Lider OVK premijer Kosova

Bajram Kosumi više nije premijer Kosova. Nedžat Daci više neće biti predsednik Skupštine Kosova. Ove dve vesti obeležile su juče kosovsku političku scenu. Po nezvaničnim navodima, neće se završiti samo ovim smenama već će novi mandatar Vlade promeniti i neke ministre.

Bajram Kosumi podneo je juče ostavku na mesto premijera, a na njegovo mesto trebalo bi da dođe sadašnji komandant Kosovskog zaštitnog korpusa Agim Čeku. Preksinoć na sastanku Predsedništva LDK doneta je odluka o smeni Nedžata Dacija sa mesta predsednika Skupštine. Kako je na tom sastanku dogovoreno, zvanična smena biće na vanrednoj sednici Skupštine koja bi trebalo da se održi u narednih nekoliko dana. Novi prvi čovek kosovske skupštine po najavama biće Kolj Beriša, sada po Rugovinoj smrti vršilac dužnosti predsednika LDK. Jedna od prvih narednih smena u kosovskoj vladi, po saznanjima „Blica“, mogla bi da bude i smena Adema Saljihaja, koji je jedna od jačih sivih eminencija kosovskog društva koji se optužuje za korupciju.

- Podneo sam ostavku zbog pretnji da će, ukoliko ostanem na funkciji, vladajuća koalicija ostati bez većine u Skupštini - rekao je Kosumi u trenutku kada je podnosio ostavku.

Po saznanjima „Blica“, osnovni razlog za smenu Bajrama Kosumija jeste u činjenici da je na relaciji Kosumi - Ramuš Haradinaj puklo još pre oko dva meseca, ali se čekao pogodan trenutak za „njegovo rušenje“.

- Gotovo od prvog trenutka kada je postao premijer bukvalno je prestao da komunicira sa Haradinajem, a takav odnos se nastavio i po njegovom povratku iz Haga. Takođe, počeo je na svoju ruku da donosi odluke i prestao da komunicira sa strankom, da radi stvari mimo prethodnog dogovora - kaže za „Blic“ dobro upućeni sagovornik iz Prištine.

U Daciju, koji je predsednik Skupštine po drugi put, njegove kolege u zvaničnom pojašnjenju vide prepreku za demokratsko Kosovo.

- Ali za Dacija je poslednja kap u moru bila odlaganje sednice Skupštine na kojoj je trebalo da bude proglašen za predsednika Fatmir Sejdiu. On se sukobio sa partijskim kolegama oko izbora predsednika Kosova i predsednika stranke - kaže „Blicov“ sagovornik.

Najizgledniji novi premijer Kosova Agim Čeku važi, u još uvek južnoj srpskoj pokrajini, za veoma uticajnog čoveka. Čak i za broj jedan po uticaju na kosovske Albance, ispred bilo kog političkog lidera. On je prvi komandant Kosovskog zaštitnog korpusa u kome je dobar deo bivših boraca UČK i ima ogromnu moć na terenu. Profesor Kolj Beriša spada u kosovske Albance koji su umerena građanska opcija. On je bio među kandidatima za predsednika Kosova, ali se od tog predloga u stranci LDK odustalo zbog Berišinog lošeg zdravlja. Po zvaničnim navodima inicijative za smenu dosadašnjih funkcionera jesu dogovor na nivou vladajuće koalicije LDK i AAK. Pojašnjene su neophodnošću rekonstrukcije unutar kosovskih institucija i „prilika da Kosovo pokaže da je demokratska država“.


Izvor: Blic

Agim Čeku, od pitomca JNA, preko hrvatskog generala, do premijera
Karijeru gradio na leševima

Haški tribunal u optužnicama zažmurio pred zločinima nad Srbima u Hrvatskoj i na Kosmetu

BEOGRAD - Agim Čeku će iz uniforme oficira KZK direktno uskočiti u "armanijevo" odelo i s novim imidžom "pacifiste i demokrate" vladati Kosovom. NJegovi sledbenici ističu da su ga na ovu funkciju "preporučile" predratne, ratne i posleratne zasluge.

Bivši oficir JNA, 1991. godine priključio se hrvatskom Zboru narodne garde gde je dogurao do brigadnog generala. Kao zapovednik artiljerije 9. gardijske brigade "Vukovi", pod komandom generala Mirka Norca, istakao se u komandovanju operacijom "Spaljena zemlja", odnosno u napadima na Medak, Čitluk i Počitelj, septembra 1993, u kojima su uništena sva srpska sela na tom području. Zbog ovog zločina Haški sud je podigao optužnice protiv hrvatskih generala Janka Bobetka, Mirka Norca i Rahima Ademija.

Kao načelnik štaba Zbornog područja Gospić, bio je uključen u planiranje i sprovođenje operacije "ŞOluja"´, nakon koje je ponovo unapređen. Hrvatski predsednik Franjo Tuđman odlikovao ga je devet puta. Posle krvavog pira u Medačkom džepu, prošao je kroz obuku koju su među izabranim hrvatskim oficirima i vojnicima obavljali instruktori američke armije. U Prištini tvrde da je tada stupio u kontakt sa nekoliko bivših generala vojske SAD i penzionisanih agenata CIA preko kojih se povezao sa američkom privatnom firmom "Dinkorp internešenal" koja je pružala usluge američkoj vojsci na svim većim ratištima. Uspešno završena obuka i isticanje među ostalim starešinama uvrstila ga je među oficire koji su planirali operaciju "Oluja" i sproveli je do kraja.

U Hrvatskoj je stao na čelo jedinice sastavljene isključivo od kosovskih Albanaca koji su se pripremali za ilegalni upad na teritoriju Kosmeta gde bi izvodili razne terorističke akcije. Slanju ove jedinice na Kosovo usprotivio se Ibrahim Rugova.

Postoje dokazi da su pripadnici ove jedinice u periodu pred bombardovanje, za vreme rata, a naročito po ulasku trupa Kfora, počinili brojne zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Ima dokaza da je Čeku, kao načelnik vojnog štaba OVK smeštenog u Dragobilju, rukovodio akcijama protiv naših snaga bezbednosti i napadima na civile i da je u mnogima i sam učestvovao.

Na Kosovo je došao u februaru 1999, pošto je dao ostavku u hrvatskoj vojsci da bi se priključio OVK. Posle zvaničnog rasformiranja OVK, u jesen 1999. godine, postavljen je za komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa. Posle juna 1999, preko brata Besima kontrolisao je zatvore u kojima su se nalazili oteti Srbi i kao komandant KZK davao logističku podršku OVPBM na jugu Srbije i ONA u Makedoniji. Zli jezici tvrde da sa bratom Ethemom kontroliše šverc oružja, droge i trgovine akciznom robom na području Peći.

Lider DHSS-a Vladan Batić dostaviće ovih dana javnosti sav dokazni materijal koji Čekua tereti za ratne zločine po komandnoj odgovornosti.
Batić je na konferenciji za novinare rekao da postoje dokazi, naredbe i iskazi svedoka da je Čeku naredio, između ostalog, otmice Milivoja Đurkovića, Miloša Radevića, Dragana Dašića i još desetak osoba.

OBUČAVAO MUDŽAHEDINE

Oktobra 2003. američki Global Information Sistem objavio je studiju o prilikama na Kosovu u kojoj je upozorio da je Čeku u avgustu te godine obučavao oko 300 islamističkih terorista u Albaniji, uključujući i 10 mudžahedina. Mnogi od njih su se na Kosovu viđali u društvu i kućama članova Čekuovog KZK.
Mandatar za sastav nove vlade juče je počeo konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih partija. Čeku se sreo sa šefom Unmika Sorenom-Jesenom Petersenom, predsednikom Kosova Fatmirom Sejdijuom, Predsedništvom Demokratskog saveza Kosova, predsednikom Demokratske partije Kosova i Alijanse za budućnost Kosova.

VLADA: PETERSENE, SPREČITE IZBOR ČEKUA

Vlada Srbije zahteva od šefa Unmika na Kosmetu Sorena-Jesena Petersena da, polazeći od svojih ovlašćenja sadržanih u Rezoluciji 1244, spreči izbor Agima Čekua za premijera privremene vlade Kosmeta.
Vlada Srbije izrazila je najveću zabrinutost što je Čeku predložen za premijera Kosova i Metohije. "Protiv Čekua je pokrenuta istraga pred pravosudnim organima Srbije zbog postojanja sumnje da je počinio ratne zločine i raspisana je međunarodna poternica. MUP Srbije uputio je Haškom Tribunalu krivičnu prijavu u formi relevantne informacije protiv Čekua za ratne zločine", saopštila je Vlada Srbije.
"Izražavamo upozorenje, ali i očekivanje da će međunarodna zajednica biti na visini odgovornosti i sprečiti izbor Agima Čekua, ukoliko joj je stalo da se pregovori o budućem statusu Kosmeta odvijaju valjano", rekao je juče premijer Vojislav Koštunica na konferenciji za novinare.


Izvor: Glas Javnosti

Raskol među Srbima

Kosovska Mitrovica – Skoro apsolutnom većinom članova Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije, na zajedničkoj sednici SNV-a severnog Kosova i Kosova i Metohije, zamenik predsednika Izvršnog odbora Kosova i Metohije Ranđel Nojkić prekjuče je isključen iz ove organizacije. Naime, kada se u subotu računalo da je završeno sa prvom i najvažnijom tačkom dnevnog reda, ispostavilo se da je „mnogo važnija bila tačka pod razno” kada se odlučivalo o daljem angažmanu Ranđela Nojkića u ovoj organizaciji. Svih 78 delegata je glasalo za isključenje Ranđela Nojkića, a aklamacijom je njegovu smenu potvrdilo isto toliko delegata sa teritorije severnog Kosova.

Pokazalo se da netrpeljivost među pojedinim članovima, kako tumače poznavaoci kosmetskih prilika, dostiže kulminaciju. Mnogi su skloni da veruju da je ovo samo nastavak cepanja inače nejedinstvenog srpskog nacionalnog fronta na teritoriji južne srpske pokrajine.

Podsećanja radi, recimo i da su svojevremeno predstavnici Srpske liste na parlamentarnim izborima za kosmetski parlament dobili nešto manje od jedan odsto poverenja srpskog biračkog tela, što je još onda, ali i sada, utvrdilo opredeljenje srpskog naroda da ne želi „nikakvu saradnju sa albanskim secesionistima”. Shodno tome, zajedničko opredeljenje članova SNV-a pokazalo je da „Ranđel Nojkić i pojedinci Srpske liste nisu dobrodošli u tabor najjače srpske organizacije na teritoriji Kosova i Metohije”. Iako Ranđel Nojkić nije prisustvovao sednici, kako kaže, svoje isključenje i ne priznaje. Naglašava da „nije smenjen” kao i da njega „ne može da smeni SNV severnog Kosova”. Po njegovim rečima na sastanku je bilo 90 odsto članova SNV-a severnog Kosova, a čak ni deset odsto koji bi imali pravo da ga smene, odnosno delegati sa Kosova i Metohije.

On takođe, oštro reagujući, veli da je SNV Kosova i Metohije nelegitimna organizacija, s obzirom na to da već dve godine nema predsednika kao ni legitimnih članova Izvršnog odbora.

Podseća i da „onako kako ti isti Srbi brane Kosmet i Srbe dovešće do toga da će ova teritorija biti etnički čista”.

I dok Ranđel Nojkić tvrdi da je nelegitimno isključen, dotle Dragan Velić, predsednik Izvršnog odbora SNV Kosova i Metohije, kaže da je „žalosno kako se ponaša ovaj Srbin”.

Na prozivku Nojkića odgovara i Milan Ivanović, predsednik SNV-a severnog Kosova, inače i direktor kosovskomitrovičkog Zdravstvenog centra, kojem dojučerašnji član kosovskometohijskog Izvršnog veća stavlja na dušu da „i Ivanović i pojedinci iz Zvečana, Leposavića i Zubinog Potoka, navodno ne mareći za kosovske institucije, ipak nalaze za shodno da iz kosovskog budžeta uzimaju grdne pare”. Odgovarajući na optužbe Milan Ivanović kaže da su one neosnovane a jedino je istina da kosovskomitrovička bolnica dobija novac za mazut iz kosovskog budžeta za koji, ipak, tvrdi da je „srpski jer pare se u njega slivaju iz pet srpskih opština koje su dobile srpsku većinu na opštim izborima”.

Izvor: Politika

Srpski zvaničnici na udaru tajne diplomatije
Status KiM biće rešen u četiri oka

Zemlje članice Kontakt grupe uskoro će Beogradu uputiti privatne poruke o mogućem rešenju kosovskog problema u želji da se do kraja godine završe pregovori o statusu Kosova, saznaje „Blic“ u Evropskoj uniji. Naš sagovornik veruje da je većina članica zauzela stav da je kosovska nezavisnost rešenje koje je prihvatljivo, ali da je u narednom periodu red da izvesne poteze povuku članice KG Nemačka i Francuska, koje se do sada nisu izjašnjavale.

Prvu privatnu poruku da će Kosovo biti nezavisno, a koja je procurela u javnost slučajno, nedavno je Srbima uputio britanski diplomata Džon Sojers. Sagovornik „Blica“ tvrdi da je Sojersova poruka, iako je britansko mišljenje poznato već duže vreme, tek sada procurela u javnost kako bi se na takav rezultat pregovora pripremilo javno mnjenje u Srbiji i istovremeno primorala Vlada Srbije da sa mogućnošću takvog ishoda.

Premijer i predsednik Srbije Vojislav Koštunica i Boris Tadić odbili su da se sastanu u četiri oka sa specijalnim izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem kako bi izbegli optužbe domaće javnosti da kosovsko pitanje rešavaju tajnom diplomatijom, tvrdi izvor „Blica“ iz EU. Ipak, kako nam je objašnjeno u diplomatskim krugovima, razgovori u četiri oka i privatne poruke ključna su sredstava u rešavanju političkih problema, a izuzetak neće biti ni pitanje statusa Kosmeta.

Ahtisari, kako „Blic“ saznaje, u Beograd nije nosio nikakvu privatnu poruku već je želeo da se u četiri oka sastane sa predsednikom i premijerom Srbije kako bi čuo šta zaista misle o rešenju kosovske situacije bez populističkih izjava koje su neizbežne u prisustvu ostalih članova delegacije.

Ivo Visković, profesor fakulteta Političkih nauka u Beogradu, tvrdi da su privatne poruke i sastanci u četiri oka uobičajena praksa u diplomatiji.

- Uobičajeno je da se u nekoj fazi pregovora uputi privatna poruka da bi se videla reakcija javnog mnjenja jer se jedna strana u pregovorima plaši reakcije građana. To uopšte ne znači da je reč o tajnoj diplomatiji, jer je diplomatija tajna samo ako se održavaju sastanci za koje niko ne zna - kaže Visković. On dodaje da je nepostojeći papir ili „non pejper“ legitimno sredstvo za pregovore.

- Ukoliko se na pregovoračkom stolu nađe takozvani nepostojeći papir koji sadrži moguće rešenje problema, to znači da će svi učesnici pregovora, a posebno predlagač, ukoliko informacija o sadržaju nepostojećeg papira procuri u javnost, poricati da je tako nešto ikada postojalo -kaže on.

Nikolas Vajt, direktor Međunarodne krizne grupe za Evropu, slaže se da će u pregovorima o Kosovu biti tajnih i javnih poruka i da su one podjednako značajne za učesnike. Kako ističe, Beograd će se tek naći na udaru privatnih poruka koje će dobijati tokom pregovora o statusu.

Da su sastanci u četiri oka sasvim uobičajeni u diplomatiji slaže se i bivši ministar spoljnih poslova SCG Goran Svilanović.

- U razgovorima u četiri oka državnici najčešće govore o onome što ne žele da kažu pred ostalim članovima delegacije, i to na vrlo direktan način - kaže on.



Izvor: Blic

Da li će prištinski tim tražiti pomeranje razgovora u Beču?
Strah od podsećanja na 17. mart

Nastavak dijaloga određen za prvi slobodni termin dogovorom učesnika bečkog sastanka

BEOGRAD - Prištinski mediji bave se ovih dana spekulacijama o tome da li će albanska delegacija tražiti odlaganje druge runde razgovora o decentralizaciji zakazane za 17. i 18. mart, jer bi se podudarili sa drugom godišnjicom pogroma nad Srbima. Članovima prištinskog tima zamera se što su se složili sa ovim datumom i strahuje se da bi Srbi mogli da podsete šta se tih dana pre dve godine dogodilo.

Član delegacije Beograda Milorad Todorović rekao je za Glas da je taj datum određen jer je to bio najbliži slobodan termin za nastavak razgovora.
- To je bio prvi slobodan datum. Albanci su do zadnjeg trenutka insistirali da se razgovori nastave 6. marta, ali je to bilo neizvodljivo zbog planova Martija Ahtisarija. Ove nedelje je bilo nemoguće nastaviti razgovore zbog sednice Skupštine Srbije, pa smo se složili da to bude 17. i 18. marta - objasnio je Todorović.

Portparol specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o Kosovu i Metohiji Marti Ahtisarija, Hua Đijang, navodi da je slučajno došlo do podudaranja sa godišnjicom martovskih događaja, da to nema nikakve veze sa martom 2004. i da je to datum s kojim su se, jednostavno, složili svi učesnici razgovora.

I drugi član srpskog pregovaračkog tima, Ranđel Nojkić, ponovio je da je datum novog susreta utvrđen dogovorom učesnika sastanka. Nojkića su kontaktirali i novinari medija na albanskom pitanjima koliko će za Srbe biti značajan nastavak razgovora 17. marta i da li će prištinski pregovarači pokušati da odlože razgovore za neki drugi datum. Na ista pitanja odgovorio je i za Glas.

- Martovski pogrom je nešto što ne smemo da zaboravimo, a da li će Albanci tražiti odlaganje, zavisi od njih - kratko je odgovorio Nojkić.
U Prištini se uveliko pripremaju za nastavak razgovora na koji, prema rečima šefa tima Ljutfi Hazirija, "nema drugog, nego da idemo", uz napomenu da "datum nije važan". Enver Hodžaj je naglasio da je datum odredio predsedavajući razgovora Alber Roan.

Međutim, nije isključeno da Albanci pronađu izgovor za odlaganje razgovora kako bi se bolje pripremili jer će na dnevnom redu, osim finansiranja lokalne samouprave, biti i povezivanje srpskih opština i ostvarivanje njihovih specijalnih veza s Beogradom. Na ovo upućuje i izjava predsednika Kosova Fatmira Sejdijua da se "ne može postići dogovor o reformi lokalne uprave u Pokrajini", te da, "kad je u pitanju decentralizacija vlasti na Kosovu - sporazuma neće biti".

Promene u timu

Moguće je da bi članovima prištinskog tima kao dobar izgovor za odlaganje razgovora mogle bi da posluže izmene u njihovom sastavu, s obzirom da već imaju tri nova člana. Osim predsednika Kosova Fatmira Sejdijua novi će biti i premijer i predsednik Skupštine Kosova Agim Čeku i Kolj Beriša, a moguća je i promena četvrtog člana - ministra za lokalnu samoupravu, s obzirom na mogućnost da Ljutfi Haziri bude predsednik DSK.



Izvor: Glas Javnosti

Braća Čeku ubijali i Bošnjake

PRIBOJ - Većinu otmica i ubistava Srba i drugih ne-Albanaca na Kosovu organizovali su čelnici OVK, sada Kosovskog zaštitnog korpusa, braća Čeku. Takvim podacima raspolaže i Helsinški odbor za ljudska prava u Sandžaku. Po rečima predsednika Šefka Alomerovića, pouzdano se zna, i za to postoje svedoci, da je Naim Čeku, predsednik pećke opštine, inače brat od strica Agima i Besima Čekua, jedno vreme vozio "mercedes" u kojem je kidnapovan mladi Sadet Bašić iz Peći.

Kada je Bašićeva rodbina došla kod Agima Čekua i Hašima Tačija i kada su im rekli da predsednik opštine vozi njegov automobil, Čeku je rekao: - Dobro, vratićemo automobil. Rodbina nije tražila automobil, već mladićevo telo, da bi ga mogla sahraniti. Sutradan je leš Sadeta Bašića nađen u jednoj pećkoj uličici.

- Takođe znamo da je u pećkoj zgradi policije Besim Čeku garantovao svom tetku Azemu Purišiću, koji je i rođak Imena Hakinjina da su Ismet i Dževad Sodanović, "ispitani i da će odmah biti pušteni, te da im dlaka s glave neće faliti jer su čisti. Oni su desetak minuta kasnije odvedeni i streljani, a sve to videlo je najmanje 11 svedoka. Imamo i svedoka za otmicu jednog Srbina iz Mitrovice, kojoj su prisustvovali i međunarodni posmatrači rekao je Alomerović.


Izvor: Glas Javnosti

Razgovori u Beču 20. marta
BEOGRAD - Promena premijera Kosova dogodila se u delikatnom trenutku, uoči nastavka razgovora Beograda i Prištine o decentralizaciji, 17. marta u Beču. Priština će, kako Glas saznaje, tražiti da se sastanak pomeri za 20. ili 23. mart.

U međuvremenu, u Prištini bi krajem ove nedelje, trebalo da se održi sednica Skupštine Kosova na kojoj će biti izabrani novi predsednik Parlamenta (Kolj Beriša) i premijer (Agim Čeku). Mandatar Čeku, koji je postao član Alijanse za budućnost Kosova, ovih dana obavlja razgovore sa koalicionim partnerom, Demokratskim savezom Kosova, za sastav svog kabineta. Kako Glas saznaje, ne očekuju se bitnije promene u vladi, jer DSK ne planira velike smene.

Promene u kosovskoj vladi i raskoli u DSK, koja će uskoro izabrati predsednika, neće se odraziti na pregovore o budućem statusu Kosova, jer je po tom pitanju stav Albanaca jasan - ništa manje od nezavisnosti. Analitičar Srpsko - albanskih odnosa Fatmir Šeholi smatra da će decentralizacija, ako se realizuje po evropskim standardima, biti ključ za definisanje statusa Kosova.

Izvor: Glas Javnosti

Optužnica protiv Agima Čekua još nije podignuta
Slučaj prešao u političku sferu
Rešenje o pokretanju istrage protiv Čekua, Hašima Tačija i Bernara Kušnera doneto u februaru 2000. godine

BEOGRAD - Istraga protiv Agima Čekua zbog optužbi da je, kao komandant, odgovoran za ubistvo 669 Srba i 18 pripadnika drugih nacionalnih manjina, 518 teško povredio i ranio i izvršio 584 otmice, pokrenuta je 2000. godine, ali optužnica još nije podignuta.Portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić potvrdio je u razgovoru za Glas da se u Srbiji provodi istraga protiv Čekua.
- Rešenje o pokretanju istrage protiv Čekua, ali i Hašima Tačija i bivšeg šefa Unmika Bernara Kušnera doneto je u februaru 2000. godine. Njima se na teret stavlja krivično delo genocida. Proces protiv Čekua, koji je 2000. godine pokrenuo Okružni sud u Prištini izmešten u Nišu, preuzelo je Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu. U istrazi je ispitano više desetina svedoka, čak je razmenjen materijal sa Haškim tribunalom - rekao je Vekarić, ali nije mogao da nagađa kada će biti podignuta optužnica.

S obzirom na Čekuov rang, optužnicu je mogao da podigne Haški tribunal, ili i Unmikov sud. Sada, se međutim, kako je primetio Vekarić, "iz procesno-pravne sfere prelazi u političku".
Istragu je vodila istražni sudija Okružnog suda u Prištini Danica Marinković.

- Pribavila sam iskaze više desetina svedoka zločina, otmica, ubistava, paljevina koje su počinili Čeku i njegovi potčinjeni pre i posle dolaska Kfora. Potom je doneto rešenje o određivanju pritvora. Savezna policija je 2002. godine za njim preko Interpola raspisala poternicu, ali on ni do danas nije dostupan našim organima gonjenja - potvrdila je Marinkovićeva, koja ne zna da li se za podizanje optužnice traži još dokaza.

Bivši ministar pravde Vladan Batić podsetio je u izjavi za Glas da je Haškom tribunalu dostavio oko 40.000 stranica dokaznog materijala u kome se Čeku tereti za ratne zločine. Batić je 2001. godine ponovio zahtev Karli del Ponte da podigne optužnice protiv Čekua, Tačija i Haradinaja, podsetivši da je na to obavezna i na osnovu Rezolucije 1244, Sporazuma u Rambujeu i Ženevskih konvencija. Optužen je samo Haradinaj.
Mrtvo slovo na papiru

- Ne znam šta je od dokaznog materijala dato, ali znam da ima dovoljno da Čeku bude optužen po komandnoj odgovornosti. Ako optužnica bude podignuta sada, to be bilo mrtvo slovo na papiru - primećuje Batić koji optužuje vlasti u Beogradu optužuje da se ponašaju kampanjski i sete zločinaca OVK tek kada postanu mandatari, kao u slučaju Haradinaja.Spasić: Čeku držao logore

Tražimo da ovaj zločinac odmah bude uhapšen a ne izabran za šefa vlade - rekao je za naš list Simo Spasić, predsednik Udruženja kidnapovanih i ubijenih na Kosmetu. Reagujući na izjavu šefa Unmika na Kosmetu da nema prepreka za Čekuuov izbor, Spasić kaže da su prepreka hiljade ubijenih i kidnapovanih Srba širom pokrajine. "Za njegove zločine imamo dokaze. Pored ostalog, znamo da je držao logore u ozloglašenim selima Likovac i Lapušnik i u njima mučio i ubijao Srbe", kaže Spasić.

Izvor: Glas Javnosti
      
      
      
   
   
      

...

Mandatar kosovske vlade danas predstavlja članove svog kabineta
Čeku ponovo podelio Srbe

Slaviša Petković prihvatio a Dejan Janković odbio resor. Nedeljku Pupavcu nudi se mesto savetnika

BEOGRAD - Mandatar kosovske vlade Agim Čeku predstaviće danas poslanicima Skupštine članove svog kabineta, iz koga će otići Adem Salihaj, doskorašnji zamenik premijera. Na njegovo mesto doći će LJutfi Haziri iz DSK, koji će ostati i ministar za lokalnu samoupravu zbog razgovora o decentralizaciji i statusu Kosova i Metohije. Slaviša Petković, ministar za povratak i zajednice, ostaće u kabinetu. Za Srbe je rezervisano i mesto ministra poljoprivrede. Fatmir Redžepi iz DSK biće predložen za ministra unutrašnjih poslova.

Mediji su ovih dana objavili da je resor unutrašnjih poslova nuđen policajcu KPS Dejanu Jankoviću. Međutim, kako je Janković rekao, niko od Čekuovih saradnika nije sa njim kontaktirao zbog ovoga, ali je ranije, u razgovoru sa ljudima iz Kosumijevog kabineta odbio ponudu.

Čeku i njegovi saradnici kontaktirali su poslednjih dana sa još nekoliko Srba, a jednom od nekadašnjih funkcionera SK i sekretara OK SK Prištine Nedeljku Pupavcu, koji živi u Nišu, nuđeno je da bude savetnik premijera.
Lider SPOT-a Momčilo Trajković kaže da više nije važno da li će Srbi da uđu u institucije ili neće, jer je dovoljno da postoji neko ko je ušao. Na pitanje da li će, i treba li Srbi da sarađuju sa Čekuom, Trajković je odgovorio da je Čekua Beograd izabrao onog trenutka kada je pozvao Srbe na izbore, te više nije u situaciji da odlučuje koga će Priština birati za premijera, niti je u prilici da bira sagovornike.

- Beograd je upao u zamku. Umesto da prepusti kosovsko-metohijskim Srbima da sa Albancima razgovaraju o tehničkim i životnim pitanjima, a Beograd da sa međunarodnom zajednicom razgovara o statusu, sada se došlo u situaciju da s Prištinom u Beču razgovara kao sa ravnopravnim partnerom - primećuje Trajković.

Da srpska strana ne može da bira sagovornike smatra i član našeg pregovaračkog tima Goran Bogdanović (DS). I Borivoje Vignjević (DSS) smatra da je Srbi ne mogu birati s kim će razgovarati, ali ističe da oni ne smeju da učestvuju u institucijama koje su diskriminatorske za Srbe i budu dekor radi privida multietničnosti.
Čeku je, izgleda, uspeo da ponovo podeli Srbe, a korist od toga imaće jedino kosovski Albanci.



- Insistiranjem da Srbi izađu na izbore 2001. godine prihvaćena su pravila igre. Srbi su izašli na izbore protiv kojih sam ja bio, i bili su u prvom skupštinskom sazivu i vladi. Sadašnji ulazak u institucije bitan je zbog neizlaska najvećeg broja Srba na izbore. Ako neko od poslanika Srpske liste za KiM sada ima dilemu da li da uđe u institucije, ili ne, neka se obrati Borisu Tadiću, koji je bio za izlazak na izbore - rekao je Trajković.


Izvor: Glas Javnosti