Митровица виа Приштина

Вашингтон тражи да Београд сарађује са централним властима у Приштини

Специјални изасланик САД за Косово и Метохију Френк Визнер данас би могао представницима српске власти пренети веома оштру поруку америчког Стејт департмента о преговорима о децентрализацији покрајине.

Он ће током своје данашње посете Београду, како „Политика” сазнаје, пренети став Вашингтона да вертикалне везе Београда са српским општинама на Космету – иду преко Приштине. То значи да Вашингтон захтева да би сви облици сарадње Београда са српским општинама, као и њихово финансирање, требало да се одвијају преко централних власти у Приштини.

Иако су Вашингтон и специјални изасланик УН Марти Ахтисари већ званично одбили захтев Београда да се, осим о децентрализацији, преговара и о статусу Косова и Метохије, ипак је јасно да ће тема са којом долази Визнер ући у оквир будућег статуса покрајине.

„Политика” такође сазнаје да је специјални изасланик САД тражио да се са премијером Војиславом Коштуницом састане само у присуству једног његовог сарадника, што се тумачи намером да жели да избегне ширу расправу. Такав став је на линији већине изјава светских званичника из последња два месеца у којима се на помен Космета све чешће чује реч независност.

Наиме, данас се у високим дипломатским круговима међународне заједнице више нико не труди да на помен независности Космета каже да је био погрешно цитиран, на шта су се позивали Марти Ахтисари после интервјуа „Шпиглу”, уочи почетка разговора у Бечу или прошле недеље амерички подсекретар за политичка питања Николас Бернс. За разлику од њих данашњи саговорник председника Бориса Тадића и премијера није демантовао изјаву дату једној скопској телевизији, када је највишим македонским званичницима пренео став америчког председника Џорџа Буша „да Косово треба да постане независно до краја ове године”.

Сада се већоправдано може претпоставити да медији нису ти који погрешно „читају” поруке, него су послужили као средство да се поруке непријатног садржаја пусте како би јавност почела да се навикава на решења која им нису по вољи.

Треба се само присетити колико је буре у политичком и јавном животу Србије изазвала изјава политичког директора британског минстарства спољних послова Џона Сојерса о независности Косова и Метохије, док данас реч независност (нарочито, условна) пролази са много мање протеста.

Високо рангирани дипломата једне западне силе управо је крајем недеље за „Политику” потврдио да Вашингтон „сада ради на томе да и Београд и Приштина припреме своје јавности за оно што их очекује – за српску страну то је могућа независност Косова, а за косовске Албанце то је неопходност спровођења свих обећаних мера на заштити људских права”.

Зато је најчешћа реченица коју ових дана користе америчке дипломате: „Заборавите прошлост и окрените се будућности”. У том контексту одвијали су се и Визнерови разговори у Приштини, али су на истом фону биле и његове поруке лидерима косовских Срба којима је препоручио да се што пре укључе у приштинске институције.

С друге стране, уочи Визнерове посете Београду, огласио се само директор владине Канцеларије за односе са медијима Срђан Ђурић, који је најавио да ће српска влада у разговору са Визнеру остати чврсто при ставу да је Косово саставни део Србије и да Резолуција 1244 Савета безбедности УН гарантује њен суверенитет и територијални интегритет.

„До сада се никада није догодило да се правним насиљем разбија једна демократска дражава и да се противно њеној вољи мењају њене међународне граница”, закључио је Ђурић.

Ипак, српски преговарачи морају да уложе максималан напор и изборе најповољније услове за живот Срба на Космету.

Биљана Митриновић

-----------------------------------------------------------

Проблем сарадње јужне и северне Митровице

Петерсен за Албанце

КОСОВСКА МИТРОВИЦА – Било који вид независног Космета представљаће директно онемогућавање српског опстанка на простору јужне српске покрајине. Свако наметнуто решење које неће имати пристанак ниједног Србина, не само са Космета, већ ни потпис било којег државника у Београду, представљаће флагрантно кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН и кршење свих међународних правних аката што би за циљ имало дестабилизацију не само овог дела српске територије, већ и целог региона.

Ово је, између осталог, јуче речено Френку Визнеру, изасланику САД-а за Косово, са којим су се представници Срба на кратко срели у северном делу Косовске Митровице. Како је након састанка који је био затворен за јавност изјавио Небојша Јовић, члан СНВ северног Косова задужен за безбедност северног дела Косовске Митровице, који се иначе са Марком Јакшићем, чланом београдског преговарачког тима, срео са Визнером, главне теме сусрета су биле инсистирање Визнера на учешћу Срба у привременим косметским институцијама и сарадњи „југа и севера”. Како каже Јовић, двојица српских представника су пренела изасланику Визнеру став да Срби са севера не представљају дестабилизирајући фактор и да нису „опструктивни настројени а изразили су јасно опредељење да Срби још не могу да буду укључени у рад привремeних косметских институција, јер се ни после седам година нису створили услови за то”.

– Визнер је инсистирао на сарадњи јужног и северног дела Косовске Митровице, међутим није ни спомињао иначе већ дуже време форсиран став да Косовска Митровица треба да буде јединствена. Рекли смо му да ће сарадња између јужног и северног дела отпочети тек након формирања српских општина, а што ће бити договорено на преговорима у Бечу. Рекли смо и да смо за сарадњу са међународном заједницом и да не желимо да будемо реметилачки фактор у региону. Оно на чему сам ја посебно инсистирао је то да се скрене пажња Серену Јесену-Петерсену да „поштено” обавља свој посао за који и има мандат а никако да и даље лобира за албанску заједницу и буде албански портпарол – казао је Небојша Јовић.

По речима Јовића разговор, иако кратак, тицао се конкретних питања за српску заједницу, а с обзиром на то да је сусрет трајао нешто више од пола сата Јовић истиче да нису били у прилици да провере „тачност” Визнерове изјаве коју је дао македонским званичницима, а односи се на то да „је став САД и Џорџа Буша да Косово до краја 2006. године треба да постане независно”.



Izvor: Politika / Б. Радомировић

Vizner u Beogradu

Američki izaslanik za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije Frenk Vizner sastaće se sa predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom i šefom diplomatije SCG Vukom Draškovićem.

Američki izaslanik u Beograd dolazi posle poseta Makedoniji i Kosovu.

Član srpskog pregovaračkog tima Marko Jakšić i predsednik Srpskog nacionalnog veća za Kosovsku Mitrovicu Nebojša Jović izjavili su da još nema uslova za ulazak Srba u privremene kosovske institucije.

Oni su, u jučerašnjem razgovoru sa specijalnim američkim izaslanikom Frenkom Viznerom, istakli da institucionalizovanje saradnje izmedju severnog i južnog dela Kosovske Mitrovice može biti tek pošto severni deo grada, koji većinski naseljavaju Srbi, dobije status opštine.

'Gospodinu Vizneru smo predočili da Srbi ne žele da budu opstruktivni faktor u razgovorima o budućem statusu Kosova i Metohije, već naprotiv, ali šef UNMIK-a mora da se ponaša u skladu sa svojim obavezama, a ne da bude portparol albanske strane', rekao je Jović posle razgovora.

Prema njegovim rečima, Vizneru je preneta i poruka da je svaki vid nezavisnosti Kosova i Metohije 'u suprotnosti sa mogućnošću opstanka Srba na Kosovu i Metohiji'.


Izvor: RTS

Vizner: Rešenje za Kosovo 2006.      
Beograd, Priština -- SAD smatraju da je "hitno i važno" da se odluka o budućem statusu Kosova donese do kraja 2006. godine.

Ovim će se očuvati mir u regionu i omogućiti njegov napredak, rekao je večeras u Beogradu specijalni izaslanik SAD za Kosovu Frenk Vizner. On je na konferenciji za novinare u američkoj ambasadi u Beogradu rekao da je stav SAD da se u pregovorima o budućem statusu Kosova mora rešiti i pitanje prava i zaštite kosovskih Srba i drugih manjinskih zajednica.

Vizner je dodao da "od onoga što se danas radi" zavise budući odnosi SAD i Srbije i Crne Gore i da će donošenje "ispravnog rešenje za Kosovo" biti ključno za "dublju integraciju" SCG u evropske i evroatlantske strukture.

Vizner je ocenio kao "iskrene" današnje razgovore sa zvaničnicima u Beogradu.

Vizner bio na Kosovu

Vizner je prethodno boravio na Kosovu, a poslednji u nizu sastanaka održao je sa predstavnicima Srba sa severa Kosova Markom Jakšićem i Nebojšom Jovićem. Član srpskog pregovaračkog tima Marko Jakšić za B92 kaže da na sastanku nije bilo reči o nedavnom Viznerovom stavu da je nezavisnost najbolje rešenje za status Kosova. "Odmah na početku rekao je da nije došao u Prištinu da bi govorio o nezavisnom Kosovu, niti da ide za Beograd da priča priču o Kosovu u sastavu Srbije, pa nam je posredno stavio do znanja da ne stoji njegova priča u Skoplju o nezavisnom Kosovu", kaže Jakšić.

Jakšić navodi i da je Vizner na sastanku potencirao ulazak Srba u privremene kosovske institucije. "On očekuje da Srbi moraju da počnu da brinu o sebi. Rekli smo da su Srbi bili u institucijama sistema tri godine, da su kao nagradu doživeli veliko čišćenje. Rekli smo da su nezavisno Kosovo i opstanak Srba dve suprotne realnosti, tj. da su inkompatibilne", kaže on. 

Prema rečima Jakšića, na sastanku je iznet i stav da je sada na potezu najjača država na svetu, SAD, koja treba da izabere između nezavisnosti Kosova i Srbije.


Izvor: B92

Статус до краја године

Френк Визнер рекао је да од преговора о Космету зависе будући односи САД и СЦГ

„Преговори о будућности Косова и Метохије од виталног су значаја за будуће односе између САД и Србије и Црне Горе”, рекао је јуче специјални изасланик САД за преговоре о Косову и Метохији амбасадор Френк Визнер новинарима неколицине београдских медија које је амбасада САД позвала на разговор после Визнерових састанака са председником Србије Борисом Тадићем, премијером Војиславом Коштуницом, министром иностраних послова СЦГ Вуком Драшковићем, члановима преговарачког тима и великодостојницима Српске православне цркве.

Већ и то што се Визнер најдуже задржао у разговору у Патријаршији потврђује утисак да његови сусрети са државним врхом нису донели напредак у приближавању ставова српске и америчке стране. Тај утисак појачала су и саопштења из Тадићевог и Коштуничиног кабинета, у којима није речено ништа ново у односу на претходне разговоре. Ни Визнер у разговору са новинарима није алудирао ни на какав помак, већ је дипломатски оценио да су разговори били „искрени” и да је имао прилику да саслуша становишта Владе Србије по питању будућности Косова и Метохије, мада је нагласио да је за документ Владе Србије о статусу Космета само чуо, али га није видео.

Међутим, већ сама чињеница да је он веома инсистирао на томе да је „хитно и јако важно” да се одлука о коначном статусу Косова и Метохије донесе током ове године упућује на битне разлике у ставовима. Америчка журба за решење коначног статуса Косова не одговара српској страни, која сматра да преговори о децентрализацији не иду добро и која страхује да би међународни посредници могли да предају досије Косово у руке Савету безбедности УН пре него што они буду саслушани. Зато Београд одскора најављује сопствени план о коначном статусу, који Марти Ахтисари за сада не жели ни да саслуша.

„Дошао сам да са вашом владом разговарам о коначном статусу о коме ће бити одлучено до краја 2006. године”, рекао је Визнер одговарајући на питања београдских новинара и нагласио да ће „уколико добро обавимо овај посао на Косову, то имати важности и за будућу улогу коју ће Србија играти, на њено чланство у европским интеграцијама и уопште на њену будућност”.

Да ли у САД постоји већ утврђено пожељно решење статуса Косова и да ли је то независност Косова?

– САД преговарају заједно са члановима Контакт групе о коначном решењу Косова, а прави редослед је да прво решимо најважнија питања за Србе и друге мањинске народе који тамо живе. До сада је и председавајући Ахтисари имао три састанка који су посвећени децентрализацији, а тек треба да се обаве састанци који су посвећени културним и верским питањима. Према томе, сматрам да нећемо кренути и одмах завршити ствари, већ треба да кренемо од почетка.

Током ваше посете Скопљу појавила се информација да сте тамо говорили о независности косова. будући да је то незванична информација, да ли је независност Косова тамо помињана?

– Видео сам као и ви те извештаје из скопске штампе, али тачно знам шта сам ја рекао. Према томе, оно што кажем вама, то сам рекао и вашим колегама новинарима у Скопљу. Ја сам нагласио и том приликом да смо ми тек у процесу преговора. Пошто сматрам да једну од виталних улога има и македонска влада, свакако сам хтео да чујем и њихово становиште и њихове идеје о тим преговорима.

Рекли сте да ће, уколико се добро реши питање Косова, то имати значај за будућност Србије. Шта се подразумева под добро обављеним послом на Косову?

– Веома је важно да Влада Србије активно учествује у овим преговорима и ситуација је тренутно таква да се тако и ради. Она треба заједно са владом Приштине и председавајућим Ахтисаријем да ради и да пронађу најбоље могуће решење. Најважније у овом тренутку јесте – да нема прекида у овим преговорима, да све стране буду флексибилне и да покушавају да пронађу најбоље могуће решење.

Дакле, надам да ће Влада Србије прихватити решење до кога се дође и надам се да ће то решење заштитити интересе мањина и Срба који тамо живе, те да ће то бити позитиван сигнал који треба европским пријатељима како би наставили преговоре о укључењу Србије у европске интеграције. То ће одговарати и интересима САД, јер бисмо ми волели да видимо Србију као део интеграција, укључујући и Партнерство за мир, итд. Постоје и друга питања: ви свакако знате да је то питање у вези с Младићем и о томе имате више детаља него што их имам ја.

Да ли сте задовољни овим састанком, да ли су у Београду разумели шта сте хтели?

– Да, задовољан сам. Убеђен сам да су овде људи разумели шта сам хтео да кажем.

После седнице Савета безбедности на којој је био председник Тадић, у Београду се појавио коментар у коме је наведено да сте Ви у неформалним контактима убеђивали нашу делегацију да је Србији много боље да дигне руке од Косова и да је то бржи пут Србије ка европским интеграцијама. Да ли је то тачно и шта сте Ви заправо тада рекли?

– Све оно што сам рекао приватно на састанку са председником Тадићем поновићу и овога пута: ми водимо преговоре о коначном статусу и желимо да ти преговори буду успешни, не само ради Срба који живе на Косову, већ уопште ради Србије и читавог региона. Али с тим у вези желим да напоменем да је потребно гледати у будућност, да је потребно гледати на бенефиције које ће се остварити пошто у овом региону дође до мира и коначне стабилности.

Појасните нам став САД у вези са правилом Контакт групе о преговорима: када се каже – границе су неповредиве – да ли се мисли на границе Србије или границе Косова?

– То је добро питање. Пре свега да кажем нешто о границама. Становиште Контакт групе је јасно, какав год да је исход, територија Косова не сме да се мења. Границе не смеју да се мењају, нема утапања са другим ентитетима, албанским или било којим другим. Јер, на основу оних догађаја које смо имали у прошлости, видимо да је то било неуспешно и да је довело до катастрофалних последица. Када говоримо о Резолуцији 1244, очигледно је да она говори о коначном статусу Косова и закључак је да се мора донети нека одлука о Косову. Међутим, када говоримо о границама, свакако не мислимо на границе неког старог Косова, него мислимо на оно што је тачно наведено у Резолуцији.

-----------------------------------------------------------

Полт: Фреквенције мимо политике

Амбасадор САД у Београду Мајкл Полт искористио је прилику да изнесе становиште САД поводом текућег процеса додељивања дозвала за радиодифузне фреквенције.

„Као и у свакој другој прилици у којој влада доноси одлуке које задиру у приватне послове, желим јасно да ставим до знања да се ми надамо да ће ове одлуке бити донесене на здравим економским односима, а не на политичкој одлуци. Одлуке би требало донети на основу способности и критеријума које је сама радиодифузна комисија успоставила, а не због било којих других разлога”, рекао је амбасадор Полт.

Б. Митриновић

-------------------------------------------

Визнер са Тадићем, Коштуницом и Драшковићем

Ускоро српски предлог за Космет

Председник Србије Борис Тадић и специјални представник државног секретара САД за преговоре о будућем статусу Косова Френк Визнер јуче су у разговору у Београду изразили пуну подршку наставку бечког дијалога преговарачких тимова.

Председник Тадић је истакао да је у овој фази преговора најважније постизање напретка у разговору о децентрализацији, јер је то питање од суштинског значаја за опстанак српске заједнице на Косову и Метохији, саопштила је Прес службе председника Републике.

Френк Визнер се претходно састао и са премијером Србије Војиславом Коштуницом, који је најавио да ће Београд ускоро изложити конкретан предлог аутономије за ту покрајину по европским стандардима.

Председник Владе Србије је упознао Визнера са принципијелним ставом Србије да је неприхватљиво да се једној демократској земљи намеће решење и одузима део њене међународно признате територије, оценивши да би то представљало успостављање опасног преседана. У саопштењу владине канцеларије за сарадњу с медијима је наведено да је Коштуница истакао да будући статус Косова и Метохије мора бити у складу са међународним правом, савременим демократским принципима и документима УН, посебно Резолуцијом 1244.

Коштуница је нагласио да суштинска аутономија представља компромисно решење и да је неопходно све облике екстремних решења оставити иза нас.

У разговору су размотрени досадашњи преговори о децентрализацији који су вођени у Бечу. Визнер је посебно истакао да би било веома значајно да Срби узму учешће у раду привремених институција на Косову и Метохији.

Амерички дипломата се заложио за неопходан напредак и пуно поштовање људских права када је реч о српској и другим неалбанским заједницама на Косову и Метохији, наведено је у саопштењу.

Министар спољних послова СЦГ Вук Драшковић је у разговору са Визнером поновио да би „наметнуто проглашење Косова за независну државу било опасно по стабилност у региону западног Балкана и по систем међународног права”.

Како се наводи у саопштењу Министарства спољних послова СЦГ, Драшковић је рекао да Србија тражи заштиту Срба и српских цркава на Косову и поштовање својих међународно признатих граница. „У овим захтевима нема ничег ни нереалног, ни антиалбанског, ни недемократског”, рекао је министар Драшковић.

Он се сагласио са ставом Френка Визнера да сва права Срба и других неалбанаца, као и српских цркава и манастира, морају бити максимално заштићена. Драшковић је нагласио да та заштита мора бити стварна, а не само декларативна као до сада, додаје се саопштењу.


Izvor: Politika / (Танјуг)

Vizner: Šta sam rekao      
Beograd -- Frank Vizner kaže da su ga beogradski domaćini detaljno upoznali sa opštim pristupom Beograda.
   
Izaslanik SAD za pregovore o statusu Kosova Frank Vizner izjavio je da su ga zvaničnici Srbije i zvaničnici Srbije i Crne Gore detaljno upoznali sa svojim pristupom pregovorima i ocenom procesa pregovora o Kosovu, koji je počeo pregovorima o decentralizaciji u Beču. Vizner je rekao da nije upoznat s planom Vlade Srbije o budućem statusu Kosova, iako je čuo za takav dokument.

Vizner je negirao da je tokom nedavne posete Skoplju govorio o nezavisnosti Kosova kao konačnom rešenju. "Video sam izveštaje iz skopskih novina, ali jasno se sećam šta sam rekao. Ono što sam rekao vama, rekao sam i novinarima u Skoplju, dakle, naglasio sam i tada da smo tek u procesu pregovora. Smatram da jednu od vitalnih uloga ima i Vlada Makedonije, pa sam hteo da čujem i njihovo stanovište, kakva je njihova ideja o tim pregovorima", kaže Vizner.


Izvor: B92

Haljimi: I Albanci da pišu Ustav   
Bujanovac -- Lider Partije za demokratsko delovanje Riza Haljimi kaže da bi u izradu novog Ustava Srbije morali biti uključeni i Albanci.
   
"Nacionalne manjine u Srbiji morale bi dobiti određena prava, i to po principu koji bude predložila međunarodna zajednica, jer će to biti traženo i za Srbe na Kosovu", rekao je Haljimi za Građanski list i ocenio da je decentralizacija jedan od načina integracije manjina. "Ako se to dogodi, nikakvih priča o promeni granica i pripajanju juga Srbije Kosovu neće biti", kaže Haljimi.

Haljimi je kritikovao Vladu Srbije jer ne govori o problemima stanovnika Preševske doline.


Izvor: B92

Karasin: Rešenje za kosovo imaće karakter presedana

Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Grigorij Karasin ponovio je stav Moskve da će rešenje o budućem statusu Kosova i Metohije imati univerzalan karakter, odnosno presedan na medjunarodnom planu i za druge nepriznate državne tvorevine.

Na pitanje kako bi davanje nezavisnosti Kosovu uticalo na odnos Rusije prema četiri nepriznate države na bivšem sovjetskom prostoru, Karasin je rekao da se 'ne može odricati jednima da postupaju onako, kako je dozvoljeno drugima da rade' jer bi to bilo nelogično. Prema njegovim rečima, Rusija se ne slaže sa onima koji tvrde da nezavisnost Kosova nema alternativu i da je Kosovo jedinstven slučaj.

'Smatramo da bi u slučaju mogućeg davanja nezavisnosti Kosovu, to postao samo još jedan primer etničkih grupa koje su izvršile samoopredeljenje, uz Eritreju, Istočni Timor i druge, rekao je Karasin u intervjuu dnevniku 'Novije izvestija'.


Izvor: RTS

Intervju: Sanda Rašković Ivić
Ni podela Kosova nije isključena

Došlo je vreme da počnemo pregovore o samom statusu Kosova i Metohije, izjavila je juče za „Blic“ Sanda Rašković-Ivić, predsednica Koordinacionog centra za Kosmet, upitana šta sadrži „konkretan predlog autonomije za KiM“ koji je najavio premijer Vojislav Koštunica.

- Taj predlog će se zasnivati na suštinskoj autonomiji Kosmeta. Ako želimo da budemo efikasni moramo da počnemo pregovore o statusu, prvo kroz teme decentralizacije, ekonomije, crkava i kulturne baštine - dodala je Rašković-Ivić.
Da li je to promena u odnosu na Plan Vlade Srbije za Kosmet?

Plan Vlade ostaje isti, ne menja se suštinski, ali promeniće se detalji kojima želimo da razradimo svaki problem.
Ostajete li pri formuli „više od autonomije, manje od nezavisnosti“?

Ostajemo pri tom konceptu, ali sa vrlo visokim stepenom decentralizacije i uređivanja ekonomije.
A o kom statusu Kosmeta govorite - o budućem ili konačnom?

Srbija se zalaže za budući status. Ostajemo pri platformi koju je predsednik Srbije Boris Tadić izneo na sednici SB UN da se pitanje konačnog statusa reši kroz period od 10, 15 ili 20 godina.
SAD traži da se pregovori o konačnom statusu Kosova završe do kraja 2006. godine.

Amerikanci malo žure i time greše. Sa tim čvrstim stavom o tako kratkom vremenskom periodu usamljeni su uz Britance.
Da, ali to su vodeće svetske sile.

Dobili smo podršku od EU, koja ne insistira na završetku pregovora i donošenju bilo kakvih rešenja do kraja godine. Brisel smatra da je to nerealno.
A koliko otvoreni stavovi pojedinih velikih sila koje podržavaju nezavisnost utiču na rešenje statusa?

Postoje neke zemlje koje su sklonije nezavisnosti Kosova zato što im se to rešenje čini jednostavnijim i bržim. Međutim, postoji ceo niz zemalja koje se sa tim ne slažu.
Koje zemlje se protive nezavisnosti?

Rusija i Italija nisu na liniji kosovske nezavisnosti, a ne bih rekla ni da su to Francuska i Nemačka. I Amerikanci nezavisnost tretiraju kao jedno od rešenja. Od velikih sila jedino Britanci najotvorenije podržavaju nezavisnost.
Sporadično se čuju stavovi i o podeli Kosova.

Nijednu mogućnost ne treba unapred isključiti, ali naš stav nije podela Kosova, nego suštinska autonomija.
Kako ocenjujete pregovore u Beču?

Pregovori ne idu glatko. Ima problema, ali da ih nema onda ne bi ni bilo pregovora.
Jeste li ostali pri stavu da je Ahtisari loše rešenje za glavnog pregovarača?

Ipak, moram da kažem da Ahtisari ne zastupa nezavisnost Kosova. On se udaljio od stavova koje je imao dok je bio u Međunarodnoj kriznoj grupi. Ne prejudicira rešenja, niti vodi razgovore u tom pravcu. Tako je bar do sada.
Za koliko mesta će Srbi tražiti status opštine?

Radi se o 16 opština. Da li ćemo ići na usitnjavanje i još neku opštinu to ne znam.
Delite li stav radikala da bi nezavisnost bila okupacija na koju bi trebalo odgovoriti silom?

Ako se bilo koje rešenje nametne onda je to gruba otimačina teritorije. Ali, samo neko ko je samoubilački raspoložen može da odgovori silom NATO i međunarodnoj zajednici. To je potpuno suludo.
Hoće li se Srbi vratiti u privremene kosovske institucije?

Veliki je pritisak međunarodne zajednice da se Srbi vrate u prištinske institucije, ali to je nemoguće. Nećemo da budemo dekor.
Hoćete li zameniti Ljajića na čelu Koordinacionog tela za jug Srbije?

Ne.



Izvor: Blic

Glas otkriva detalje najavljenog plana Beograda za Kosmet
Ključ u broju srpskih opština

Naš tim predložiće da kao primer organizovanja srpskih opština na Kosmetu bude uzeto najmanje naselje sa srpskim stanovništvom - Novo Brdo, gde živi oko 2.500 Srba

BEOGRAD - Plan za Kosovo i Metohiju čije obelodanjivanje premijer Srbije Vojislav Koštunica odavno najavljuje baziran je na rezolucijama Skupštine Srbije usvojenim 2005. i 2006. godine i ne donosi ništa spektakularno, saznaje Glas.

- Glavno je da Srbija neće popuštati po pitanju granica, odnosno da nezavisnost ne dolazi u obzir. Beograd će južnoj pokrajini ponuditi visoku stopu autonomije. Zato od tog dokumenta ne treba očekivati previše - kaže naš sagovornik i napominje da će premijer Vojislav Koštunica izlaziti u javnost s delovima plana jer ne da da pregovori odmah pređu na pitanje statusa.

Na sledećoj rundi pregovora o decentralizaciji, koja je zakazana za 4. maj u Beču, naš tim predložiće da kao primer organizovanja srpskih opština na Kosmetu bude uzeta najmanja opština na Kosovu - Novo Brdo, gde živi oko 2.500 stanovnika. U tom slučaju plan decentralizacije podrazumevao bi više od deset srpskih opština. Međutim, kalkulisanje o broju opština među članovima srpskog tima još je u toku i nije definitivno određen broj.

- Ukoliko na kraju bude prihvaćeno ono na čemu međunarodna zajednica insistira, da buduće opštine budu multietničke, predstoje nam veliki problemi. To znači da bi srpske opštine morale da imaju najmanje deset odsto Albanaca, pa bi tako Gračanici moralo da bude pripojeno selo Ajvalija, naseljeno albanskim stanovništvom. Pitanje je da li bi ti Albanci na to pristali, kao i da li bi to učinio kosovski pregovarački tim - priča naš izvor .

Budući da Albanci kao glavni argument protiv decentralizacije kakvu traži Beograd ističu da je tako nemoguće ispunjenje svih standarda, Srbija je predložila, kaže naš izvor, da status opština dobiju i neka mesta sa većinskim albanskim stanovništvom. Tako bi Beograd i Albancima i međunarodnoj zajednici pokazao da je moguće ispoštovati standarde.

- Tražićemo da naše opštine uglavnom budu mesta u Centralnom Kosovu i Kosovskom Pomoravlju. Osim toga insistiraćemo i da srpske enklave u Metohiji, koje ne ispunjavaju standarde da budu opštine, čuva Kfor, da imaju pravo na budžet i samoorganizovanje. To su Velika Hoča, Goraždevac, Prilužje...- priča naš sagovornik. Povodom skrivanja vladinog plana Đorđe Vukadinović, politički analitičar, smatra da je beogradski predlog ujedno i plan Vlade Srbije, koji treba konkretizovati i razraditi.

- Skrivanje plana nije neobičan potez vlade jer Albanci nastupaju sa stavom "nezavisnost ili ništa". Međunarodna zajednica je prilično spremna da podrži Albance, iako jedino Beograd ima kompromisno rešenje o kome ni Ahtisari, ni Albanci neće da raspravljaju - objašnjava Vukadinović.


Izvor: Glas Javnosti

Rašković-Ivić: Došlo vreme za pregovore o statusu

Došlo je vreme da počnemo pregovore o statusu Kosova i Metohije, izjavila je predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić.

U intervjuu 'Blicu', ona je, na pitanje šta sadrži 'konkretan predlog autonomije za Kosmet', koji je najavio premijer Vojislav Koštunica, odgovorila da će se taj predlog zasnivati na suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije.

Ako želimo da budemo efikasni moramo da počnemo pregovore o statusu, prvo kroz teme decentalizacije, ekonomije, crkava i kulturne baštine, rekla je Rašković-Ivić.

Ona je naglasila da Plan Vlade Srbije o Kosmetu ostaje isti, ne menja se suštinski, ali će se promeniti detalji kojima želimo da razradimo svaki problem.

Rašković-Ivić je dodala da se ostaje pri konceptu 'više od autonomije, manje od nezavisnosti', ali sa vrlo visokim stepenom decentralizacije i uredjivanja ekonomije.

Ona je naglasila da nijednu mogućnost ne treba unapred isključiti, ali 'naš stav nije podela Kosova, nego suštinska autonomija'.


Izvor: RTS