Sejdiu i Tači: Kosovo spremno za nezavisnost

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači ponovili su danas da je Kosovo spremno za nezavisnost, ali da će odluku o proglašenju "koordinirati sa Vašingtonom i Briselom".

Po dolasku u Brisel, gde se danas održava nova runda razgovora o budućem statusu Kosova, Sejdiu je rekao da očekuje da će "trojka" predstaviti svoj izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu 10. decembra, kao što je predviđeno.

"Zatim ćemo nekoliko dana imati neophodne konsultacije i Skupština Kosova će doneti svoju odluku", rekao je Sejdiu novinarima, prenela je agencija Rojters.

Predsednik Kosova je dodao da želi da postigne nezavisnost "u koordinaciji sa svim zemljama koje pomažu Kosovu".

Pred početak razgovora u Briselu, kako javlja agencije Frans pres, Tači je rekao da je "Kosovo spremno za nezavisnost".

Tači, čija je stranka pobedila na u subotu održanim izborima na Kosovu, dodao je da "Kosovo neće učiniti ništa bez koordinacije sa svojim partnerima, Vašingtonom i Briselom".

U Briselu je završen sastanak "trojke" koju čine predstavnici EU, SAD i Rusije Volfgang Išinger, Aleksandar Bocan-Harčenko i Frenk Vizner sa delegacijom Prištine, a u toku je sastanak "trojke" sa delegacijom Beograda.

Izvor: Press

NEMAČKI EKSPERT: PREGOVORI DO 'POSLEDNJEG TRENUTKA'

MOSKVA (Tanjug) - Svi shvataju kakvi problemi mogu da se pojave u slučaju priznanja nezavisnosti Kosova i zbog toga će se do poslednjeg momenta voditi najozbiljniji pregovori svih strana da bi bio izbegnut sukob, izjavio je danas direktor programa za Rusiju i ZND u Nemačkom savetu za spoljnu politiku Aleksandar Rar.

Rar je za ruski informativni televizijski kanal ''Vesti'' upozorio da pitanje priznavanja Kosova može da izazove ozbiljan raskol između Zapada i Rusije, a da će ''Evropska unija ipak odlučiti da se nezavisnost Kosova prizna sredinom decembra''.

Ko je u EU za nezavisnost Kosova
Brisel -- Šef diplomatije Rumunije predložio da posle 10. decembra budu nastavljene konsultacije u EU o rešavanju statusa Kosova.

Adrijan Čorojanu rekao je juče u Briselu da se Bukurešt ne slaže s tim da bi manji broj zemalja EU koji se protivi nezavisnosti Kosova trebalo da uskladi stav s većinom. "Treba, baš nasuprot, naći zajednički imenilac stavova svih članica", kaže on.

Ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos izjavio je juče da u EU ne postoji konsenzus o budućoj misiji na Kosovu i dodao da se Španija zalaže za slanje misije na Kosovo i Metohiju na osnovu principa međunarodno-pravnog legitimiteta i jedinstvenog stava Unije.

Šef diplomatije Mađarske Kinga Genc izjavila je juče Briselu da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bez podrške međunarodne zajednice nepoželjno. Ona je ocenila da je od suštinskog značaja "očuvanje ravnoteže" u međunarodnim naporima za nalaženje rešenja za status Kosova.

Više od 20 zemalja Evropske unije podržava nezavisnost Kosova, izjavio je ministar Velike Britanije za Evropu Džim Marfi. "Već sada postoji velika evropska većina za priznanje, svakako više od 20 zemalja, ali još nemamo svih 27", rekao je Marfi novinarima posle jučerašnjeg sastanka ministara Evropske unije u Briselu.

On je rekao da je princip da pojedinačne države priznaju drugu državu, ali i da je u smislu rukovođenja procesom mnogo bolji ishod za sve uključene ako postoji maksimum međunarodnog jedinstva.

SAD čvrsto podržavaju nezavisnost za Kosovo, ali EU je podeljena i, čak i one evropske zemlje koje to podržavaju, žele da imaju odobrenje Ujedinjenih nacija ili makar široku međunarodnu podršku, navodi Rojters.

"Kosovo treba da ima nezavisnost, ali to ne treba da bude nerukovođena unilateralna deklaracija. To treba da bude deklaracija koja je koordinisana s međunarodnom zajednicom", rekao je Marfi novinarima.

EU bi želela da se osigura da kosovski Albanci ne proglase svoju nezavisnost "u žurbi", rekao je francuski ministar za evropska pitanja Žan-Pjer Zuje, navodi francuska agencija AFP.

Agencija AFP citira i evropskog diplomatu bliskog pregovorima da će EU pokušati da utvrdi "na šta želi da se Kosovari obavežu pre no što odobri taj scenario" .

Zidojče cajtung danas piše da je Evropska unija digla ruke od nade da će Beograd i Priština postići dogovora. List tvrdi da EU ''iza kulisa" priprema uslove pod kojima bi bila spremna da prizna nezavisno Kosovo, čime se "oprašta" od zahteva po kojima bi status Kosova trebalo da bude regulisan novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

Prenoseći stavove iz Brisela, list piše da se isključuje produžetak pregovora posle 10. decembra jer je "učinjeno sve zamislivo" i dodaje da evropske diplomate ne skrivaju da bi, tri nedelje pre kraja mandata ''trojke'', sporazum Srba i kosovskih Albanaca smatrali čudom.

Izvor: B92

Slovenija: Vlada ostaje
Ljubljana -- Parlament Slovenije sinoć je podržao vladu Janeza Janše, posle rasprave o poverenju na zahtev premijera.

Od 84 prisutna poslanika, za poverenje je glasao 51 poslanik, a protiv su bila 33 poslanika. Slovenački parlament ima 90 mesta. Janša je, obraćajući se poslanicima, odbacio tvrdnje da Vlada cenzuriše medije, da je opasna za budućnost Evropske unije i da krši prava Roma i "izbrisanih".

"Slovenija ne krši prava Roma. Vlada ne kontroliše medije, a teza da je izbrisala 18.000 ljudi nije istinita", rekao je premijer, koji je je najveći deo izlaganja posvetio analizi peticije 571 slovenačkog novinara. Novinari u peticiji tvrde da je u Sloveniji ugrožena nezavisnost medija.

Izvor: B92

 BEOGRAD PREDSTAVIO MODELE FUNKCIONISANJA AUTONOMIJA

U Briselu su u okviru pete runde direktnih pregovora Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova i Metohije završeni odvojeni razgovori dve delegacije sa pregovaračkom trojkom.

Državni pregovarački tim Srbije predstavio je uporednu analizu modela suštinske autonomije Hong Konga, Olandskih ostrva i Kosova i Metohije, kao funkcionalnih rešenja koja su saglasna Povelji UN i fundamentalnim principima poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država.

Uporedna analiza prikazuje univerzalni karakter modela suštinske autonomije i njegovu funkcionalnost i održivost u različitim delovima sveta.

Naša strana je još jednom ukazala na Olandska ostvra u Finskoj, kao primer funkcionalnog rešenja pitanja autonomije, izjavio je novinarima srpski ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, neposredno posle susreta sa 'trojkom'.

'Trojka' je, kako je rekao, 'sa interesovanjem i pažnjom reagovala na primer koji je Beograd izneo'.

Prošli put je primedba bila da je Hong Kong azijski slučaj i da u Hong Kongu žive Kinezi. Ovoga puta, pak, nisu imali primedaba te vrste, jer su Olandska ostvra u Evropi i u Evropskoj uniji, a na njima žive Šveđani, a ne Finci, naglasio je Samardžić, dodajući da veoma široka autonomija uspešno funkcioniše na tim ostrvima već više od 80 godina.

Posrednik Evropske unije Volfgang Išinger izjavio je, pred početak današnjih pregovora, da će o svom predlogu o 'statusno neutralnom' rešenju za budući status Kosova i Metohije morati da najpre razgovara sa ostala dva člana 'trojke' - Rusom Aleksandrom Bocanom Harčenkom i Amerikancem Frenkom Viznerom.

'Najpre moraju da se obave razgovori u okviru 'trojke' da bi se videlo kako da stvari pokrenemo napred', rekao je Išinger.

Uoči nastavka pregovora, sinoć je u Briselu predsednik Tadić razgovarao s visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom. Pojedinosti razgovara sa Solanom, predsednik Tadić će izneti danas u zajedničkom obraćanju novinarima s premijerom Koštunicom, koji će se odmah po završetku direktnih pregovora sastati sa Solanom.

Izvor: RTS

Тројка заказала тродневну рунду преговора за 26. новембар


БРИСЕЛ, 20. новембра (Тањуг) - Посредничка <<тројка>> Контакт групе заказала је наредну, тродневну рунду преговора о будућем статусу Косова и Метохије за 26. новембар у Бадену, градићу надомак Беча.

У саопштењу <<тројке>> стоји да је Приштина на данашњем састанку <<описала своју визију надгледане независности Косова у складу с предлозима специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија>>, док је Београд <<наставио да објашњава Приштини своју визију високе аутономије Косова унутар граница Србије>>.

Обе стране су поновиле своје обећање да ће се уздржати од потеза или изјава које би могле да угрозе безбедносну ситуацију на Косову, истиче се у саопштењу.

<<Тројка>> је истакла своју решеност да уложи "снажан напор" да би се дошло до споразума двеју страна и поновила да ће процес под њеним окриљем бити окончан 10. децембра.

 

Predlog Beograda - status Kosova oročen na 20 godina

Državni pregovarački tim Srbije predložio je danas na pregovorima u Briselu da rešenje za status Kosova i Metohije , u vidu suštinske autonomije, bude oročeno na 20 godinaDelegacija Beograda takođe je, kako je saopštila Vlada Srbije, predstavila uporednu analizu modela suštinske autonomije Hongkonga, Olandskih ostrva i Kosova, kao funkcionalnih rešenja saglasnih Povelji UN.

Uz primer funkcionisanja autonomije Hongkonga u sklopu Kine, predočen na prošloj rundi pregovora u Beču, Državna delegacija je ukazivanjem na primer Olandskih ostrva napravila uporedni prikaz funkcionalnosti rešenja za koje se zalaže, i koja su saglasna Povelji UN i fundamentalnim principima poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država.

Olandska ostrva su u sastavu Finske, na kojima Šveđani čine većinsko stanovništvo (95 odsto). Nakon što je Finska 1917. godine postala nezavisna, punoletno stanovništvo ostrva (96,2 odsto) je potpisalo peticiju za pripajanje Švedskoj. Četiri godine kasnije Liga naroda odlučuje da ostrva ostaju pod suverenitetom Finske uz visok stepen autonomije.

Autonomija Olandskih ostrva je regulisana Zakonom o autonomiji, shodno članu 120 ustava Finske.

U slučaju ustavno-pravnog okvira Olandskih ostrva priznaje se suverenost Finske. Teritorija Finske je nedeljiva. Nacionalne granice ne mogu biti menjane bez saglasnosti Skupštine. Olandska ostrva imaju samouporavu u skladu s onim što je posebno navedeno u Aktu o autonomiji.

U predlogu Beograda se navodi da Kosovo, polazeći od toga da je sastavni deo teritorije Srbije, ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima" (Ustav Srbije, preambula).

„Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP KiM. Suštinska autonomija AP KiM urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenim za promenu Ustava." (Ustav Srbije, član 182 stav 2) · „...Ponovo potvrđujući privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država u regionu, kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i aneksu 2...(Rezolucija 1244 SB UN, preambula)", navodi se u predlogu Beograda za Kosovo.

Isključiva nadležnost Finske su spoljna politika, odbrana, imigraciona politika poreska politika, zakonodavni nadzor. Nadležnosti su podeljene u spoljnoj trgovini, krivičnom i radnom pravu i zdravstvu.

Isključiva nadležnost Srbije u slučaju Kosova bi bila spoljna politika, kontrola granica, zaštita srpskog verskog i kulturnog nasleđa.

Odbrana bi bila rezervisana nadležnost Srbije koja se ne primenjuje na Kosovu.

U okviru saradnje Finske i Olandskih ostrva je civilna zaštita.

Prema predlogu Beograda za Kosovo politike saradnje bi se odnosila na monetarnu i carinsku politiku.

Isključiva nadležnost Olandskih ostrva ogleda se u oblasti domicilinog državljanstva, javnog reda i bezbednosti, uspostavljanja dodatnih i opštinskih poreza, kolektivnih ugovora radnika sa ostrvima, prostornog planiranja, zaštite životne sredine, zaštite istorijske i kulturne baštine, obrazovanja.

    * Olandska ostrva imaju skupštinu i vladu. Guverner ostrva predstavlja Finsku, imenuje ga predsednik države u dogovoru sa predsednikom skupštine Olandskih ostrva. Olandska delegacija je zajedničko telo Finske i ostrva i rešava određen broj sporova. Skupština Oslandskih ostrva ima zakonodavnu vlast u isključivim nadležnostima.

Ministarstvo pravde Finske, delegacija ostrva i predsednik Finske učestvuju u zakonodavnom nadzoru. Predviđeno je učešće građana Olanadskih ostrva na opštim izborima za finsku Skupštinu (poslanici u Helsinkiju).

Kosovo bi po predlogu Beograda Isključivu nadležnost imalo u budžetu, ekonomskoj politici, poljoprivredi, medijima, obrazovanju, zaštiti životne sredine, omladini, sportu, fiskalnoj politici, unutrašnjim poslovima, zdravstvu, energetici, infrastrukturi, zapošljavanju · Kosovo samostalno bira i uređuje svoje institucije, u šta se Srbija ne meša.

Kosovo ima zakonodavnu vlast u oblastima isključive nadležnosti i u drugim slučajevima utvrđenim sporazumom.

Srbija ne može menjati ili ukidati zakone na Kosovu, Kosovo ima izvršnu vlast, nezavistan, potpuno zaokružen sudski sistem nadležan za sporove u isključivoj nadležnosti Kosova i u drugim slučajevima utvrđenim sporazumom.

Predlog Beograda predviđa prelazni period uz nadzor EU i prisustvo međunarodnih sudija.

U domenu spoljne politike Finska je subjekt međunarodnog prava, a Vlada Olandskih ostrva može predložiti pregovore o određenom sporazumu odgovarajućim državnim vlastima · Vlada Olandskih ostrva će biti informisana o međunarodnom sporazumu koji se tiče nadležnosti ostrva , a ako postoji poseban razlog, Vlada ostrva može učestvovati u pregovorima u finskoj delegaciji. Odbrana je u ingerenciji Finske, a osdrva su demilitarizovana.

U slučaju Kosova, Srbija je subjekt međunarodnog prava, a Kosovu se kao isključiva nadležnost nudi pregovaranje o sporazumima sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.

Kosovo priprema sporazume u konsultacijama sa Srbijom, dok Beograd formalno potpisuje sporazume uz potpis sa Kosovom i Metohijom.

U slučaju pozivanja Srbije na odgovornost za neispunjavanje međunarodnih obaveza iz nadležnosti Kosova, ono je odgovorno "vis-a-vis" Srbije..

U oblastima u rezervisanih nadležnosti Srbije, predstavnici Kosova su uključeni u pregovore i pripremu sporazuma a Srbija ih potpisuje.

Kosovo ima pravo da otvara trgovinsko/privredna predstavništva u zemljama od sopstvenog interesa i omogućeno mu je da bude član regionalnih inicijativa i organizacija koje to dozvoljavaju nesuverenim teritorijama..

Srbija pruža diplomatsko-konzularnu zaštitu svim građanima, a moguće je formiranje kancelarija za konzularne poslove Kosova u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ima kancelariju za vezu na Kosovu, a status stranih DKP u Prištini moguć je na niovu generalnog konzulata.

U oblasti odbrane na Kosovu, Srbija predlaže privremeno međunarodno vojno prisustvo i demilitarizaciju.

Kosovo priprema sporazume u konsultacijama sa Srbijom, dok Beograd formalno potpisuje sporazume uz potpis sa Kosovom i Metohijom.

U slučaju pozivanja Srbije na odgovornost za neispunjavanje međunarodnih obaveza iz nadležnosti Kosova, ono je odgovorno "vis-a-vis" Srbije.

U oblastima u rezervisanih nadležnosti Srbije, predstavnici Kosova su uključeni u pregovore i pripremu sporazuma a Srbija ih potpisuje.

Kosovo ima pravo da otvara trgovinsko/privredna predstavništva u zemljama od sopstvenog interesa i omogućeno mu je da bude član regionalnih inicijativa i organizacija koje to dozvoljavaju nesuverenim teritorijama.

Srbija pruža diplomatsko-konzularnu zaštitu svim građanima, a moguće je formiranje kancelarija za konzularne poslove Kosova u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ima kancelariju za vezu na Kosovu, a status stranih DKP u Prištini moguć je na niovu generalnog konzulata.

U oblasti odbrane na Kosovu, Srbija predlaže privremeno međunarodno vojno prisustvo i demilitarizaciju na Kosovu.

Kad je reč o Hongkongu, koji je već detaljno predstavljen u našoj javnosti, od sustinske važnosti je činjenica da ta oblast predstavlja nedeljivi deo Kine i ima visok stepen autonomije, osim u spoljnim i odbrambenim poslovima, za koje je odgovorna centralna vlada u Pekingu.

Izvor: Press

Црвенковски: Не очекујем договор о Косову до 10. децембра




СКОПЉЕ, 20. новембра 2007. (Бета) - Македонски преседник Бранко Црвенковски не очекује да Београд и Приштина постигну договор око финалног статуса Косова до 10. децембра када се завршавају преговори под подсредством "тројке" Контакт групе.

Црвенковски је рекао да је после тог датума "могуће неколико сценарија који би у дужем период проузроковали турбуленције".

"Да бисмо спречили такву турбуленцију потребна је општа политичка стабилност и да не дозволимо да се појаве било какве тензије повезане са међуентничким односима у Македонији", изјавио је Црвенковск.

Македонски председник је нагласио да је највећа гаранција за очување територијалног интегритета и суверенитета земље чланство у НАТО.

Црвенковски је говорио у оквиру дебате на тему "Македонија - ЕУ и НАТО шта даље" која је четврта у циклусу дебата "Дијалог за Македонију".

Посланик у Европском парламенту Дорис Пак је у данашњем интервјуу за македонски програм радија Дојче веле на македонском језику истакла да је "садашње стање на Косову опасно и за Македонију зато што нерешавање статуса подстиче неке Албанце на граници према Косову на нека непромишљена дела каква смо недавно видели".

"Сигурна сам да је решење косовског питања важно за све земље око Косова и због тога се надам да ће 'тројка' доћи до неког решења које може бити спроведено почетком наредне године, а што је од интереса за Србе у Србији али пре свега и за јако крхко стање у Македонији", изјавила је Дорис Пак.

Према њеним речима, најбоље решење за косовско питање и регион јесте план Мартија Ахтисарија којим се предлаже надгледана независност Косова.

Пакова је рекла да што несигурна ситуација дуже траје то је већа опасност по стабилност зато што се "многи могу упустити у непромишљена дела".

"Зато се ја надам да ће се ускоро решити косовско питање, пре свега у интересу и стабилности Македоније", додала је она.

Македонска полиција је пре десетак дана у шарпланинском селу Бродец према граници с Косовом спровела акцију у којој је запаленила велику количину тешког наоружања.

У тој акцији је убијено шестотро и ухапшено једанаест припадника криминално екстремистичке групе коју су предводили Рамадан Ссити и Ллирим Јакупи звани Нациста који је у бекству. Ссити је убијен у акцији. То је група која је побегла из косовског затвора Дубрава.

 BEOGRAD PREDSTAVIO MODEL OLANDSKIH OSTRVA;
STATUS KOSMETA OROČEN 20 GODINA

 Državni pregovarački tim Srbije predložio je na pregovorima u Briselu da rešenje za status Kosova i Metohije, u vidu suštinske autonomije, bude oročeno na 20 godina.

Delegacija Beograda takođe je, predstavila uporednu analizu modela suštinske autonomije Hongkonga, Olandskih ostrva i Kosova, kao funkcionalnih rešenja saglasnih Povelji UN.

Uz primer funkcionisanja autonomije Hongkonga u sklopu Kine, predočen na prošloj rundi pregovora u Beču, Državna delegacija je ukazivanjem na primer Olandskih ostrva napravila uporedni prikaz funkcionalnosti rešenja za koje se zalaže, i koja su saglasna Povelji UN i fundamentalnim principima poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država.

Olandska ostrva su u sastavu Finske, na kojima Šveđani čine većinsko stanovništvo [95 odsto]. Nakon što je Finska 1917. godine postala nezavisna, punoletno stanovništvo ostrva [96,2 odsto] je potpisalo peticiju za pripajanje Švedskoj. Četiri godine kasnije Liga naroda odlučuje da ostrva ostaju pod suverenitetom Finske uz visok stepen autonomije.

Autonomija Olandskih ostrva je regulisana Zakonom o autonomiji, shodno članu 120 ustava Finske.

U slučaju ustavno-pravnog okvira Olandskih ostrva priznaje se suverenost Finske. Teritorija Finske je nedeljiva. Nacionalne granice ne mogu biti menjane bez saglasnosti Skupštine. Olandska ostrva imaju samouporavu u skladu s onim što je posebno navedeno u Aktu o autonomiji.

U predlogu Beograda se navodi da Kosovo, polazeći od toga da je sastavni deo teritorije Srbije, ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima' [Ustav Srbije, preambula].

Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP KiM. Suštinska autonomija AP KiM urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenim za promenu Ustava.' [Ustav Srbije, član 182 stav 2] ...Ponovo potvrđujući privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država u regionu, kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i aneksu 2...[Rezolucija 1244 SB UN, preambula]', navodi se u predlogu Beograda za Kosovo.

Isključiva nadležnost Finske su spoljna politika, odbrana, imigraciona politika poreska politika, zakonodavni nadzor. Nadležnosti su podeljene u spoljnoj trgovini, krivičnom i radnom pravu i zdravstvu.

Isključiva nadležnost Srbije u slučaju Kosova bi bila spoljna politika, kontrola granica, zaštita srpskog verskog i kulturnog nasleđa.

Odbrana bi bila rezervisana nadležnost Srbije koja se ne primenjuje na Kosovu.

U okviru saradnje Finske i Olandskih ostrva je civilna zaštita. Prema predlogu Beograda za Kosovo politike saradnje bi se odnosila na monetarnu i carinsku politiku.

Isključiva nadležnost Olandskih ostrva ogleda se u oblasti domicilinog državljanstva, javnog reda i bezbednosti, uspostavljanja dodatnih i opštinskih poreza, kolektivnih ugovora radnika sa ostrvima, prostornog planiranja, zaštite životne sredine, zaštite istorijske i kulturne baštine, obrazovanja.

Olandska ostrva imaju skupštinu i vladu. Guverner ostrva predstavlja Finsku, imenuje ga predsednik države u dogovoru sa predsednikom skupštine Olandskih ostrva. Olandska delegacija je zajedničko telo Finske i ostrva i rešava određen broj sporova. Skupština Oslandskih ostrva ima zakonodavnu vlast u isključivim nadležnostima.

Ministarstvo pravde Finske, delegacija ostrva i predsednik Finske učestvuju u zakonodavnom nadzoru. Predviđeno je učešće građana Olanadskih ostrva na opštim izborima za finsku Skupštinu [poslanici u Helsinkiju].

Kosovo bi po predlogu Beograda Isključivu nadležnost imalo u budžetu, ekonomskoj politici, poljoprivredi, medijima, obrazovanju, zaštiti životne sredine, omladini, sportu, fiskalnoj politici, unutrašnjim poslovima, zdravstvu, energetici, infrastrukturi, zapošljavanju.

Kosovo samostalno bira i uređuje svoje institucije, u šta se Srbija ne meša. Kosovo ima zakonodavnu vlast u oblastima isključive nadležnosti i u drugim slučajevima utvrđenim sporazumom.

Srbija ne može menjati ili ukidati zakone na Kosovu, Kosovo ima izvršnu vlast, nezavistan, potpuno zaokružen sudski sistem nadležan za sporove u isključivoj nadležnosti Kosova i u drugim slučajevima utvrđenim sporazumom.

Predlog Beograda predviđa prelazni period uz nadzor EU i prisustvo međunarodnih sudija.

U domenu spoljne politike Finska je subjekt međunarodnog prava, a Vlada Olandskih ostrva može predložiti pregovore o određenom sporazumu odgovarajućim državnim vlastima.

Vlada Olandskih ostrva će biti informisana o međunarodnom sporazumu koji se tiče nadležnosti ostrva , a ako postoji poseban razlog, Vlada ostrva može učestvovati u pregovorima u finskoj delegaciji. Odbrana je u ingerenciji Finske, a osdrva su demilitarizovana.

U slučaju Kosova, Srbija je subjekt međunarodnog prava, a Kosovu se kao isključiva nadležnost nudi pregovaranje o sporazumima sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.

Kosovo priprema sporazume u konsultacijama sa Srbijom, dok Beograd formalno potpisuje sporazume uz potpis sa Kosovom i Metohijom.

U slučaju pozivanja Srbije na odgovornost za neispunjavanje međunarodnih obaveza iz nadležnosti Kosova, ono je odgovorno 'vis-a-vis' Srbije.

U oblastima u rezervisanih nadležnosti Srbije, predstavnici Kosova su uključeni u pregovore i pripremu sporazuma a Srbija ih potpisuje.

Kosovo ima pravo da otvara trgovinsko/privredna predstavništva u zemljama od sopstvenog interesa i omogućeno mu je da bude član regionalnih inicijativa i organizacija koje to dozvoljavaju nesuverenim teritorijama.

Srbija pruža diplomatsko-konzularnu zaštitu svim građanima, a moguće je formiranje kancelarija za konzularne poslove Kosova u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ima kancelariju za vezu na Kosovu, a status stranih DKP u Prištini moguć je na niovu generalnog konzulata.

U oblasti odbrane na Kosovu, Srbija predlaže privremeno međunarodno vojno prisustvo i demilitarizaciju.

Kosovo priprema sporazume u konsultacijama sa Srbijom, dok Beograd formalno potpisuje sporazume uz potpis sa Kosovom i Metohijom.

U slučaju pozivanja Srbije na odgovornost za neispunjavanje međunarodnih obaveza iz nadležnosti Kosova, ono je odgovorno 'vis-a-vis' Srbije.

U oblastima u rezervisanih nadležnosti Srbije, predstavnici Kosova su uključeni u pregovore i pripremu sporazuma a Srbija ih potpisuje.

Kosovo ima pravo da otvara trgovinsko/privredna predstavništva u zemljama od sopstvenog interesa i omogućeno mu je da bude član regionalnih inicijativa i organizacija koje to dozvoljavaju nesuverenim teritorijama.

Srbija pruža diplomatsko-konzularnu zaštitu svim gradjanima, a moguće je formiranje kancelarija za konzularne poslove Kosova u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ima kancelariju za vezu na Kosovu, a status stranih DKP u Prištini moguć je na niovu generalnog konzulata.

U oblasti odbrane na Kosovu, Srbija predlaže privremeno medjunarodno vojno prisustvo i demilitarizaciju na Kosovu.

Kad je reč o Hongkongu, koji je već detaljno predstavljen u našoj javnosti, od sustinske važnosti je činjenica da ta oblast predstavlja nedeljivi deo Kine i ima visok stepen autonomije, osim u spoljnim i odbrambenim poslovima, za koje je odgovorna centralna vlada u Pekingu.

Izvor: RTS

BOCAN-HARČENKO: „TROJKA” JOŠ JEDNOM U BEOGRADU I PRIŠTINI

MOSKVA/BRISEL – Ruski predstavnik u posredničkoj „trojci” Kontakt-grupe za Kosmet, Aleksandar Bocan-Harčenko najavio je u Briselu da međunarodni posrednici nameravaju da do završetka svog mandata, 10. decembra, posete Beograd i Prištinu.

Ta poseta bi, kako je rekao u intervjuu za Itar-Tas, verovatno usledila posle sledeće runde pregovora o statusu Kosova i Metohije, koji treba da se održe od 26. do 28. novembra u Badenu, kod Beča.

Nakon toga, „trojka” će pristupiti pripremi izveštaja o svom radu, koji će se razraditi u Kontakt-grupi, u kojoj su Rusija, Velika Britanija, Nemačka, Italija, SAD i Francuska.

Izveštaj bi potom trebalo da bude predat generalnom sekretaru UN i dalje na diskusiju u Savet bezbednosti UN.

Tanjug