Predstavnici manjina na Kosmetu za opštine u kojima će biti većina

Politički predstavnici manjinskih zajednica na Kosovu zatrazili su od pregovaračkog tima Prištine da u okviru procesa decentralizacije budu formirane nove opštine u kojima će te zajednice činiti većinu

Predstavnici Srpske liste za Kosovo i Metohiju izjavili su da svoje stavove o decentralizaciji prenose i Prištini i Beogradu, kako bi se taj proces što bolje organizovao.

Nosilac Srpske liste Kosova i Metohije Oliver Ivanović izjavio je da se decentralizacija ne sme politizovati, te da nije važan broj novih opština, vec veličina teritorije

'Mi ne kaluklišemo sa ciframa. ne govorimo koliko opština, slažemo se da opštine moraju imati značajan broj stanovnika, da budu kompaktna teritorija i da imaju jasnu srpsku većinu, što znači ne manje od 70 odsto Srba', kazao je Ivanović.

Kosovski Srbi traže da im se u okviru decentralizacije omogući organizacija života u gradskim sredinama, te da mesta kulturnog nasledja budu podopštinske jedinice.

Predstavnici bošnjačke i goranske zajednice traže formiranje novih ošptina u Vitomirici, Rečanu i delu opštine Dragaš naseljenom Bošnjacima i Gorancima.

Istovremeno, predstavnici aškalijske zajednice traže formiranje opštine u selu Rogovo, u opštini Đakovica.


Izvor: RTS

Nastavak pregovora o Kosmetu 4. i 5. maja u Beču

Predstojeća, četvrta runda pregovora o decentralizaciji na Kosovu i Metohiji biće održana 4. i 5.maja u Beču, a glavna tema biće razmatranje formiranja novih opština, saopštila je danas bečka Kancelarija izaslanika UN za pregovore o budućnosti Kosova.

Pregovorima će, navedeno je u saopštenju, kao i prethodna tri puta predsedavati zamenik izaslanika UN Alber Roan.

Pregovori će početi 4.maja u 10 časova u bečkoj palati Auersperg, a završetak je planiran za sutradan u 11 časova, posle čega bi Roan i predstavnici pregovaračkih timova Beograda i Prištine trebalo da se obrate novinarima.

Dok su prethodne dve runde pregovora trajale samo po jedan dan, planirano je da predstojeća, kao i prva runda, traje dva dana, što ukazuje na činjenicu da će se razgovarati o težim pitanjima za koje je potrebno više vremena.

Kontakt grupa priprema vreme posle rešenja statusa

Predstavnici Kontakt grupa juče su u Beču, iza zatvorenih vrata, razgovarali o medjunarodnom prisustvu na Kosovu i Metohiji posle postizanja rešenja o budućem statusu pokrajine, saznaje Tanjug u diplomatskim krugovima u glavnom gradu Austrije.

Na sastanku su razmatrana tri dokumenta.

Prvi dokument, naveo je Tanjugov izvor, odnosio se na medjunarodne bezbednosne aranžmane i tiče se, pre svega, prisustva medjunarodnih mirovnih snaga KFOR, odnosno njihovog prilagodjavanja novim uslovima, dok drugi papir predvidja transformaciju Kosovskog zaštitnog korpusa, kada za to usledi vreme.

O trećem dokumentu, prema istom izvoru, najkraće je raspravljano, jer je gotovo usaglašen, a tiče se medjunarodnog civilnog prisustva.

Taj papir predvidja snažno medjunarodno civilno prisustvo, pri čemu bi vodeću ulogu trebalo da dobije Evropska unija.

Medjunarodna civilna misija trebalo bi da nagleda dalji razvoj na Kosovu i Metohiji, to jest rad institucija kao što su pravosudje, policija i druge.

Političkim direktorima zemalja članice Kontakt grupe u Beču se obratio i specijalni izaslanik UN za pregovore o budućnosti Kosova Marti Ahtisari.

Njegov izveštaj odnosio se na protekle tri runde pregovora, koje su održane u glavnom gradu Austrije. Ahtisari je predstavnike članica Kontakt grupe izvestio o dostignućima dosadašnjih pregovora, ali i narednim koracima.

Sastanak Kontakt grupe održan je u jednoj od ambasada zemalja članice Kontakt grupe, iza strogo zatvorenih vrata. Sledeća, četvrta runda pregovora o decentralizaciji na Kosovu i Metohiji, biće održana 4. i 5. maja u Beču, a teme će biti formiranje novih opština i nove granice opština sa srpskom većinom.


Izvor: RTS

NATO neće smanjiti trupe do odluke o statusu Kosova

NATO ne planira da smanji broj svojih vojnika na Kosovu do kraja pregovora o njegovom statusu, složili su se u Sofiji ministri zemalja članica Alijanse. 'Postoji opšti stav da trupe Kfora treba da ostanu na sadašnjem nivou dok se razgovori o statusu ne završe', rekao je novinarima u Sofiji portparol NATO Džejms Apaturai.

Alijansa, prema rečima generalnog sekretara Jap de Hop Shefera, snažno podržava rad specijalnog izaslanika UN za pregovore Martija Ahtisarija. Glavni zadatak NATO-a je, kako je dodao, da se pobrine za bezbednost i stabilnost na Kosovu i postara se da se proces pregovora odvija bez problema.

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs dobila je široku podršku članica NATO za oštriji diplomatski stav prema Iranu, ukoliko Teheran ne uskladi nuklearni program sa zahtevima medjunarodne zajednice u predvidjenom roku koji ističe danas.

Medjutim, ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO nisu izneli nikakvu odredjenu pretnju sankcijama protiv Irana, delimično i da bi izbegli sukob sa Rusijom i Kinom koje se tome protive, javio je AP. Španski ministar spoljnih poslova Miguel Anhel Moratinos rekao je novinarima da u pogledu Irana postoji konsenzus. 'Poruka Teheranu je da ćemo zauzeti čvrst stav', rekao je on, ali i dodao da se napori moraju nastaviti diplomatskim putem.


Izvor: RTS

Кључни моменти за решење косметског проблема су усаглашени и Русија их у потпуности подржава, изјавио шеф руске дипломатије


МОСКВА – Тврдње да независност Косова и Метохије нема алтернативу опасан је пут који може да доведе до нежељених последица, упозорио је јуче шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. „Када је реч о разилажењу у позицијама, оно је изван договорених решења и тиче се индивидуалних активности неких чланица Контакт-групе, које покушавају да убеде све нас, па и Србе, да независност Косова и Метохије нема алтернативу”, рекао је Лавров после неформалног заседања Савета Русија–НАТО у Бугарској.

Како су пренели руски медији у извештајима из Софије, шеф руске дипломатије је рекао да је то „опасан пут који може да доведе до нежељених последица, не само у региону” и да може да „створи преседан за друге конфликтне ситуације”.

Према његовим речима, „кључни моменти за решење косметског проблема били су усаглашени и Русија их у потпуности подржава”, пренео је Итар-Тас.

То подразумева, рекао је Лавров, споразумно решење, прихватљиво за обе стране и „више варијанти коначног расплета”.

Руски министар је подсетио да Русија „подржава и друге одлуке у вези са неопходношћу испуњавања стандарда које је поставио Савет безбедности Уједињених нација”. „Реч је о стварању услова за живот на Косову и Метохији у којима би за националне мањине била осигурана безбедност и слободно кретање, био гарантован повратак избеглих и расељених лица у места у којима су раније живели, што би створило услове у којима би мањине на Косову и Метохији добиле право на формалну самоуправу”, рекао је он. (Танјуг)

-----------------------------------------------------------

Став америчког сенатора Џона Мекејна

Косово независно, Србија на „брзој траци” за ЕУ

БРИСЕЛ - Амерички сенатор Џон Мекејн изјавио је синоћ у Бриселу да се на Балкану ове године може осујетити будуће избијање старих затегнутости тако што би Косово „кроз неко време” постало независно, а Србија „постављена на брзу траку” за улазак у Европску унију.

Говорећи на међународном Трансатлантском форуму, Мекејн је нагласио да Европска унија може олакшати пут за решавање статуса Косова ове године тако што ће Србију поставити на „брзу траку за чланство” и „остварити напредак у питањима виза и споразума о приступу тржишту” ЕУ. „Чинећи то, Европа може да обезбеди да српски народ буде чврсто укотвљен у Европи”, истакао је Мекејн.

Он је додао да, „иако то временски остаје неизвесно, изгледа јасно да ће Косово на крају постати независно”.

Амерички сенатор је напоменуо да „уз независност иду домаће и међународне одговорности, а то значи очекивање да ће влада у Приштини штити мањине, ухватити се у коштац са криминалом, сузбијати корупцију и водити одговорно своју спољну политику”.

Како је додао Мекејн, „од тога колико се буде суочавала са сваким од тих питања, зависиће време стицања независности”.

Он је закључио да ће трансатлантски савезници, Европа и Америка, ако постигну поменуте циљеве на Балкану, „ове године успешно закључити свој највећи демократски пројекат после Другог светског рата”.

На Трансатлантском форуму учествује и шеф дипломатије СЦГ Вук Драшковић, а данас ће бити одржана и расправа о развоју Балкана.


Izvor: Politika / (Бета)

NATO čvrsto na Kosmetu


SOFIJA - NATO ne planira da smanji broj svojih vojnika na Kosovu do kraja pre­govora o njegovom statusu, složili su se juče u Sofiji ministri zemalja članica Ali­janse.
Kako prenosi Rojters, o sudbini misije koju čini 17.000 vojnika Kfora raspravljalo se juče, drugog dana samita NATO koji se održava u Bugarskoj i kome su izme­đu ostalih, prisustvovali generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer i američki državni sekretar Kondoliza Rajs.
"Postoji opšti stav da trupe Kfora treba da ostanu na sadašnjem nivou dok se razgovori o statusu ne završe", rekao je novinarima u Sofiji portparol NATO Džejms Apaturai.
Na pregovore o statusu Kosova juče se u obraćanju učesnicima samita osvrnuo i generalni sekretar NATO. "Sve strane na Kosovu moraju biti spremne na ustup­ke, zato što su ustupci potrebni", rekao je Shefer.
"Lideri se moraju uzdržati od izjava koje ne pomažu odvijanju ovog procesa", na­veo je on, prema transkriptu koji je objavio NATO.


Izvor: Novosti / Beta

Ahtisari prokockao kompromis

Vreme za rešavanje načetih pitanja u bečkom dijalogu Beograda i Prištine oko decentralizacije Kosova i Metohije - curi, a već sledeće nedelje u austrijskoj prestonici otvaraju se nove teme. Poslednja runda razgovora, bez približavanja stavova, ostavila je gorki ukus na obe strane. O dosadašnjem toku pregovora, Leon Kojen, član pregovaračkog tima Beograda i savetnik predsednika Srbije, za "Novosti" kaže:
     - Mislim da je Ahtisarijev tim, dajući svoj predlog rešenja i insistirajući da on bude osnova dalje diskusije, proigrao šansu da se dođe do prihvatljivog kompromisa. Bez proširenih ovlašćenja i nadležnosti lokalne samouprave (u obrazovanju, kulturi, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, policiji, sudstvu, itd.) decentralizacija očigledno ne može da postigne osnovnu svrhu - da zaštiti srpsku i druge nealbanske zajednice od samovolje albanske vlasti i povrati im normalne uslove života. U inače glomaznom i nepotrebno komplikovanom predlogu Ahtisarijevog tima tih proširenih ovlašćenja i nadležnosti praktično nema, i to je - što se nas tiče - glavni razlog što se poslednja runda u Beču završila neuspehom. Ali, to ne znači da ćemo mi odustati od svojih zahteva u pogledu decentralizacije: oni i dalje ostaju na stolu i, kao sastavni deo naše platforme, razmatraće se kad se pređe na pregovore o centralnom pitanju, budućem statusu Pokrajine.
* Tema sledećeg sastanka u Beču 4. i 5. maja je formiranje novih opština sa srpskom većinom. Šta će biti naši ključni zahtevi?
     - Naš cilj je da se, svuda gde je to moguće u skladu sa prihvatljivim kriterijima, formiraju nove opštine sa srpskom većinom, što će biti ključno za opstanak srpske zajednice na Kosmetu i za povratak većeg broja interno raseljenih lica u Pokrajinu. Posebno je važno osigurati da se izmeni nenormalna situacija koja postoji od 1999. godine kada su Srbi proterani iz gotovo svih gradova u Pokrajini: projekt novih opština morao bi da obezbedi da Srbi više ne budu samo seosko stanovništvo, lišeno svih pogodnosti života u urbanoj sredini.
* Iz Beograda se sve više čuje da bi u dogledno vreme trebalo otvoriti i razgovore o budućem statusu a ne samo o „praktičnim pitanjima“ (decentralizacija, svojinska pitanja, zaštita crkava i manastira, itd.). Šta naš pregovarački tim želi ovim da postigne?
     - Tok bečkih pregovora pokazao je da Albanci sva pitanja najtešnje vezuju za svoju opciju nezavisnosti, što znači da dalje ignorisanje statusa nema mnogo smisla. Direktno sučeljavanje dveju opcija (suštinska autonomija nasuprot nezavisnosti), koje bi naravno uključilo i „praktična pitanja“, zato deluje kao prirodno rešenje. Uostalom, mandat koji je Ahtisari dobio od Kofija Anana izričito predviđa da on treba da organizuje takve razgovore između dveju strana.
* Funkcioneri iz SAD i Velike Britanije sve češće pominju nezavisnost, a potom takve izjave relativizuju. Nikolas Berns otvoreno je rekao da „izgleda da je cilj pregovora“ da Kosovo postane nezavisno. Prejudicira li se tako ishod pregovora?
     - Od zemalja članica Kontakt-grupe povremeno dolaze različiti signali u pogledu eventualne nezavisnosti Kosmeta: treba samo uporediti ono što kaže Džek Stro ili Nikolas Berns s onim što kaže Sergej Lavrov. Danas je teško reći šta takve izjave stvarno znače: to će se videti tek kada se, na osnovu onoga što se bude postiglo u pregovorima, bude pripremala nova rezolucija SB UN o Kosmetu i, pogotovu, kada se o njoj bude glasalo.
* U Srbiji ima onih koji tvrde da bi podela Kosmeta bila najbolje rešenje za nas, mada su ga Kontakt-grupa i Ahtisari izričito odbacili?
     - Ono što je ključno u ovom trenutku, to je biti protiv podele Srbije, do koje bi došlo ako bi Kosmet dobio bilo kakav oblik nezavisnosti. Srbija i Crna Gora je suverena država, i nametnuto otcepljenje dela njene teritorije, pa makar i rezolucijom SB UN, stvorilo bi eksplozivan presedan i ohrabrilo secesionističke pokrete u mnogim delovima sveta. Ukoliko se u Savetu bezbednosti bude odlučivalo na racionalan način, ova očigledna istina trebalo bi da prevagne nad simpatijama za aspiracije kosmetskih Albanaca.

Standardi u mestu
* Sledećeg meseca Savetu bezbednosti podnosi se izveštaj o ispunjavanju standarda na Kosmetu, i u Prištini se nadaju da će on biti pozitivan. Da li se nešto stvarno promenilo u ovom pogledu od izveštaja Kaja Eidea?
     - Ne bih rekao da ima pravog napretka. Albanci često menjaju ključne ličnosti (za relativno kratko vreme Haradinaja je zamenio Kosumi, a Kosumija Čeku), i to je svakog puta praćeno zaglušujućom retorikom dobrih namera, posle koje se ne desi ništa. Za Srbe u Pokrajini bitno je da najzad povrate svoja prava i počnu da žive kao ljudi: a to im neće doneti reči i gestovi koji ostaju bez stvarnih posledica.


Izvor: Novosti

Srbi i Albanci različito o statusu severne Mitrovice

Predstavnici Srpskog nacionalnog veća severnog Kosmeta predlažu da Severna Kosovska Mitrovica, zajedno sa Zvečanom, ima jednu opštinu, dok predstvanici kosovskih Albanaca zastupaju stav da Kosovska Mitrovica bude jedinstven grad.

Potpredsednik opštine Zvečan i predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosmeta Milan Ivanović izjavio je Tanjugu da se gradjani severne Kosovske Mitrovice izjašnjavaju za jedinstvenu opštinu severna Mitrovica i Zvečan zbog bezbednosnih, političkih, socijalnih i ekonomskih prilika. 'Mislim da je to jedinstveno milšljenje gradjana u Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu, a u vezi sa tim postoji inicijativa odredjenih tela iz Mitrovice i opštine Zvečan za stvaranje jedinstvene opštine, što će doprineti sigurnosti gradjana u ovom delu Pokrajine', rekao je Ivanović.

Premijer Kosova Agim Čeku rekao je da bi Kosovska Mitrovica trebalo da dobije status jedinstvenog grada u kome bi njeni gradjani živeli zajedno kao i pre 1999. godine. U izjavi mitrovičkom radiju 'Kontakt Plus' kosovski premijer je istakao da će budućim statusom gradjani Kosovske Mitrovice dobiti pravo da žive onako kako su živeli pre - zajedno, da se mogu slobodno kretati, da mogu raditi sa obe strane [Ibra], da imaju jedan fudbalski klub i da mogu zajednički koristiti dobra, poput bolnica, fakulteta i slično.

'To se sada odmah ne može desiti, ali je bitno trasirati put i imati dobru volju. To je proceš pomirenja koji traje i koji uvek uspeva samo treba malo vremena i političke volje', smatra Čeku. Predsednik opštine Kosovska Mitrovica, sa sedistem u južnom delu grada, Murselj Ibrahimi izjavio je da u vezi decentralizacije podržava stav albanskog pregovaračkog tima koji severni i južni deo Mitrovice vide kao jedinstvenu opštinu u kojoj ne bi bilo, kako je rekao, etničkih koridora. 'Zatražili smo da se poštuju kriterijumi za decentralizaciuju, da se decentralizacija sprovede u službi gradjana, a ne da se stvaraju etnički koridori', rekao je on.

'Cilj je da se sprovede lokalna samouprava što bliža etničkim zajednicama i da se poštuju sva prava. Mi smo oduvek bili za to da se pridaje važnost standardima, slobodi kretanja, povratku na svoju imovinu, što je danas postignuto. Oduvek smo živeli u zajednici sa svim etničkim zajednicama i sa Srbima i dalje jesmo za zajednički život', rekao je Ibrahimi. Načelnik Kosovsko-mitrovičkog okruga Momir Kasalović rekao je da Srbi neće pristati na predlog kosovskih Albanaca, jer bi u tom slučaju kosovski Albanci kroz institucije 'pokušali da okupiraju severno Kosovo'.

'Ne možemo pristati na ono što predlažu Albanci, jer bi opštine - članice dobile ingerencije koje imaju mesne zajednice, a sve nadležnosti bile bi pod kontrolom grada', rekao je Kasalović. On je podsetio da su se Srbi zadržali samo u onim sredinama gde su imali vlast i da pretpostavlja da bi, ukoliko se prihvati ono što Albanci predlažu u vezi Kosovske Mitrovice, to dovelo do panike medju gradjanima, što bi uslovilo 'tiho iseljavanje' ljudi sa ovog područja.


Izvor: RTS

Premijer Kosova Agim Čeku objašnjava zašto Albanci žele nezavisnu državu Kosovo
Pošto više nema Jugoslavije, Kosovo mora biti nezavisno

Neki krugovi u Srbiji imaju šovinističke predrasude da Albanci nisu sposobni da imaju državu. Srbi treba sami da shvate da njihova perspektiva nije u razdvajanju od Albanaca nego u saradnji s njima

Kakvo je vaše viđenje budućnosti Kosova?
- Kosovo će već ove godine biti nova, šesta po redu nezavisna i suverena država nastala na prostoru nekadašnje SFR Jugoslavije, sa jasnim perspektivama da se uključi u evroatlantske integracije. Ili sedma posle referenduma o nezavisnosti Crne Gore.

Zašto tvrdite da je nezavisnost Kosova izvesna opcija?
- Nekoliko je suštinskih razloga za to. Nema više Jugoslavije u kojoj je Kosovo imalo status federalne jedinice. Kosovo je smešteno u državni okvir Srbije 1990. godine silom, a to nasilno i nedemokratsko stanje preko 90 odsto građana Kosova nikada nije priznalo. Nije ni međunarodna zajednica. Takva nasilna politika dovela je do rata. Taj je rat, kao i druge, Srbija izgubila 1999. godine. Demokratske zemlje sveta su angažovane za rešenje statusa Kosova i one će uvažiti demokratsku volju 95 odsto građana Kosova za nezavisnošću. Najvažniji je razlog taj što posle svega što se desilo i pri stanju koje sada imamo drugog rešenja osim nezavisnosti nema. To će biti važno i za mir i stabilnost u regionu.

Dužnost premijera ste preuzeli na početku razgovora o budućem statusu Kosova. Na šta će se usredsrediti vaš kabinet?
- Moja vlada i ja ubrzali smo aktivnosti na realizaciji standarda i rezultati su vidljivi. Takve ocene daju i predstavnici međunarodne zajednice upućeni u kosovska zbivanja. Slobodu kretanja i normalnu komunikaciju sa Albancima i institucijama vlasti uveliko imaju i Srbi. Međutim, za sve građane, pa i Srbe, glavno je pitanje ekonomskog razvoja i zapošljavanja. Ljudi treba da imaju od čega da žive. Zato je moja vlada u središte pažnje stavila privredu, energiju i obrazovanje. Takođe razvijamo dobre odnose sa susedima i to je naš doprinos stabilnosti u regionu.
   
Bojkoti iz Beograda

Na osnovu čega tvrdite da Beograd zloupotrebljava srpsku manjinu?
- Veliki broj Srba na Kosovu hteli bi da se uključe u rad institucija Kosova, da učestvuju na izborima i tako, zajedno sa Albancima, da utiču na svoju sudbinu. Ali prema instrukcijama iz Beograda, oni sve ovde bojkotuju. Nelogično je da tražite da vam probleme rešava neko drugi, a da vi u tome i sami ne učestvujete. Iluzija je ako beogradske vlasti misle da im kosovski Srbi mogu samo biti adut za ostanak Kosova u Srbiji.
   
Odbrambeni rat

Kako reagujete na optužbe iz Beograda da ste za vreme rata činili zločine?
- I takve optužbe iz Beograda dokaz su nastavka Miloševićeve politike po kojoj je zločin činio svako ko se branio od agresije njegove ratne mašinerije i zločina zbog kojih mu je sudio Haški tribunal. Učestvovao sam u odbrambenom ratu.

- Da li su kosovske institucije spremne da preuzmu odgovornost upravljanja Kosovom?
- Kosovo već ima sve institucije normalne demokratske i funkcionalne države. Ne zaostajemo u odnosu na države u okruženju. I problemi i negativne pojave su nam slični. Preko 90 odsto javnih funkcija finansiramo iz sopstvenog budžeta. Imamo određene probleme i ograničenja zbog nerešenog ustavnog statusa. Ovaj narod je i u vreme Miloševićevog okupatorskog režima, ne priznajući taj režim, organizujući se kroz svoje političke partije i paralelne institucije, pokazivao vitalnost i sposobnost samoorganizovanja, funkcionisanja i preživljavanja. U slobodnoj državi biće to mnogo lakše.
Jedino u nekim krugovima u Srbiji ima šovinističkih predrasuda da Albanci nisu sposobni da imaju državu.

Da li je Kosovo u ekonomskom i svakom drugom pogledu spremno za nezavisnost?
- Svakako da jeste. Zato što ima snažnu podršku, pa i imperativan zahtev 95 odsto stanovništva za nezavisnost. U svakom drugom pogledu, sa infrastrukturom vlasti, sa svojim privrednim i finansijskim kapacitetima, Kosovo ne zaostaje iza nekih zemalja u regionu.
Uostalom, uslove za funkcionisanje nezavisne države niko neće unapred da nam stvori. Mnoge su države krenule od ničega. Mi već imamo dosta toga. Nastajanje država ne diktiraju samo prethodno ispunjeni ekonomski i drugi uslovi već političke i druge okolnosti. Bez države i državnosti svi ti potrebni kapaciteti neće se nikada sami od sebe razvijati. Narodi formiraju države da bi razvili te kapacitete.

Da li ste zadovoljni tokom razgovora u Beču?
- Zadovoljan sam. Na tim razgovorima krenulo se od rešavanja praktičnih pitanja, kao što su decentralizacija, položaj etničkih manjina, zaštita kulturno-istorijskog nasleđa. Naši stavovi korespondiraju sa onim za što se zalažu posrednici u razgovorima gospoda Ahtisari i Rohan. Kada se za ta pitanja definišu rešenja, nezavisnost Kosova neće biti sporna.

Da li je moguć kompromis između Beograda i Prištine kada je reč o decentralizaciji?
- Kada govorimo o decentralizaciji, naš je pristup građansko-demokratski i teritorijalni, a sa srpske strane zastupa se princip etničke podele koji nije ni dobar ni prihvatljiv. Stavovi naše strane i međunarodnih posrednika su bliži, pa će se naći prihvatljivo rešenje na ovoj osnovi.

Ako ne bude postignut kompromis, da li će Priština prihvatiti sadašnji status kvo i protektorat UN ili EU?
- Svi u međunarodnoj zajednici i mi, na Kosovu, slažemo se da je sadašnja Misija UN iscrpla svoju funkciju i da je potrebno rešiti status Kosova. Niko ne razmišlja da je status kvo rešenje. Svi se slažemo da nema povratka na stanje pre 1999. godine, a to znači da nema jurisdikcije Srbije nad Kosovom. Pošto trećeg rešenja nema, Kosovu predstoji nezavisnost.

Kako vidite rešenje za Kosovsku Mitrovicu?
- Naš projekt za decentralizaciju podrazumeva rešenje i za Mitrovicu. Imaće dve opštinske zajednice, ali sa nekim važnim jedinstvenim funkcijama jedinstvene opštine i verovatno za izvesno vreme se međunarodnim administratorom. Ne želimo prenagljena rešenja niti da ugrozimo opstanak Srba na severnom delu grada. Tako će i Mitrovica biti reintegrirana u pravni, politički i sigurnosni sistem Kosova.

Šta će Vlada Kosova preduzeti da bi Srbi Kosova živeli bez straha i da, kao sav ostali svet, bezbedno žive, putuju Kosovom, rade..?
- Vlada i sve institucije Kosova i nadalje će činiti sve da Srbi, kao i svi drugi građani ni u čemu ne budu uskraćeni u svojim pravima zbog svoje etničke pripadnosti. Za razliku od posleratne gorčine zbog pretrpljenih patnji u ratu, sada vlada ima i podršku većinskih Albanaca kojima je jasno da bi doveli u pitanje svoju i budućnost Kosova ako nasrću na bilo čiju slobodu, bezbednost i dostojanstvo zbog etničke pripadnosti. Mi hoćemo i imamo pravo na državu, a država mora da preuzme odgovornost za bezbednost i ravnopravnost svih svojih građana. Čak i onih koji ne vole tu državu.

Izrazili ste spremnost da sarađujete sa Srbima. Da li ste spremni da prihvatite njihove zahteve koji se, pre svega, odnose na decentralizaciju i bezbednost?
- Kosovski Srbi su naši građani i ja ću s njima sarađivati kao sa svim drugim građanima. Što se tiče bezbednosti, ne samo da hoćemo nego moramo da im pružimo bezbednost kao i drugim građanima. Kada je reč o decentralizaciji, Srbi, kojih ima pet ili šest odsto na Kosovu, treba da shvate da njihova perspektiva nije u razdvajanju od Albanaca i drugih po etničkim i administrativnim linijama nego u saradnji s njima.

Kako vidite budućnost odnosa između Prištine i Beograda?
- Odmah po ostvarenju nezavisnosti Kosova želimo normalizaciju odnosa sa Srbijom, kao i sa drugim susednim državama. To je u obostranom interesu, a i važan uslov da pristupimo evropskim integracijama. To će se desiti brže i lakše ako Srbija iskorači iz prošlosti i okrene se budućnosti.

Ekipa Glasa

Izvor: Glas Javnosti

Dijalog u Kosovskoj Mitrovici   
Kosovska Mitrovica -- Televizija B92 emitovala je snimak debate Srba i Albanaca iz Mitrovice koja je održana u organizaciji Balkanske istraživačke mreže.

Više od četrdeset Srba i Albanaca uzelo je učešća u razgovoru koji je održan u sedištu Misije UN-a za Mitrovicu, pored mosta koji razdvaja te dve zajednice. Tokom debate pokrenuto je i pitanje statusa Kosovske Mitrovice, što će biti i tema naredne runde srpsko-albanskih pregovora u Beču.

Bivši kosovski premijer Bajram Redžepi nije želeo da govori o detaljima prištinskog plana za Mitrovicu navodeći da je pregovarački tim odlučio da predlog neko vreme bude tajan: " Ja sam bio za to da ovo bude transparentno od prvog dana i da se o istom vodi debata, medjutim, političko-strateška grupa i pregovarački tim imaju svoja pravila i pošto je reč samo o planu rada, koji još uvek nije definisan, oni žele da neke od pojedinosti budu predstavljene tokom razgovora u Beču. Čak i gospodin Roan koji ga je tražio nije dobio taj dokument, tako da je to njihova strategija“.

Predstavnik Srpskog nacionalnog veća Nebojša Jović naveo je da Srbi nemaju jedan plan za Kosovsku Mitrovicu, da su spremni na kompromis i da analiziraju sve predloge. Jović je istakao da SNV trenutno nudi tri predloga za status tog grada: " I naš predlog je da je najbolje rešenje za severnu Mitrovicu da ona dobije status posebne opštine, odnosno jedno od najboljih rešenja. Dakle da dobije opštinu, ali da ima institucionalnih veza i obaveza s južnom Mitrovicom. To je bio drugi predlog, a treći predlog koji trenutno za nijansu ima prednost, jeste da se severna Mitrovica pripoji Zvečanu, gde bismo imali stabilnu opštinu. Imamo neku prirodnu granicu, ne državnu, već opštinsku“.

Bajram Redžepi je predložio formiranje dve podopštinske jedinice jedne opštine koje će imati svog predsednika opštine, svoju skupštinu i lokalnu vladu, a celokupnom organizacijom upravljaće medjuanrodni predstavnik. Nebojša Jović ocenio je taj plan kao ne praktičan: " Možemo pričati o Mitrovici, ali pre Mitrovice moramo tražiti formiranje isto za Peć, da tamo napravimo plan gde imamo dve opštine. To nije uslov za Mitrovicu, mi ne postavljamo uslove, samo razgovaramo. U Peći, Đakovici, Prištini uopšte nemate srpskog življa. Hajde da tamo pravimo multietničnost, pa kad ovaj program gospodina Redžepija bude preslikan na Peć, Gnjilane, Prištinu, mi ćemo ga oberučke prihvatiti i za Kosovsku Mitrovicu“.

U javnoj diskusiji su još učestvovali i Miomir Dašić, trener košarkaškog tima BAMBI, Taip Kabaši, trener rukometnog tima Trepča, Edon Ramadani, muzičar iz benda 'Marigona' i Miodrag Radović, muzičar iz benda 'Lazy'. Jeta Džara, direktorka BIRN-a za Kosovo, bila je moderatorka debate.


Izvor: B92

Spisak zahteva Beograda tajna      
Priština, Beograd -- Uoči nove runde pregovora Beograda i Prištine predstavnici Beograda žele da otkriju spisak zahteva s kojim će nastupiti.

Uoči nove runde pregovora Beograda i Prištine u Beču, predstavnici beogradskog tima demantuju nagađanja da će tražiti 25 srpskih opština, ali ne žele da otkriju spisak zahteva u pregovorima. Istovremeno, neki predstavnici Srba na Kosovu pripremaju novi plan o decentralizaciji.

Pregovarački tim zvaničnog Beograda odlazi u Beč 4. maja s novim spiskom zahteva. Spisak je za sada tajna, ali, kako se saznaje, obuhvata mnogo više od onog što su Albanci spremni da ponude. Iako ne želi da precizira koliki će broj opština srpska strana tražiti u pregovorima u Beču, Marko Jakšić, član pregovaračkog tima, kaže da se taj spisak neće zaustaviti na pet opština koje već pripadaju Srbima.

"Mi hoćemo da kažemo međunarodnoj zajednici kakvi su naši planovi, da ona kaže Albancima i da zajedno spreme strategiju. Da se to ne bi desilo sad, naš predlog mora ostati deo tajne, kako ćemo da nastupimo", kaže Jakšić i dodaje da decentralizacija nikako ne sme predstavljati kompenzaciju za nezavisno Kosovo.

S druge strane, predstavnik Srpske liste za Kosovo i Metohiju Ranđel Nojkić kaže da će, ako propadne plan o decentralizaciji zvaničnog Beograda, ta koalicija izaći u javnost sa svojim planom. "Ako bude nerealnih zahteva vezano za broj opština mi ćemo izaći sa svojim planom. Taj svoj plan ćemo pre svega predati Beogradu, a onda i relevantnim faktorima", kaže on.

Ono što je izvesno i oko čega se slažu predstavnici najrelevantnijih političkih opcija u Srbiji, jeste da je za njih nezavisno Kosovo neprihvatljivo. Konačan ishod, ako je sudeći prema izjavama međunarodnih predstavnika, biće  poznat do kraja godine.


Izvor: B92