Борба за српске општине у четири ока

Албер Роан најавио да ће наставити разговоре са сваком страном одвојено и покушати да дође до компромиса

   

Иако је четврта, последња, рунда преговора о децентрализацији Косова и Метохије јуче завршена без договора о иједном спорном питању, члан српског преговарачког тима и саветник премијера Србије Слободан Самарџић најавио је да Београд неће одустати од својих захтева повезаних за формирање нових српских општина.

Председавајући разговорима о децентрализацији Албер Роан најавио је да ће међународни тим, упркос изостанку компромиса на последњим разговорима, током маја наставити директне разговоре са сваком страном одвојено, како би нашли прихватљиво решење.

Српски тим је на протеклим разговорима изнео предлоге о пет већ постојећих и 13 нових општина, а предлози су се заснивали на строго дефинисаним критеријумима, међу којима су и повратак расељених и избеглих, власништво над земљом и територијална распоређеност манастира, цркава и споменика културе, као и структура становништва из 1999. године.

За разлику од тима из Београда, на чији захтев се и разговарало о формирању нових српских општина, према сведочењу члана преговарачког тима и саветника председника Србије Леона Којена „Албанци нису дошли озбиљно припремљени”, а њихов предлог је био „доста необичан”.

„Они су казали да ће по њиховом предлогу бити обухваћено 92 одсто српског становништва које тренутно живи у покрајини и 24 одсто територије покрајине. Из самих предлога било је више него јасно да неће бити покривен ни толики проценат територије, ни становништва које тамо живи”, рекао је Којен.

Док је београдски тим тражио по четири општине у централном Косову и Косовском Поморављу, Албанци су били спремни да прихвате само по једну. Наиме, у централном Косову понудили су само једну нову општину Грачаницу, која би требало да се састоји од делова општине Грачаница и Липљана, за коју су Срби тражили да буде засебна општина, уз Обилић и Газиместан. Наводно је чак албанска страна понудила да Грачаница буде општина у оквиру града Приштине, што је српски тим оценио неприхватљивим, јер се тиме губи суштина идеје да Срби управљају својом општином.

Све у свему, Албанци су пристали на три нове српске општине – Грачаницу, Ранилуг и северну Косовску Митровицу (под условом да буде део града Митровице, док су Срби тражили спајање северне Митровице са оближњим Звечаном), као и на већ постојећу општину Ново Брдо, која би требало да буде проширена. Остале српске предлоге су одбили уз образложење да су неке од предложених општина премале, а да се формирање других ослања само на постојању цркве или манастира на тој територији или, пак, на очекивање да ће се расељени вратити.

Међутим, Самарџић је објаснио да се српски тим руководио обезбеђивањем безбедног повратка српског становништва на Косово и Метохију, као главним разлогом за прављење нових општина, као и циљем да споје цркве и манастире са општинама, где је то могуће.

Протекли разговори су, ипак, били корисни, утолико што су на самом почетку утврђени критеријуми који ће бити важни за будуће унилатералне контакте међународних експерата са сваким од преговарачких тимова. Наиме, на самом почетку разговора усаглашено је да општине треба да имају око 5.000 становника и да у свакој треба да постоји суштинска већина српског становништва од 70 одсто, уз то морају да буду економски одрживе и да поседују потребну инфраструктуру.

Једно од тежих питања током дводневних разговора односило се на повратак расељених Срба. Да ће тај проблем бити споран и у преговорима са међународним експертима који ће већ идуће недеље посетити Београд и Приштину, јасно је већ на основу Роанове изјаве: „То је потенцијал за повећање српског становништва, али они нису тамо. Наравно, расељени имају право да се врате, али нико неће да прави општине ако постоји само нада да ће се становници вратити.”

Вођа косовске делегације Љутфи Хазири је на крају преговора у Бечу изнео своје уверење да је приштинска страна убедила међународну заједницу да су њени ставови засновани на европским интеграцијама, а да је план Београда базиран на етницитету и да има за циљ поделу територије.

Пета рунда у оквиру директних преговора о статусу Космета биће одржана 23. маја у Бечу, када ће на дневном реду бити заштита културне баштине. Експерти за економију у тиму главног међународног посредника за статус Косова од 9. до 17. маја посетиће Београд и Приштину, како би припремили састанак о економији, предвиђен за последњу недељу маја.



Izvor: Politika / Биљана Митриновић

Četvrta runda razlaza

BEČ - Četvrta runda pregovora o decentralizaciji Kosova i Metohije, posvećena osnivanju novih opština, završena je juče u Beču - bez dogovora.
- Nove opštine bile su želja srpske strane, koju smo mi podržavali, a prihvatila ju je i albanska strana. Usaglašeno je da opštine treba da imaju oko pet hiljada stanovnika sa srpskom većinom od 70 odsto. Te opštine moraju biti ekonomski održive i da imaju potrebnu infrastrukturu - kazao je Albert Roan, zamenik speci­jalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, novinarima posle sastanka.
On je rekao da je jedan od problema za prekrajanje opštinske mape pokrajine - povratak raseljenih na KiM.
- Povratak otvara mogućnost povećanja srpskog stanovništva. Raseljeni imaju pravo da se vrate, ali niko neće stvarati opštine ako postoji samo nada da će se stanovnici u njih doseliti - dodao je on.
Leon Kojen, član beogradskog tima u izjavi za "Novosti" kaže da je utisak naših pregovarača da su vrlo ubedljivo obrazložili ovaj predlog.
- Nasuprot tome, Albanci su izneli predlog da se, uz postojeće, formiraju još sa­mo tri opštine sa srpskom većinom, pa i manje od toga, jer bi, po njima, severna Mitrovica samo formalno bila opština, dok bi se stvarno ponovo ujedinila sa ju­žnom Mitrovicom u jedinstven grad. Ovaj predlog nedvosmisleno smo odbili, a te­ško je poverovati da on može biti prihvatljiv za Ahtisarija i njegov tim.
Prema rečima Kojena za dve nedelje Ahtisarijevi eksperti dolaze u Beograd i Pri­štinu, kada će se takođe razgovarati o svim aspektima decentralizacije, uključu­jući broj i teritorije srpskih opština. Ako se sporazum ne postigne, o decentrali­zaciji će se govoriti i u okviru pregovora o statusu pokrajine.
- Srpska strana - rekao je Roan - ima znatno dužu listu - 14 novih opština, uz pet postojećih, čije bi granice trebalo da budu promenjene - rekao je austrijski di­plomata. - Albanska strana, s druge strane, smatra da su neke od predloženih opština premale, a da se formiranje drugih zasniva samo na postojanju crkve ili manastira na toj teritoriji, ili na očekivanju da će se raseljeni vratiti.
Sledeća runda pregovora zakazana je za 23. maj, takođe u Beču, i biće posve­ćena zaštiti verske i kulturne baštine u pokrajini.

NIJE PROŠAO PREDLOG BEOGRADA
SEVER Kosova: Leposavić, Zubin Potok, i nova opština koju bi činili severna Mi­trovica i Zvečan.
Centralno Kosovo: nove opštine bile bi Gračanica, Lipljan i Obilić.
Kosovsko Pomoravlje: znatno proširena opština Novog Brdo i nova opština - Par­teš, Kusce-Ranilug i Klokot.
Jug Kosova: Štrpce, nova opština - Gora.
Traže se i dve "povratničke" opštine u Metohiji: Osojane i Belo Polje i tri opštine radi zaštite verskog i kulturnog nasleđa ili lakšeg pristupa ključnim manastirima u Velikoj Hoči, Goraždevcu i Gazimestanu.
Predloženo je da se obnovi naselje Rasadnik, uz obalu Ibra za proterane Rome iz južne Mitrovice i da dobije status opštine


Izvor: Novosti

Dovedite nam Srbe
U Velikoj Hoči je do 1999. godine bilo 120 hektara pod vinogradima, a sada se obrađuje oko 35. Sve ostalo su albanske komšije temeljno uništile. Da se ovog trenutka zasade novi vinogradi, bilo bi potrebno najmanje četiri godine da dođu u stanje berbe

S druge strane administrativne linije, posle prelaza Končulj, u Kosovskom Pomoravlju, prvih desetak kilometara nižu se uglavnom srpska sela. Kada se prođu Cernica i Parteš, to je znak da se, za Srbe, prelazi u visokorizično područje. Putuje se najvećom mogućom brzinom koju diktira prvi džip Kosovske policijske službe iz pratnje. U najvećem delu Kosmeta prema Šari i Srbici putevi su tako loši da ograničenja brzine nisu potrebna.

Iako su Srbi proterani, srpski jezik je opstao, bar na znakovima pored puta. Čisto da se zna da je Ferizaj u stvari Uroševac, ili Skenderaj - Srbica, mada imena većine mesta Albanci nisu menjali, osim što su prilagođena njihovom izgovoru. Nepogrešivo se zna i vidi kada se ulazi u mesto gde su Srbi opstali. LJudi na ulici ne šapuću i ne pokazuju srednji prst kada vide beogradske registracije, poneko mahne i - nigde nema novih kuća.

Srpska zajednica u Orahovcu, metohijskom gradiću na pola puta između Prizrena i Peći, opstala je u gornjem delu grada. I pre nego što vam neko to kaže, vidi se po nazivima ulica koji nisu promenjeni. Nastavljamo za Veliku Hoču. U centru sela, ispred Dečanske vinice - vinskog podruma u kome se prerađuje grožđe iz čuvenih hočanskih vinograda u još čuvenije dečansko vino. Otac Marko, koji u ime manastira Dečani vodi ovaj posao, kaže da 20.000 flaša vina, koliko Dečanska vinica godišnje proizvede, ne može ni da stigne do tržišta, uglavnom se proda prijateljima manastira.

Od danas do sutra
Ranije se proizvodilo mnogo više. U Velikoj Hoči je do 1999. godine bilo 120 hektara pod vinogradima, a sada se obrađuje oko 35. Sve ostalo su albanske komšije temeljno uništile. Da se ovog trenutka zasade novi vinogradi bilo bi potrebno najmanje četiri godine da može da se bere grožđe. Kako statistika kaže, bezbednosna situacija na ovom području se iz godine u godinu poboljšava. Poslednji zločin desio se 2002. godine, kada su na 700 metara iznad sela ubijeni Nebojša Pavlović i Mlađen Mantašević dok su sekli drva za ogrev. Od tada niko ni ne izlazi iz sela. Počinioci nisu nađeni.

- Nisam odslužio vojsku, nemam dana radnog staža, kao i većina mladih živim od danas do sutra od humanitarne pomoći, od koje inače treba da izdržavam i ženu i decu. Bilo bi najbolje kada bismo mogli negde da se zaposlimo, eto imamo fabriku iznad sela ali ona ne radi - jada se Ivica Nakalamić, koji pomaže u Dečanskoj vinici.

- Deca znaju u kakvom okruženju žive, kaže, kao i mi što znamo da moramo stalno da ih držimo na oku". A okruženje: nijedna srpska mobilna telefonija nema signal u Velikoj Hoči, beogradski TV kanali mogu se pratiti samo preko satelitskih antena, do Orahovca se može dva puta nedeljno organizovanim konvojem, i jednom u dve nedelje u Gračanicu. Najbliži veći gradovi su Prizren, koji je udaljen 30 kilometara, i Peć 40, ali tamo Srbi nisu dobrodošli. Vlada opšta neizvesnost, nema novih kuća, u stvari, kako kažu, "niko više ni ekser ne zakucava".

OD KUĆE OSTALA SAMO SLIKA

Na 20 kilometara od Peći, u opštini Istok, nalaze se Osojane, Šaljinovica, Tučep i Koš, gde je srpska zajednica zadržala pet kilometara prostora za slobodu kretanja. Osojane je povratničko selo, još 2002. godine u njega se vratilo oko 30 porodica, a svake godine se još po nekoliko vrati u rodni kraj.
Osnovna škola "Radoš Tošić" ima oko 60 učenika. Dušanka Radunović, nastavnica srpskog jezika, i sama je na neki način povratnik. Iz Kline, gde je sa porodicom živela do 1999. godine, iselila se u Kraljevo, pre dve godine došla je u Osojane, porodica je ostala u Kraljevu.
- Izbegli smo iz Kline pre sedam godina, kuću u početku nismo hteli da prodamo, a kada su Albanci krenuli sistemom ucene, nismo hteli da je damo budzašto. Prošle godine suprug je bio tamo i doneo je slike od kuće, u februaru ove godine više je nije bilo. Komšija Albanac je zazidao kapiju, pa sam iz susednog dvorišta morala da ulazim u svoje, gde sam zatekla samo gomilu kamenja - priča Dušanka.

Ispred zgrade Unmika u Dečanima "demonstracije". Nekoliko desetina Albanaca drže uredno ispisane parole u kojima traže da se povuku italijanski vojnici Kfora koji čuvaju manastir Dečane. Odgovor albanske strane na nedavno postignut dogovor između šefa Unmika Sorena Jesena-Petersena, igumana manastira Dečani i vladike lipljanskog Teodosija i jeromonaha Save Janjića, da se Dečanima produži zaštita Kfora uz pomoć koje je jedino moguće da ovaj srpski i hrišćanski simbol na jugu Metohije opstane.

Već sedam godina Srba nema u Dečanima, od koga je manastir udaljen dva kilometra, niti u obližnjoj Đakovici. Jedino šta ima da se vidi od tragova civilizacije u ovom delu Metohije jeste upravo manastir Dečane, ali on svedoči o slavi i moći neke druge države, a ne albanske. U njega najčešće ulaze neki drugi vojnici hrišćani, najčešće italijanskog Kfora, u čijem se sektoru ova svetinja nalazi. Zbog njih su i mnoge crkvene knjižice koje se mogu kupiti u manastiru prevedene na italijanski jezik.

Između Dečana i Peći opstala je još samo mala srpska zajednica od oko hiljadu duša, u Goraždevcu, selu u kome meštani imaju slobodu kretanja u prečniku od dva kilometra već punih sedam godina. Selo u kome je neko od komšija Albanaca pre dve godine bio takav junak da je pucao na decu dok su se kupala u Bistrici. Ubijeni su Pantelija Dakić i Ivan Jovović, teško ranjeni Bogdan, Marko, Dragana i Đorđe. Počinioci nisu nađeni niti kažnjeni, a od tada se "smanjio broj incidenata", niko više ne ide na reku ni po najvećoj vrućini.

- Ne znam kako je, ovde je kao u zatvoru. Šta mogu da radim iz dana u dan, neizdrživo je dosadno, ustanem, idem u školu, kući, nekad na fudbal. Više ni reka ne dolazi u obzir, moj brat Bogdan Bukumirić je pre dve godine na kupanju u reci ranjen sa sedam metaka i jedva ostao živ - kaže osamnaestogodišnji Veljko Stanković.

Svetlana Dimić sa mužem i troje dece živi na samoj granici Goraždevca, skoro pa u susednom albanskom selu. Do pre godinu dana su živeli u Kraljevu, u kolektivnom centru. Odlučili su da se vrate u Goraždevac, iako nijednu noć od tada nisu mirno prespavali.

- Od Peći smo daleko sedam kilometara ali tamo niti smemo, niti možemo. Po ceo dan smo zatvoreni u ovaj mali prostor, za pola sata možeš celo selo obići. Ranije su ljudi iz sela radili u Peći, Istoku, kako je ko posao imao, sad nigde i ništa. Živimo od humanitarne pomoći, a kako je ovde raspodeljuju, bolje da ni to ne šalju - ogorčena je Svetlana. Tokom sedam preteških godina nekako su istrajali Srbi u Goraždevcu. To nisu uspeli u okolnim selima: Počešću, Milovancu, Dobrom Dolu, Vragovcu, Krstovcu, Babićevu, Oraliji, Belom Polju...

Vide se da veruju u Boga
Mati Fevronija, igumanija Pećke patrijaršije, vršnjakinja je srpskog patrijarha Pavla koji je dobar deo monaškog života proveo upravo tu, pored obala reke Bistrice. Deluje krhko, i zbog godina i zbog građe, ali taj utisak nestaje tokom razgovora u konaku Patrijaršije, uz kafu i jaku manastirsku rakiju. Na pitanje šta joj je bilo najteže da preživi u prethodnim godinama, mati Fevronija kaže:

- Dolazili su nam Albanci, pretili su da biramo šta će da nam rade ako ne odemo odavde, da li da nas kolju ili da nam vade oči. Maltretirali su nas, spaljivali seno, gazili bašte. Ali, najteže mi je bilo kada je narod odlazio odavde. U jednom danu puno je dvorište Patrijaršije bilo naroda koji je bežao, priča mati Fevronija.
U Pećkoj Patrijaršiji česti su posetioci upravo vojnici i oficiri italijanskog, nemačkog ali i drugih kontingenata Kforaa. Za njih mati Fevronija ima samo reči hvale, kaže, "vidi se da veruju u Boga". Za naš pregovarački tim o statusu Kosova kaže "ne smeju da popuštaju, nikad ne smeju da dozvole da ovo postane albanska država". Na pitanje šta je njoj, odnosno Patrijaršiji najpotrebnije u ovom trenutku, mati Fevronija kaže: "Dovedite Srbe, ništa nam drugo ne treba".

Izvor: Glas Javnosti

Albanci i Srbi bez dogovora u Beču

BEOGRAD - Pregovori između albanske i naše strane o decentralizaciji na Kosmetu završeni su bez dogovora, zato što albanska strana ne želi da se ovo pitanje reši. Žele unitarno Kosovo i to su juče jasno i rekli, kaže za Glas Aleksandar Simić, član srpskog pregovaračkog tima i savetnik premijera Koštunice.

Albanci su, kaže Simić, predložili, da na postojećih pet opština, Srbi dobiju još tri nove - severnu Mitrovicu, Gračanicu i Ranilug, dok smo mi ostali pri stavu da Srbi na Kosmetu treba da imaju 14 novih opština.

- Albanci su odbili naš predlog uz obrazloženje da bi to značilo "ustupanje" 24 odsto teritorije i optužili nas da naš zahtev vodi ka podeli Kosova, što nije tačno. Mi želimo da se za Srbe na Kosmetu obezbedi sigurna sredina, kako bi mogli da se vrate i organizuju svoj život - objašnjava Simić.

Pregovori, kaže Simić, nisu prekinuti, a Albert Roan, specijalni izaslanik UN za pregovori o budućnosti Kosova i Metohije, najavio je da će na istu temu razgovarati u Beogradu i Prištini polovinom ovog meseca.

Tema ove runde pregovora je, na zahtev srpske strane, bila usmerena na predloge za formiranje novih srpskih opština na Kosovu i Metohiji. Specijalni izaslanik UN za Kosovo i Metohija Albert Roan, rekao je posle završetka pregovora da se razgovaralo o kriterijumima za stvaranje novih opština i da je "usaglašeno da opštine treba da imaju određenu veličinu, odnosno oko 5.000 stanovnika i sa suštinskom većinom srpskog stanovništva, od 70 odsto. Dogovor oko Mitrovice oko čega su predlozi dve delegacije oprečni - srpska strana zahteva spajanje severne Mitrovice sa Zvečanom, a albanska želi jedan grad sa dve opštine, nije postignut. Kasnije ovog meseca, 23. maja, delegacije Prištine i Beograda razmotriće i probleme zaštite kulturne baštine, imovinskih prava, ekonomije i druga pitanja pre nego što u julu, kako to očekuje specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari, započnu pregovore o samom statusu pokrajine.

Izvor: Glas Javnosti

Posle neuspeha Bečkih pregovora, na potezu međunarodna zajednica

Članovi beogradskog pregovaračkog tima sa Kosmeta ocenili su da je, posle neuspeha bečkih razgovora o reformi lokalne uprave na Kosovu i Metohiji, na potezu medjunarodna zajednica koja mora ubediti Albance da prihvate predlog srpske strane o formiranju 19 opština u Pokrajini, medju kojima su jedna romska i jedna goranska.

Član beogradske delegacije na razgovorima u Beču, Goran Bogdanović izjavio je da ostaje da sačekamo eksperte iz tima specijalnog predstavnika UN za razgovore o Kosovu Martija Ahtisarija koji će Beograd i Prištinu posetiti 17. i 18. maja, kada će se razgovarati o svim apsektima decentralizacije, uključujući i predlog o formiranju 17 srpskih opština na Kosovu.

'Važno je postojanje opština, poput Osojana i Belog Polja, jer ukoliko želimo da vratimo raseljene Srbe tamo, onda moramo im obezbediti opštine.

Takodje je važno formiranje opština, poput Velike Hoče i Gazimestana u onim oblastima gde se nalaze naši poznati kulturno- istorijski spomenici', smatra Bogdanovć.

'Zatražićemo da se o decentralizaljciji govori i u okviru razgovora o status Kosova ako se 17. i 18. maja ne dodje do sporazuma, jer je decentralizacija jedini način opstanka i povratka Srba na Kosmet', najavio je on.

'Sve zavisi od stava medjunarodne zajednice, sigurno je da mi nećemo popustati u našim zahtevima kada je u pitanju formiranje novih opština na Kosovu', rekao je Bogdanović.

Član beogradskog pregovaračkog tima Marko Jakšić izjavio je na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici da je zahtev Srba o formiranju 19 opština s nealbanskom većinom bio predlog koji 'nije za trgovinu'.

'To su minimalni zahtevi za opstanak srpske zajednice u Pokrajini, a naš predlog podrazumeva da opštine pokriju 17,7 procenata teritorije Kosova i Metohije i sve je sada na medjunarodnoj zajednici koja mora ubediti Albance da prihvate naš predlog', rekao je Jakšić.


Izvor: RTS

Albanci brane etničko čišćenje


KOSOVSKA MITROVICA/BEOGRAD - Pregovori su pokazali da Albanci, kroz decentralizaciju, žele da zadrže izvedeno etničko čišćenje nad Srbima u pokraji­ni - izjavio je juče na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici član srpskog pregovaračkog tima Marko Jakšić.
On smatra da je iza predloga iz Prištine o podeli Kosovske Mitrovice na dve po­dopštine namera albanske strane da za tri godine obezbedi apsolutnu dominaci­ju u ovom gradu.
- Glavni motiv za to im je, kako su sami rekli, povratak 20 hiljada Albanaca u na­redne tri godine u severni deo grada. To je za nas neprihvatljivo - kazao je Jak­šić.
Prema njegovim rečima, zajednička opština severna Kosovska Mitrovica i Zve­čan omogućava da Srbi dobiju političko i ekonomsko sedište u pokrajini, koje su izgubili napuštanjem Prištine.
U prestonici Kosova, inače, studenti Prištinskog univerziteta juče su demonstri­rali protiv podele Kosovske Mitrovice na dve opštinske jedinice. Istovremeno, ekstremistički pokret "Samoopredeljenje" bivšeg studentskog lidera Aljbina Kurti­ja nastavio je pritisak na Unmik. Kurti je juče izjavio da misija UN na Kosovu "po­tire volju građana".
Marko Jakšić kazao je i da je tokom juče završene runde pregovora, albanska strana upućivala podrugljive komentare članovima srpskog tima. Dodao je i da su Albanci u Beč došli - nespremni.
Član beogradske delegacije Goran Bogdanović izjavio je za Betu da je ponuda Beograda o 13 novih opština sa srpskom većinom na KiM - sasvim realna.
- Za većinu predloženih opština ispunjen je osnovni kriterijum, da imaju više od pet hiljada stanovnika - kaže on. - Takođe, najveći broj predloženih opština mo­že da bude ekonomski održivo. Sada je, međutim, apsurdno o tome uopšte go­voriti, kada se zna da je na čitavom Kosmetu privreda u potpunom rasulu.

OD "ŠATLA" DO STATUSA

GORAN Bogdanović smatra da, pošto dogovor nije postignut, sada treba očeki­vati "šatl-diplomatiju" međunarodnih posrednika. Ako se tako ne postigne spora­zum, ističe, beogradski tim će tražiti da se o problemu decentralizacije govori u okviru pregovora o statusu pokrajine.

INSTITUCIJE

ALBANSKI mediji juče su preneli izjavu lidera Srpske liste za KiM Olivera Ivano­vića, da unutar Liste postoji "pun konsenzus za povratak u kosovske institucije


Izvor: Novosti

Пронаћи здраво решење за Космет

Тек када сагледамо своју кривицу, онда ћемо бити у стању да другог схватимо и упознамо, каже владика Амфилохије

   
„Најважније је да се пронађе здраво и дугорочно решење за Косово и Метохију, јер је то предуслов за разрешење свих проблема. Ако се донесе погрешно и једнострано решење, а постоји таква тенденција, онда ћемо на овим просторима имати једну дугорочну несрећу”, упозорио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије у разговору с новинарима после завршетка Међуверске конференције о мирном и заједничком животу и дијалогу.

Скуп верских вођа у Пећкој патријаршији није био политички, али се чињеница да се одржава у деликатном тренутку преговора у Бечу није могла избећи. Поједини учесници конференције као косовски муфтија Наим Трнава нису пропустили прилику да подсети Србе како морају да прихвате „нову стварност на Косову и да своју судбину повежу са земљом у којој живе”.

Колико овакви сусрети стварају простор за разне политичке манипулације?

– Увек постоји таква могућност, али то зависи од људи. СПЦ не жели да злоупотребљава међуверску конференцију у политичке сврхе. Ми смо домаћини и то није у природи наше цркве. Позвани смо да овде сведочимо о себи своме бићу. А то сведочанство ће примити онај који има уши да чује и очи да види и срце да схвати – рекао је владика Амфилохије који је у име патријарха српског Павла предводио делегацију СПЦ на скупу у Пећкој патријаршији.

Да ли ће ова конференција утицати на коначно решење статуса Космета?

– Сусрет овакве врсте и дијалог стварају једну здравију климу у људским односима. Не знам колико то може допринети решењу коначног питања статуса Космета, али у сваком случају може допринети узајамном упознавању. И оног доброг што је у нама, али и страхова једних у односу на друге. Ми осећамо нашу рану, она нам је најближа, али често нисмо у стању да сагледамо рану другог. Увек смо склони, што је наслеђе од Адама и Еве, да пренесемо кривицу на другога. Тек кад сагледамо своју кривицу, онда ћемо бити у стању да другог схватимо и упознамо.

Ако се донесе одлука да Косово добије независност, шта СПЦ може да уради у том случају?

– Прво да видимо каква ће одлука о статусу Косова и Метохије бити донета. Каква год да она буде Црква ће да настави да ради оно што је радила вековима – да чува свој народ и своје после 2000 година искуства зна шта треба да ради.

Како ће се применити одлуке и из заједничког саопштења када конференцији није присутвовао надлежни епископ Артемије?

– Патријарх српски Павле, који је уједно и архиепископ пећки, упутио је благослов и молитве за успех ове конференције. Овде је присутан и Свети архијерејски Синод преко својих чланова. Све што се каже овде има тежину. Спровешће се, ако Бог да, све одлуке које смо донели.

Да ли се Црква плаши неког новог погрома?

– Надамо се да до тога неће доћи, јер је циљ ове конференција да спречи једно такво безумље које не доприноси никоме. Ни претходна безумља нису ником срећу донела.

Зашто од 17. марта 2004. године још ниједна црква није обновљена?

– Није лако обнављати. Ево и косовски муфтија је споменуо како је за време рата 1999. године разорено 218 џамија. Али, трагичније је то што су наше цркве порушене у време потписаног мира и присуства међународних војних снага. Ипак, много важније од обнове верских објеката јесте да се створе услови да се избегли врате на своја огњишта.


Izvor: Politika / М. Пешић

Реална понуда

Београдска преговарачка делегација затражила формирање повратничких општина


Члан београдске делегације за преговоре о децентрализацији на Косову Горан Богдановић изјавио је јуче да је понуда Београда о 13 нових општина са српском већином на Косову и Метохији „сасвим реална”, оценивши да је одбијање Албанаца да је прихвате, реакција „политичке природе”.

Богдановић је поновио да је за гро предложених општина испуњен и усаглашен основни критеријум – да имају минимум 5.000 становника.

На основу тога, рекао је Богдановић, предложено је формирање нових општина у Лешку, Обилићу са селима Бабин Мост, Граце, Племетина и Прилужје, затим у селима око Липљана и четврта општина би била у Грачаници са околним српским селима.

У Косовском поморављу је предложено формирање једне општине у Партешу код Гњилана, друге у Кусцу и Ранилугу и треће у Клокоту, са суседним селима Могилом и Врбовцем.

За северни део Косовске Митровице, захтевано је раздвајање са јужним делом града и припајање са суседном општином Звечан.

Београдска преговарачка делегација је у Бечу затражила формирање повратничких општина у Белом Пољу код Пећи, са селима Сига, Брестовик и Црни Врх, затим у селу Осојане код Истока.

Поводећи се значајем за историју, културу и религију Срба на Косову, преговарачи из Београда су затражили формирање општина Газиместан на централном Косову, која би поред споменика подигнутом на месту где се 1389. године одиграла Косовска битка, обухватала и околна српска села Горњу и Доњу Брњицу.

На основу истог критеријума је предложено формирање општине Велика Хоча са 13 православних цркава и црквина и делом Ораховца у којем живе Срби. Затражено је такође, формирање општине Гораждевац, које је једино српско место између Пећи и Дечана, на простору између два велика православна манастира.

У име ромске заједнице, која је у јужном делу Косовске Митровице до 1999. године бројала 8.000 становника, затражена је општина „Расадник”, а такође је затражена и општина за Горанце у Гори, на крајњем југу Косова.

Захтева се и да се општини Зубин Поток припоје села Бање, Суво Грло, Црколез и Доњи Стрмац.

Богдановић је истакао да највећи број предложених општина могу да имају економску одрживост, али, додао је он, у овом тренутку је апсурд о томе уопште говорити, када се се зна да је на читавом Косову привреда у потпуном расулу, и када се има у виду да Косово тренутно увози 95 одсто робе и артикала.

Примедбе Албанаца на такозване „фантомске општине” односе се, навео је Богдановић, на три општине и те реакције су за београдску преговарачку делегацију неприхватљиве. „Реакције Албанаца су биле политичке природе, без аргумената и неутемељене”, оценио је Богдановић, додајући да су београдски преговарачи „строго водили рачуна о повратничким општинама и тенденцији повратка Срба”. „Јер, уколико оне не буду прихваћене, то ће значити да Албанци не желе ни повратак Срба, нити, како упорно тврде, мултиетничко Косово и Метохију”, подвукао је Богдановић.

Осврћући се на завршену последњу рунду преговора о децентрализацији, Богдановић је казао да је она била прилика да Београд саопшти своје ставове и да се дође до компромиса. „Договор није постигнут и за две недеље очекујемо да експерти из тима Мартија Ахтисарија дођу у Београд и Приштину, где ће са нама разговарати о свим аспектима децентрализације, укључујући и број нових српских општина”, казао је Богдановић.

Он је закључио да сада може да се очекује једна врста шатл дипломатије међународних посредника у преговорима, а ако се њоме не постигне споразум, београдски тим ће онда тражити да се о проблему децентрализације говори у оквиру преговора о статусу покрајине. (Бета)

-----------------------------------------------------------

Јакшић: Још без договора

Изашли смо са минималним захтевима јер број општина које тражимо заузимају само 17,7 одсто простора Космета, рекао је члан српског тима

КОСОВСКА МИТРОВИЦА - Последња четврта рунда преговора у Бечу, одржана 4. и 5. маја, која је завршена без договора, очигледно није задовољила ни представнике београдског ни албанског преговарачког тима. Тако је казао Марко Јакшић, члан српског преговарачког тима, преневши утиске након састанка на јучерашњој конференцији за новинаре у Косовском Митровици. Београдски захтеви су реални и засновани на конкретним критеријумима а дефинитивно решење конституисања српских општина сада је у рукама међународне заједнице која мора да има исте аршине за Србе које је имала и за Албанце 1999. године, рекао је Јакшић.

Нагласивши да је децентрализација једини начин за опстанак Срба, али и Муслимана, Горанаца и Рома на овим просторима, он је нагласио да се овим питањем не сме „трговати”. „Ово је наша политичка борба за опстанак народа и повратак расељених.”

Јакшић је јуче поновио да Срби траже 19 општина од којих би једна била са већинским горанским живљем у општини Гора, а друга ромска општина у јужном делу Косовске Митровице за коју су овлашћења, на захтев Ромског удружења, имали Горан Богдановић и Марко Јакшић током преговора.

- Изашли смо са минималним захтевима јер број општина које тражимо заузимају само 17,7 одсто простора Космета. Уосталом, сви наши захтеви су добили легитимитет од Бориса Тадића, председника Србије, и Војислава Коштунице, премијера, па понављам да испод тог лимита српска страна неће ићи - казао је Јакшић.

Када је у питању Косовска Митровица Јакшић је још једном децидирано казао да се Београдски тим „није сложио и неће сложити са предлогом албанске стране о јединственој Митровици”, а евентуално ће Срби размотрити могућност о логичном формирању такозване Звечанске Митровице која би имала један административни центар.



Izvor: Politika / Б. Р.

Reagovanje Srba na neuspeh bečkih razgovora o Kosmetu
Reč ima međunarodna zajednica
Eksperti iz tima Martija Ahtisarija posetiće Beograd i Prištinu 17. i 18. maja

KOSOVSKA MITROVICA - Članovi beogradskog pregovaračkog tima sa Kosova ocenili su juče da je, posle neuspeha bečkih razgovora o reformi lokalne uprave na Kosovu i Metohiji, na potezu međunarodna zajednica koja mora ubediti Albance da prihvate predlog srpske strane o formiranju 19 opština u Pokrajini, među kojima su jedna romska i jedna goranska.

Član beogradske delegacije na razgovorima u Beču Goran Bogdanović izjavio je juče Tanjugu da ostaje da sačekamo eksperte iz tima specijalnog predstavnika UN za razgovore o Kosovu Martija Ahtisarija koji će Beograd i Prištinu posetiti 17. i 18. maja, kada će se razgovarati o svim aspektima decentralizacije, uključujući i predlog o formiranju 17 srpskih opština na Kosovu.
   
SRPSKI PREDLOG ZA NOVE OPŠTINE

Predloženo je formiranje opština u Lešku, Obiliću, u selima oko Lipljana, Gračanici sa okolnim srpskim selima, zatim u Partešu, Kuscu, Ranilugu i Klokotu. Za severni deo Kosovske Mitrovice, zahtevano je razdvajanje od južnog dela grada i pripajanje susednoj opštini Zvečan, kao i formiranje povratničkih opština u Belom Polju kod Peći i Osojanu kod Istoka, opštine Gazimestan na centralnom Kosovu, koja bi obuhvatala i okolna srpska sela Gornju i Donju Brnjicu, zatim opštine Velika Hoča sa delom Orahovca u kojem žive Srbi i opštine Goraždevac. U ime romske zajednice zatražena je opština Rasadnik, a takođe je zatražena i opština za Gorance u Gori, na krajnjem jugu Kosova. Zahteva se i da se opštini Zubin Potok pripoje sela Banje, Suvo Grlo, Crkolez i Donji Strmac.

"Važno je postojanje opština, poput Osojana i Belog Polja jer, ukoliko želimo da vratimo raseljene Srbe tamo, onda im moramo obezbediti opštine. Takođe je važno formiranje opština, poput Velike Hoče i Gazimestana u onim oblastima gde se nalaze naši poznati kulturno- istorijski spomenici", smatra Bogdanović.

"Zatražićemo da se o decentralizaciji govori i u okviru razgovora o statusu Kosova ako se 17. i 18. maja ne dođe do sporazuma jer je decentralizacija jedini način opstanka i povratka Srba na Kosmet", najavio je on.

"Sve zavisi od stava međunarodne zajednice, sigurno je da mi nećemo popuštati u našim zahtevima kada je u pitanju formiranje novih opština na Kosovu", rekao je Bogdanović.

Bogdanović je ponovio da je za većinu predloženih opština ispunjen i usaglašen osnovni kriterijum, da imaju minimum 5.000 stanovnika.

Marko Jakšić, član beogradskog pregovaračkog tima, izjavio je na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici da je zahtev Srba o formiranju opština s nealbanskom većinom bio predlog koji "nije za trgovinu".

"To su minimalni zahtevi za opstanak srpske zajednice u Pokrajini, a naš predlog podrazumeva da opštine pokriju 17,7 procenata teritorije Kosova i Metohije i sve je sada na međunarodnoj zajednici koja mora da ubedi Albance da prihvate naš predlog", rekao je Jakšić.

Izvor: Glas Javnosti

Goranci podržavaju Srbe

BEČ - Goranci žele da ostanu tamo gde jesu, na Kosovu i Metohiji i žele da žive u miru s Albancima u pokrajini, izjavio je predstavnik zajednice Goranaca Jasim Isaki.

Isaki, član srpskog pregovaračkog tima na prekjuče završenoj četvrtoj rundi pregovora u Beču o decentralizaciji na Kosmetu, izjavio je u intervjuu austrijskoj novinskog agenciji APA da su Goranci "samostalna etnička grupa", sa svojim jezikom, kulturom i tradicijom.

On je napomenuo da Goranci podržavaju srpske zahteve za formiranje novih opština na Kosmetu. Isaki je u ime Goranaca zatražio da Gora ponovo dobije status opštine, koji joj je oduzet 1999. ulaskom međunarodnih snaga, jer bi time sprečili asimilaciju.

Isaki je podsetio da Goranci sebe smatraju "nekadašnjim Srbima koji su prešli u islam", kao i da je islamizacija prostora Gore počela 1700. godine i da je taj proces trajao više od 150 godina.

"Goranci su potpuno svesni svojih korena", zaključio je on.

Izvor: Glas Javnosti