Beograd spreman za priču o statusu

Osnovni problem treće runde pregovora o decentralizaciji Kosova i Metohije bile su vertikalne veze srpskih opština sa Beogradom, odnosno statusni aspekt decentralizacije oko kojeg su dva pregovaračka tima ostala na dijametralno suprotnim stranama.

„Politika” saznaje da srpski pregovarački tim sada traži da se u skorije vreme pređe na direktne razgovore o statusu pokrajine. Do sada je preovladavalo uverenje da nije u interesu srpske strane da se status hitno rešava, jer to ide naruku albanskoj strani u pregovorima.

Međutim, Beograd je svestan da posrednici u pregovorima u svakom času mogu da preseku stvar. Ovdašnja procena je da ne bi bilo dobro da neko iz međunarodne zajednice preuzme odgovornost za sudbinu Kosova pre nego što srpska strana jasno iznese svoje predloge o budućem ustavnopravnom statusu pokrajine. Deo platforme o Kosmetu koji sadrži taj ustavnopravni aspekt nikada nije javno obelodanjen. Postoji procena da ne bi bilo dobro da međunarodni posrednici intervenišu u pregovorima u prilog jednoj strani pre nego što Beograd jasno iznese svoj stav.

Tako su se u trenucima kada su razgovori dolazili do tačke potpunog neslaganja i konflikta, predstavnici međunarodne zajednice trudili da atmosferu ohlade usmeravajući razgovor na druge, manje sporne tačke. Srpski stav je bio dosta tvrd i nepokolebljiv, a „Politika” saznaje da su članovi albanske delegacije dva puta tražili „tajm-aut” kako bi se konsultovali sa Prištinom.

Ranije je procurilo iz Vašingtona da zapadne članice Kontakt grupe žele da Beograd u ranim fazama pregovora osvoji neke pozicije (kada je decentralizacija u pitanju) kako bi se stvorio utisak da je i albanska strana spremna na kompromis. Beogradski pregovarači sada, međutim, u nezvaničnim kontaktima saopštavaju da im se čini da Albanci „nisu spremni ni na ustupke u malim stvarima”.

Kako je posle pregovora saopštio zamenik specijalnog izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Alber Roan, „koncept srpske strane oslanja se na široku autonomiju za srpske opštine, sa ograničenom ulogom centralnih vlasti, dok albanska strana, naprotiv, zahteva jaku ulogu centralne vlasti”.

Predsednik Koordinacionog centra za KiM Sanda Rašković-Ivić naglašava za „Politiku” da su decentralizaciju svi u početku smatrali statusno neutralnim pitanjem:

„Ali u jednom trenutku to pitanje je postalo povezano s konačnim statusom, jer nije svejedno kakav će status biti ako se dozvole vertikalne veze Beograda i srpskih i drugih nealbanskih opština”, kaže ona.

Tokom razgovora došlo je i do neslaganja pregovaračkih timova u vezi sa finansiranjem opština. Varijanta koju zahteva srpska strana odnosi se na potpuno finansiranje srpskih opština u određenim resorima, kao što su zdravstvo, školstvo i socijalna pitanja, dok albanska strana nije spremna da uvaži stoprocentno finansiranje, odnosno pristali bi na to ukoliko sav novac ide preko centralne banke u Prištini.

„Ako su te veze stoprocentne, onda to implicira da nema nezavisnosti Kosova i Metohije. A ako se takve veze ne dozvole sa Beogradom, ili ako idu preko Prištine – onda se implicira da Kosovo plovi ka nezavisnosti”, kaže Rašković-Ivić.

Iako je u kuloarima bečkog dvorca izrečen stav da će međunarodna zajednica, ukoliko se ne dođe do zajedničkog rešenja, pat-poziciju preseći ponudom koja glasi „uzmi ili ostavi”, međunarodni posrednik Roan je izrazio nadu da se „srednjim rešenjem” mogu premostiti velike razlike u konceptima pregovaračkih timova. Odbacujući mogućnost da bi to „srednje rešenje” počivalo na principu „uzmi ili ostavi” Roan je za Bi-Bi-Si rekao:

„Ne verujem da ćemo pronaći kompromis koji će biti prihvatljiv za obe strane, ali možemo da definišemo kompromis za koji mislimo da je razuman i koji će biti tačno na sredini između pozicija dveju strana”.

U skladu sa pronalaženjem kompromisnog rešenja, najavljena je „šatl diplomatija” koja će početi 17. aprila i tokom koje će svaka strana dobiti mogućnost da sačini koncept, principe i granice novih opština sa srpskom većinom, a jedna od tema će biti i status Kosovske Mitrovice.

Član srpskog pregovaračkom tima Goran Bogdanović rekao je da očekuje da dobar deo srpskih primedbi bude uvršten u taj dokument, jer „naš koncept decentralizacije vodi ka kompromisu i poklapa se sa principima decentralizacije Saveta Evrope”.

„Mi tražimo da nove opštine budu multietničke, sa jasnom srpskom većinom. Težićemo da formiramo što više srpskih opština u sredinama gde su Srbi opstali i gde su živeli pre 1999. godine. Nadam se da će albanska strana imati razumevanja za naš zahtev, jer je to jedini način za opstanak Srba i povratak prognanih, ukoliko to žele”, zaključio je Bogdanović.

Ukoliko do sporazuma ne dođe, zamenik specijalnog izaslanika Roan je rekao da će se zaključiti da u toj oblasti nema sporazuma, a onda bi „ostala mogućnost da se oko toga postigne dogovor kasnije, kada počnu razgovori o tome kakav će biti status Kosova”. Pošto ni jedna od strana u razgovorima do sada nije ispoljila nameru da odstupi od svojih stavova, Roan je izjavio da će „ukoliko nikako ne dođe do sporazuma obavestiti generalnog sekretara UN i Savet bezbednosti i – tražiti uputstvo „šta dalje”.

Zanimljivo je da je šef Unmika Seren Jesen-Petersen odlučio da na sutrašnji sastanak premijera zemalja jugoistočne Evrope u Bukureštu povede i predsednika kosovske vlade Agima Čekua.

Poznavaoci spoljne politike tvrde da domaćini, koji su zbog vlastitih problema sa brojnom mađarskom nacionalnom manjinom odlučno protiv nezavisnosti Kosova i Metohije, neće propustiti priliku da gostima iz Prištine pošalju svoje odlučne poruke.


Izvor: Politika

Sporazum da bude iznad zakona
Naša strana insistira da srpske donacije idu direktno na račun opština gde je srpsko stanovništvo u većini, Albanci se tome oštro protive

BEOGRAD - Pregovori u Beču nisu dali željene rezultate, ali srpska strana neće popustiti u svojim zahtevima, bez obzira što je atmosfera pregovora sve opuštenija i što su obe strane shvatile da je razgovor jedino rešenje, kaže za Glas Aleksandar Simić, član pregovaračkog tima i savetnik premijera Srbije.

- Na političkom nivou nećemo prihvatiti nikakvu formulu "uzmi ili ostavi". Albanska strana nije prihvatila da srpske opštine imaju direktnu vezu sa Republikom Srbijom, dok mi tražimo da ih Srbija pomaže direktno na planu logistike, kadrova i finansija- kaže Simić i dodaje da je pitanje finansija bilo jedna od tačaka gde su pregovori "zapeli". Naime, kako kaže Simić, Albanci smatraju da finansijska pomoć iz Srbije treba da bude uplaćivana preko budžeta, dok je zahtev srpske strane da donacije budu direktno uplaćivane opštinama. Ako bi se donacije slivale u prištinski trezor, kosovske vlasti bi mogle da ga rasporede onako kako misle da treba, a ne u svrhu u koju su uplaćene.

- Albanci mogu imati samo nadzor, ali ne i kontrolu nad sredstvima iz donacija koje bi, kako je u osnovi i prihvaćeno, trebalo da budu uplaćivane direktno opštinama, navodi Simić..
Suština neslaganja je, prema Simićevim rečima, i u modelu decentralizacije, ali i u "težini"koji će imati sporazum kada se konačno postigne.

- Sporazum koji postignemo mora imati nadzakonski karakter kako se njegove odredbe ne bi mogle promeniti u parlamentu. Dakle, tražimo da Srbi dobiju ustavne garancije, ali albanska strana traži da dogovor bude takav da ga parlament može izmeniti- objašnjava Simić i dodaje da pored ovih, pregovarače čekaju i druga nerešena pitanja koja se tiču ekonomije, privatizacije, ali i crkava i manastira. On je dodao i da će ozbiljne razlike u stavovima dveju strana biti ugrađene u sledeći dokument.

Predstavnik Srba sa Kosova i Metohije, član srpskog pregovaračkog tima Goran Bogdanović najavio je da će u sledećoj rundi pregovora o decentralizaciji južne srpske pokrajine, zakazanoj za 4. maj u Beču, na dnevnom redu biti i severna Mitrovica i formiranje novih opština.

- U trećoj rundi smo se složili da naše primedbe na predočene koncepte stavimo na papir i uputimo zameniku izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije Alberu Roanu koji će uporediti razlike i sličnosti, i izraditi dokument u kojem će ponuditi svoja rešenja. Očekujemo da dobar deo naših primedbi bude uvršten u taj dokument jer naš koncept decentralizacije vodi ka kompromisu i poklapa se sa principima decentralizacije Saveta Evrope", objašnjava Bogdanović. On očekuje i da će međunarodni posrednik krenuti u "šatl-diplomatiju", te da će kroz posete Beogradu i Prištini pokušati da približi stavove pregovaračkih timova.


Izvor: Glas Javnosti

Spremni smo da o statusu Kosmeta razgovaramo odmah

Sjedinjene Američke Države nisu još zauzele konačan stav o budućem statusu Kosova. Da su se „prelomile” na jednu stranu, odnosno da su se odlučili za nezavisno Kosovo, oni bi, kao jaka i nimalo sramežljiva sila, to jasno i javno saopštili. Uostalom, prilikom trodnevne posete SAD ni od jednog zvaničnika nisam čula da je pomenuo reč nezavisnost. U SAD se sa mnogo pažnje prate pregovori u Beču i uzdaju se u to da će doći do kompromisa. Smatra se da je decentralizacija vlasti na Kosovu ključ za rešavanje problema, kaže za „Politiku” dr Sanda Rašković-Ivić, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i član srpskog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosmeta, nakon posete SAD.

Srpska delegacija, u kojoj su, pored naše sagovornice, bili i dr Dušan Bataković, savetnik predsednika Srbije, i dr Nenad Popović, šef Ekonomskog tima za jug Srbije i Kosmet, boravila je u Vašingtonu od 29. marta do 1. aprila. Uverili su se, kaže naša sagovornica, da se Amerikanci ponašaju kao predstavnici najjače sile u svetu i u skladu sa svojim mentalitetom. Oni za probleme hoće brza i efikasna, a ponekad i instant rešenja. Smatraju da se rešenje za Kosmet mora naći ove godine. Mi smo im, međutim, saopštili, kaže dr Sanda Rašković-Ivić, da rešenje treba da se nađe u direktnim pregovorima i putem kompromisa. To je, dodaje ona, i stav Evrope. „Zalažemo se za stabilno stanje na Kosmetu i za mir u regionu”, kaže naša sagovornica.

Sa kim ste razgovarali i kakvi su bili razgovori?

– Razgovarali smo sa predstavnicima Nacionalnog saveta za bezbednost SAD, zatim Stejt departmenta, ali i sa članovima srpskog kokusa u Kongresu SAD. Obradovala nas je činjenica da su nas članovi kokusa razumeli, kao i to da će još neki članovi američkog Kongresa postati članovi srpskog kokusa…Razgovori sa predstavnicima Nacionalnog saveta SAD i Stejt departmenta, odnosno sa Rozmari di Karlo, zamenikom pomoćnika sekretara za nacionalnu bezbednost, kao i sa Čakom Inglišom i njihovim timovima, bili su zanimljivi, teški i tvrdi – navodi dr Sanda Rašković-Ivić.

Šta to znači „tvrdi” razgovori?

– Recimo, Rozmari di Karlo je „tvrdo” insistirala na američkim stavovima o pogodnosti Agima Čekua za premijera Vlade Kosova, kao i potrebi da se opštine sa srpskom većinom finansiraju preko centralnih organa u Prištini, pa i u slučaju da novac dolazi iz Beograda. Zatim, tražila je da Srbi sa Kosmeta učestvuju u privremenim kosovskim institucijama samouprave. Gospođa di Karlo je tražila da mi, Srbi, prihvatimo američke stavove.

Da li ste prihvatili?

– Mi smo američke stavove uvažili i prihvatili, ali smo izneli naše stavove i argumente. Prvo, Agim Čeku, zbog sumnji da je počinio zločine nad Srbima u Hrvatskoj, kao i nad nealbancima i Srbima na Kosmetu, za Srbe nije prihvatljiv. Obraćanja Agima Čekua se, zbog navedenog, primaju sa velikim podozrenjem.

Kakav stav ste im saopštili o učešću Srba u privremenim kosovskim institucijama?

– Svojim sagovornicima u SAD smo rekli da Srbi neće da budu „dekoracija”, niti pokriće za navodne demokratske odluke, kao što je to bilo donedavno. Primera radi, od 72 amandmana koje su srpski poslanici podneli u Skupštini Kosova prihvaćena su samo dva.

Tako je bilo. Kako je sada?

– Nisu se još stekli uslovi da Srbi uđu u centralne institucije na Kosmetu. Mi ne želimo da postavljamo ljude na funkcije, već da oni budu birani na izborima na svim nivoima, od opština do vrha. Sa tim su se naši sagovornici u SAD složili, ali su rekli da oni ne žele dugo da čekaju na izbore.

Na pregovorima u Beču zapelo je, da tako kažemo, oko vertikalnih veza Beograda sa srpskim opštinama na Kosmetu. Može li se taj problem prevazići?

– Mi Srbi tražimo vertikalne veze u oblastima obrazovanja, zdravstva, kulture i religije. To je potrebno za Srbe, a za Albance bi trebalo da bude prihvatljivo. Mi ne tražimo da imamo vertikalne veze u oblasti policijskih poslova i sudstva. To smo saopštili i našim sagovornicima u SAD…Ako rešenje nekih životnih problema zavisi od statusnih, onda smo spremni da o statusu razgovaramo odmah. Mislim da će nas Amerikanci razumeti, jer su i oni za to da se u pregovorima pođe od konkretnog stanja na terenu. I još nešto moram reći. Gospođa Rozmari di Karlo je rekla da je posebno zainteresovana da se pozitivno reše problemi Srpske pravoslavne crkve na Kosmetu i „da joj se da pravo mesto na tim prostorima”.

Kako bi izgledali pregovori o statusu?

– Ako bi bilo razuma i dobre volje, pregovori o rešavanju problema na Kosmetu, kao i oni o budućem statusu pokrajine, vodili bi se na više nivoa. To znači da bi se razgovaralo u radnim grupama, koje su van pregovaračkih timova, i to o takozvanim tehničkim pitanjima. U radnim grupama pregovaračkih timova pregovaralo bi se o decentralizaciji. O budućem statusu Kosmeta razgovaralo bi se direktno, između Srba i Albanaca. Podsećam da je generalni sekretar UN Kofi Anan u svom pismu o ovlašćenjima njegovog specijalnog izaslanika u pregovorima napisao da je Marti Ahtisari dužan da organizuje direktne pregovore o budućem statusu Kosova između Srba i Albanaca.

Zna li se kakvi su naši stavovi?

– Mi ćemo naše stavove detaljno izneti u pregovorima o statusu. U ovom trenutku mogu da kažem, a to sam rekla i Rozmari di Karlo, da je suština u suštinskoj autonomiji. Želimo dobrobit i Srbima i Albancima. Želimo stabilnost i mir na Kosmetu, regionu i u Evropi.

Obnova ideje o podeli?

Šta je rečeno na konferenciji u okviru američko-srpskog dijaloga u Institutu „Vudro Vilson”?

– Na pomenutoj konferenciji se pojavila ideja koja liči na podelu Kosmeta, a koju Amerikanci nazivaju „prilagođavanje granica” stvarnoj realnosti. Da se razumemo, ovo nije ideja srpske, već američke strane. Amerikanci insistiraju na realnosti na terenu. A podaci kažu da su na Kosmetu Srbi i Albanci podeljeni. Po Amerikancima, logika nalaže da se na osnovu toga traži rešenje.

Ja sam na konferenciji iznela naš državni stav o Kosovu i Metohiji, koji podrazumeva suštinsku autonomiju za Kosmet u okviru Srbije i to sa visokim stepenom decentralizacije i rešenim ekonomskim pitanjima.


Izvor: Politika

Kosovo: Status i zamke   
Beograd, Njujork -- Prema nekim mišljenjima, o statusu Kosova treba razgovarati odmah, prema drugima ne treba žuriti, treći upozoravaju na zamke.

Šefica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković Ivić ponovila je stav srpske strane da je u pregovorima o Kosovu spremna da odmah razgovara o statusu. "Ako rešenje nekih životnih problema zavisi od statusnih, onda smo spremni da o statusu razgovaramo odmah. Mislim da će nas Amerikanci razumeti jer su i oni za to da se u pregovorima pođe od konkretnog stanja na terenu", rekla je ona za Politiku.

"Srbi traže vertikalne veze u oblastima obrazovanja, zdravstva, kulture i religije. To je potrebno za Srbe, a za Albance bi trebalo da bude prihvatljivo. Mi ne tražimo vertikalne veze u oblasti policijskih poslova i sudstva, a to smo saopštili i sagovornicima u SAD", kaže Sanda Rašković Ivić.

S druge strane, portparolka specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za status Kosova Martija Ahtisarija Hua Đijang kaže da Ahtisari i njegovi saradnici u narednih nekoliko meseci nemaju nameru da žure s pregovorima o statusu. Hua Đijang je za Politiku izjavila da će se međunarodni tim za pregovore narednih nekoliko meseci baviti temama koje su neutralne u odnosu na status, a to su decentralizacija, zaštita kulturne i verske baštine, prava manjina i ekonomska pitanja, rekla je ona i dodala da će status Kosova doći na red u bliskoj budućnosti, ali nije htela da precizira rok.

Profesor političkih nauka na Nacionalnom univezitetu za pitanja odbrane, stručnjak za Balkan, Stiven Majer ocenio je da će srpska strana u nastavku pregovora o Kosovu biti suočena s najmanje šest "zamki". On je za Glas Amerike rekao da je prva zamka to što su pregovori o decentralizaciji u funkciji aktivnosti koje vode u pravcu nezavisnosti. "Druga zamka je problem nefleksibilnosti međunarodne zajednice, Kontakt-grupe i posebno SAD, koja nije spremna da prilagodi ili promeni postojeća gledišta, već je zauzela krut stav, na koji bi trebalo uticati. Treća zamka je teza da bi fleksibliniji stav Srbije o Kosovu doprineo njenom bržem učlanjenju u Evropsku uniju i uopšte njenoj integraciji u zapadne strukture, što se neće dogoditi. Četvrta važna stvar jeste da srpska strana mora biti veoma pažljiva u pogledu formulacija koje koristi u javnim saopštenjima, da sebe ne bi dovela u ćorsokak. Poslednjih nedelja sam primetio da se ta saopštenja odnose na nezavisnost ili temeljnu decentralizaciju, dok se zanemaruje konačan cilj, a to je visok stepen autonomije Kosova i suverenitet Srbije nad Pokrajinom. Peta stvar je nesposobnost srpske strane da pridobije i angažuje savezničke zemlje u Kontakt-grupi, posebno Rusiju, a šesta je navodna potreba brzog rešenja kosovskog pitanja, do kraja ove godine. Vremenski rok je veštački isforsiran jer za to nema stvarne potrebe, a prihvatanjem ishitrenog rešenja srpska strana bi mogla da izgubi prednost koju ima", kaže Majer.

On navodi da u delu međunarodne zajednice i posebno SAD postoji želja da Srbi budu kažnjeni zbog uloge u ratovima na prostoru SFRJ. "Srbi su nedavno sahranili Slobodana Miloševića i mislim da bi svi trebalo da ga sahranimo i zaboravimo, a ne da međunarodna zajednica i dalje bude talac situacije iz devedesetih kada je reč o Kosovu i Srbiji", zaključuje Majer.

Čeku: Srpska strana nudi ekstremna rešenja

Kosovski premijer Agim Čeku ocenio je da srpska strana za budućnost Kosova nudi "ekstremna rešenja koja nisu u skladu s međunardonim normama". "Ne postoji nijedan jak argumnet protiv onoga što nudimo i garantujemo Srbima na Kosovu i onoga što garantujemo međunarodnoj zajednici, a to je da će Kosovo biti stabilna država za sve", rekao je Čeku novinarima u Bukureštu.

Čeku boravi u Bukureštu gde se održzava samit posvećen stvaranju zone slobodne trgovine u regionu, ali nije zvanični učesnik tog skupa.

Premijer Kosova kazao je i da je (američki diplomata Ričard) "Holbruk u pravu kad kaže da Srbija mora da izabere između Kosova i Evrope". "Ako izabere Kosovo, izgubiće i jedno i drugo", dodao je Čeku. Na pitanje šta je kosovska vlada učinila na zaštiti prava Srba na Kosovu, Čeku je odgovorio da "to ne može da se učini za jedan dan, ali da kosovska vlast stvara klimu u kojoj vlada suživot".


Izvor: B92

Obrad Kesić, politički analitičar, o južnoj srpskoj pokrajini

Još nam nisu oteli Kosovo

Neprestano nam neko dolazi da nas ubeđuje kako je nezavisnost gotov posao, a da je zaista tako, ne vidim zašto bi dolazili po saglasnost

Vreme koje ne provodi u ubeđivanju američke administracije da bi nezavisnost Kosova i Metohije bio pogrešan potez, Obrad Kesić provodi u ubeđivanju Srba da južna srpska pokrajina još nije izgubljena. Veliko je pitanje šta je u ovom trenutku teži i uzaludniji posao, ali je ovaj analitičar američke spoljne politike iz Vašingtona ubeđen da ishod pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije nije unapred poznat.

- Pregovori će biti težak i veoma bolan proces, ali će na kraju svako morati da napravi ustupak - rekao je Kesić u intervjuu za Glas javnosti.
- Srbi će morati da naprave ustupak, kada je reč o suverenitetu, a Albanci će morati da naprave ustupak u smislu teritorije i nezavisnosti. Problem je u tome što se misli kako će eventualno nametnuto rešenje ići u korist Albanaca, da oni ne moraju nikakve ustupke da naprave. Smatram da to nije tačno. Jer, non-stop nam neko dolazi iz Amerike i Evrope, kao što je Ahtisari i njegova ekipa, da nas ubeđuje kako je nezavisnost gotov posao, a da je zaista tako, ne vidim razlog zašto bi dolazili da traže saglasnost od Beograda.
      

OPASNA PORUKA

Koliko je američka administracija svesna mogućnosti narušavanja stabilnosti u regionu ukoliko se ispune zahtevi kosovskih Albanaca?
- Srbija je sada daleko od one "nacionalističke Srbije" kakvom bi mnogi želeli da je predstave. Ako Amerika nastavi sa ovakvom politikom, mogu napraviti upravo takvu Srbiju, a smatram da je to veća pretnja za američke interese od eventualnih oružanih sukoba sa ekstremistima na Kosovu. Na kraju, ako kažete da se plašite oružanih sukoba, pa iz tog razloga date Kosovu nezavisnost, onda je to poruka svim manjinama u svetu da se naoružaju, da budu odlučni, da ubijaju i da budu spremni da ginu, ali da će zauzvrat dobiti nezavisnost.
      
   
   

Zapad jednom je već izborio islamskim ekstremistima državu na Balkanu, odnosno Bosnu i Hercegovinu. Hoće li se slični scenario ponoviti i u slučaju KiM?

- Kada je izašao izveštaj povodom 11. septembra, u njemu su se našli jasni dokazi da je veliki deo napada na Ameriku priprema baš u Bosni. I bez toga postoji u evidenciji niz drugih direktnih dokaza koji povezuju Al kaidu sa ratom u Bosni. Problem je u tome što ni demokrate ni republikanci neće da priznaju da je upravo američka administracija otvorila vrata islamskim ekstremistima u prodoru na Zapad. Naravno, treba imati u vidu i da su Amerikanci prvi put u Bosni naišli na muslimane koji nisu Arapi i da su na tom primeru hteli da pokažu kako oni, zapravo, nemaju ništa protiv muslimana, da njihova politika nije antiislamska i da postoje mesta u svetu gde će oni da brane muslimane. A, kao što znate, nisu dobili nikakve poene kod muslimana. Naprotiv, većina muslimana krivi Ameriku što ranije nije reagovala u Bosni.

Možemo li se, ipak, nadati da je u međuvremenu američka administracija uvidela grešku, koju sada neće ponoviti na primeru Kosova?
- Teško. Jer, prvenstveni cilj Amerike na Kosovu jeste da povuče svoje trupe odatle, a ako Albanci ne budu dobili nezavisnost, pretpostavlja se da će doći do novih sukoba, a da će se na meti Albanaca ovoga puta naći trupe međunarodne zajednice. Dakle, u tom slučaju povlačenje ne bi bilo moguće. Druga je stvar što bi trebalo više da ih plaši nestabilna Srbija, nego mogućnost novih oružanih sukoba sa kosovskim Albancima. I zato treba vlada u Srbiji da im otvori oči i da im pokaže da treba Srbiju da poštuju kao jednu normalnu, demokratsku državu.

Verujete li da su aktuelni političari u Srbiji zreli da se izbore za rešenje kosovskog pitanja koje će ići na ruku našim nacionalnim interesima?
- Reći ću samo da sam u tom smislu ohrabren činjenicom da je ovo trenutno jedino političko pitanje oko koga postoji konsenzus svih političkih činilaca u Srbiji.

Osim što su srpski radikali zatražili da, u slučaju nezavisnosti KiM, Skupština Srbije proglasi okupaciju...
- Ja bih čak rekao da je to konstruktivno. Jer, treba ljudi da se plaše šta će se desiti sa Srbijom ako Kosovo postane nezavisno. U tom kontekstu, mislim da je ta izjava radikala korisna. Drugo, međunarodna zajednica mora da bude svesna da Srbi nisu prihvatili da izgube Kosmet, a do sada je vladalo upravo takvo mišljenje. "Srbi mogu bez Kosova, ali se foliraju", što je potpuno pogrešno tumačenje aktuelne političke volje. Nije u pitanju da li će Srbi ratovati za Kosovo već da je ono značajno za stabilnost i napredak zemlje.


Izvor: Glas Javnosti \ A. Jovanović

Formiran ekonomski tim za jug Srbije i za Kosovo i Metohiju
 
Osnovni zadatak Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije je izrada i sprovodjenje dugoročne ekonomske strategije privrednog razvoja juga Srbije i srpskih zajednica na Kosmetu i stvaranje uslova za formiranje novih radnih mesta i privlačenje investitora, izjavio je šef tima Nenad Popović.

'Postavili smo cilj da u roku od šest meseci izradimo dugoročnu ekonomsku strategiju koja će kasnije da bude uključena i u dugoročnu ekonomsku strategiju razvoja Srbije do 2012. godine, a prve rezultate možemo da očekujemo veh sledeće godine', istakao je Popović prilikom predstavljanja članova tima.

Popović je rekao da će se tim baviti i dnevnim problemima na Kosmetu, ukazavši da je energetska situacija u Pokrajini katastrofalana i da se zajedničkim snagama sa UNMIK-om i albanskom stranom može naći rešenje kako bi žitelji pokrajine sledeću zimu dočekali u boljoj situcaiji.

On je dodao da će Ekonomski tim raditi i na pružanju podrške pregovaračkom timu u ekonomskom delu pregovora o konačnom statusu pokrajine.

Prema Popovićevim rečima, tim je od početka rada imao veliku podršku od predsednice Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sande Rašković -Ivić i predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije Rasima Ljajića.

Rašković-Ivić, koja je prisustvovala prvoj sednici tima, ukazala je da bez poboljšanja ekonomskog standarda stanovništva i povećanja zaposlenosti nema mira i stabilnosti u Pokrajini.

Ona je istakla da je u srpskim enklavama na Kosmetu nezapslenost i do 90 procenata, da 10.500 porodica žive od socijane pomoći, dok je oko 50.000 ljudi izgubilo posao i tim ljudima se mora pomoći.

Rašković-Ivić je istakla da Kosmet ima odlične mogućnosti za privredni razvoj i naglasila da razvoju malih i srednjih preduzeća treba posvetiti posebnu pažnju, jer je u njima budućnost svetske privrede uopšte.

Sanda Rašković- Ivić izjavila je da su direktni pregovori srpske i albanske strane jedini način koji mogu da dovedu do konačnog rešenja statusa Pokrajine. Ona je komentarišući pismo Kontakt grupe u kome se navodi da se do rešenja statusa Pokrajine ne mora doći direktnim pregovorima, istakla da 'direktni pregovori o svim statusnim pitanjima treba da nas dovedu do dogovora koji će biti krunisan nekom novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN'.

U Ekonomskom timu Popović je okupio eksperte iz 11 oblasti privrede.

Za oblast trgovine u timu je zadužen predsednik Udruženja trgovine u Privrednoj komori Beograda Toplica Spasojević, za funkcionisanje infrastrukturnih sistema generalni direktor Elektroprivrede Srbije Vladimir Đordjević, a za privredni razvoj direktor Republičkog zavoda za razvoj Edvard Jakopin.

Koordinator tima u oblasti energetike je generalni direktor 'Elektrmreže Srbije' Dragan Vignjević, a u oblasti saobraćaja generalni direktor inistituta 'Mihajlo Pupin' Vladan Batanović. Pitanjima privatizacije baviće se profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Božidar Cerović, a socijalnim pitanjima direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Radovan Ristanović.

Za mala i srednja preduzeć zadužen je Dejan Trifunović koji u istoj oblasti obavlja funkciju u Privrednoj komori Srbije, za poljoprivredu savetnik u resornom ministarstvu Dragan Pušara, a za pitanja imovinsko-pravnih odnosa zastupnik SCG pred Evropskim sudom za ljudska prava Slavoljub Carić. Oblast finansija, bankarstva i investicionih fondova biće u nadležnosti gostujućeg profesora na londonskom Ekonomksom fakultetu Marka Malovića. Pored 12 eksperata, tim će imati i dvadesetak saradnika.

Ivić:Neprihvatljivo organizovanje seminara bez SCG

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sandra Rašković- Ivić ocenila je da je neprihvatljivo da liberalno-demokratska grupacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope [SE] inicira zatvoreni seminar o budućnosti Kosmeta, koji je će biti održan u Strazburu, bez predstavnika SCG.

Ona je, u otvorenom pismu koje je kasno sinoć potpisala i prosledila i našoj misiji u Strazburu, istakla da je ALDE grupacija koja organizuje seminar odbila svaku ponudu parlamentaraca SE i državnih organa SCG da učestvuju na seminaru i da time predstave informativne i suštinske podatke učesnicima.

Ivićeva je naglasila da ne postoji opravdan razlog da se liberalni demokrati uopšte upuste u razgovor o temi koja se tiče 'teritorije jedne demokratske i medjunarodno priznate suverene države, koja je takodje država članica SE'.

Zatvorenost seminara proističe iz činjenice da nijedan od parlamentaraca iz SCG nije član političke partije liberalno- demokratske orijentacije, napisala je ona i pozvala medjunarodne aktere da svojim autoritetom skrenu pažnju organizatorima na načela demokratije i razmene mišljenja i ponovo organizuju ovaj seminar tek pošto obezbede prisustvo SCG.

U zvaničnom odgovoru na dopis ambasadora SCG u SE Sladjane Price, generalni sekretar Mateo Sorinas izrazio je uverenje da će seminar obezbediti 'najopsežnije i najdetaljnije moguće ispitivanje predmeta', a Ivićeva je upozorila da, ipak, ostaje nejasno kako će tako 'dostojan cilj da bude ostvaren bez informacija koje bi mogla da pruži najpozvanija strana'.

Ona je rekla da je činjenica da liberalni demokrati čine samo mali segment na medjunarodnoj sceni i naglasila da 'svaki zaključak ili nalaz koji iznedre tokom seminara, čak i neobavezujući, neće imati snagu koja proizilazi iz dovoljne legitimnosti, tako da je verovatnije da će da stvori probleme, nego da ponudi rešenje'.

Pitanje Kosova i Metohije je od takvog značaja da mu je generalni sekretar Ujedinjenih nacija posvetio posebnu pažnju, imenovanjem specijalnog izaslanika za pregovore Beograda i Prištine, a, nasuprot tome, ovaj seminar ALDE grupacije ne može da bude doživljen drugačije nego kao parcijalan i neizbalansiran, ocenila je Ivićeva.



Izvor: RTS

Šef Unmika pod lupom javnosti zbog tolerisanja kriminala
Na Kosovu cveta kriminal

Granični prelazi izvan kontrole, a Aerodrom centar ilegalnih aktivnosti

BEOGRAD - Prištinski aerodrom je jedan od centara ilegalnog šverca ljudi i drugih nezakonitih radnji i malverzacija tako da optužbe Kancelarije za interno nadgledanje Ujedinjenih nacija (OIOS) nisu neosnovane i iznenađujuće - kaže za Glas Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, povodom optužbi ovog tela na račun Sorena Jesena - Petersena da se uopšte ne zalaže kako bi korupcija, krađe i razne druge ilegalne radnje na aerodromu u Prištini bile zaustavljene. Janjić ističe da korupcija i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji predstavljaju veliki problem za Međunarodnu zajednicu.

- Velika sredstva se izdvajaju za Kosovo. U obnovu energetskog sistema je uloženo 700 miliona evra, a snabdevanje električnom energijom je nepouzdano i neredovno i logično je da se nadležni organi zapitaju kako je to moguće. Čak su protiv nekih funkcionera UN, kao na primer Džeralda Fišera, pokrenute tužbe, ali one nikada nisu procesuirane - kaže Janjić. On dodaje da su u ilegalne radnje na Kosovu svi umešani, što dodatno onemogućuje sprovođenje istrage i dolaženje do dokaza.

- To se zove interesna saradnja u koju su uključene sve strane - naglašava Janjić i dodaje da su vlasti u Beogradu par puta optužile Unmik da dozvoljava razne prljave poslove, ali da je odmah usledio odgovor Unmika koji dostavi podatke o uključenosti političara i pojedinaca iz Srbije u šverc i na tome se sve završi.

- Granični prelazi sa Kosovom su takođe veliki problem jer je njih teško kontrolisati i ko zna šta se tu sve radi - ističe Janjić. On dodaje da je jedino rešenje u pokretanju borbe protiv organizovanog kriminala i da bi Beograd u tome mogao da odigra značajnu ulogu.

- Treba pokrenuti istragu o radu Koordinacionog centra u prethodnom sazivu - kaže Janjić i ističe da su obaveštajne službe i DB sve vreme radili sa kosovskom mafijom, kao i da je dobar deo njih bio pod njihovom kontrolom.

Prema rečima Fatmira Šeholija, analitičara srpsko-albanskih odnosa, činjenica je da na Kosovu postoji korupcija i to u svim segmentima društva, ali da za to ne treba optuživati Petersena.

- Ove kritike su upućene na njegov račun zato što nije dozvolio da se na aerodromu vrši kontrola. Ipak, ovakve optužbe predstavljaju signal i dobar znak da međunarodne misije nisu nedodirljive i da su pod stalnom prismotrom i monitoringom - kaže Šeholi. On dodaje da prati rad Sorena Jesena - Petersena od kada je postavljen na mesto administratora za Kosovo i da on ne ostavlja utisak kao neko ko ne želi da se korupcija i kriminal iskorene.

- Misija UN mora da preduzme mere kako bi ovaj problem bio iskorenjen i da utvrdi koji to segmenti unutar UN tako nešto dopuštaju. A kada se to utvrdi treba neko i da odgovara, a ne kao u slučaju sa prvim čovekom Energetske korporacije Kosova za koga je utvrđeno da je proneverio oko četiri miliona evra i ništa mu se nije desilo - kaže Šeholi.

Petersen: Nisam ovlašćen

Soren Jesen - Petersen, koji se na mestu administratora UN na Kosovu nalazi od juna 2004. godine, odbacio je optužbe OIOS kao neosnovane i dodao da on, kao specijalni predstavnik generalnog sekretara UN, nema ovlašćenja da istražuje rad javnih preduzeća na Kosovu i Metohiji.



Izvor: Glas Javnosti

Protiv nezavisnosti Kosmeta

STRAZBUR - Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Rene Van der Linden izjavio je juče da je protiv nezavisnosti Kosova.
- Lično sam protiv nezavisnosti Kosova - izjavio je Van der Linden na konferenciji za štampu, uoči početka prolećnog zasedanja PSSE u Strazburu.

Povodom konferencije liberalno-demokratske poslaničke grupe, koja je u subotu, 8. aprila, zaključila da bi Kosovo trebalo da bude nezavisno sa članstvom u Savetu Evrope i Ujedinjenim nacijama, Van der Linden je rekao da ne želi da se meša u rad poslaničkih grupa i da PSSE o tome neće raspravljati, preneo je Fonet.
- Za međunarodnu zajednicu je pitanje Kosova važno i u raspravi o Kosovu trebalo bi da učestvuju sve zainteresovane strane - naglasio je Van der Linden.

On je rekao i da će posmatrači SE nadgledati referendum u Crnoj Gori, o tome sačiniti izveštaj i proslediti ga Monitoring misiji koja prati kako SCG ispunjava svoje obaveze prema SE.
Govoreći o zasedanju PSSE, Van der Linden je ocenio kao veoma značajnu raspravu o odnosima Saveta Evrope i Evropske unije koja je danas na dnevnom redu PSSE.

Kako se najavljuje, na sastancima komiteta biće reči o situaciji na Kosovu, poštovanju ljudskih prava u Vojvodini i saradnji sa Haškim tribunalom.
Stalnu delegaciju Srbije i Crne Gore u PSSE na ovom zasedanju predvodi predsednik Skupštine SCG Zoran Šami.


Izvor: Glas Javnosti

Akcioni plan o dolasku snaga EU na Kosovo usvojen u Luksemburgu
Evropa garantuje život Srbima

Predrag Simić: U dokumentu nema nikakvog stava koji prejudicira budući status. Adem Demaći: Ako taj plan predviđa neku vrstu protektorata, znači da EU tu teritoriju priprema za nezavisnost

BEOGRAD - Akcioni plan za spremanje misije Evropske unije za dolazak na Kosovo po određivanju konačnog statusa pokrajine i odlasku Unmika, koji je juče usvojio Savet ministara EU u Luksemburgu, za suprotstavljene strane je dokument koji sobom nosi pozitivne efekte. Srbi u dolasku Evrope vide garanciju iole normalnog života za svoju manjinu, a Albanci ispomoć u stvaranju svoje države.

Tim tehničkim dokumentom šefovi diplomatija EU dali su smernice za pripremu budućeg delovanja oko hiljadu predstavnika Unije, koji će svoj posao obavljati u policiji, pravosuđu i pravnoj državi.
Predrag Simić, član srpskog pregovaračkog tima, napominje da je takva odluka Brisela očekivana, da je ona u opštem interesu, kao i da je manje važno koja strana njenom realizacijom više dobija.

- To što će Unija preuzeti odgovornost na Kosovu ide nam naruku jer je Srbija, uključujući i Kosovo i geografski i politički deo Evrope, a svi težimo da što pre uđemo u EU. Osim toga, važno nam je da takvu ulogu u južnoj pokrajini preuzme neko u koga imamo poverenja, a Evropska unija je takav faktor - kaže za Glas Simić.

On napominje i da Akcioni plan ne može da utiče na tok pregovora o budućem statusu pokrajine.
- U dokumentu nema nikakvog stava koji prejudicira buduće rešenje za status Kosova. U njemu je samo reč o formi međunarodnog prisustva u pokrajini, koja je neophodna, i bez koje bi interesi Srba i drugih nealbanaca bili ugroženi. Bez snaga EU nemiri bi bili neminovni - ističe Simić i dodaje da se nada da će Unija postići mnogo bolje rezultate od misije Ujedinjenih nacija.

Uz ogradu da ne zna detalje Plana Adem Demaći, jedan od albanskih lidera, tvrdi da je potrebno da neko bude na Kosovu i da radi po demokratskim merilima "jer, nije lako praviti državu".
- Ako Akcioni plan predviđa neku vrstu protektorata, znači da EU tu teritoriju priprema za nezavisnost, budući da je sadašnja administracija tu da primeni Rezoluciju 1244 kako bi Kosovo, s izvesnim izmenama, bilo deo Srbije. Ukoliko to nije u pitanju, onda se Unija sprema da se obračuna s kriminalom, s kojim Unmik ne ume da se nosi - kaže za Glas Demaći i dodaje da veruje da će snage EU doći i da "četnički krugovi iz Beograda ne bi pokušali da deluju kao Slobodan Milošević".

Mogući nemiri

Demaći ne krije i da su, po proglašenju konačnog statusa, mogući i nemiri na Kosovu.
- Ako Evropa dođe ovde da forsira decentralizaciju koju zagovara Srbija i da tako komada Kosovo sigurno je da će biti nemira - zaključuje Demaći i dodaje da, iako time zvanično odlaze SAD, one će uvek biti politički i ekonomski prisutne na Kosovu jer su im "Amerikanci uvek bili prijatelji".


Izvor: Glas Javnosti

Solana-Ahtisari o Kosovu   
Brisel -- Mora se izdejstvovati da se kosovski premijer Agim Čeku maksimalno približi kosovskim Srbima, smatraju Havijer Solana i Marti Ahtisari.

Havijer Solana je preneo izaslaniku UN za Kosovo Martiju Ahtisariju mišljenje EU da obe strane u pregovorima treba da imaju konstruktivan stav o decentralizaciji. Portparolka visokog predstavnika EU za bezbednost i saradnju Kristina Galjak u izjavi novinarima je kazala da je "EU uvidela da je to očigledno vrlo teško postići i jasno je da nije bilo napretka na poslednjem sastanku u Beču".

Izvori bliski Solani su, istovremeno, ocenili da se kosovski Srbi sve više isključuju iz procesa pregovora i zato treba videti kako da se postigne da se oni više angažuju. Oni su rekli da se postavlja se pitanje da li iza toga stoji činjenica da je Agim Čeku došao na čelo kosovske vlade ili je to taktika "finog podešavanja" Beograda koja stoji iza vidljivog uzmicanja kosovskih Srba iz procesa sa ciljem da se utiče na pregovore u Beču. Ocena Brisela je da kosovski Srbi ne žele da uđu u kosovske institucije i da se, istovremeno, povlače iz bečkih pregovora.

Srbi na Kosovu dobijaju finansijska sredstva iz Beograda, sve više se povezuju sa Srbijom, a sve manje se vezuju za kosovske institucije i to je sad težak problem, smatraju zvaničnici u Savetu ministara EU. Oni smatraju da je zamršen problem što tri strane pregovaraju - Priština, Beograd i kosovski Srbi.

"Očekivana uzlazna dinamika pregovora, nažalost, nije proizvela željeno poverenje dve strane, a posebno među Srbima, tako da oni ne osećaju poverenje da sednu za isti sto s albanskom stranom", kazali su izvori u Briselu.

Funkcioneri bliski Solani su dodali da se može prihvatiti i ocena da kosovski Srbi nisu stekli poverenje i da su se povukli iz pregovora i zato što je Marti Ahtisari, "da li možda nedovoljno oprezno", izjavio da će ishod pregovora biti nezavisnost. Na opasku novinara kako onda da kosovski Srbi pregovaraju i o čemu, odgovor je glasio da se to "može razumeti".

Ahtisari je najavio da namerava da poseti više svetskih prestonica, uključujući Kinu, da se sastane i sa šefom ruske diplomatije, Sergejom Lavrovim, a u maju će podneti izveštaj Savetu bezbednosti UN, rekla je Kristina Galjak.


Izvor: B92