Ruski analitičari pokušavaju da otkriju sličnosti između situacije na Kosmetu i u ZND
"Duh priznavanja" pušten je iz boce
Kosovo će, ma kako se rešila njegova sudbina, predstavljati determinišući faktor unutrašnje i spoljne politike svojevrsne "zajednice nepriznatih država" u Evroaziji

U sadašnjem trenutku, pred rešavanje statusa, ruski analitičari pokušavaju da otkriju šta je zajedničko između situacije u južnoj srpskoj pokrajini i onoj koja postoji u Zajednici Nezavisnih Država nastaloj posle raspada SSSR.

Ovde je ključno pitanje, kao što je poznato, šta je zajedničko a šta različito kad se uporede situacija na Kosovu i ona kad je reč o nepriznatim republikama na teritoriji Zajednice Nezavisnih Država (ZND). A da takva veza postoji, sumnje nema. Pored ostalog, i kada je reč o Ukrajini, Moldaviji ili Gruziji, tvrde RIA Novosti za Fonet.

Strah od presedana
Ovde je reč o jednom veoma značajnom principu - pravu nacija na samoopredeljenje. Primetno je da se SAD i njeni saveznici kategorički protive povlačenju analogije između albanskog samoopredeljenja u Srbiji i borbe abhaškog i osetinskog etnonacionalnog pokreta u Gruziji, jermenskog u Nagornom Karabahu, pridnjestrovskog internacionalnog protesta u Moldaviji.

Zato što će isforsirano priznavanje nezavisnosti Kosova od strane SAD i Evropske unije stvoriti opasan presedan za samoopredeljenje po etničkom principu i formiranje etnodemokratije kao državnog uređenja i na teritoriji bivšeg SSSR. "Duh priznavanja" zapravo je pušten iz boce. I od sada će Kosovo, ma kako se rešila njegova sudbina, predstavljati determinišući faktor unutrašnje i spoljne politike svojevrsne "Zajednice Nezavisnih Država - 2" - "zajednice nepriznatih država" u Evroaziji.

POGODAN TRENUTAK

Za Rusiju je upravo pogodan trenutak da precizira i detaljno razradi svoj stav u odnosu na samoopredelenje nepriznatih država na postsovjetskom prostoru. Ukoliko Moskva to učini, onda će njena uloga u procesu sređivanja međuetničkih konflikata na teritoriji bivšeg SSSR postati još značajnija.

Šta na sve to kaže Moskva? Tako, na primer, predsednik Vladimir Putin ocenjuje: "Rešenje za Kosovo mora imati univerzalni karakter. To je za nas izuzetno važno pitanje ne samo sa aspekta poštovanja principa međunarodnog prava, nego i polazeći od praktičnih interesa postsovjetskog prostora... Nisu razrešeni svi konflikti na postsovjetskom prostoru. Mi ne možemo prihvatiti da se na jednom mestu primenjuju jedni principi, a na drugom - drugi".

Ali da pogledamo koji se to, zapravo, principi, ovde moraju razmatrati? Ispostavlja se da ih ima poprilično. Na prvi pogled čini se da ako se Kosovu (kao ranije Sloveniji ili Hrvatskoj) bude priznata nezavisnost na osnovu principa etničkog samoopredeljenja ("krvnog prava"), onda se postavlja pitanje zašto bi takvog prava bili lišeni Jermeni, Abhasci ili Osetinci? Međutim, "krv" nije tu ključni pokazatelj. I Kosovo nije prosto slučaj etničkog samoopredeljenja i formiranja etnokratske države. Kad je reč o sređivanju situacije oko Kosova figurira zahtev obaveznog povratka izbeglica) u mesta u kojima su ranije živeli.

Ovakav zahtev Evropljana ili Amerikanaca podržava i Rusija.

Krvni princip
Suština stvari je u tome da sem "krvnog principa" postoji i pokazatelj kao što je princip postojanja državnih institucija. I tu vidimo da su državne institucije na Kosovu veoma slabe, one su taoci klanovskog "preddržavnog sistema". A postoji i neophodnost borbe protiv svetskog terorizma i šverca droge pa tako vidimo da su na Kosovu i to ali i drugi detalji više nego realnost.

I zašto mi, zaista, ne priznajemo nezavisnost Kosova? Pre svega zato što na njemu nema demokratije, što su tamo na vlasti klanovske institucije, što na Kosovu cvetaju šverc droge i terorizam.

A zašto ne podržavamo Nagorni Karabah? Zato što je tamo održano nekoliko izbornih ciklusa, što se razvijaju institucije lokalne samouprave. Zbog čega Moskva podržava Južnu Osetiju i Abhaziju? Pored ostalog i zato što Tbilisi usmereno ka određenom cilju sprovodi politiku diskriminacije etničkih manjina (ne samo Abhazaca i Osetina, nego i Azerbajdžanaca i Jermena, Kurda i Asirijaca) i likvidira adžarsku autonomiju. A vlasti tih teritorija drže se sasvim drugačijih principa.

Kao što vidimo, u svakoj od "nepriznatih republika" - na Balkanu ili u ZND - postoji gomila problema, postoje "sopstveni principi" na osnovu kojih bi se tamo mogla postići rešenja. Takav prilaz ne bi omogućio Rusiji da upadne u zamku krajnjeg univerzalizma i omogućio borbu protiv širenja ideje "prava etnosa" unutar Rusije.

Izvor: Glas Javnosti

Busek: EU nema koncept za Kosovo, SAD će prelomiti

Koordinator Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, Erhard Busek ocenio je da EU nema politički koncept za rešavanje problema u jugoistočnoj Evropi.

U intervjuu za „Špigl“ Busek nije isključio mogućnost da će SAD, ukoliko ne bude pronađeno rešenje za Kosovo, od Evropljana zatražiti da u EU prime istovremeno i nezavisno Kosovo i Srbiju.

„Ukoliko posrednik Marti Ahtisari ne uspe da pronađe brzo rešenje, bojim se da će stvar da prelome SAD, a da će račun za to da plate Evropljani. Na primer tako što će Vašington od Evrope zahtevati da istovremeno u EU primi i nezavisno Kosovo i Srbiju“, rekao je Busek. On je ocenio da su na Balkanu pretnje SAD bitno delotvornije nego one iz Brisela i ukazao na to da, kada se ne ispune zahtevi Vašingtona, dolazi - grubo rečeno - vojska.

„Čime može da zapreti Havijer Solana? Da će ponovo da dođe! Nama su potrebne evropska vojska i evropska vlada. Predsednici vlada 25 zemalja članica EU nisu jedinstvena sila, a to znaju i zemlje jugoistočne Evrope“, ocenio je Busek. On je dodao da EU nema nikakav koncept za jugoistočnu Evropu, i to kako u vezi sa sposobnošću EU da se dalje širi tako i u vezi sa uslovima za prijem novih članica iz jugoistočne Evrope. Odluku EU da obustavi pregovore sa Beogradom Busek je nazvao „nužnom“, jer bi u protivnom EU izgubila verodostojnost. Busek je ukazao na to da je potpuno realna opasnost da Srbija, koja je ostala izvan članstva u EU, bude crna rupa u Evropi.


Izvor: Blic

Srpska medijska ofanziva u SAD       
Beograd -- Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije angažovalo je agenciju Venable da radi na lobiranju u Sjedinjenim Američkim Državama.

U veću navode da je odluka doneta kako bi se na pravi način informisala američka javnost o dešavanjima na Kosovu. Tvrdnje da je za usluge agencije plaćeno 600.000 dolara, u SNV-u nisu hteli ni da potvrde ni da demantuje, već su naveli da je to poslovna tajna.

Agencija Venable je kao prvi korak u svom angažmanu sa Srpskim nacionalnim većem Kosova i Metohije osnovala sajt savekosovo.org. Na tom sajtu se mogu naći informacije o, kako se navodi, nasilju nad hrišćanskim Srbima i spaljivanju crkava na Kosovu, kao i apel predsedniku Bušu Kongresu da kažu "ne" nezavisnosti Kosova.

Džim Džatras iz agencije za B92 navodi da je njihov zadatak da upozore američku javnost i kreatore politike na posledice stvaranja nezavisnog Kosova nezakonitim oduzimanjem od Srbije: "Verujemo da ukoliko možemo da aktiviramo delove američke javnosti koji nisu fokusirani na ovo pitanje i pokažemo kakvi su ljudi koji bi bili nova vlada takve „rouge“ države, da možemo da dovedemo da preispitivanja sadašnjeg pravca politike“.

Džatras je u septembru 2004. godine bio svedok odbrane na suđenju Slobadanu Miloševiću u Hagu. Još jedan zanimljiv detalj je i da je prema pisanju američke štampe Venable od SNV-a dobio 600.000 dolara za 6 meseci.

Rada Trajković iz Srpskog nacionalnog veća za B92 nije želela da kaže odakle je nabavljen novac, već je rekla da je reč o poslovnoj tajni: "Ja ne znam da li ste ikada pitali nekoga od albanskih lobista koliko Albanci ulažu u lobiranje u Americi. Prosto, zaista ne bih o tom pitanju da govorim, jer cilj našeg lobiranja je mnogo značajniji i mnogo skuplji od 600 hiljada dolara".

Nikad nije kasno

Pregovori o Kosovu traju već nekoliko meseci, a prema najavama međunarodne zajednice konačan status bi mogao da bude odlučen krajem ove godine. Uprkos tome, analitičar Obrad Kesić navodi da nije kasno da srpska strane počne sa ovim aktivnosti i i ističe da je potez SNVa da angažuje lobi agenciju veoma dobar: "Ali ovo sve nije dovoljno što se tiče predstavljanja stava vlade u vašingotonu, pogotovu u administraciji. Ipak taj prostor za lobiranje mora da se popuni i to znači da vlada mora da angažuje sopstvenu PR firmu. Još nije kasno ali ukoliko prođe, rekao bih još najviše 2-3 nedelje, onda definitivno možemo da kažemo da je kasno".

Kesić navodi da albanska strana ima tri firme koje u američkoj amidnistraciji lobiraju za nezavisnost Kosova.


Izvor: B92

Kina brani Kosovo

BEOGRAD/PEKING - Između stavova zvaničnog Veograda i Pekinga, u vezi sa budućim statusom Kosova i Metohije, nema razlike - izjavila je za "Novosti" predsednica Koordinacionog centra za KiM Sanda Rašković-Ivić posle razgovora s visokim kineskim zvaničnicima.
Najznačajniji sagovornik našoj delegaciji bio je zamenik ministra inostranih poslova Kine Džong Jesui. Sanda Rašković -Ivić kaže da je u razgovorima potvrđen stav Kine da će braniti nepovredivost granica i suvereniteta Srbije i SCG. Naše pitanje bilo je: Dokle je Peking spreman da ide?
- Kina je samo dva puta stavljala veto prilikom glasanja u Savetu bezbednosti, a mi smo isuviše mala i daleka zemlja da bismo tako nešto očekivali - rekla nam je. - Kineska diplomatija će, međutim, predložiti da se za rešenjem kosmetskog problema traga uz fleksibilnost i strpljenje, što, rekla bih, sada nije prisutno - ni kod albanske strane, ni kod međunarodnih posrednika. To može odigrati značajnu ulogu u svetu, posebno kod onih zemalja koje su neodlučne.
Da je mišljenje Kine i te kako značajno, iako nije članica Međunarodne kontakt grupe, pokazuje i skori dolazak specijalnog izaslanika UN za pregovore o statusu KiM Martija Ahtisarija u Peking.
Zvaničnici iz Beograda kineskim diplomatama preneli su da vlast u Srbiji i SCG nema nameru da na Kosovu određuje način života Albanaca i da im uskrati bilo šta od onoga što imaju danas.

BADINTER
ALEKSANDAR Simić, savetnik premijera Koštunice, rekao je u Pekingu da bi priznavanje nezavisnosti Kosmeta, uz ostalo, značilo i rušenje principa Badinterove komisije, na osnovu čijih je zaključaka došlo do raspada bivše SFRJ, i po kojoj su granice republika postale državne.
- U slučaju da Kosovo i Metohija bude nezavisno, onda sve odluke vezane za granice bivše SFRJ, mogu da dođu pod znak pitanja - upozorio je Simić.


Izvor: Novosti

Kosovo: Kompromis ili presecanje?      
Beograd, Priština -- U međunarodnim izvorima u Briselu najavljena mogućnost da pitanje statusa Kosova na jesen preseče Kontakt grupa.

Kako su Beti rekli diplomatski izvori u Briselu, izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari ima plan u tri faze, koji bi, ako proces rešavanja statusa ne urodi pravim rezultatima, doveo do toga da Ahtisari Kontakt grupi iznese svoj predlog kao kompromis stavova albanske i srpske strane.

Ahtisari je, prema istom izvoru, već nagovestio članicama Kontakt grupe da bi do polovine jula nastojao da albanske i srpske pregovarače približi rešenju za status i da bi u septembru tražio od obe strane da se izjasne o tome da li je takvo rešenje prihvatljivo. Isti izvor navodi da bi, ako stavovi ostanu nepomirljivi, Ahtisari krajem septembra ili u oktobru plan - uz moguće dopune - podneo Kontakt grupi, sa zahtevom da ga usvoji i prosledi Savetu bezbednosti UN.

Ahtisarijeva portparolka Hua Đijang, međutim, za B92 kaže da ne može da komentariše takve tvrdnje i da je jedino poznato to da se razgovori nastavljaju o tehničkim pitanjima. Hua Đijang je ponovila da je sledeće pitanje o kom će biti raspravljano u Beču zaštita kulturne baštine, ali da će biti reči i o pravima manjina i ekonomiji. "Nisam sigurna da će nam biti potrebna još jedna runda o tim pitanjima, ali videćemo da li je bilo progresa u prvoj rundi, a potom šta se dešavalo i pregledati šta je urađeno. Onda će Ahtisari otići u Savet bezbednosti UN i podneti izveštaj članovima o progresu u procesu, pa ćemo videti šta će Savet bazbednosti predložiti. Ne znam odakle dolaze te glasine da će Ahtisari na kraju preseći i doneti rešenje, mi to definitivno nemamo na umu", kaže ona.

Lene: Kosovo daleko od EU

Izaslanik Evropske unije za status Kosova Štefan Lene kaže da je Kosovo daleko od ispunjavanja kriterijuma za ulazak u EU. Lene je posle razgovora s predsednikom Demokratske partije Kosova Hašimom Tačijem, u Prištini, rekao da je, uprkos tome, došao da podrži kosovske lidere da rade na pitanjima koja se odnose na rešavanje statusa Kosova. "Snažno sam podržao Tačija i pregovarački tim da nastave konstruktivan doprinos u procesu rešavanja statusa i predlože dalju agendu pregovora kako bi dokazali da će interesi manjina biti uzeti u obzir", rekao je Lene. On je naveo da je sa Tačijem razgovarao i o misiju EU po utvrđivanju statusa, koja će biti orijentisana na oblasti pravosuđa i bezbednosti. "Iako je, nesumnjivo, perspektiva Kosova u EU, ono na to treba još dosta da sačeka", zaključio je Lene.

Član beogradskog tima za pregovore o statusu Kosova Goran Bogdanović preneo je Leneu da srpski predlog za formiranje 13 novih opština predstavlja realan zahtev srpske zajednice u Pokrajini. Bogdanović je na sastanku kom su prisustvovali i nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović i drugi njeni predstavnici rekao da je mnogo toga iz njihovog predloga za formiranje novih opština na Kosovu ugrađeno u plan Beograda o decentralizaciji. Oliver Ivanović je rekao da je tokom razgovora s Leneom navedeno nezadovoljstvo poslednjim sastankom o decentralizaciji u Beču. Goran Bogdanović, član Srpske liste za Kosovo i Metohiju, ukazao je da nema potrebe da lista izlazi sa svojim predlozima za formiranje novih opština sa srpskom većinom na Kosovu.


Izvor: B92

Тринаест плус три општине    

Српски преговарачки тим на последњој рунди преговора о децентрализацији Косова и Метохије, одржаној 4. и 5. маја у Бечу, изнеo је мапу са предлогом нових српских општина од којих је 13 са већинским српским становништвом, плус три са горанском, турском и ромском популацијом. Предлог за конституисање нових српских општина српска страна сматра конструктивним и рационалним и стога верује да може бити прихватљив и за албанску страну, уколико је њихов политички циљ децентрализација и стварање нормалних услова за живот Срба на Косову и Метохији.

У обзир су углавном узете територије где Срби данас чине већинско становништво у огромном броју, које су економски одрживе и које су довољно велике да би се у каснијој фази могао реализовати и процес повратка.

Албански преговарачки тим је на преговорима у Бечу понудио три општине.

Једну би чинила Грачаница, али као посебно подручје у оквиру града Приштине, друга је Ранилуг, уз постојеће Ново Брдо и северну Косовску Митровицу, али под условом да се статус подељеног града Митровице реши тако да буду две општине: Северна Митровица и Јужна Митровица и изнад њих градска скупштина која би регулисала међусобне односе.


Izvor: Politika / Б. Митриновић

Shefer u poseti Kosovu i Metohiji

Delegacija Saveta NATO-a, na čelu sa generalnim sekretarom Japom de Hop Sheferom, boravi u jednodnevnoj poseti Kosovu i Metohiji.

Posle razgovora sa zvaničnicima Vlade Kosova i drugim političkim predstavnicima u Prištini, visoka delegacija NATO-a trebalo bi da poseti i manastir Visoki Dečani, prenela je Info služba Kosova i Metohije KiM Info.

Prema najavljenom programu posete, generalni sekretar NATO-a posetiće pripadnike italijanskog kontigenta Kfora koji obezbedjuju manastir, a potom u manastiru razgovarati sa igumanom Visokih Dečana, episkopom lipljanskim Teodosijem.


Izvor: rts

Ahtisari i Vizner o Kosovu   
Beč, Priština -- Marti Ahtisari izvestio je američkog izaslanika za pregovore o Kosovu Franka Viznera o dosadašnjem toku pregovaračkog procesa.

Specijalni izaslanik UN za status Kosova koji boravi u višednevnoj poseti SAD, imao je sastanke sa Viznerom i zvaničnicima Stejt departmenta, na inicijativu američke strane, rekla je agenciji Beta portparolka finskog diplomate Hua Đijang u telefonskoj izjavi. "On ih je izvestio o dosadašnjem toku pregovaračkog procesa i razmotrili su kako treba nastaviti dalje", kazala je Hua Đijang.

SAD žele da se pregovori o Kosovu okončaju do kraja ove godine, a Vizner je ranije pozvao Beograd i Prištinu da sarađuju sa Ahtisarijem radi ostvarenja tog cilja.

SAD, prema Viznerovim rečima, smatraju da je "hitno i važno" da se odluka o budućem statusu Kosova donese do kraja 2006, te da obe strane treba da sarađuju sa Ahtisarijem i da iznose "fleksibilne" ideje.

Vlada Srbije, rekao je američki izaslanik, treba da prihvati ishod pregovora, a rešenje za status mora da obezbedi poštovanje prava Srba i drugih manjina na Kosovu.

"Svi moraju biti na dobitku"

Vuk Drašković rekao na sastanku Stalnog saveta OEBS-a u Beču da je kompromis jedino održivo rešenje za Kosovo.

Ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković rekao je da je na njegovo izlaganje o Kosovu najviše zamerki bilo na stav da se međunarodno priznate granice ne mogu menjati ni preimenovati, jer bi Alžir, u tom slučaju, bio i dalje kolonija Francuske: "Kosovo je mesto rođenja srpske države, kulture i vere. Kosovo je istorijski bilo isto ono što i zemlja Vladimirska za Ruse ili Toledo za Špance."

"Nažalost, postoji opasnost da evropska svetla u Srbiji budu pomračena u slučaju nepravičnog, nasilnog i nametnutog rešenja budućeg statusa Kosova. Apelovao sam da se to ne desi. Izneo sam da je jedini način jednog održivog rešenja u kojem niko neće biti ni ponižen ni poražen, nego će dobiti svi, i kosovski Albanci i kosovski Srbi i region i Evropa", rekao je Drašković.

U pregovorima naći kompromis

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer rekao je u Prištini da u pregovorima o budućem statusu Kosova treba naći kompromis i upozorio da će se "svako ko bude prepreka procesu utvrđivanja statusa" suočiti sa Kforom.

"Svi treba da se slože oko postizanja kompromisa, a međunarodna zajednica će podržati taj proces. Svako ko bude prepreka ovom procesu, suočiće se sa Kforom. Kfor je zato ovde", poručio je Shefer na kraju posete Kosovu, na konferenciji za štampu na prištinskom aerodromu. On je rekao da je 17.000 vojnika, koliko ih je trenutno na Kosovu, spremno da osigura bezbednost tokom pregovora o budućem statusu Kosova.

Shefer je rekao da Alijansa u potpunosti podržava proces i principe pregovora o budućem statusu Kosova. Osvrćući se na sprovođenje standarda, on je rekao da je učinjen napredak, ali da nije ostvaren cilj. Delegacija, koju je činilo 26 ambasadora zemalja članica NATO-a, prema njegovim rečima, ocenila je kao vrlo dobro angažovanje pripadnika Kfora na očuvanju kulturno-istorijskih spomenika.

Generalni sekretar NATO-a pozvao je vlasti u Beogradu da podstaknu kosovske Srbe da učestvuju u kosovskim institucijama i da ne deluju u suprotnom pravcu.


Izvor: B92

Petersen: Napredak; Shefer: Poruke

Priština -- Šef UNMIK-a kaže da na Kosovu ima ozbiljnog napretka u ispunjavanju standarda, generalni sekretar NATO-a poslao dve poruke.

 U izveštaju koji će izneti na sednici Saveta bezbednosti, a čije delove prenosi Rojters, Soren Jesen Petersen navodi da su albanski lideri obnovili napor za poboljšanje života Srba i drugih manjina i stvorili funkcionalnu demokratiju. "Kao rezultat tog pojačanog napora sada je moguće raspoznati napredak u primeni svih vidova standarda", procenjuje šef UNMIK-a.

Petersen u izveštaju navodi da će, ako privremene institucije nastave tako da rade, narednih meseci biti značajnog poboljšanja primene standarda. Petersen navodi da je u odnosu na prošlu godinu opao nivo etnički motivisanih napada.

Shefer upozorava

Generalni sekretar NATO-a Jap de hop Shefer izjavio je posle jučerašnjeg boravka na Kosovu da je cilj posete delegacije severoatlanskog saveza bio da pruži podršku KFOR-u i pokaže da su međunarodne vojne snagu ostati u važnom periodu kroz koji Kosovo prolazi. Shefer je upozorio da će se svako ko bude prepreka procesu utvrđivanja statusa Pokrajine suočiti s Kforom.
Stalni članovi Severnoatlantskog veća, na čelu sa Sheferom, iza zatvorenih vrata su razgovarali s vodećim međunarodnim i zvaničnicima Kosova u Prištini, a posle podne su posetili manastir Visoki Dečani. Shefer je na kraju posete novinarima preneo dve glavne poruke upućene domaćinima susreta. "Prva je vojna, a to je da NATO neće dozvoliti nikakav poremećaj situacije na Kosovu u vreme pregovora o statusu. NATO je na Kosovu da bi olakšao pregovaracki proces preko stabilne situacije na terenu i upućivanja poruke potencijalnim prekršiocima da nemaju nikakve šanse. Bilo koga ko bude želeo da omete proces pregovora potući će KFOR", rekao je on. Druga poruka je političke prirode i odnosi se na potrebu postizanja kompromisa pregovarača u Beču. "Nadamo se da posle pregovora nećemo imati situaciju u kojoj će na jednoj strani biti očekivanja i nade, a na drugoj frustracije", rekao je Shefer i dodao da svi u pregovorima treba da uvaže kompromis kao jedno od načela kako bi takav ishod bio izbegnut.

Obe Sheferove poruke koincidiraju s dosadašnjim uglavnom neuspešnim tokom pregovora u Beču s jedne, ali i s poslednjim incidentima, od kojih se najteži dogodio kod Zvečana i u kom su povređena dva Srbina.

Jedan od lidera Srba sa Kosova Oliver Ivanović kaže za B92 da su od Shefera dobijena uveravanja da je NATO spreman za svaku kriznu situaciju i da će, ako se nešto desi, Srbi biti zaštićeni. Ivanović navodi da su predstavnici NATO-a upozoreni na sporadične napade koji ne skreću pažnju međunarodnoj zajednici. "To sve uznemirava Srbe i podriva njihovu želju da ostanu na Kosovu i Metohiji do kraja razgovora o statusu i mirno sačekaju rezultat. Što je još gore, predstavnici privremenih institucija, iako im to standardi nameću, te incidente i ne ocenjuju, a kamoli osuđuju. Napadi ukazuju na to da se to radi sinhronizovano, s namerom da se destabilizuju ostali Srbi", kaže Ivanović.


Izvor: b92

Ahtisari u Njujorku i Vašingtonu o Kosovu

Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za pregovore o Kosovu i Metohiji Marti Ahtisari, će u Njujorku o situaciji u pokrajini i napretku u pregovorima razgovarati sa podsekretarom UN za mirovne operacije Zzan Mari Genoom i drugim visokim funkcionerima UN.

Kako je Tanjugu rekla njegov portparol Hua Đang nije predvidjeno da Ahtisari ovom prilikom razgovara i sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom koji je trenutno u Evropi. 'Medjutim, oni su često u kontaktu i generalni sekretar je dobro obavešten o toku pregovora', rekla je Hua.

Ahtisari u Njujork dolazi posle posete Vašingotnu, gde se sastao sa savetnikom za Nacionalnu bezbednost američkog predsednika Stivenom Hedlijem, podsekretarom za politička pitanja u američkom Stejt dipartmentu Nikolasom Bernsom, američkim izaslanikom za Kosovo ambasadorom Frenkom Viznerom i predstavnicima Kongresa.

Kao što je bilo najavljeno uoči ovih sastanaka, susreti se odvijaju iza zatvorenih vrata i predstavljaju deo redovnih konsultacija koje glavni pregovarač za Kosovo ima sa predstavnicima zemalja Kontakt grupe, generalnim sekretarom i članicama Saveta bezbednosti UN i medjunarodnom zajednicom.

'Ahtisari je u Vašingtonu informisao visoke funkcionere SAD o poslednjoj rundi pregovora u Beču, napretku u pregovaračkom procesu i daljim koracima', rekla je Hua.

Ovo će, prema njenim rečima, biti i tema današnjih susreta u Njujorku. Može se očekivati da će Ahtisari sa Genoom razgovarati i o prisustvu medjunarodnih mirovnih snaga u pokrajini, ali ova tema je predmet šire diskusije u koju su uključene EU i NATO.

Ahtisari će u narednom periodu o Kosovu razgovarati i sa visokim funkcionerima u Briselu, Strazburu, Pragu i Ljubljani.


Izvor: RTS