговарачког тима Леон Којен јуче је објаснио да одбрана територијалног интегритета војним средствима није предвиђена зато што се планира потпуна демилитаризација Косова и Метохије, која се односи и на српске и на албанске снаге. Уједињене нације би задржале војно и делимично полицијско присуство, како би спроводиле надзор над унутрашњом безбедношћу.

Саветник српског премијера и члан тима за преговоре о статусу Космета Слободан Самарџић објаснио је јуче, представљајући платформу, да би међународна заједница требало да буде гарант споразума о будућем статусу, који српска страна види у форми широке аутономије која би била у складу са међународним правом и темељним начелима међународног поретка. „Статус мора бити јасно договорен и усаглашен, а потписници би потом били УН и Србија. Међународна заједница би, осим што би била гарант, имала и одређене обавезе у области безбедности, а договорени принципи и међународне одредбе би били обавезни за будући устав Србије и нови устав Косова и Метохије”, рекао је Самарџић.

У београдској платформи за решавање будућег статуса Космета важно место заузима економска реинтеграција покрајине у Србију, која је, према мишљењу преговарача, од интереса за цео регион. Општи споразум би био потписан на 20 година, а после његовог потписивања предвиђено је да Савет безбедности УН донесе нову резолуцију која ће заменити Резолуцију 1244 и потврдити договорени статус.

Како су и нагласили српски преговарачи, за упућене у преговоре о будућем статусу Космета, ова платформа не доноси никаква изненађења, него само представља разраду другог и трећег дела општих принципа који су договорени у Београду у јануару ове године. Предлог је упућен амбасадорима земаља чланица Контакт групе и ЕУ, као и специјалном изасланику УН за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије Мартију Ахтисарију.

-----------------------------------------------------------

Суштина аутономије

Српским предлогом предвиђено је да покрајина самостално обавља надлежности у области финансија, уставом би се уклониле препреке слободном кретању људи, робе и капитала, постојала би могућност усклађивања пореске политике и платног промета. Космет би могао да одржава међународне односе са другим земљама, али не на начин на који то чине суверене државе. Предлог предвиђа да Космет може да остварује и директну сарадњу са међународним финансијским институцијама.

Србија би имала надлежности у области спољне политике, контроле граница (током преговора би се искристалисало у којем периоду би међународне снаге учествовале у томе), заштите људских права у последњој инстанци, монетарне и царинске политике, заштите верског и културног наслеђа.

Леон Којен је објаснио да би Косово располагало пуном финансијском аутономијом, у том смислу што би водило самосталну политику јавних финансија, са могућношћу задуживања код међународних финансијских институција и добијања директних страних инвестиција. Политичко представљање Косова и Метохије у представничким телима и другим државним органима Србије није неопходно за функционисање било централне, било покрајинске власти.

Космет би имао скупштину у којој би био унапред одређен број Срба и осталих неалбанских народа, а влада би била бирана у скупштини.

Б. Митриновић

-----------------------------------------------------------

СНВ: Платформа је добра

КОСОВСКА МИТРОВИЦА - Представници Српског националног већа Косова и Метохије оценили су да је добра преговарачка платформа о будућем статусу покрајине која је јуче објављена у Београду.

По оцени председника Српског националног већа северног Косова Милана Ивановића, платформа је реалан предлог и у складу је са међународним правом.

Ивановић је као компромисан и крајње флексибилан предлог окарактерисао понуду Београда, уз констатацију да се на тај начин Албанцима даје суштинска аутономија коју треба да имају и Срби на Косову и Метохији. Статус се не може решити на брзину и наметањем, јер би то значило дестабилизацију овог дела Балкана, указао је Ивановић, наглашавајући да би УН требало да обезбеде сигурност за све грађане у покрајини.

Потпредседник Српског националног већа централног Косова Рада Трајковић рекла је да не очекује да ће Албанци прихватити платформу Београда, иако је, по њеном мишљењу, она добра. (Танјуг)

-----------------------------------------------------------

Хазири: Без прелазног периода

ПРИШТИНА – Заменик премијера Косова Луфти Хазири одбацио је јуче предлог Србије да Косово остане под окриљем УН током 20-годишњег прелазног периода и поновио да Приштина неће одустати од настојања да се избори за потпуну независност.

Хазири је раније јуче представљену београдску платформу за решавање будућег статуса Косова и Метохије окарактерисао као „неприхватљиву понуду покровитељства”.

Он је нагласио да Косово „неће правити компромис око независности”, пренела је немачка агенција ДПА. (Танјуг)


Izvor: Politika

Kosovo zasebno u Srbiji
P. VASILjEVIĆ, 30. maj 2006

BUDUĆI status Kosova i Metohije mora da bude izraz direktnih pregovora Srba i Albanaca uz posredstvo međunarodne zajednice.
Svako rešenje koje bi izlazilo iz okvira važećeg međunarodnog prava ugrožavajući suverenitet i teritorijalni integritet Srbije bilo bi nametnuto i moralo bi biti proglašeno nelegitimnim, protivpravnim i nevažećim od nadležih državnih organa.
Beograd je za rešenje između dva ekstrema: stanja od pre 1999. godine i nezavisnosti za koju su Albanci.
     To bi bila suštinska i proširena autonomija za KiM, u granicama suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Rešenje bi se garantovalo posebnim međunarodnim sporazumom, kojeg bi potpisali Srbija i UN, kao kompetentni i kvalifikovani međunarodni subjekti.
      U kratkim crtama to su najvažniji delovi Platforme Pregovaračkog tima Srbije za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije.
     Taj dokument zvanični Beograd juče je poslao predstavnicima Kontakt grupe, Evropske unije i specijalnom izaslaniku UN Martiju Ahtisariju.
     Plan državnog vrha Srbije detaljno objašnjava, više meseci zastupanu formulu - "manje od nezavisnosti, više od autonomije", koja se više ne pominje u Platformi. To je sažeta verzija drugog i trećeg dela Platforme usvojene 5. januara ove godine u Narodnoj skupštini Srbije.
     Članovi pregovaračkog tima Slobodan Samardžić i Leon Kojen juče su Platformu predstavili na konferenciji za novinare, a "Novosti" objavljuju taj tekst koji će biti polazište naše države na direktnim pregovorima o statusu južne srpske pokrajine:
     
MIRNO I TRAJNO
     UVOD - Državni pregovarački tim Srbije i Crne Gore(svako pominjanje SCG odnosiće se na Srbiju posle formalnog istupanja Crne Gore iz državne zajednice) stoji čvrsto na stanovištu da budući status Kosova i Metohije mora biti rezultat sporazuma između legitimnih predstavnika Srbije i Crne Gore sa jedne i privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji sa druge strane.
     U postizanju takvog sporazuma izuzetno je važna uloga predstavnika međunarodne zajednice koji svojim posredovanjem treba da doprinesu ostvarivanju mirnog, celovitog i trajnog rešenja ovog pitanja.
     Sporazumno rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije u svakom pogledu ima prednost nad bilo kakvim nametnutim rešenjem. Jedino ono stvara preduslove i pruža šansu za mirnu koegzistenciju srpskog i albanskog naroda, kao i ostalih nacionalnih zajednica u pokrajini, omogućava ekonomsku i socijalnu obnovu i doprinosi istorijskom pomirenju kao uslovu ostvarivanja zajedničke evropske perspektive za sve.      Sporazumno rešenje ima i tu načelnu prednost što se nalazi na širokom rasponu između dva neprihvatljiva ekstrema - statusa koji je Kosmet imao između 1989. i 1999. godine, i nezavisnosti pokrajine, tj. stvaranje nove albanske države.

     Pregovarački tim Srbije i Crne Gore smatra da je do konkretnog predloga sporazumnog rešenja moguće doći posredstvom direktnih pregovora, i to onako kako je predloženo u pismu predsednika i premijera Srbije, dvojice kopredsednika pregovaračkog tima, od 18. maja 2006. ministrima spoljnih poslova zemalja Kontakt grupe, visokom predstavniku EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost i specijalnom izaslaniku generalnog sekretara UN.

U pogledu samog budućeg statusa Kosova i Metohije, Pregovarački tim je uveren da on mora biti određen kao suštinska autonomija u okviru Srbije i državne zajednice Srbija i Crna Gora. U ovom dokumentu izlažu se bitni elementi ovakvog rešenja.

NAMETNUTO - NEVAŽEĆE

     MEĐUNARODNE garancije suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i Crne Gore.
      Budući status Kosova i Metohije, predviđen u formi široke autonomije sa međunarodnim garancijama, mora u potpunosti biti u skladu sa međunarodnim pravom i temeljnim načelima međunarodnog poretka. To znači da se rešenjem budućeg statusa ne sme dovoditi u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore kao međunarodno priznate države, članice Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija.

Budući status Kosova i Metohije treba da bude u skladu s osnovnim načelima i normama na kojima se zasniva međunarodna zajednica, kao i s posebnim dokumentima međunarodne zajednice kojima se utvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore.

Svako rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije koje bi izlazilo iz okvira važećeg međunarodnog prava ugrožavajući suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore bilo bi nametnuto rešenje, pa bi stoga moralo biti proglašeno nelegitimnim, protivpravnim i nevažećim od nadležih državnih organa.

Opšti sporazum o budućem statusu Kosova i Metohije.
Političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije treba okončati opštim sporazumom, koji bi imao karakter međunarodnopravnog dokumenta. U sporazumu bi bili sadržani svi bitni elementi (opšti principi i konkretna rešenja) za određivanje budućeg statusa Kosova i Metohije. Osim toga, tekst opšteg sporazuma sadržavao bi i spisak ustavnih garancija kojima će se obezbediti položaj srpske i ostalih nealbanskih zajednica na Kosovu i Metohiji (kroz decentralizaciju i druge institucionalne i pravne garancije). Ovi elementi bili bi obavezujući za sve učesnike sporazuma.

Opšti sporazum bi se zaključio na dvadeset godina, uz mogućnost da bude obnovljen. Uz saglasnost svih zainteresovanih strana, o eventualnim izmenama u njemu moglo bi se raspravljati i u nekom ranijem roku.

Status Kosova i Metohije utvrđen opštim sporazumom bio bi pod međunarodnim nadzorom. U oblasti bezbednosti uspostavio bi se novi režim međunarodne uprave.

UN KAO GARANT
UČESNICI, potpisnici i garanti sporazuma. Strane u sporazumu su Srbija i Crna Gora, privremene institucije samouprave u pokrajini i međunarodna zajednica, tj. Ujedinjene nacije, čiji predstavnici deluju sa mandatom Saveta bezbednosti UN. Sporazum pre usvajanja moraju u svim njegovim pojedinostima da prihvate predstavnici sve tri strane. Potpisnici sporazuma su Srbija i Crna Gora, s jedne, i Ujedinjene nacije, s druge strane, kao međunarodnopravni subjekti. Potpisnici sporazuma su ujedno i garanti njegovog sprovođenja.

Obaveze UN po sporazumu. Osim uloge garanta, UN bi imale i konkretne obaveze i odgovornosti, pre svega u oblasti bezbednosti. One bi zadržale vojno i delimično policijsko prisustvo u pokrajini. Vojno prisustvo UN podrazumeva potpunu unutrašnju demilitarizaciju Kosova i Metohije. Uloga policije UN bila bi opšti policijski nadzor nad unutrašnjom bezbednošću u pokrajini.

Ostali elementi opšteg sporazuma. Posle potpisivanja opšeg sporazuma, SB UN će doneti novu rezoluciju o Kosovu i Metohiji, kojom će se zameniti Rezolucija 1244 i potvrditi status utvrđen sporazumom. Istovremeno bi bio ustanovljen mehanizam podnošenja godišnjeg izveštaja Savetu bezbednosti UN, sa mogućnošću da se promene modaliteti vojnog i policijskog prisustva UN (broj vojnika odnosno policajaca, način njihovog angažovanja, itd).

Ustavno rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije

Opšti sporazum sadrži principe i konkretna rešenja, koji treba da budu ugrađeni u ustav Srbije, kao i u novi ustav Kosova i Metohije. Naime, Kosmet bi na osnovu opšteg sporazuma doneo ustav, u kojem bi se nalazile obaveze iz opšteg sporazuma, posebno u oblasti prava srpske i ostalih nealbanskih zajednica, računajući tu i principe decentralizacije i odgovarajuća institucionalna rešenja.

Suštinska autonomija. U odgovarajućem delu ustava Srbije nalazile bi se sledeće odredbe o ustanovljenju suštinske autonomije Kosova i Metohije:
Podela nadležnosti. Pokrajina bi samostalno obavljala sve nadležnosti izuzev jednog broja koji pripada Srbiji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori.

Nadležnosti u oblasti spoljne politike, kontrole granica, zaštite ljudskih prava u poslednjoj instanci, monetarne politike, carinske politike, zaštite srpskog verskog i kulturnog nasleđa, kao i u oblasti posebnih carinsko-inspekcijskih poslova, obavljale bi Srbija i državna zajednica SCG u zavisnosti od njihove ustavne podele nadležnosti.
Kosmet bi raspolagao punom finansijskom autonomijom u tom smislu što bi vodio samostalnu politiku javnih finansija (poreska politika, politika javnih prihoda, ulaganja i rashoda). U skladu s tim, pokrajina bi imala mogućnost zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija i dobijanja direktnih stranih investicija.

Ustavom bi se utvrdile oblasti saradnje između Srbije i Kosmeta u cilju uklanjanja prepreka slobodnom kretanju ljudi, robe, kapitala i usluga. Bili bi, osim toga, utvrđeni posebni oblici saradnje u pojedinim sektorima kao što su bankarstvo i platni promet, usklađivnje poreske politike, infrastrukturni sistemi, komunikacije, itd, što bi suštinski doprinelo ekonomskom razvoju i bržem uključivanju u evropske integracione procese.

S obzirom na ovako određen sistem nadležnosti, političko predstavljanje Kosova i Metohije u predstavničkim telima i drugim državnim organima Srbije, odnosno Srbije i Crne Gore, nije neophodno za funkcionisanje bilo centralne bilo pokrajinske vlasti.

U oblasti isključivih nadležnosti Srbije, tj. Srbije i Crne Gore, organi na Kosovu i Metohiji davali bi preporuke i mišljenja nadležnim organima Srbije, odnosno Srbije i Crne Gore.

INSTITUCIJE

USTAVNE nadležnosti Kosova i Metohije sprovodile bi institucije zakonodavne, izvršne i sudske vlsti.

Kosmet bi imao skupštinu biranu na neposrednim izborima. Skupština bi imala unapred određen garantovani broj poslanika koji predstavljaju Srbe i ostale nealbanske zajednice. Kad su u pitanju skupštinske odluke koje se tiču vitalnih interesa srpske zajednice, uključujći i donošenje pokrajinskih zakona, treba predvideti da se odluka ne može valjano doneti ako za nju ne glasa i većina poslanika srpske nacionalnosti.

Vlada Kosova i Metohije, demokratski izabrana u skuštini, bila bi nosilac izvršne vlasti.

Sudsku vlast u pokrajini sprovodili bi opštinski sudovi, okružni sudovi i Vrhovni sud Kosova i Metohije. Kontrolu ustavnosti i zakonitosti vršio bi Ustavni sud Kosova i Metohije. U oblasti ljudskih prava sud poslednjeg priziva je Ustavni sud Srbije (ustavna žalba). Sudska veća, koja rešavaju u pitanjima prava pripadnika nacionalnih zajednica, morali bi biti nacionalno mešovita, i za određeno vreme imati međunarodne sudije u svom sastavu.



Međunarodni odnosi. Kosmet bi mogao da održava međunarodne odnose sa državama, regionima i međunarodnim organizacijama ukoliko za takve odnose nije neophodan međunarodnopravni subjektivitet. Ova međunarodna saradnja ne bi smela da ugrožava državne interese Srbije, odnosno Srbije i Crne Gore. Za zaključivanje sporazuma iz ove oblasti pokrajina bi morala da se konsultuje sa Vladom Republike Srbije, odnosno Savetom ministara Srbije i Crne Gore.

Pokrajina bi, uz institucionalni aranžman određen ustavom Srbije, mogla da ostvaruje direktnu saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama. Ta saradnja bi podrazumevala redovno i blagovremeno informisanje odgovarajućih organa Srbije, kao i određen oblik kontrole Narodne banke Srbije.


     
TELO U CELINI
- INSTITUCIONALNO, kosovski Albanci neće morati da imaju nikakve veze sa Beogradom, ali će morati da poštuju osnovne principe suverenosti Srbije. Kosovo i Metohija bi bila neka vrsta autonomije koja je postojala u 18. veku - "korpus separatum". To je zasebno telo koje funkcioniše u okviru šire državne celine - slikovito je objasnio Kojen. - Naravno, ako Albanci naknadno požele da se politički integrišu i sistem Srbije, ponuda će im biti otvorena.
     Na pitanje, kako će se zvati to specifično rešenje, da li će biti pokrajina, da li će biti samo Kosovo ili Kosovo i Metohija, Kojen je odgovorio:
     - Po našem mišljenju, treba da ostane pokrajina Kosovo i Metohija.


KINA I RUSIJA
TRI su načina da SB UN donese odluku o budućem statusu Kosova i Metohije: da nametne rešenje, da ne donese nikakvo rešenje već da prepusti pojedinačno državama da priznaju nezavisnost Kosova i da potvrdi sporazumno rešenje na osnovu uspešno okončanih pregovora - objasnio je Slobodan Samardžić. - Srbija smatra da je jedino treća varijanta uslov za trajno i mirno rešenje.
     - S obzirom na tu presudnu ulogu UN, poseta Ahtisarija Pekingu i Moskvi mogla je biti očekivana. I Kina i Rusija su protiv nametnutog i veštački ubrzanog rešenja - rekao je Samardžić
     

SLONOVA KOST
- PRIVREMENIM institucijama u Prištini nismo poslali Platformu, jer sa njima komuniciramo posredstvom međunarodne zajednice - objasnio je Samardžić
     - Očekujemo da će u Prištini plan izazvati reakciju na granici normalnog, ili burno negodovanje ili ćutanje. Albanci su se sa svojom ekstremnom i isključivom opcijom nezavisnosti zatvorili u kulu od slonove kosti.


Vuk Drašković o Kosovu:

DINAMIT U REGIONU
- VEOMA je opasno ukoliko u predstojećim razgovorima o budućem statusu Kosova, Srbiji, koja je međunarodno priznata država, bude nametnuta strana država na njenoj teritoriji - podvukao je Vuk Drašković, šef diplomatije posle sastanka Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.
- To će biti opasan dinamit u temeljima stabilnosti celoga regiona. A u tom slučaju će se postaviti pitanja ne samo u BiH nego i u drugim državama regiona, Evrope i sveta da li postoje nacije koje su privilegovane i imaju pravo da dobijaju države na teritoriji već postojećih država i nacije koje to pravo nemaju. Svi separatistički pokreti koji sanjaju svoju nezavisnost čekaju da vide kako će se razrešiti kosovski čvor.
T. Mt.

SRPSKO NACIONALNO VEĆE KiM
NEMA NAMETANjA
PREDSTAVNICI Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije ocenili su da je dobra pregovaračka platforma o budućem statusu pokrajine objavljena u Beogradu.

Platforma, po oceni predsednika SNV severnog Kosova Milana Ivanovića, realan je predlog koji je u skladu sa međunarodnim pravom.

Ivanović je u izjavi Tanjugu kao kompromisan i krajnje fleksibilan predlog okarakterisao ponudi Beograda, uz konstataciju da se na taj način Albancima daje suštinska autonomija koju treba da imaju i Srbi na Kosovu i Metohiji.

Status se ne može rešiti na brzinu i nametanjem, jer bi to značilo i destabilizaciju ovog dela Balkana, ukazao je Ivanović naglašavajući da bi UN trebalo da obezbede sigurnost za sve građane u pokrajini.

Potpredsednik SNV centralnog Kosova Rada Trajković rekla je da ne očekuje da će Albanci prihvatiti platformu Beograda, koja je, po njenom mišljenju, dobra.

IZVEŠTAJ HJUMAN RAJTS VOČA
KRIMINAL CARUJE!
VLASTI na Kosovu i Metohiji nisu, tokom skoro sedam godina protektorata UN, uspele da se izbore za poštovanje zakona, niti da reše probleme u radu pokrajinske policije i sudova, ocenjeno je u juče objavljenom izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč.

U tom izveštaju, pod nazivom "Nije na dnevnom redu", istaknuto je da pravosudni sistem na Kosovu i Metohiji ne uspeva da zaštiti žrtve kriminala i da kazni prestupnike, što dovodi u pitanje stabilnost pokrajine.

"Neadekvatan odgovor krivičnog sistema na nasilje u martu 2004. pokazuje jedan od najvećih problema sa kojim se Kosovo danas suočava, a to su sve češći slučajevi nekažnjavanja prestupnika, posebno kada se radi o prekršajima koji su etnički ili politički motivisani", ocenio je Hjuman rajts voč.

Kao rezultat takvog stanja, ni Albanci ni Srbi, kao ni pripadnici drugih etničkih zajednica na Kosmetu, ne smatraju pokrajinski krivični sistem efikasnim, istaknuto je u izveštaju od 74 strane, koji se prevashodno bavi reakcijom kosovskog pravosuđa na nasilje Albanaca nad Srbima, marta 2004. godine.


Izvor: Novosti

Država u državi na 20 godina

Srbija bi po razdruženju od Crne Gore ostala celovita, zadržala suverenitet i teritorijalni integritet i na Kosovu i Metohiji imala nadležnosti u oblasti spoljne, monetarne i carinske politike, kontrole granica i zaštite srpskog verskog i kulturnog nasleđa, dok bi zakonodavna, izvršna i sudska vlast, uključujući vrhovni i ustavni sud pokrajine, bile u nadležnosti Kosova i Metohije.

Uz potpunu unutrašnju demilitarizaciju Kosova ovo je suština platforme beogradskog pregovaračkog tima za razgovore o budućem statusu pokrajine, koju su juče u Vladi Srbije predstavili koordinatori srpskog pregovaračkog tima Leon Kojen i Slobodan Samardžić.

Ovaj aranžman bio bi definisan opštim sporazumom koji bi potpisali Srbija i UN na period od 20 godina, uz mogućnost da bude obnovljen, i koji bi rezultirao donošenjem nove rezolucije SB UN. Sa sporazumom bi trebalo da se saglase sve tri strane. Tekst sporazuma sadržavao bi i spisak ustavnih garancija, kojima bi se obezbedio položaj srpske i ostalih nealbanskih zajednica na Kosmetu. Ovaj dokument predviđa da KiM nema političke predstavnike u organima Srbije, već da u oblastima isključivih nadležnosti Srbije daje „preporuke i mišljenja“. Kosovo bi imalo ustav, a pokrajina bi uživala punu finansijsku autonomiju i mogla bi da održava odnose s drugim državama, pod uslovom da za takve odnose nije neophodan međunarodno-pravni subjektivitet. Takođe, UN bi imale obavezu da vojnim prisustvom garantuju bezbednost na Kosovu, zbog čega se u beogradskoj platformi oblast odbrane ne nalazi ni u nadležnosti Kosova ni u nadležnosti Srbije.

Savetnik srpskog premijera Slobodan Samardžić ocenio je da su ovom platformom izbegnuta dva ekstrema - stanje u pokrajini od 1989. do 1999. s jedne i nezavisnost s druge strane.

Leon Kojen, savetnik predsednika Srbije, naglasio je da na ovaj način „Srbija zadržava osnovne elemente suvereniteta“.

- S druge strane, Albancima se nudi maksimum prava koja jedna etnička zajednica može da ima - zaključio je Kojen.

Pregovori o budućnosti Kosmeta nastavljaju se danas u Beču šestim sastankom delegacija Beograda i Prištine, na kome će biti reči o ekonomskim pitanjima, spoljnim i unutrašnjim dugovima, imovinskim pravima, penzijama i privatizaciji i povratku nacionalizovane imovine.

Dejan Vukelić

O svojini, privatizaciji i dugovima       
Beograd, Beč, Priština -- Danas se u Beču održava šesta runda pregovora o statusu Kosova posvećena ekonomskim pitanjima.
   
Tim pregovarača iz Beograda smatra da je kancelarija specijalnog izaslanika za status Kosova, Martija Ahtisarija, "isforsirala" ove pregovore jer je sa pripremama počela pre dve nedelje. Kako je novinarima objasnio član tima Aleksandar Simić, sastanci sa glavnim posrednikom u pregovorima o ekonomskim pitanjima Štefanom Leneom u Beogradu pokazali su da postoje fundamentalne razlike po tim pitanjima.

Simić je naveo i da postoje nagoveštaji da se Štefan Lene ne protivi zahtevu Beograda da privatizacija na Kosovu bude jedna od ključnih tema pregovora. "Srbija i Crna Gora je više puta pokušala takvu privatizaciju da zaustavi. To nije bilo faktički moguće, ali mogu da vam kažem i da su lica koja su sprovodila privatizaciju u ime UNMIK-a bila lica koja nisu dobila imunitete koje inače imaju službenici UN što znači da će, u krajnjem slučaju, ta lica svojom privatnom imovinom odgovarati za kriminalnu privatizaciju koju su vršili", kaže Simić.

Među temama pregovora o Kosovu naći će se i pitanje društvene, državne i privatne imovine na Kosovu, ali i pitanje upotrebe etra neovlašćenog operatera mobilne telefonije i zahteva da Kosovo dobije svoj pozivni broj. Osim toga, jedno od ključnih pitanja je i kosovski dug u ime čega Srbija svakodnevno plaća 100.000 dolara, rekao je šef ekonomskog pregovaračkog tima Srbije Nenad Popović. "Želeo bih da dodam da je važna stvar povratak zaposlenih na svoja radna mesta. Mi imamo samo u Kosovskoj energetskoj korporaciji 8.000 ljudi koji tamo dobijaju platu od Elektroprivrede Srbije", rekao je Popović.

Sa druge strane, stavovi albanske strane su malo poznati. U javnost je procurilo da će Albanci insistirati da Srbija isplati ratnu odštetu, zaostalu deviznu štednju i penziona dugovanja. Nagovešteno je da će se u prištinskom paketu naći i pitanje međunarodnih kredita. Albanci prave razliku između kredita za koje se znao ili se nije znao krajnji korisnik. Smatraju da treba da razgovaraju samo o onim kreditima čiji se direktni korisnik zna. 

Prištinska delegacija zatražiće u razgovorima u Beču da Kosovo učestvuje u sukcesiji imovine nekadašnje Jugoslavije, najavio je danas šef pregovaračkog tima Skender Hiseni. U izjavi novinarima na prištinskom aerodromu pred odlazak za Beč, Hiseni je ocenio da će razgovori o ekonomskim pitanjima na sutrašnjoj šestoj rundi biti najteži u pregovorima Prištine i Beograda. Hiseni je precizirao da će kosovska strana, uz zahtev za učestvovanje u sukcesiji, prihvatiti obaveze nastale do jula 1990. godine.

Na tvrdnje Albanaca da bi trebalo napraviti razliku u kosovskom dugu u periodu pre 1989. godine i posle, šef ekonomskog pregovaračkog tima Srbije Nenad Popović je rekao da ne vidi razliku u tome. "Ono što je ulagano, ulagano je. Postoje konkretni podaci koliko je ulagano u konkretno preduzeće. Mi smo zaista uložili milijardu i 800 miliona dolara u kosovsko-metohijsku privredu i to su fakti i aduti jer pokazuju koliko je zaista uloženo, a mi od privatizacije tih preduzeća nemamo nikakve dohotke i tu se javlja veliki problem", rekao je Popović.

Srpska platforma

Uoči šeste runde pregovora Beograda i Prištine srpski pregovarački tim predstavio je Platformu o budućem Statusu Kosova i Metohije kojom se predviđa da ono ostane sastavni deo Srbije, sa visokom autonomijom. Savetnik premijera Koštunice, Slobodan Samardžić, naveo je da se Beograd zalaže da sa Prištinom zaključi međunarodni sporazum u trajanju od 20 godina. UN bi, rekao je Samardžić, zadržale vojno i delimično policijsko prisustvo u pokrajini.

"Kosovo i Metohija će po ovom našem viđenju imati ustav gde će između mnogih drugih stvari, dakle, osnivanja zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, organizacije vlasti, garancije ljudskih prava, elemenata ekonomskog uređenja, imati i deo koji direktno ustavno garantuje položaj Srba na Kosovu", rekao je Samardžić.

Savetnik predsednika Tadića, Leon Kojen, naveo je da Platforma predviđa specifično rešenje koje objašnjava strategiju – više od autonomije, manje od nezavisnosti: "Sad možemo da se pozovemo na jednu analogiju iz osamnaestog veka, tada su postojale teritorije za koje se govorilo da su zasebno telo unutar neke mnogo veće državne celine. Na ovaj način Kosovo bi bilo takva teritorija unutar Srbije, politički gledano."

U oblastima koje su u nadležnosti Srbije, organi sa Kosova imali bi pravo da daju preporuke i mišljenja organima u Srbiji, ali ne i više od toga, objasnio je Kojen. S druge strane, pokrajina bi raspolagala punom finansijskom autonomijom, što znači vođenje samostalne politike javnih finansija, sa mogućnošću zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija i dobijanja direktnih stranih investicija.

Janjić: Vrlo loš tajming

"Šteta je za samu platformu da nije objavljena onda kada je i napravljena, pre godinu i po, jer bi onda imala mnogo veći politički efekat. Ovako će njen sadržaj izazvazi mnoga dodatna nepotrebna sporenja, jer kada se pogleda osnovni mehanizam koji platforma predviđa, on je u suštini suprotan metodologiji kojom ide Ahtisari, a treba znati da iza njega stoji Kontakt grupa, Evropska unija i Savet bezbednosti", kaže za B92 Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

Janjić kaže da srpska vlada ima pravo kada je u pitanju uticaj EU na privatizaciju na Kosovu: "Međutim, Beograd je ćutao dok je EU sprovodila tu privatizaciju, barem je ćutao dok je Nebojša Ćosić bio šef Koordinacionog centra, a kad nije ćutao, to je bila samo 'politička galama'. Ne znam da li je išta utuženo na međunarodnom sudu od tih spornih 'nelegalnih' privatizacija".

"Loš je i kontekst za platformu, jer će se ona shvatiti kao pokušaj eliminacije Evropske unije iz pregovaračkog procesa, i treba očekivati žestoki kontraudar Brisela. Bojim se da će se to sve prelomiti preko imovine nesrećnih Srba koji žive na Kosovu", kaže Janjić.

Server: Predlog namenjen javnosti u Srbiji

Analitičar vašingtonskog Instituta za mir Danijel Server kaže da je Platforma za status Kosova beogradskog pregovaračkog tima namenjena pridobijanju političke podrške u samoj Srbiji, kao i da će reakcija međunarodne zajednice biti negativna.

"Mislim da beogradski pregovarački tim ovom platformom želi da pokaže da je predusretljiv, da ništa ne shvata, a da se istovremeno pokaže kao konstruktivna strana i da iznese predlog koji će dobiti podršku u Srbiji", rekao je Server londonskom Bi-BI-SI-ju.

Server smatra da je uprkos svemu, dobro da ljudi u Srbiji razmišljaju šta im je činiti i očigledno je da imaju pravo da iznose predloge, ali "to nije realan smer pregovora", jer ovaj predlog se svodi na davanje većih ingerencija Beogradu nego što to ima danas".

Politika: UN 'strogo poverljivo' o Kosovu

Politika objavila interni dokument UN o planu postupanja u slučaju da se pregovori o Kosovu okončaju proglašenjem nezavisnosti. "Plan za hitne slučajeve za potencijalni priliv interno raseljenih lica sa Kosova u Srbiju i Crnu Goru" načinjen je 1. aprila i predstavlja uobičajenu praksu ozbiljnih državnih, humanitarnih i nevladinih institucija u svetu koje spremaju "izlaznu varijantu" za svako rešenje.

U dokumentu koji prenosi Politika, predstavnici UN-a navode da bi razvoj događaja tokom pregovora i određivanja konačnog statusa Kosova mogao da izazove dalju političku nestabilnost i građanske nemire u pokrajini i da dovede do novih pokreta manjina sa Kosova ka unutrašnjosti Srbije i Crnoj Gori.

U slučaju da na nezavisnom Kosovu bude nasilja nad srpskom manjinom, agencije UN očekuju da će zaštitu u centralnoj Srbiji potražiti i do 70.000 ljudi. Precizira se da bi po proglašenju nezavisnosti najmanje 25.000 ljudi iz južne pokrajine odmah krenulo ka užoj Srbiji, navodi se u tajnom dokumentu UN-a koji prenosi Politika.

Opširnije o pisanju Politike pročitajte u rubrici Drugi pišu.


Izvor: B92

ŠESTA RUNDA DIREKTNIH PREGOVORA O KOSMETU

Pregovori o budućnosti Kosova i Metohije nastavljeni su u Beču šestom rundom, koja je posvećena ekonomskim pitanjima. Za delegaciju iz Beograda najvažnija su imovinska pitanja i obustavljanje nelegalne privatizacije i kako kažu u srpskom timu, rasprodaja srpske imovine.

Osnovni zahtev prištinskog tima je pravo da učestvuju u sukcesiji imovine nekadasnje Jugoslavije i isplata ratne odštete.

Prvi put pregovorima zajednički predsedavaju zamenik specijalnog izaslanika UN Alber Roan i izaslanik EU Štefan Lene.

Pre odlaska u Beč, državni pregovarački tim Srbije objavio je platformu o budućem statusu Kosmeta. U dokumentu se precizira formula više od autonomije manje od nezavisnosti, koju državni vrh Srbije nudi albanskoj zajednici na Kosmetu.

Platforma predviđa da Kosovo i Metohija budu demilitarizovana nezavisna celina unutar države Srbije s međunarodnim garancijama, ali bi Srbija zadržala teritorijalni integritet i suverenitet nad Pokrajinom.


Izvor: Rts