"Srbija da odluči: Kosovo ili EU"   
Beograd -- Nekadašnji ambasador SAD u UN, Ričard Holbruk izjavio da Srbija mora da odluči hoće li Kosovo ili članstvo u Evropskoj Uniji.

Nekadašnji ambasador SAD u Ujedinjenim Nacijama Ričard Holbruk izjavio je u intervjuu za B92 da Srbija mora da odluči da li hoće Kosovo ili članstvo u Evropskoj Uniji. Iako kaže da ne može da govori u ime zvaničnog Vašingtona, Holbruk navodi da će Srbija krajem godine morati da donese odluku.

Od toga, navodi Holbruk direktno će zavisiti da li će Srbija nastaviti svoj put ka Evropskoj Uniji, ili ne.

„Verujem da Kosovo treba da dobije nezavisnost ali sa apsolutnim garancijama bezbednosti i poštovanja imovine, religijske i kulturne slobode manjina, pre svega Srba. Znam da se moji prijatelji u Srbiji neće složiti sa mnom i znam da će vaši gledaoci biti besni na mene što ovo kažem, ali istina je da je Srbija izgubila Kosovo. Izgubila ga je zbog politike Slobodana Miloševića i najbolje je da prepozna tu realnost“, izjavio je Holbruk. 

On međutim ističe da u ovom trenutku institucije na Kosovu ne mogu da garantuju bezbednost nealbancima na tom prostoru.

„To je veoma važno pitanje i smatram da je neophodno prisustvo međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu posle potpisivanja sporazuma. Tačno je da vlasti Kosova nisu u stanju da zaštite Srbe i zbog toga je nephodno stalno prisustvo snaga bezbednosti. Ali, pogledajte na primer Bosnu i Hercegovinu, tamo su i dalje međunarodne snage, 10 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i to nikome ne smeta“

Holbruk navodi da nisu tačne spekulacije da će se, zbog akcija u drugim delovima sveta, trupe Sjedinjenih država povući sa Kosova. On ističe da je predsednik SAD Džordž Buš rekao da su Evropljani i Amerikanci zajedno došli na Kosovo i da će se zajedno povući za njega.


Izvor: B92

Nema trampe za Kosovo

Ni kaznama ni nagradama Srbija se ne može prisiliti da na svojoj državnoj teri­toriji prizna proglašenje albanske države - odgovorio je Vuk Drašković, američ­kim političarima na Transatlantskom forumu u Briselu, na predlog da se Kosovu da nezavisnost, a Srbiji što pre članstvo u EU.

Govoreći na raspravi u kojoj su uzeli učešće, Jap de Hop Shefer, generalni se­kretar NATO, Havijer Solana, visoki predstavnik EU, Ričard Holbruk, bivši američ­ki ambasador u UN i Džon Mekejn, američki senator, ministar inostranih poslo­va SCG je podsetio da je čak i Nato, kao pobednik u sukobu iz 1999. godine is­poštovao Povelju UN i nije menjao međunarodno priznate državne granice.

- Sada se čuje teza da se ne mogu menjati granice Kosova, koje nije država, ali da se mogu menjati granice države u čijem sastavu je pokrajina Kosovo. To nije samo nasilje nad pravom nego i nad logikom - istakao je Drašković, pred nekoli­ko desetina najuticajnijih političara sa obe obale Atlantskog okeana, okupljenih na tradicionalnom godišnjem skupu posvećenom američko-evropskim relacijama.

Vuk je upozorio da bi davanje nezavisnosti Kosovu, po principu spojenih sudova, destabilizovalo region a "kosovizacija" bi poprimila šire, planetarne razmere.

- Ne zaboravimo da svi separatistički pokreti čekaju da vide kako će se rešiti ko­sovski čvor: po sili prava ili pravu sile.

Nadajmo se da će i sila prihvatiti silu prava, kao obezbeđujuću za sve - kazao je šef srpskocrnogorske diplomatije.


Izvor:Novosti

"Južni Tirol" za kosovske Srbe       
Brisel -- Kosovo bi moglo dobiti vid "unutrašnje", uslovne nezavisnosti, pod "mekim protektoratom" EU bez članstva u UN i sopstvene vojske.

Ovo su stavovi učesnika trodnevnog Transatlantskog foruma u Briselu, na kojem su i američki funkcioneri nezvanično ocenili kao dobar primer autonomije Alto Adiđa, južnog Tirola. Naime, Srbi na severu Kosova, po mišljenju učesnika, bi trebali da imaju neku vrstu autonomije, nalik rešenju za stanovništvo koje govori nemački u italijanskoj oblasti Alto Adiđe.

Stavljeno je do znanja da će se, bez ikakvih ustupaka, zahtevati da lokalne vlasti u Prištini sprovedu standarde. To pre svega znači bezbednost, slobodu kretanja i zaštitu Srba i svih manjinskih zajednica, uz garancije za povratak imovine izbeglica kao i delovanje pravne države. Predočeno je da je decentralizacija jedini put da na Kosovo dođu investicije, od čega presudno zavisi održiva budućnost pokrajine.

Zvaničnik administracije u Vašingtonu je u kuloarima briselskog skupa ukazao da Srbi, iako manjina, imaju kao narod, istorijski gledano svoja prava na Kosovu, naglasivši da Amerika neće napustiti Srbiju, bez obzira na situaciju s Mladićem, iako taj problem mora hitno biti rešen. Vršiće pritisak na EU, da bez obzira na zamor od proširivanja da ubrzano uključi Srbiju u strukture EU. I Evropljani i američki predstavnici su podvukli da Srbija ne može samo govoriti "Ne", već da mora izaći sa konkretnim ponudama i predlozima za rešavanje kosovskog pitanja.


Izvor: B92

Međureligijska konferencija u Peći      
Peć -- U Pećkoj patrijaršiji počinje konferencija o mogućnostima jačanja mira, uzajamnog poštovanja i zajedničkog života na Kosovu.

Na skupu će biti obnovljena i aktivnost Međureligijskog veća Kosova, koje čine poglavari SPC, Islamske verske zajednice i Rimokatoličke crkve na Kosovu.

U ime Islamske verske zajednice Kosova prisustvovati kosovski muftija Naim Trnava sa saradnicima. U delegaciji Kosovske biskupije će biti vikar don Ljuš Đerđi, sekretar Biskupije don Šan Zefi i don Lorenc Sopi.

Srpsku pravoslavnu crkvu će na konferenciji predstavljati mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, vladika bački Irinej i episkop raško-prizrenski Artemije.

Moderatori skupa biće norveški biskup Gunar Starslet iz Osla, protojerej Leonid Kiškovski iz Njujorka i predsednik Islamske zajednice Makedonije muftija Jakub Selimovski.

Neposredna međureligijska saradnja između verskih predstavnika Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve i Islamske zajednice, kao većinskih zajednica na Kosovu, počela je Konferencijom verskih velikodostojnika u Beču 18. marta 1999. godine, neposredno pred bombardovanje NATO.

Nakon završetka sukoba na Kosovu, u junu 1999. godine, saradnja verskih predstavnika je nastavljena sve do martovskih nasilnih nemira u martu 2004. godine.


Izvor: B92

Romi traže opštinu u južnom delu Mitrovice

Romi raseljeni iz južnog, albanskog dela Kosovske Mitrovice ovlastili su predstavnike Srba sa Kosova i Metohije u beogradskoj delegaciji za pregovore o reformi lokalne uprave na Kosovu, da u Beču 4. i 5. maja, zastupaju njihove interese. Oni su ih ovlastili da traže da u južnoj Mitrovici bude formirana opština sa romskom većinom.

Na sednici održanoj u Kosovskoj Mitrovici predstavnici Udruženja Roma Kosova i Metohije i Skupštine udruženja za zastitu prava Roma zatražili su ista prava u politickom organizovanju kao što ih ima albanska i srpska zajednica.

Potpredsednik Udruženja Roma Kosova i Metohije Habib Hajdini izjavio je da Romi zahtevaju da u južnom delu Kosovske Mitrovice bude formirana opština Rasadnik sa jasnom romskom većinom. Hajdini je kazao da je u nekadašnjoj mesnoj zajednici Rasadnik, zivelo 8892 stanovnika, od toga 99,7 odsto Roma i da broj stanovnika u Rasadniku odgovara svim kriterijumima za konstituisanje romske opstine.

Do 1999. godine u južnom delu Kosovske Mitrovice živelo je oko 8000 Roma u tamošnjoj Romskoj Mahali i ovo naselje je bilo drugo po veličini romsko naselje na Balkanu. Pregovori o decentralizaciji vlasti u Pokrajini zakazani su za 4.i 5.maj u Becu.

Priština predlaže pet novih opština za kosovske Srbe
Clanovi Pregovaračkog tima iz Prištine za bečke razgovore sa predstavnicima Beograda o statusu Kosova, usaglasili su danas koncept formiranja novih opstina u pokrajini, koji uključuje i formiranje i dve 'neodvojene pod-opštine' u Kosovskoj Mitrovici. Savetnik predsednika Kosova Skender Hiseni nije izneo detalje o broju novih opštinskih jedinica, naglasivsi da ih neće objavljivati do sastanka u Beču, ali je prištinska agencija Kosovo live, objavila da je utvrđeno pet novih srpskih opština [Gračanica, Parteš, Novo Brdo, Ranilug i Severna Mitrovica].

Hiseni je, odbivši da govori o detaljima, rekao da broj opstina koje nudi Pristina 'nije ni blizu beogradskom konceptu' u kome se traži veći broj novih opstina na Kosovu i da ne dolazi u obzir insistiranje Beograda da Severna Mitrovica bude opština odvojena od južnog dela grada. 'Nismo spremni na bilo kakav kompromis koji ugrozava jedinstveni karakter Kosova i Mitrovica treba da bude organizovana na bazi dve opštinske jedinice sa zajednickom upravom', rekao je Hiseni.


Izvor: RTS

Povraćaj imovine na Kosovu

Kosovska agencija za imovinu, donedavno Agencija za imovinska pitanja „Habitat“, poziva sva lica čija je imovina uzurpirana na Kosovu da se odmah jave nekoj od kancelarije te agencije kako bi pokrenuli postupak za povraćaj i nadoknadu štete na ime uzurpacije poljoprivrednog i poslovnog prostora.

- Sve je spremno da započne proces povratka uzurpirane imovine. Zahtevi se mogu podneti u našim kancelarijama u Nišu, Kragujevcu, Beogradu, Podgorici, Skoplju, Kosovskoj Mitrovici i Gračanici. Od EU i UN smo dobili podršku da do kraja 2008. godine rešimo problem uzirpirane imovine - kaže za „Blic“ direktor KAI Knut Rozandag.

On je rekao da je Unmik dao saglasnost da Agencija ubuduće ima pravo da uteruje naknadu za ilegalno korišćenje imovine što će uveliko olakšati položaj vlasnika.

- Neshvatljivo je da se niko ne interesuje za stotinak stanova izgrađenih u naselju Velika Reka kod Vučitrna i oko 200 u naselju Maja kod Đakovice. Korisnici tih stanova mogu se odmah obratiti zahtevima Agenciji mada umesto njih zahtev može podneti Koordinacioni centar ili komesarijat za izbeglice, pošto je Vlada Srbije finansirala gradnju tih naselja - kaže Rozandag.


Izvor: Blic / N. Z.

Petersen: Ne navijam za Albance

Veoma je važno da pitanje statusa bude rešeno do kraja ove godine. To je u interesu svih, a naročito kosovskih Srba koji su ugroženi, izolovani, rekao je Soren Jesen Petersen, šef UNMIK, u razgovoru za "Novosti".
* Verujete li u uspeh pregovora Beograda i Prištine, s obzirom na to da su dosadašnji susreti ostali bez rezultata?
- Mislim da je moguće približiti stavove oko tehničkih pitanja koja će biti razmatrana u maju i junu. Veliko pitanje ostaje status, i mislim da je tu veoma teško doći do nekog sporazuma.

Izbor i podrška

* Šta očekujete od nastavka pregovora u Beču?
- Rekao sam da će ti pregovori biti veoma teški. Tu će se pričati o granicama novih opština...
* Pregovarački tim iz Beograda imenovanje Tačija na čelo tima Prištine doživljava kao provokaciju?
- To nije provokacija, ali je srpska delegacija stavila do znanja svoj stav. Posle toga seli su za sto i održan je jedan konstruktivan sastanak.
* Za Beograd je sporna i vaša podrška izboru Čekua za premijera Kosova?
- Gospodin Čeku je imenovan za premijera, ne sa ciljem da se bilo ko provocira, već je izabran demokratskim putem i smatram da je, u ovom trenutku, najbolji kandidat za premijera. Ja razumem da je mnogima u Beogradu, kao i kosovskim Srbima, teško da to shvate.
* Koliko je tačno da UNMIK strepi od albanskog ekstremizma na Kosmetu i da podrška Čekuu predstavlja podilaženje toj struji?
- Nisam suviše zabrinut zbog uticaja nekoliko ekstremista, jer smatram da su oni u ovoj fazi prilično marginalizovani. Ali, mislim da bi gospodin Čeku, na položaju premijera, mogao da zna ko su dobri i manje dobri ljudi, odnosno da će se postarati da, oni manje dobri, nemaju mogućnost za negativne uticaje.
* Pojasnite stav o manje i više dobrim ljudima?
- Manje dobri ljudi, po mom mišljenju, su oni koje vi nazivate ekstremistima. Imamo ekstremiste na obe strane, ali ima i razumnih, konstruktivnih ljudi koji žele da sarađuju...
* Kako sarađujete sa političkim predstavnicima Srba sa Kosmeta i kako komentarišete to što vas neki od njih nazivaju "portparolom Albanaca"?

Učestali susreti

- Činjenica da je na Kosovu oko devedeset odsto Albanaca i deset odsto Srba, logično govori da u toku rada više vremena provodim sa Albancima. Međutim, poslednjih meseci na terenu sam više sa Srbima, jer osećam da je u ovoj fazi dijalog sa njima mnogo važniji. Često se sastajem i sa političkim liderima Srba, tako da bi i Albanci, koji imaju ozbiljne probleme, mogli da počnu da mi zameraju da suviše vremena provodim sa Srbima.
* Teško, jer vas prate i tvrdnje da se zalažete za nezavisnost Kosmeta i da je vaša uloga u tome da taj proces dovedete do kraja?
- I u jednom i u drugom slučaju, kažem - ne! Pre svega, ja bih već odavno bio otpušten da sam se izjašnjavao u vezi sa ishodom statusa, ali ja to nisam učinio nikada.
* Kako gledate na predlog albanske strane o formiranju dve opštine u Mitrovici, srpske i albanske. Može li to biti pilot-projekat i za formiranje novih opština na Kosmetu?
- Nisam video dokument, tako da ne mogu da komentarišem. Ali, u Beču će se govoriti o stvarnim opštinama, ne o pilot- projektima.
* Postoji li mogućnost da bude uvaženo zalaganje Beograda da paralelno sa pregovorima o decentralizciji, otpočnu i pregovori o statusu Kosmeta?
- To je pitanje za gospodina Ahtisarija, koji će posle sagledavanja napretka pregovora, tokom jula meseca, odlučiti o daljim postupcima vezanim za drugu polovinu godine.


Izvor: Novosti

Ponuda Holbruka o davanju Kosova za ulazak u EU samo probni balon
Evropa ne priznaje trampe

Predrag Simić: Ne verujem da će EU to podržati jer nema institucionalne mogućnosti za takve radikalne poteze
Dušan Janjić: Ovaj diplomatski trik je pokušaj manipulacije Beogradom i Prištinom, iako se zna da Vašington nije za brzo priznanje nezavisnosti

BEOGRAD - Iako je Ričard Holbruk samo bivši američki ambasador u UN, njegova drska ponuda da Srbija trampi Kosovo za ulazak u EU probni je balon prosleđen s visokih pozicija za osluškivanje Brisela i Beograda, ali i spretan diplomatski trik. I dok se zvanična Srbija čudi toj nepristojnoj ponudi, ponavljajući da krojenje države ne dolazi u obzir, Brisel još ćuti, napominjući samo da kosovsko rešenje neće biti univerzalno.

Holbrukov probni balon, kao i raniji nekih zapadnih diplomata, smatra Predrag Simić, član srpskog pregovaračkog tima o Kosovu i ambasador SCG u Francuskoj, ima nameru da "neke nemoguće stvari učine mogućim".

- Ne verujem da će EU podržati taj predlog jer ona nema institucionalne mogućnosti za takve radikalne poteze. Na konkretan odgovor Unije o nezavisnosti Kosova moraćemo da sačekamo još neko vreme, budući da im se čini da je i u Evropi na pomolu traženje za stvaranjem novih država - kaže za Glas Simić.

On dodaje i da je stav Brisela po ovom pitanju otežan i krizom u kojoj je Unija još od francuskog i holandskog "ne" evropskom ustavu.

- Ulazak u EU ne zavisi samo od evropskih zemalja i parlamenta, već i od samih birača - ističe Simić.

Iako u Srbiji, sigurno, ima evromrzaca koji bi odmah prodali evropski put Srbije i za manje stvari, a kamoli za Kosovo, naš ambasador ističe da eventualna odluka o tome može da bude doneta samo na jedan način - izjašnjavanjem stanovnika Srbije.

- Bez obzira što je reč o probnom balonu, ova izjava, kao i slične koje možemo očekivati od nekih zapadnih diplomata, doneće nam velike teškoće u mesecima koji nam predstoje. To će nam dodatno otežati pregovore o budućem statusu Kosova - zaključuje Simić.

Mada Holbruk nije rekao ništa novo, ovim vrsnim diplomatskim trikom, kako kaže Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, pokušava da manipuliše i Beogradom i Prištinom.

- Trampa ovog tipa nije jedan od kriterijuma za ulazak u EU, te je besmislena. Prosto, ne može Brisel izaći pred Beograd s uslovima koje nijedna druga članica Unije nije morala da ispuni kako bi bila deo EU. Takođe, nezavisnost Kosova je protivna i većini u Uniji. Jednostavno Holbruk ne može da nudi ništa za sve, kako bi ostvario svoje životno delo - nezavisno Kosovo - objašnjava Janjić.

Iako Holbruk dobro zna, kako kaže Janjić, da Vašingtonu nikako ne odgovara brzo priznanje nezavisnosti Kosova jer, ono još za to nije spremno, bivši američki diplomata ovako manipuliše i Albancima.

- On im pokazuje da se bori za njih, što i može da čini, budući da Beograd nema inicijativu. Holbruk je vešto iskoristio naš vrlo loš trenutak, budući da još nismo isporučili Mladića - kaže Janjić i napominje da je od svih rešenja najbolje ono da Srbija, Crna Gora i Kosovo zajedno uđu u EU.
J. Jevremović

Izvor: Glas Javnosti

Tadić protiv nezavisnosti Kosova

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u intervjuu prištinskom listu na albanskom jeziku 'Ekspres' da je protiv nezavisnosti Kosova i Metohije i bilo kakvih eksperimenata u regionu. 'Srbija i Crna Gora je, na osnovu Rezolucije SB UN 1244 ista država s Kosovom. Štiteći naš interes, nacionalni i državni, prema Kosovu - povratak integriteta i suvereniteta - mislimo i o pravima Albanaca. Srbija trenutno nastoji da postigne kompromis', istakao je Tadić.

'Ukoliko stabilizujemo samo jednu zemlju, a istovremeno destabilizujemo čitav jedan narod, Srbiju, nastaće problemi u mogućnostima koje imaju zemlje u regionu da postanu članice evropske zajednice. Zbog toga treba da postignemo kompromis', dodao je on.

Na pitanje zašto ne prizna referendum ili nezavisnost Kosova i Metohije, ako je spreman da to učini u slučaju Crne Gore, srpski predsednik je odgovorio da to ne može da uradi zbog medjunarodnog zakona. 'Crna Gora je bila deo bivše Jugoslavije, a Kosovo autonomna pokrajina u Srbiji. Što se tiče zakona i medjunarodnih prava, Kosovo nema pravo da postane nezavisna zemlja kao Crna Gora. Radi se o dva potpuno različita slučaja', naglasio je Tadić.


Izvor: RTS

Nenad Popović, šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije
Za srpsku "Trepču" samo veliki investitori
Predsednik Svetske banke misli da se zbog rizika ulaganja u "Trepču" mora sačekati odluka o konačnom statusu KiM, ali i da se mora voditi računa o poveriocima, kao i da ulagači treba da budu samo velike kompanije

BEOGRAD - Nenad Popović, šef Ekonomskog tima za jug Srbije i Kosovo i Metohiju veruje da postoje realne šanse da se zaustavi nezakonita privatizacija na Kosovu zato što "takva nije viđena nigde u Evropi". - Smatramo da Unmik može dodatnim uredbama da popravi ovaj način privatizacije gde se prodaje imovina, a ne kapital, i ne pitaju se poverioci. To je u interesu i albanske strane i Unmika jer za sve privatizacije, koje su do sada sprovedene, sigurno možemo očekivati stotine sudskih sporova pred kosovskim i međunarodnim sudovima - upozorava Popović.

Da li bi tužbe trebalo da podnese i Republika Srbija?
- Tužbe treba da podnesu svi oni koji smatraju da su oštećeni, vlasnici, poverioci i radnici jer se na KiM privatizuju preduzeća čiji su vlasnici na srpskoj teritoriji. Mislim i da na nivou Ekonomskog tima možemo da nađemo način kako da se pomogne onima koji ne mogu da plate sudske troškove.

I do sada je postojala mogućnost tužbe?
- Jeste, imamo informacije da su neka preduzeća već tužila. U slučaju negativnog rešenja tih zahteva moglo bi se ići na međunarodne sudove. Do sada je na KiM privatizovano oko 200 preduzeća.

Koliko je još ostalo?
- Oko 400 preduzeća. Slučaj hotela "Grand" najbolje pokazuje da na KiM nije sazreo momenat za privatizaciju. Jedna makedonska kompanija je pobedila na tenderu za hotel "Grand" u Prištini, ali zbog ogromnih pretnji i pritisaka odustala je od privatizacije. Propao im je depozit, ljudi su rekli baš nas briga i za 600.000 evra, samo da se izvučemo odavde.

Ali nema pretnji kada su kupci albanske nacionalnosti.
- Nema pritisaka, ali nema ni para.


Da li ste sa Unmikom razgovorali o izmeni Uredbe o privatizaciji?

- Nisam jer Unmik ranije nije prihvatao razgovor, a sada smo počeli da normalno kontaktiramo.


Da li se može sprečiti prodaja rudnika "Trepča"?
   
      

MANJE OD NEZAVISNOSTI - EVROPSKA FORMULA

Šta iz ekonomskog aspekta znači formula više od autonomije, manje od nezavisnosti ?
- Mislim da je to najbolja ekonomska formula jer bi onda kosovska privreda imala dostupnost na celo srpsko tržište, bez dažbina i carina. To je evropski koncept, mnogo više održiv nego samostalno KiM koje je potpuno neodrživo u narednih 10 do 20 godina, a posle ne znamo. LJudi koji apeluju za nezavisno Kosovo moraju da shvate da će tamo morati svake godine da se uloži milijardu dolara kako bi moglo da opstane. U formuli više od autonomije, manje od nezavisnosti te cifre bi bile mnogo manje jer onda razgovarate o mnogo većem tržištu.
      
      
      
   

- Očekujem prve pregovore sa "Unmikom" oko budućnosti "Trepče" u neko bliže vreme, ali isključivo sa pozicije zaštite imovine Republike Srbije. Jer "Trepča" je srpska firma. I u Unmikovim papirima rečeno je da se nijedna odluka neće doneti bez učešća predstavnika Vlade Srbije. Prvo mora da se analizira ko su vlasnici "Trepče", ko je ulagao u "Trepču" u poslednjih 40 godina.


Sa koliko kapaciteta "Trepča" radi?

- Pa negde oko 10 odsto. Međutim, današnja situacija na tržištu metala je izvanredna, i mislimo da je oporavak "Trepče" vrlo važan i za albansku i za srpsku stranu jer treba da iskoristimo pogodnu situaciju na svetskoj berzi metala, i da u roku od nekoliko godina "Trepča" stvarno krene sa jednom normalnom proizvodnjom.


Kompanija "Mitilineos" je ulagala u "Trepču".

- Mislim da su njihova potraživanja oko 60 miliona dolara. Oni su "Trepču" tužili kosovskim sudovima, a onda će verovatno krenuti dalje. Ipak, mnogo veći poverilac je država Srbija. Od 1990. godine "Trepča" nije plaćala doprinose na plate i poreze državi Srbiji, a tamo je ulagao jako mnogo Fond za razvoj i druge institucije. Unmik je predlagao da se poveriocizaborave, što je neprihvatljivo.


Kakav je stav Svetske banke po pitanju "Trepče"?

- Mi smo se sreli sa predstavnicima Svetske banke u Vašingtonu i sa direktoricom za jugoistočnu Evropu Orsalijom Kalancopulos i mišljenje Svetske banke je apsolutno isto kao i naše.
Sada je najveći rizik ulaganja u svetu investicija na KiM i zato nijedan ozbiljan investitor neće doći da ulaže u "Trepču". A ideja Svetske banke je da za "Trepču" zaista privuku velike, svetske investitore. Mišljenje predsednika Svetske banke je da se zbog rizika ulaganja mora sačekati odluka o finalnom statusu KiM, kao i da se mora voditi računa o poveriocima, a i da ulagači moraju biti velike firme.

Da li ste ostvarili saradnju sa Kosovskom energetskom korporacijom?

- Oni nas ignorišu, a trenutno ništa ne rade na poboljšanju energetske situacije na KiM. Ako se to nastavi mi ćemo krenuti u jednu intenzivnu kampanju da otvorimo pitanje rada Kosovske elektroenergetske korporacije. Struja ide i dan-danas iz Srbije kad god na KiM postoji problem. Ekonomski tim se nada da ćemo u maju početi pregovore. Vidim ogroman otpor sa njihove strane i mislim da tu postoje neki drugi razlozi, ali ne bih sada o tome.


Naš spoljni dug za KiM je 1,3 milijardi dolara?

- Srbija je preuzela da ga plaća iako nemamo nikakve prihode sa tog područja i trenutno vraćamo kamate i do sada je plaćeno oko 130 miliona dolara. Pitanje tog duga je sada stvar pregovora koji se održavaju u Beču.
Z. Mihajlović

Izvor: Glas Javnosti