Plan o decentralizaciji loš za Srbe

PRIŠTINA - Prištinski pregovarači će na današnjem, poslednjem sastanku posvećenom decentralizaciji u okviru pregovora o statusu Kosova u Beču, predložiti osnivanje osam novih opština, piše prištinski dnevnik Ekspres. Prištinski dnevnik Zeri, međutim, tvrdi da su pregovarači ostali pri formuli "tri plus jedna" nova opština, odnosno, predlogu da se formiraju opštine Gračanica, Ranilug i severna Kosovska Mitrovica, uz proširenje opštine Novo Brdo. Koji plan će albanski tim staviti na sto pred srpsku delegaciju, ostaje da se vidi, ali činjenica je da Srbi sa Kosmeta smatraju da u oba slučaja postoji "začkoljica" na štetu Srba.

Nebojša Jović, predsednik SNV Kosovske Mitrovice, kaže da je suština priče ustvari u tome gde će biti granice tih opština.
- Srbi neće ništa dobiti time ako se neko selo sa srpskim stanovništvom proglasi za opštinu, a kasnije mu se priključe i sela sa većinskim albanskim stanovništvom, što bi značilo da bi Srbi opet bili manjina i bez mogućnosti da zastupaju svoje interese - objašnjava Jović. On kaže da, bez obzira sa kojim planom albanska delegacija danas nastupi kako će se pitanje opština rešiti zavisiće od odluke o konačnom statusu pokrajine.

Prema pisanju albanske štampe prištinska delegacija je promenila početni stav da treba osnovati samo četiri nove opštine i povećala je njihov broj na osam, što prema Joviću nije dovoljno jer smatra da bi Srbi trebalo da imaju barem 15 samostalnih opština, koje bi i horizontalno i vertikalno bile povezane međusobno i sa Srbijom i gde bi Srbi zbog svoje bezbednosti mogli da imaju svoje komandire milicije i sudije.

Priština, pre današnjeg sastanaka u Beču, neće objaviti delove plana o opštinama kako se tvrdi, "iz strateških razloga", pošto smatraju da će tako ojačati svoju pregovaračku poziciju, prenosi Beta. Predlog za osnivanje osam novih opština usvojen je inače na predlog Kancelarije specijalnog izaslanika UN za status Kosova, Martija Ahtisarija.

Izvor: Glas Javnosti

Pregovori o decentralizaciji KiM
Srbi traže 12 novih opština

Srbi će u Beču tražiti da na području Gazimestana bude formirana nova opština na Kosovu i Metohiji. Status opštine tražiće se za još 11 novih mesta. Međutim, Albanci su u Beč stigli sa ponudom od četiri nove opštine, ali u slučaju da pregovori ne krenu kako bi oni želeli, za trgovinu nameravaju da ponude maksimalno osam novih srpskih opština.

Danas se u Beču održava poslednja runda pregovora na temu decentralizacije, preciznije o granicama novih opština na KiM. Međunarodni pregovarački tim, po saznanjima „Blica“, neće se ovog puta, kao što je to bio slučaj na poslednjem sastanku, pojaviti sa predlogom rešenja. Na ovom sastanku zamenik specijalnog izaslanika UN za status Kosova, austrijski diplomata Alber Rohan samo će saslušati predloge, kako bi se tek posle predložio usaglašeni dokument.

Pregovarački tim Beograda odustao je od zahteva za preko 20 opština, za šta su se zalagali pojedini članovi tima. Tokom konsultacija predočeno im je da bi neki od zahteva u odnosu na broj stanovnika bili potpuno nerealni. Tako se pored već postojećih pet srpskih opština traži još dvanaest.

- Tražiće se kao izuzeci opština Goraždevac, ali i Velika Hoča, selo nadomak Orahovca, jer ima istorijski značaj sa 12 crkava i crkvina. Opštinu Gazimestan, za koju su saglasni i kabinet predsednika i premijera, činila bi dva srpska sela sa hiljadu stanovnika Donje i Gornje Brnjice. Tražiće se Gračanica, Parteš, Ranilug i Gornje Kusce, ali i da u opštini Istok selo Osojane dobije status opštine i to model povratničke - kaže za „Blic“ dobro upućeni izvor blizak pregovaračkom timu.

Međutim, po saznanjima „Blica“, grad Lipljan je otpao u srpskom zahtevu. U ovom gradu živi oko hiljadu Srba i oni su se nadali da će sa okolnim selima u kojima ima oko 11.000 Srba biti u beogradskoj ponudi. Tako na pregovarački sto idu samo okolna sela.

Sa koliko opština odlazi prištinski pregovarački tim, za sada je na nivou spekulacija i u albanskim medijima. Međutim, po navodima iz Prištine, Albanci su spremni da odmah daju četiri nove opštine, čime bi Srbi imali devet opština. Ponudu od osam novih čuvaju za trgovinu. Prvenstveno jer je još iz prošlih susreta ostalo nerešeno vitalno pitanje - veza srpskih opština sa Beogradom. Naš dobro upućeni sagovornik kaže da će prištinski pregovarački tim trgovati brojem opština na konto ovih veza, jer se oštro protive njihovoj institucionalizaciji mimo Prištine. Na današnjem sastanku očekuje se da će se voditi i sporovi oko sastava stanovništva u novim opštinama. Međunarodna zajednica i Priština insistiraju na multietičnosti, ali sa većinskim srpskim življem.


Izvor: Blic / Željka Jevtić

Srbi žele "Zvečansku Mitrovicu"   
Beč -- U Beču se nastavljaju pregovori Beograda i Prištine, a tema i četvrte runde je decentralizaciji Kosova.

Srpski pregovarački tim utvrdio je konkretne kriterijume po kojim bi trebalo da budu formirane opštine sa srpskom većinom na Kosovu. To su pre svega broj stanovnika - više od 5.000 sa izuzecima, kulturno nasleđe kao i mesta gde je planiran povratak Srba, a gde su bili većina do rata 1999, kao što je na primer opština Peć, izjavio je član pregovaračkog tima Beograda Dušan Bataković.

"Svakako mislimo da će jedna od najvažnijih opština biti ona na centralnom Kosovu koja će se prostirati između Gračanice i Lipljana i gde je najveća koncentracija našeg stanovništva i gde je de facto treba podići novi gradski centar za Srbe, gde će onda u neposrednoj blizini Prištine, moći u tom jakom etničkom okruženju da izgrade novi život", kaže Bataković.

Iako Albanci i dalje insistiraju da Kosovska Mitrovica bude jedna opština,  srpski pregovarači insistiraće na neophnodnosti da Severna Mitrovica funkcioniše samostalno, kaže Dušan Bataković: "Za nas je više nego zanimljivo da opština Severna Mitrovica bude spojena s opštinom Zvečan i da postane nova opština koja bi se zvala, na primer, Zvečanska Mitrovica. S obzirom da se i jedna i druga naslanjaju na Ibar one zaista i čine jednu logičnu celinu koja ni na koji način ne ugrožava opštinu Mitrovica koja je južno od Ibra. Ovo što mi izlažemo jeste projekt koji je usaglašen sa kosovskim Srbima, a zatim razrađen da bi bio jednovremeno oprerativan, primenjiv i održiv".

Član srpskog pregovaračkog tima Marko Jakšić izjavio je da je normalno i prirodno da severna Mitrovica i Zvečan postanu jedna celina. Jakšić je kazao i da je prirodno pravo Srba da odluče s kim će da žive i to je jedino ispravno rešenje koje garantuje opstanak Srbima na tim prostorima. Jakšić je podsetio da je bivši premijer Kosova, a sada predlagač plana za Kosovsku Mitrovicu, Bajram Redžepi, pre dve godine predložio spajanje Mitrovice i Zvečana, ali kada je srpska strana trebalo da prihvati tu ideju pokrenuta je inicijativa da se problem Kosovske Mitrovice reši poput distrikta Brčkog u BiH. Jakšić je naveo i da tvrdi stavovi albanske delegacije imaju za cilj koji nije u interesu srpske zajednice.

Član provaračkog tima iz Prištine, Iljber Hisa, izjavio je u Beču da su sutrašnji pregovori deo sveobuhvatnih razgovora s međunarodnom zajednicom pre svega. On je kazao i da je dokument albanske strane sprovodiv i da stvaranje novih opština po tom planu jeste dobro za sve, a pre svega Srbe na Kosovu. Iljber Hisa je naveo i da je Kosovska Mitrovica samo deo procesa: "Želimo normalnu situaciju u ovom delu Kosova i da svi u Kosovskoj Mitrovici žive zajedno", kazao je Hisa.


Izvor: B92

Споран број српских општина на Космету

За напредак у разговорима потребна већа кооперативност обе стране, али и веће ангажовање међународних посредника

   
Четврту рунду преговора о децентрализацији Косова и Метохије, која данас почиње у Бечу, обележили су позиви на „већу кооперативност”, коју је дан уочи преговора од српске и албанске стране тражио специјални изасланик УН за преговоре Марти Ахтисари, али и члан преговарачке делегације из Београда Александар Симић који је најавио да ће за „напредак у преговорима бити потребно веће ангажовање међународних посредника”.

По свему судећи, овог пута ће велику улогу одиграти дипломатске и преговарачке способности међународних посредника, од којих ће зависити да ли ће правих разговора у Бечу заиста бити, или ће две стране само изнети своје концепте о броју и границама српских општина. Ситуацију усложњава и то што је Ахтисари изразио уверење да неће бити још много таквих сусрета и да ће састанци бити ефикаснији, како би се договор постигао у времену које је одредила међународна заједница, односно до краја 2006. године.

Колико ће ова рунда разговора бити тешка потврђује и председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић која је навела да београдски преговарачки тим неће пристати да се на разговорима у Бечу разматра план албанске стране који предвиђа само пет српских општина, као и да неће пристати да северна Косовска Митровица буде подопштина.

Чланови београдске делегације у последња два дана су интензивирали консултације око броја нових општина са српском већином, најављујући да ће детаље саопштити на самом скупу. Ипак, Рашковић-Ивић је уочи преговора најавила да ће српска страна понудити формирање најмање 16 општина у којима би већину чинили Срби, али да ће инсистирати и на формирању по једне турске, горанске и ромске општине.

С друге стране, приштинска делегација је непосредно пред одлазак у главни град Аустрије усагласила свој предлог, не наводећи појединости. Ипак је штампа на албанском језику у Приштини дан уочи преговора спекулисала да ће Приштина предложити између четири и осам нових општина, али тачан број нису хтели да открију из „стратешких разлога”.

Приштински дневник „Експрес” јуче је најавио да је делегација Приштине, наводно на предлог бечке канцеларије изасланика генералног секретара УН Мартија Ахтисарија, променила првобитни став и повећала број евентуалних нових општина са четири на осам. Лист закључује да Албанци не желе да се преговори о децентрализацији сведу само на стварање општина насељених претежно Србима, док Рашковић-Ивић каже да српски преговарачки тим такође неће пристати да општине које нуде Албанци буду „обогаћене” албанским селима.

Насупрот изворима „Експреса”, који спекулише албанским уступцима, приштински „Зери” тврди да ће преговарачки тим заступати формулу 3+1, по којој би нове општине биле Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг и општинска јединица у северној Косовској Митровици.

Иако је Ахтисари негирао да преговори које он води имају везе са сарадњом Србије са Хашким трибуналом, ипак је нагласио да је током сусрета са европским комесаром за проширење Олијем Реном покушао да види „како све остале ствари које се догађају у ово време могу да утичу на преговарачки процес о коначном статусу Косова”.

По свему судећи, дводневни преговори у Бечу биће оптерећени до сада најтежим бременом: изузетно важном етапом у процесу децентрализације око које су ставови дијаметрално супротни, али и чињеницом да су дан пре преговора о Космету прекинути преговори о приближавању Србије и Црне Горе Европској унији.



Izvor: Politika / Б. Митриновић

Suštinska razmimoilaženja u Beču   
4. maj 2006. 17:47 Izvor: B92, Beta    

Beč, Moskva -- Prvi dan četvrte runde pregovora o statusu Kosova u Beču, kao i ranije, obeležile su suštinske razlike dva tima.
   
Ovoga puta razmimoilaženja su nastala oko principa za formiranje opština i oko broja opština. Kako iz Beča javlja novinarka B92 Jelena Aleksić, razgovori su, posle predlaganja kriterijuma, fokusirani na buduće oblasti na Kosovu.

Član beogradskog tim Aleksandar Simić kaže da je prva oblast bila centralno Kosovo. "Predložili smo nekoliko novih opština, a problem je nastao kada su Albanci predložili samo opštinu Gračanica. Oni nisu mogli da prihvate da je potrebno da Srbi imaju svoju opštinu Obilić", kaže Simić.

Principi formiranja opština za albansku delegaciju su privreda, geografija i populacija, ali ne i etnički sastav populacije, na čemu insistira delegacija iz Beograda. Za Albance je neprihvatljiv i popis iz 1981, što je jedan od kriterijuma srpske strane za osnivanje opština. U beogradskom timu tvrde da je taj popis validan jer je na njemu radio tadašnji Pokrajinski zavod za statistiku.

Pregovori se nastavljaju sutra pre podne.

"Zvečanska Mitrovica"

Albanska strana se izjasnila oko Kosovske Mitrovice, navodeći da to treba da bude jedinstven grad. Kako je izjavio član prištinskog tima Iljber Hisa, kosovski Albanci žele normalnu situaciju na tom delu Kosova i da žive svi zajedno. Hisa je rekao da su današnji pregovori deo sveobuhvatnog procesa razgovora, pre svega s međunarodnom zajednicom. Kosovski Albanci nude pet opština, a to su severna Kosovska Mitrovica, Novo Brdo, Ranilug, Gračanica i Partež. Sastav delegacije Prištine ostao je nepromenjen, a beogradskom timu su se pridružili savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković, Milorad Todorović iz Koordinacionog centra i stručnjaci iz oblasti demografije i statistike.

Bataković je pred početak pregovora izjavio kako beogradski tim smatra da severni deo Kosovske Mitrovice treba da bude posebna opština. "U našem predlogu će biti naznačeno da sever Kosovske Mitrovice treba da bude spojen sa Zvečanom. Broj opšina koji će tražiti naša strana je blizu 17", rekao je Bataković i povodom najnovije političke krize u Beogradu rekao da je pregovarački tim sastavljen na osnovu mandata Skupštine i da će raditi u ovom sastavu bez obzira na političku situaciju.

Srpski pregovarački tim utvrdio je konkretne kriterijume po kojima bi trebalo da budu formirane opštine sa srpskom većinom na Kosovu. To su pre svega broj stanovnika, više od 5.000 sa izuzecima, kulturno nasleđe i mesta gde je planiran povratak Srba, a gde su bili većina do 1999, kao što je, na primer, opština Peć, izjavio je Bataković. "Svakako mislimo da će jedna od najvažnijih opština biti ona na centralnom Kosovu, koja će se prostirati između Gračanice i Lipljana i gde je najveća koncentracija našeg stanovništva i gde treba podići novi gradski centar za Srbe, gde će onda u neposrednoj blizini Prištine moći u tom jakom etničkom okruženju da izgrade novi život", kaže Bataković.

Iako Albanci i dalje insistiraju na tome da Kosovska Mitrovica bude jedna opština, srpski pregovarači insistiraće na neophodnosti da severni deo tog grada funkcioniše samostalno, kaže Bataković. "Za nas je više nego zanimljivo da opština Severna Mitrovica bude spojena sa opštinom Zvečan i da postane nova opština koja bi se zvala, na primer, Zvečanska Mitrovica. S obzirom na to da se i jedna i druga naslanjaju na Ibar, one zaista i čine jednu logičnu celinu koja ni na koji način ne ugrožava opštinu Kosovska Mitrovica južno od Ibra. To što mi izlažemo je projekat usaglašen s kosovskim Srbima, a zatim razrađen da bi bio jednovremeno oprerativan, primenjiv i održiv", kaže on.

Član srpskog pregovaračkog tima Marko Jakšić izjavio je da je normalno i prirodno da severna Kosovska Mitrovica i Zvečan postanu jedna celina. Jakšić je rekao i da je prirodno pravo Srba da odluče s kim će da žive i da je to jedino ispravno rešenje koje garantuje opstanak Srbima na tim prostorima. Jakšić je podsetio da je bivši premijer Kosova, a sada predlagač plana za Kosovsku Mitrovicu, Bajram Redžepi, pre dve godine predložio spajanje Kosovske Mitrovice i Zvečana, ali kada je srpska strana trebalo da prihvati tu ideju, pokrenuta je inicijativa da problem Kosovske Mitrovice bude rešen poput distrikta Brčko u BiH. Jakšić je naveo i da tvrdi stavovi albanske delegacije imaju cilj koji nije u interesu srpske zajednice.

Janjić: Propuštena poslednja prilika

Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić izjavio je, gostujući u Kažiprstu B92, da je beogradski tim za pregovore promašio priču i da je nespreman otišao u Beč na poslednju rundu pregovora o decentralizaciji. "Danas je bio poslednji dan kada je Beograd mogao da koriguje dve osnovne slabosti svog nastupa, a to je da odustane od entiteta, odnosno podsticanja bilo kod oblika etničke podele i trampe jer to ne može da prođe. Sada je podela Kosova isključena jer je situacija na terenu žestoka, a u maju i junu može da eskalira i neka vrsta operacije Bljesak. Svi to znaju, nema nijednog komandanta NATO-a koji ne kaže da je situacija pod kontrolom, ali dramatična. Drugo, Beograd je morao da izađe sa zahtevom da bude priznato pravo opština da se udružuju, da prave regione unutar Kosova i da kaže kako vidi institucije Kosova i mesta Srba u tim isntitucijama", kaže Janjić i dodaje kako nije dobro to što timovi u Beču trguju brojem srpskih opština.

Specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari u julu će izaći s dokumentom koji priprema Kontakt-grupa, a u kom će biti jasno određena prihvatljiva rešenja za Kosovo, kaže Janjić. Kada je reč o Kosovskoj Mitrovici verovatno će još dugo ostati podela na južni i severni deo grada, na čelu s međunarodnim administratorom, rekao je Janjić.

Kosovo i separatistički pokreti u SSSR
   
Pred današnju etapu pregovora o statusu Kosova i Metohije, mogućnost dobijanja nezavisnosti šalje signale hiljadama kilometara udaljenim separatističkim oblastima u zemljama SFRJ, ocenjuje Rojters. Ako Kosovo dobije nezavisnost, to će povećati mogućnost da teritorije koje žele da se odvoje od Moldavije, Gruzije i Azerbejdžana tvrde da je načinjen presedan u međunarodnom pravu na osnovu koga mogu da ojačaju sopstvene težnje za nezavisnošću, navodi Rojters. U slučaju nezavisnosti, u ćorsokak bi uletele i mnoge zapadne zemlje koje se zalažu za otcepljenje Kosova, ali ne i za osamostaljenje regiona u Moldaviji, Gruziji i Azerbejdžanu.

"Potpuno je očigledno da je stvoren presedan. Ako kosovska nezavisnost bude priznata, to će ubrzati rešavanje i našeg problema", rekao je Sergej Šamba, ministar spoljnih poslova Abhazije, oblasti u Gruziji koja je odbacila vladavinu Tbilisija u ratu devedesetih.

Pregovore o statusu Kosova takođe veoma pažljivo posmatraju predstavnici Južne Osetije, još jedne oblasti u Gruziji koja ne priznaje vladavinu Tbilisija.

Kosovska nezavisnost bi, prema oceni Rojtersa, predstavljala nadu i za Nagorno Karabah, separatističku oblast u Azerbejdžanu i region Dnjestra, koji želi da se zvanično odvoji od Moldavije. "O nezavisnosti Dnjestra odlučuje se na Kosovu", rekao je Valerij Litskaj, ministar spoljnih poslova te separatističke oblasti.

Četvrta runda pregovora o Kosovu u Beču
Roan: Srbi traže previše opština

Bečke pregovore o decentralizaciji na KiM srpski tim započeo je zahtevima za formiranje novih opština na centralnom Kosovu, saznaje „Blic“. Beograd na ovom prostoru traži nekoliko novih opština - u okolini Obilića i Lipljana, Gračanicu i na prostoru Gazimestana. Albanska strana složila se načelno samo sa Gračanicom.

Tokom prepodnevnog dela sastanka nije postignut nijedan konkretan dogovor o granicama neke nove opštine. Deo izlaganja Prištine i Beograda odnosio se i na principe po kojima bi trebalo da se formiraju opštine. Kosovska vlada je još pre godinu dana usvojila princip da opštine moraju imati najmanje 5.000 stanovnika. Kako kaže portparol prištinskog tima Dardan Gaši, ukoliko se prihvati taj princip, „onda se može napraviti samo nekoliko novih opština“. Po njemu, neopravdan je zahtev srpske strane da mesta sa 500 stanovnika budu opštine.

Kako je juče izjavio član beogradskog tima Dušan Bataković, tražiće se osnivanje „blizu 17 opština sa srpskom većinom“. Na srpskoj listi novih opština su sela Osojane u kome živi oko 300 ljudi ili Velike Hoče sa oko 1.000 stanovnika. Za Osojane argument je da je povratnička opština, a za Hoču da je mesto sa neprocenjivim kulturnim i istorijskim nasleđem.

Inače, opštinu na prostoru Gazimestana činila bi sela Gornja i Donja Brnjica. Na prostoru Lipljana traži se nova opština koju bi činila okolna sela bez gradskog dela. Nova opština traži se i u okolini Obilića na koji se naslanjaju velika srpska sela Plemetina i Prilužje.

Austrijski diplomata Alber Roan koji je predsedavao jučerašnjem sastanku izjavio je da je brojka sa kojom je došao Beograd „ipak previše“. Do zaključenja ovog izdanja „Blica“ pitanje podeljenog grada Kosovske Mitrovice nije bilo predmet direktne rasprave.


Izvor: Blic / Ž. J

U Beču, stavovi Srba i Albanaca i dalje podeljeni

BEČ - Na poslednjem sastanku o decentralizaciji, koji se juče i danas održava u okviru direktnih pregovora o budućem statusu Kosmeta, razmatra se formiranje novih opština. Srpska strana zatražila je 16 opština sa srpskom većinom, pozivajući se pri tom na primer u Makedoniji, po kome opštine imaju najmanje 5.000 stanovnika, dok je albanska delegacija na ovo imala primedbu i navela da u Srbiji nema opštine koja ima ispod 33.000 stanovnika, i ponudila pet novih opština.

Albanska i srpska delegacije najviše su se sukobile oko statusa Kosovske Mitrovice. Srpski tim smatra da severna Mitrovica treba da se spoji sa Zvečanom, dok albanska delegacija veruje da bi Severna Mitrovica, uz Ranilug, Parteš, Gračanicu i Novo Brdo, trebalo da bude samostalna opština.

- Mitrovicu će voditi savetodavno telo koje će biti izabrano na tri godine, to će biti dovoljno za integraciju grada i za lokalne izbore koji će većini omogućiti da vodi grad. Naš stav je jasan - Kosovska Mitrovica - jedan grad, dve opštine - naglasio je šef pregovaračkog tima Prištine LJutfi Haziri.

Delegacije Beograda i Prištine raspravljale su i o svakoj pojedinačnoj predloženoj opštini, a kako je ocenio portparol prištinskog tima Dardan Gaši razlike između stavova dve delegacije "suštinske".

Aleksandar Simić, član srpske delegacije, rekao je da je problem nastao onog trenutka kada su Albanci zatražili da jedina nova opština u centralnom Kosovu bude Gračanica.

- Albanci nisu mogli da prihvate da je Srbima potrebna opština Obilić i davali su različite argumente, od toga da Srbi žele da podele Obilić, do toga da je Obilić multietnička opština - kazao je Simić i dodao da je za albansku delegaciju neprihvatljiv popis stanovništva iz 1981. godine, i da su članovi prištinskog tima izrazili nezadovoljstvo što se srpska strana poziva na njega. Član srpskog pregovaračkog tima Dušan Bataković napomenuo je da opštine "neće biti isključivo srpske, već će multietničkog sastava."

Izvor: Glas Javnosti

Za Srbe premalo

BEČ - Prava bitka za nove opštine na Kosovu i Metohiji počela je u četvrtak po­podne, u četvrtoj, poslednjoj rundi pregovora o decentralizaciji pokrajine.
Da je dijalog, kako se i pretpostavljalo, protekao u senci velikih neslaganja pre­govaračkih ekipa Beograda i Prištine, novinari su saznali od Aleksandra Simića, savetnika predsednika Vlade Srbije i člana srpskog tima za pregovore.
U prvom delu jučerašnje runde razgovaralo se o kriterijumima za stvaranje novih jedinica lokalne samouprave, a zatim - o konkretnim predlozima za centralno Ko­sovo. Tamo Beograd predlaže osnivanje nekoliko srpskih opština. Tu su se dve strane spotakle o prvi kamen.
- Problem je nastao u trenutku kada su Albanci rekli da oni pristaju da u central­nom Kosovu samo Gračanica dobije status nove opštine - rekao je Aleksandar Simić. - Oni ne žele da prihvate činjenicu da je Srbima potrebna opština Obilić.
Premijerov savetnik kaže da većinu stanovništva Obilića čine Srbi, da tamo po­stoje dve termoelektrane i da Srbi žele i da imaju pravo da učestvuju u njihovoj eksploataciji.
- Za Albance je, dalje, neprihvatljiv popis iz 1981. godine, iako je to jedan od predloženih kriterijuma za formiranje novih opština - kazao je Simić.
Posle centralnog Kosova, na dnevi red sastanka došle su i nove opštine u Ko­sovskom pomoravlju.
Savetnik vlade Kosova, Dardan Gaši izjavio je da su razlike u stavovima dve stra­ne - suštinske.
- Ukoliko se utvrdi da kriterijum za formiranje novih opština bude najmanje pet hi­ljada stanovnika, sigurno je da će ih biti samo - nekoliko - rekao je.
Srpska strana, naime, traži da nove opštine sa srpskom većinom imaju više od pet hiljada stanovnika, ali i da u pojedinim opštinama budu napravljeni izuzeci. S druge strane, albanska delegacija insistira da nove opštine treba da budu - "do­voljno velike" i "održive". Takvih je, po njima, samo pet: Severna Mitrovica, Rani­lug, Parteš, Gračanica i Novo Brdo. Beograd, međutim, traži 16 ili 17 novih opšti­na u pokrajini...
Austrijski diplomata Albert Roan, koji predsedava dvodnevnim sastankom, oce­nio je srpski zahtev kao - nerealan.
- Podržali smo predlog za stvaranje više novih opština, ali 16 je, ipak, previše - rekao je Roan za bečki list "Standard".

ZVEČANSKA MITROVICA
PREMA rečima člana srpskog tima Dušana Batakovića Beograd smatra da se­verna Kosovska Mitrovica treba da se spoji sa Zvečanom.
- Za nas je više nego zanimljivo da opština Severna Mitrovica bude spojena s op­štinom Zvečan i da postane nova opština, koja bi se zvala, na primer, Zvečanska Mitrovica - kaže Bataković. - S obzirom da se obe opštine naslanjaju na Ibar, one zaista i čine jednu logičnu celinu, koja ni na koji način ne ugrožava Južnu Mitrovicu.
Šef pregovaračkog tima Prištine Ljutfi Haziri izjavio je, međutim, da je njihov stav jasan - jedan grad, dve opštine.

NEMA KRIZE
ODGOVARAJUĆI na pitanja novinara - da li će se kriza u Vladi Srbije, nastala ostavkom potpredsednika vlade Miroljuba Labusa, odraziti na delovanje pregova­račkog tima Beograda, Dušan Bataković je rekao da negativnih posledica sigur­no neće biti.


Izvor: Novosti
 

Beograd i Priština o opštinama      
Beograd, Priština -- U Beču se danas nastavljaju pregovori Srba i Albanaca o decentralizaciji Kosova i Metohije.
   
Članovi pregovaračkih timova danas će razgovarati o formiranju opština na severu Kosova, među kojima će biti pitanje Kosovske Mitrovice. Srpska strana predložila je da severni deo tog grada bude zasebna opština, dok Albanci traže formiranje dve opštine jednog grada. Član pregovaračkog tima Beograda Aleksandar Simić kaže da nije realno očekivati da će danas biti postignut neki prihvatljiv kompromis.

Tokom jučerašnje runde dve strane nisu uspele da približe stavove o formiranju novih opština sa srpskom većinom. Pregovaračka delegacija Prištine ponudila je po jednu novu opštinu u centralnom delu Kosova i Kosovskom pomoravlju. Član beogradskog tima Slobodan Samardžić kaže da je srpska delegacija predložila formiranje 10 opština u više delova Kosova, u kojima bi Srbi činili većinu. "Mi, dakle, imamo jedan predlog gde ćemo rešiti ili rešavati probleme povratka, sigurnosti, opstanka Srba i na osnovu toga smo i predložili nove opštine. Mislim da je čak i treća strana, koja posreduje, dobro prihvatila naše argumente, zato što su egzaktni. Argumenti nisu bili istorijski i epski, već bazirani na podacima o broju izbeglica i ljudi koji žive i čini mi se da je to bilo dobro prihvaćeno", kaže Samardžić.

Samardžić kaže da je albanska strana bila zatečena konkretnim predlozima Beograda i da nije imala pravi odgovor na predloge opština. Šef prištinske pregovaračke ekipe Ljutfi Haziri međutim kaže da srpski tim hoće da razgovara o nečemu što albanski predstavnici ne razumeju. "Naše razlike su isuviše velike. One nastavljaju da se pokazuju i kada je reč o forimiranju opština pošto se upravljamo različitim kriterijumima. Beograd je izašao sa starim dokumentima i predlozima i priča o nečemu što je za nas dosta konfuzno i što ne razumemo. No i pored toga mi ćemo nastaviti da razgovaramo", kaže on.

Član beogradskog tima i savetnik predsednika Srbije Leon Kojen rekao je da je u ovom trenutku rano govoriti o kompromisu, ali da je važno da kod međunarodnih predstavnika sazreva svest da predlog Beograda ne može biti eliminisan. "Bez revidiranog stava međunarodnih posrednika, bez njihovog uviđanja da jedino dajući srpskim opštinama proširena ovlašćenja u oblastima policije, sudstva, obrazovanja, zdravstva, kulture, sve što smo tražili, nikakav projekat novih opština neće vredeti. To je nešto što čini neraskidivu celinu. Važno je da i kod međunarodnih posrednika sazreva svest da naš projekat decentralizacije ne može biti likvidiran jednim lažnim kompromisom, kakav su nam predložili pre nekoliko nedelja, ovde, u Beču", kaže Kojen.

Posle današnje runde razgovora novinarima će se obratiti predsedavajući pregovora, austrijski diplomata Alber Roan, i predstavnici dva pregovaračka tima.

Sledeća runda pregovora biće održana 23. maja. Dve delegacije tada će razmotriti i probleme zašitite kulturne baštine, imovinskih prava, ekonomije i druga pitanja pre no što u julu, kako to očekuje specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari, počnu pregovore o statusu Pokrajine.

"Strahovi"

Šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen izjavio je da proces pomirenja na Kosovu još nije počeo i da je zato nužno da status Kosova bude jasno definisan. "Od rata je prošlo sedam godina, a pomirenja je bilo veoma malo, ako ga je uopšte i bilo. No, da bi proces pomirenja uopšte počeo, to znam iz iskustva iz drugih delova sveta, neophodno je da status bude jasno definisan", rekao je Petersen za BBC.

"Kosovski Albanci su do skora bili obuzeti prošlošću i zato su bili veoma nevoljni da pregovaraju. Kosovski Srbi su, s druge strane, izuzetno zabrinuti za svoju budućnost, pa zato nisu bili voljni da se anagažuju u pregovorima. Ta dva straha osujećivala su napore da se dve strane privole da sednu za pregovarački sto. No, jasno definisan status je preduslov za početak pomirenja. Smatram da ti pregovori ne bi trebalo da budu tako teški kao što to mogu da budu, čak i kada je reč o istom regionu, budući da su dve zajednice do 1999. živele zajedno i sarađivale na mnogim poljima. Za pomirenje je neophodna čista situacija i zbog toga moramo da definišemo status Pokrajine", kaže Petersen.


Izvor: B92

Bez dogovora o opštinama na Kosovu

Priština i Beograd u poslednjoj rundi pregovora o decentralizaciji na Kosovu nisu postigli kompromis, izjavio je juče predsedavajući sastanka austrijski diplomata Alber Roan. Beograd je na kraju izneo na pregovarački sto 14 opština, dok albanska strana prihvata samo tri, ali pod svojim uslovima. Tako se, osim što su i jedna i druga strana navodila ista imena mesta, u pregovorima oko granica opština nije dalje odmaklo.

Albanska strana je uslovno rečeno prihvatila predlog Gračanice i u okolini Gnjilana selo Ranilug. Međutim sa potpuno drugačijim granicama novih opština. Isto je i kod Kosovske Mitrovice gde je srpska strana tražila zasebnu opštinu, dok su Albanci ponudili jedinstven grad sa dve podopštinske jedinice pod međunarodnom upravom. Tako primera radi, albanski pregovarački tim nije pristao ni na gnjilansko selo Parteš kao opštinu, iako su ga i sami bili stavili na listu pilot projekata. Za ostale predloge nije bilo ni tolikog „približavanja“stavova.

- Usaglašeno je da opštine treba da imaju određenu veličinu, odnosno oko 5.000 stanovnika i da treba da postoji suštinska većina srpskog stanovništva od 70 odsto i moraju biti održive opštine - rekao je Roan.

Austrijski diplomata prokomentarisao je i srpski zahtev za opštinama u mestima koja su povratnička. „Naravno, raseljeni imaju pravo da se vrate, ali niko neće da pravi opštine ako postoji samo nada da će se stanovnici vratiti“, istakao je on.

Član srpskog pregovaračkom tima Goran Bogdanović kaže za „Blic“ da je beogradski tim otišao u Beč sa potpuno realnim zahtevima u skladu sa evropskim standardima za opštine. Dodaje da se nove opštine traže u mestima gde bi one bile održive i funkcionalne i tamo gde narod može da se vrati ali i kada se vrati da može da opstane.

- Međutim, albanska strana očito ne želi iskreno decentralizaciju Kosova - kaže Bogdanović.

Međunarodni pregovarački tim međutim, već priprema sledeću rundu pregovora. Eksperti za ekonomiju predvođeni predstavnikom EU Štefanom Leneom, od 9. do 17. maja će posetiti Prištinu i Beograd kako bi pripremili sastanak o ekonomiji.



Izvor: Blic / Ž. J.