SIMIĆ: TEŠKO DO NAPRETKA U PREGOVORIMA

Pregovori o budućnosti Kosova i Metohije nastavljeni su u Beču šestom rundom, koja je posvećena ekonomskim pitanjima. Prvi deo današnjih pregovora protekao je u raspravi o kosovskom medjunarodnom dugu i insistiranju Beograda da se obustavi privatizacija društvenih i javnih preduzeća u pokrajini.

Savetnik srpskog premijera Aleksandar Simić izjavio je da međunarodni posrednici nisu dobro pripremili današnju rundu pregovora.

'Ovi pregovori, posvećeni ekonomskim pitanjima, nisu nimalo laki... Teško da će biti opipljivih rezulata, a odgovornost za to je na međunarodnim posrednicima koji nisu dobro pripremili sastanak', izjavio je Simić novinarima u pauzi pregovora.

'Pokazalo se', dodao je, 'da ljudi iz Prištine i međunarodna zajednica nemaju dovoljno podataka o kreditima i dugovima, pa ih zato traže od Beograda'.

'To potvrđuje činjenicu da je kredite ugovarala Srbija... Beograd nema potrebe da krije te podatke', rekao je Simić.

On je, takođe, rekao da je od suštinske važnosti pitanje svojine - ne samo za vraćanje duga, već i za rasvetljavanje pitanja poput narušavanja ljudskih prava fizičkih i javnih lica i kriminalnog procesa privatizacije.

'Razgovori o tim pitanjima su vrlo teški i tvrdi', ocenio je Simić, dodajući da zamenik izaslanika UN Alber Roan smatra da nije u njegovom mandatu da raspravlja o privatizaciji, dok Beograd smatra sasvim suprotno - da je to jedino mesto za razgovor o tim pitanjima.

'Srpska strana neće odustati od tog pitanja i izneće sve pravne i faktičke razloge zašto je privatizacija nelegalna', najavio je Simić.


Izvor: RTS

Шеста рунда без резултата

   

БЕЧ – Шеста рунда преговора о будућности Косова и Метохије у Бечу, посвећена економским питањима, завршена је јуче после подне без већих резултата, као и претходних пет.

Заменик изасланика УН за преговоре Албер Роан истакао је на конференцији за новинаре да се радило о најкомплекснијем питању о којем је до сада разговарано. „Покушали смо да дискусију задржимо на техничком нивоу. Какав год био статус Косова мораће уследити економска подела”, казао је он.

Роан је рекао да се у преговорима радило на успостављању механизама који би помогли суочавању са сложеним економским питањима у будућности, јер две стране морају да буду у стању да нађу решење након коначне одлуке.

Представник Европске уније на преговорима Штефан Лене, који је заједно са Роаном председавао састанку, објаснио је да се радило о најважнијим питањима у досадашњим преговорима, додајући да поједина питања нису могла да буду решена јер су у вези са будућим статусом Косова. „Ово је први састанак о тим питањима, зато не треба да чуди што није било бољег резултата. Не треба имати илузије да не постоје различита виђења о питањима која су била на дневном реду”, подвукао је он.

Лене је рекао да је по питању спољног дуга постојала сагласност две стране да он мора бити подељен, истичући да је Косово спремно да преузме свој део дуга, који треба да буде разумно расподељен и да питање такозваних нелоцираних дугова треба да буде решено у сарадњи са међународним организацијама.

Он је нагласио да Приштина мора добити потребну документацију како би била у стању да анализира висину тог дуга, наводећи да је „засад неизвесно колико је Београд спреман да учествује у том процесу”.

Када је реч о приватизацији, Лене је нагласио да постоје фундаменталне разлике у ставовима, јер Београд не прихвата процес приватизације који је спроведен у протеклих седам година, док Приштина жели да оконча приватизацију до краја ове године.

Саветник председника Србије Леон Којен је оценио да је јучерашњи састанак био најтежи до сада и да је постигнуто мало сагласности, али да је био користан јер су две стране јасно изнеле своје позиције.

Он је рекао да, како сада ствари стоје, нема готово никакве шансе за договор о важним питањима. „Сматрамо да је разлог што нема напретка вештачка лимитација разговора који су организовани до сада на статусно неутралан начин. Ови преговори су показали да је немогуће напредовати јер су многа питања везана за статус.

Није било напретка јуче јер је без супстанцијелне дискусије о статусу тешко постићи договор о овим питањима”, нагласио је Којен, додајући да је на овом састанку био више него раније тематизован статус.

Он је оценио да после почетка разговора о статусу може да се иде на решавање осталих питања.

Којен је упозорио да је немогуће приватизацију Трепче и Косовске електропривредне компаније спровести за шест месеци и да је српска делегација зачуђена што је чула намере Приштине да до краја године оконча приватизацију.

Саветник председника Косова Скендер Хисени истакао је да косовске власти прихватају сваку разумну обавезу у вези са спољним дугом, додајући да, када се ради о приватизацији, имовина припада влади и становништву Косова. „Процес приватизације је у надлежности косовских власти, и желели бисмо да видимо тај процес окончан до краја ове године”, нагласио је он.

Хисени је казао да је на састанку у Бечу било речи и о питањима које је приштинска делегација ставила на дневни ред, као што је компензација за жртве насиља и неправде од 1989. године.

-----------------------------------------------------------

Роан: Нису у плану даљи преговори

БЕЧ - Заменик изасланика УН за преговоре о будућности Косова и Метохије Албер Роан изјавио је јуче у Бечу, после шесте рунде преговора, да, засад, нису у плану даљи преговори. „Тренутно немамо у плану ниједну даљу рунду”, рекао је он на конференцији за новинаре. (Танјуг)


Izvor: Politika

Privatizacija najveći problem   
Beč -- Na bečkim pregovorima postignut mali napredak po pitanju spoljnog duga Kosova, dok su po svim ostalim tačkama razlike velike.

"Proces privatizacije na Kosovu u potpunosti je pod kontrolom kosovske vlade i kosovskih insititucija. Mi želimo da se taj proces, pre svega privatizacija društvenih preduzeća, završi do kraja godine i na dobrom smo putu da to završimo“, izjavio je šef prištinske delegacije Skender Hiseni.

Beograd je bio začuđen kada je čuo da Priština planira da do kraja godine završi proces privatizacije na Kosovu. "Verovati da se sistemi poptu Trepče, Kosovske energetske korporacije ili rudnici uglja u Metohiji mogu privatizovati za šest meseci pokazuju veliki nedostatak mudrosti i malo ekonomsko znanje. Iskustva privatizacije u istočnoj Evropi pokazala su da se takva brzina mora izbeći. Nadamo se da ćemo u najboljem intersu Srbije kao i za građane Kosova, uraditi sve da se tako nešto drastično ne dogodi", rekao je član beogradskog pregovaračkog tima Leon Kojen.
   
Jedan od predsedavajućih sastanka u Beču i izaslanik EU Štefan Lene, rekao je da su pregovori najteži do sada. On kaže da je Priština spremna da preuzme deo spoljnog duga Kosova koji treba da bude razumno raspoređen. "Ovde imamo fundamentalne razlike u stavovima jer Beograd ne prihvata proces privatizacije koji je sproveden u proteklih sedam godina pod UNMIK-om, dok Priština želi da okonča privatizaciju do kraja ove godine", kazao je on. 

Lene je naveo i da su današnji pregovori organizovani kako bi se diskutovalo o pitanjima na tehničkom nivou. "Kakav god bio status Kosova, moraće uslediti ekonomska podela", rekao je Lene i dodao da se o nekim pitanjima nije moglo raspravljati jer su ona vezana za status, o čemu je rasprava predviđena za kasniji period.


Izvor: B92

Unmik se sprema za odlazak   
Priština -- Šef Unmika kaže da se Unmik priprema da napusti Kosovo nakon utvrđivanja političkog statusa Kosova.

Soren Jesen Petersen najavio je da će, nakon utvrđivanja političkog statusa Kosova i nove rezolucije Saveta bezbednosti, civilna misija UN-a napustiti Kosovo. Nakon sastanka sa premijerom Kosova Agimom Čekuom, Soren Jesen Petersen je kazao da se već godinu dana radi na smanjenju osoblja Unmika. "To je logično, jer se mi pripremamo da odemo sa Kosova kada bude definisan status Kosova", rekao je Soren Jesen Petersen.

On je objasnio da će Rezolucija 1244 prestati da važi onog trenutka kada Savet bezbednosti UN bude usvojio novu rezoluciju kojom će se utvrditi budući status Kosova. "Vi sigurno primećujete da je premijer onaj koji ima glavnu reč na sastancima, to isto važi i za predsednika i tako treba da ostane", rekao je Soren Jesen Petersen, ističući kako su njemu, kao šefu Unmika, i dalje ostala neka od rezervisanih ovlašćenja, koja on nije mogao da prenese na kosovske institucije.

Misija Unmika na Kosovu uspostavljena je Rezolucijom 1244, usvojenom na sednici Saveta bezbednosti UN 10. juna 1999.


Izvor: B92

Status, pa povlačenje UNMIK-a   
Priština -- Soren Jesen Petersen najavio povlačenje UNMIK-a posle određivanja statusa Kosova.

Šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen najavio je posle susreta s premijerom Kosova Agimom Čekuom povlačenje UNMIK-a sa Kosova po utvrđivanju statusa. On je rekao da UNMIK već duže radi na smanjenju brojnosti osoblja, a posle sastanka je saopšteno i da je formiran poseban Savet za zaštitu manjinskih zajednica na Kosovu.

Kako za B92 javlja Ismet Hajdari, u Prištini niko nije iznenađen Petersenovom najavom, a ta vest nije dobila ni glavno mesto u udarnim informativnim emisijama. Pomenuta izjava je najkonkretnija najava skorog odlaska Misije iz Pokrajine, ali i dokaza da se, i pored teških pregovora u Beču, međunarodna zajednica priprema za novi status Kosova, odnosno ukidanje protektorata na Kosovu.

U skladu s tom informacijom jeste i informacija o formiranju Saveta za zaštitu manjinskih zajednica na Kosovu. Čeku je saopštio da Savet čine predstavnici svih relevantnih domaćim i međunarodnih struktura koje se bave pitanjima sigurnosti i da će Savetu, po položaju, predsedavati premijer Kosova.

"Kontakt grupa sprema plan"

Dnevnik Zeri piše da će Kontakt grupa iduće nedelje razmotriti i završiti plan za brzu primenu standarda koje treba da sprovedu kosovske institucije. Zeri, pozivajući se na međunarodne izvore, navodi da će se politički direktori šest zemalja članica Kontakt grupe sastati 5. i 6. juna i da će na tom sastanku razraditi i usvojiti plan od 13 tačaka po kom kosovske institucije treba brzo da okončaju primenu standarda koje su za Kosovo definisale Ujedinjene nacije. Kosovske institucije još nisu dobile nacrt tog plana, ali su obaveštene o njegovom sadržaju, piše list pozivajući se na izvore u Vladi Kosova, prenosi Beta.


Izvor: B92

Alber Roan
Zasad u Beču bez daljih pregovora

BEČ - Zamenik izaslanika UN za pregovore o budućnosti Kosova i Metohije, posvećene ekonomskim pitanjima, Alber Roan izjavio je juče u Beču, da, zasad, nisu u planu dalji pregovori. "Trenutno nemamo u planu nijednu dalju rundu", rekao je on na konferenciji za novinare. Roan je pozdravio usvajanje protokola o povratku raseljenih, ističući da on mora da bude potpisan što pre.

Što se tiče dosadašnjeg toka pregovora, nakon okončanih šest rundi, on je ocenio da je o nekim pitanjima bilo slaganja dve strane i da, kada je reč o decentralizaciji, postoji približavanje stavova u pojedinim tačkama, iako su koncepti različiti.


Izvor: Kurir / (TANJUG)

Ovako se sa okupacijom teritorije -- i to preko 10 hiljada kilometara daleko -- nose oni koji figurativno receno "imaju muda" (pa makar bila u pitanju i zena).


http://www.freeinfosociety.com/sounds/margaretthatcher-falklandislands.mp3

Идуће недеље протокол о повратку


Председница Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић најавила је да ће следеће недеље са представницима привремених косовских институција бити потписан протокол о несметаном повратку расељених лица у јужну српску покрајину.

Она је на јучерашњој међународној Конференцији о проблемима избеглица и интерно расељених лица у Србији, посвећеној питањима њиховог повратка, подсетила да подаци Високог комесаријата УН за избеглице говоре да у нашој земљи живи 225.157 интерно расељених особа и оценила да званична статистика не даје праву слику о повратку.

– Иако подаци међународних организација сведоче да се међу повратницима налази 16.000 особа, на Косово се од прекида ратних дејстава у последњих седам година вратило свега 2.000 људи, a 14.000 особа је статус повратника задржало због решавања административних питања. У Приштини је пре рата живело 40.000 Срба, а данас у овом граду живи свега стотинак Срба, док се у Призрену број Срба смањио са 12.000 на 16. На овако мали број повратака пре свега утиче небезбедност и непостојање слободе кретања – оценила је председница Координационог центра.

Она је такође подсетила да се од октобра прошле године, када је донета одлука о почетку статусних преговора, на Косову догодило 187 етнички мотивисаних напада на косовске Србе, у којима је двоје људи убијено, 25 тешко повређено, а тридесетак кућа је опљачкано и запаљено.

– Повратак на своја огњишта јесте основно људско право, али морамо имати на уму да сва социо-психолошка истраживања говоре да након пет година боравка изван родног места особа почиње да се интегрише у локалну заједницу – деца полазе у школу, родитељи почињу да граде неку нову професионалну каријеру, а размишљање о повратку је све ређе. То значи да свега трећина прогнаних планира повратак у место рођења након пет година изгнанства – истакла је председница Координационог центра.

Санда Рашковић-Ивић је најавила да се ове године планира изградња 580 кућа на Косову за повратнике и додала да је највећи урбани повратак планиран у Исток, у коме ће се изградити 75 кућа.


Izvor: Politika / К. Ђорђевић

Nova baza na severu
VN, 3. jun 2006

BRISEL - Izvori NATO i Kfora potvrdili su da se na severu Kosmeta obnavlja za­tvorena baza da bi tamo mogao da bude smešten "izvestan broj vojnika Kfora u toku operacija koje se uobičajeno odvijaju na severnom delu Kosova", kako bi te operacije mogle da se odvijaju delotvornije i "fleksibilnije".
Zvaničnici u sedištu NATO u Briselu agenciji Beta nisu želeli da daju bilo kakav osvrt na medijske izveštaje da KFOR svoju bivšu bazu u Leposaviću sada obna­vlja, zbog toga što se procenjuje da može doći do talasa srpskih izbeglica i "po­bune kosovskih Srba", ako bude proglašena nezavisnost Kosova.
Beta je upućena na portparola Kfora pukovnika Pija Sabetu u Prištini, koji je u te­lefonskoj izjavi rekao da jeste tačno da se priprema obnova jedne napuštene ba­ze na severu Kosmeta.


Izvor: Novosti

KRVAVI SEPTEMBAR
Kfor podigao borbenu gotovost uplašen namerom albanskih terorista da početkom jeseni upadnu u severni srpski deo Kosovske Mitrovice

BEOGRAD - Pravi razlog nedavne odluke NATO da Kfor podigne borbenu gotovost i svoje trupe rasporedi tako da mogu efikasnije da pokrivaju celu teritoriju Kosmeta, izazvan je strahom međunarodne zajednice od najnovijeg albanskog krvavog plana! Kako za Kurir tvrde sagovornici sa Kosmeta, albanske paravojne formacije pripremaju se da tokom septembra upadnu i osvoje severni srpski deo Mitrovice.

Član srpskog pregovaračkog tima Marko Jakšić ocenjuje za Kurir da je glavni problem albanske strane upravo severni deo Kosmeta.
- Zato su napadi na tamošnje Srbe sve učestaliji. Pucaju na nas, bacaju bombe, sve to jer žele da nas proteraju odavde i naprave nezavisno Kosovo. Albanski stratezi smatraju da su u ostalim delovima Kosova završili posao i da je ostalo samo da proteraju Srbe sa severa Kosmeta.

- Albanci nas sve više ubijaju, NATO deklarativno obećava da će nas zaštititi, ispada da što nas više brane, više stradamo - zaključuje Jakšić, i naglašava da "nijedan Srbin sa Kosova nema nimalo poverenja u Unmik, pošto je njihova politika potpuno sinhronizovana sa politikom kosovske vlade".

I politički analitičar Tomislav Kresović tvrdi za Kurir da se nešto "opasno kuva na severu Kosmeta".
- NATO raspolaže veoma preciznim informacijama, prema kojima bi u naredna dva meseca moglo da dođe do radikalizacije sukoba i incidenata, pod pretnjom da se prošire na veći deo Kosmeta, i to u dva pravca. Jedan je putem izazivanja širokih demonstracija i pritisaka albanske strane sa ciljem da što pre dođu do nezavisnosti i praktično ograniče mandat Unmika do kraja 2006. godine.

- Takav dogovor je već postignut među liderima najjačih albanskih partija. Sa druge strane, na Kosmetu već postoji latentna opasnost od albanskih terorističkih paravojnih formacija, pre svega od ANA, ali i od eskalacije otpora koji priprema bivši studentski lider Aljbin Kurti - otkriva Kresović.

Zanimljivo je da je Kurtija decembra 2001. abolirao od daljeg izdržavanja kazne zatvora upravo tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica. Kurti je bio osuđen na 15 godina "zbog ugrožavanja teritorijalne celovitosti SRJ i udruživanja radi neprijateljskih delatnosti u vezi s krivičnim delom terorizma", a kaznu je izdržavao u Nišu.

Podsetimo, prema podacima Koordinacionog centra, od početka ove godine na Kosmetu je bilo 188 incidenata i napada na Srbe i njihovu imovinu. Najnoviji zločin dogodio se prekjuče ujutro kada je Miljan Vesković (23) ubijen sa više hitaca iz automatske puške u zasedi na putu Zvečan-Zubin Potok. Zločin se dogodio između tri i četiri sata prekjuče ujutru, kada se Vesković svojim automobilom marke "golf" vraćao kući. On je mučki ubijen u trenutku kada je, zbog postavljenje barikade na putu, izašao iz auta u nameri da ukloni prepreku sa puta. Tada je iz zasede nepoznati ubica osuo rafal iz automatskog oružja i na licu mesta usmrtio nesrećnog mladića.

Prethodno su se tokom maja za samo nekoliko dana na Kosmetu desila tri napada na srpsko stanovništvo. Najpre je kamenovan autobus sa oznakama UN koji je prevozio Srbe, kamenovano je i jedno putničko vozilo čiji je vlasnik Srbin, a najteži incident desio se 11. maja u Grabovcu, u blizini Kosovske Mitrovice, kada su iz automatskog oružja teško povređena dva radnika benzinske pumpe srpske nacionalnosti.


Izvor: Kurir / (J. J.)