Švajcarska za nezavisnost Kosova
Izvor: Beta
Beč -- Šefica švajcarske diplomatije Mišelin Kalmi-Rej kaže da nerešeno pitanje statusa Kosova predstavlja teret za čitav region.


Mišelin Kalmi-Rej

"Nerešeno pitanje statusa Kosova predstavlja teret za čitav region. Sve dok je status nedefinisan ne mogu se, na primer, rešiti imovinsko-pravni problemi. Sve dok postoji nedostatak pravde i reda, gotovo niko neće da investira u budućnost Kosova", napisala je Mišelin Kalmi-Rej u autorskom tekstu za bečki dnevnik Prese.

Kalmi-Rejova smatra da Kosovo sa sadašnjim statusom ne može da se zadužuje, da pruža državne garancije ili da vraća dugove, a to važi i za novac od medjunarodnih finansijskih institucija, zbog čega stanovništvo ostaje i dalje bez posla.

Ona je podsetila da se Švajcarska i pred Savetom bezbednosti UN 27.maja 2005. založila za što skoriji početak pregovora o budućem statusu, uz napomenu da je povratak Kosova pod srpski suverenitet nezamisliv i nepoželjan. "Zbog toga Švajcarska podržava formalnu nezavisnost Kosova i pozdravlja što su u međuvremenu pod posredstvom izaslanika UN Martija Ahtisarija počeli pregovori o budućem statusu", rekla je ona.

Savetnik predsednika Srbije, ambasador Dušan T. Bataković
Izbori ne bi ugrozili pregovarački proces

Osnovna ideja je da se pronađe jedno specifično, kreativno rešenje za Kosovo i Metohiju, koje će uzeti u obzir veoma određujući politički mentalitet, prirodu međuetničkih odnosa i odsustvo demokratskih tradicija. Lokalno političko nasleđe je u slučaju KiM veoma bitno, jer neka od predloženih i potom dogovorenih rešenja treba da budu saobražena pomenutim specifičnostima - kaže u intervjuu za „Blic“ savetnik predsednika Srbije, ambasador Dušan T. Bataković odgovarajući na pitanje da li je naš pregovarački tim predlog za budući status KiM uradio po uzoru na već poznati model u svetu.

Navodeći da političke tradicije variraju često i unutar jedne države, on je kao primer naveo SAD.

- Pogubljenje osuđenika na smrt u Teksasu je prihvatljiv deo lokalnog političkog nasleđa, dok recimo u Masačusetsu takva praksa izaziva oštre osude. Stoga i u pokrajini treba biti oprezan u pokušajima preslikavanja modela koji drugde možda dobro funkcionišu, a kod nas ne bi dali očekivani rezultat. Stoga je, ponavljam, potrebno kreativno rešenje koje će, uzimajući lokalne posebnosti, iz spektra raspoloživih opcija integrisati one elemente koje mogu, uzeti zajedno, da donesu očekivane rezultate - kaže Bataković.

Poznato je da članovi našeg pregovaračkog tima ne žele u javnost da iznose detalje platforme za pregovore o budućem statusu KiM. Ipak, možete li nam saopštiti šta je njena okosnica?

- Javnost je već upoznata sa stavom pregovaračkog tima da će se delovi platforme, shodno dinamici pregovora, postepeno predočavati publici. Deo platforme o decentralizaciji već je dostupan javnosti, a njeni dalji detalji, po posebnim sektorima, biće dodatno razrađivani u posebnim radnim grupama. Načelna polazišta su, dakle, dostupna, a sve ono što proizađe iz dinamike pregovora biće, očekujem, blagovremeno obznanjeno. Mimo toga malo šta bi se imalo reći a da je od većeg značaja za javnost.
Da li je platforma urađena tako da se tokom pregovora neki njeni delovi mogu menjati ili je ono što u ovom dokumentu piše naš konačan stav?

- U ravni načela i strategije nema prostora za značajnija odstupanja, ali se u taktičkom delu izvesni ustupci podrazumevaju, uz odgovarajuće ustupke našoj strani, imajući u vidu i to da je logika sporazuma da svaka od učesnica u pregovorima pokaže spremnost za kompromis kako bi se došlo do uzajamno prihvatljivog rešenja.
Šta očekujete od pregovora o decentralizaciji koji treba da se održe u Beču? Da li će predlog koji je sačinio naš pregovarački tim dobiti podršku međunarodne zajednice?

- Svaki oblik direktnih razgovora veoma je koristan. Decentralizacija je tema koja će zahtevati seriju ozbiljnih razgovora kako bi se došlo do sveobuhvatne zaštite srpske zajednice. Naš predlog decentralizacije je usaglašen i sa međunarodnim standardima u toj oblasti i sa preporukama izveštaja ambasadora Eidea za UN. Ne vidim razloga da ne bude dobro prihvaćen.
I albanska strana napravila je svoj predlog za decentralizaciju. Da li vam je poznat njegov sadržaj? Ako jeste, koliko se razlikuje od našeg predloga, odnosno postoji li mogućnost kompromisa?

- Albanska strana već dugo pokušava da prejudicira budući status Kosova i kroz pregovore o decentralizaciji, dok je naša jasna pozicija da su decentralizacija i zaštita kulturne i verske baštine preduslovi za dalje pregovore o drugim temama, uključujući i pitanje budućeg statusa.
Da li pregovori u Beču predstavljaju početak zvaničnih pregovora o budućem statusu KiM?

- Tako je, ovim razgovorima počinje pregovarački proces.
Kako će se pregovori dalje odvijati i koliko će trajati? Kad ćemo, po vašoj proceni, imati rešenje za KiM?

- Ne bih ulazio u predviđanja vremenskih rokova. Jedno je, međutim, sigurno, da će se pregovori okončati tek onda kada bude postignuto uzajamno prihvatljivo rešenje, uz međunarodno posredovanje.
Ukoliko Beograd i Priština ne uspeju da dođu do sporazuma o budućem statusu pokrajine, da li će UN nametnuti rešenje?

- Ne vidim način da se dođe do dugoročno održivog rešenja koje ne uključuje aktivno učešće i potom saglasnost Beograda, u čijem timu učestvuju i predstavnici kosovskometohijskih Srba. Nametnuto rešenje bilo bi najpre ozbiljno narušavanje međunarodnog prava, s opasnim presedanima, potom rizično ugrožavanje teško postignute regionalne stabilnosti kao i ukupne evropske perspektive čitavog regiona, a iznad svega ugrožavanje teritorijalne celovitosti Srbije i SCG.
Šef Unmika Seren Jesen Petersen kaže da budući status Kosmeta neće biti zasnovan na Rezoluciji 1244, već na osnovu nove rezolucije.

- Izmena Rezolucije 1244 je neminovna ukoliko se postigne uzajamno prihvatljiv dogovor Beograda i Prištine oko budućeg statusa Pokrajine. U zavisnosti od ishoda pregovora, nova rezolucija ne mora nužno da naruši suverenitet Srbije, nego npr. može pojačati ili smanjiti intenzitet ustavnih veza između Beograda i Prištine. Osnovni kriterijum će biti sporazum postignut u pregovorima, a ne lične želje nekog od visokih funkcionera međunarodne zajednice.
Pojedini funkcioneri tvrde da naše pozicije u vezi s KiM zavise od saradnje s Hagom.

- Naša ukupna pozicija i demokratski kredibilitet države će biti značajno ojačani ukoliko naše međunarodne obaveze budu blagovremeno ispunjene. Ovo pitanje ne trpi odlaganje.
Da li činjenica da je Vlada na klimavim nogama može uticati na našu pregovaračku poziciju?

- Bilo bi, kako je naglasio i predsednik Tadić, znatno povoljnije da Srbija ima jaku i stabilnu vladu punog demokratskog kapaciteta, koja bi se spremno uhvatila u koštac s krupnim izazovima koje donose pregovori o budućem statusu pokrajine.
Da li bi raspisivanje izbora prekinulo ili usporilo pregovore?

- S obzirom na to da će pregovori potrajati, ne vidim da bi to bitno usporilo pregovarački proces, jer postoji državni tim za pregovore o KiM koji je posvećen ovim poslovima.


Izvor: Blic

Srpski političari o pokrajini posle Rugove
Srbima teže ne može da bude

Predsednik Kosova bio najlukaviji ekstremista, a smatran za umerenog političara

BEOGRAD - Ne očekujem nikakvu posebnu promenu, niti zaoštravanje albanske politike jer po Srbe jednostavno ne može da bude gore nego što jeste, kaže za Glas povodom smrti Ibrahima Rugove, Nebojša Bakarec, visoki funkcioner DSS-a. Po njemu, ekstremni krugovi u albanskim redovima već su uradili šta su hteli, a u tome Rugova niti je pomagao niti odmagao.

- Dakle, ne očekujem nikakve posebne posledice, osim preraspodele snaga unutar albanskog korpusa. Ne smatram ni da će biti nekih promena pred pregovore o statusu Kosova u Beču jer njih priprema i vodi Vlada Kosova, a ne predsednik pokrajine, zaključio je Bakarec.

Dragan Šutanovac iz Demokratske stranke ocenjuje da je najvažnije da se pregovori nastave, odnosno da ne dođe do radikalizacije situacije na Kosmetu i novih sukoba.

Miloševićev saradnik

- Bez obzira što smo Rugovu godinama smatrali za umerenog političara, on nije bio čovek kompromisa jer je dugo sarađivao sa Miloševićem, što je kasnije otežavalo njegovu poziciju među Albancima. Zbog toga, on je bio najiskreniji zagovornik nezavisnosti i izbegavanja pregovora. Sada, posle njegove smrti, i dalje postoji velika šansa da se u pregovorima dođe do kompromisnog rešenja, rekao je Šutanovac.

- Mislim da Srbe na Kosmetu ne čeka ništa dobro posle Rugovine smrti, mogu da očekuju samo gore, navodi Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a. On ističe da će Rugovina sahrana, na kojoj će se verovatno pojaviti mnogo značajnih političara iz sveta, sigurno iskoristiti za promociju ideje o nezavisnosti kosova.

- Ne zaboravimo da je Rugova važio za umerenog političara, a zapravo je bio najlukaviji ekstremista. Isto tako, sada Albanci mogu da dovedu nekog sličnog, kao što je Veton Suroi, koji takođe važi za umerenog čoveka, sa zapadnim manirima, a da Srbima bude još gore. Takođe, mislim da će i pregovori sada ići mnogo teže, a to potvrđuje i ovo odlaganje za mesec dana, zbog smrti Rugove. U svakom slučaju za naš tim je najvažnije da Albancima da do znanja da će, ukoliko svet donese odluku o nezavisnosti, Beograd proglasiti okupaciju dela teritorije, a u tom slučaju oni će razmisliti da li da i dalje insistiraju na takvom statusu, kaže Vučić.

Predstavnici Srba u pokrajini ipak strahuju da Rugovin odlazak može uticati na ukupnu stabilnost. Oni su na vest o njegovoj smrti pozvali međunarodnu zajednicu da neophodnim merama zaštiti srpske zajednice.

Sprečiti nemire

Oliver Ivanović je u razgovoru za Glas rekao da očekuje da će institucije Kosova sačuvati mir, ali i dodao da Srbi moraju biti jako oprezni. On je apelovao na Kfor i Unmik da spreče eventualne nemire jer, kako je primetio - kada se dve političke partije Albanaca svađaju, a to se može dogoditi - Srbi postaju kolateralna šteta.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosmeta Milan Ivanović očekuje borbu za vlast među albanskim liderima i procenjuje da je posle Rugovine smrti politička pozicija kosovskih Albanaca mnogo slabija.

Rugovin odlazak za lidera Srpskog pokreta otpora Momčila Trajkovića predstavlja kraj faze "fanatičnog separatističkog pokreta" koji je stremio stvaranju nezavisnog Kosova.

Poslanik Srpske liste za Kosovo i Metohiju Ranđel Nojkić smatra da se ništa neće promeniti jer je politika definisana odavno, a Rugova ni kao predsednik u poslednje vreme nije imao neku veću ulogu, niti uticaj. Nojkić takođe podseća da je Rugova posle 1999. postao najekstremniji, da je podržavao sve što se dešavalo na Kosovu i Metohiji, i da nijednom nije osudio zločine.
Na Kosovu i Metohiji proglašena je petodnevna žalost, a po želji porodice Rugova će biti sahranjen u četvrtak.


Izvor: Glas Javnosti

Albanci veruju bivšem teroristi

BEOGRAD - Sa Tačijem sam, dok je bio na razgovorima u Rambujeu, bio u stalnoj telefonskoj vezi. Govorio sam mu da ništa ne potpisuje na štetu republike Kosovo. Ako slučajno potpiše da Kosovo bude u sastavu Srbije, kazao sam mu mobilnim telefonom da imam dovoljno protivavionskih raketa i da ću jednu sačuvati da raketiram avion kojim se bude vraćao na Kosovo.

Ovako je u seriji Bi-Bi-Si "Pad Miloševića" govorio Fatmir Ljimaj, jedan od najbližih saradnika Hašima Tačija u OVK, haški optuženik koga je Tribunal oslobodio optužbi.

Ljimaj, poznat i pod nadimkom Čeliku, pominje se kao predsednički kandidat na sledećim izborima na Kosovu, posle smrti Ibrahima Rugove. Ovu vest prvi je objavio prištinski dnevnik Epoka e re (Novo vreme), naglašavajući da je Ljimaj postao simbol ujedinjenja kosovskih Albanaca, i jedan od političara kojima najviše veruju.

Rejting mu je naročito skočio po povratku iz Haga, gde je bio optužen da je komandovao, planirao, podsticao, naredio, počinio, ili na drugi način pomagao i podržavao planiranje, pripremanje, ili izvršenje krivičnih dela zatvaranja i okrutnog postupanja nad srpskim i albanskim civilima. Optužnica ga je teretila za nasilje nad zatvorenicima u logoru Lapušnik i on je po tom osnovu uhapšen u Sloveniji 17.2.2003 godine, a zatim sproveden u zatvor u Sheveningenu. Bio je organizator i učesnik napada na Orahovac, 17.7.1998. godine, kad je kidnapovano više od 50 Srba. Braća Mazreku, koja su učestvovala u zločinima nad Srbima u Klečki, tvrdila su da ih je na to podsticao upravo Ljimaj, ali je on optužen samo zbog zločina nad Albancima.

Terorista i visoki funkcioner Tačijeve DPK zajedno sa Redžepom Selimijem krajem 1999. godine, osnovao je kriminalno-terorističku grupu "Oko sokolovo", neposredno vezanu za "Bali Kombetar". Po povratku iz Haga, sa svojim ,,sokolovima'' nastavio je da se bavi politikom, ali i švercom oružja i narkotika, reketiranjem, organizovanjem prostitucije... I da sanja funkciju predsednika Kosova. Ili, premijera, obzirom da su u PDK već počeli da negoduju zbog ovakvih ambicija jednog od najbližih ratnih i posleratnih saradnika Hašima Tačija.

Nema svedoka, nema ni zločina

Početkom oktobra 1999. godine, grupa pod Ljimajevom komandom kidnapovala je, naočigled velikog broja ljudi, Ramiza Hodžu u selu Belanica, zbog toga što je navodno pregovarao sa predstavnicima MUP-a Srbije o povratku izbeglih Albanaca iz sela Banje u svoje domove. Hodža je kasnije ubijen, kao i mnogi eventualni svedoci prethodnih i potonjih Ljimajevih zločina.


Izvor: Glas Javnosti

Delovanje albanskih lobista u Americi i Evropi za nezavisno Kosovo
Narko-novac pravi državu
- Lantoš i Hajd danas su vodeći lobisti i u tome su zamenili doajene - Diogardija i Dola, koji su u prošlom veku započeli lobiranje u korist kosovskih Albanaca
- "Savez za novo Kosovo" finansira albanski biznismen u Švajcarskoj Bedžet Pacoli, a njime rukovode dvojica lobista Semjuel Hoskinson i Kempton Dženkins

Uporedo sa pojačanim diplomatskim aktivnostima povodom priprema za pregovore o budućem statusu Kosova, sve glasniji su i albanski lobisti. Poslednjih meseci široka "naučno-analitička logistička mreža" nastoji da uspostavi predstavu kako je srpska pozicija potpuno izgubljena. Od Srba se traži da se "pomire s realnošću" jer, navodno, gube Kosovo i Metohiju, te da tome "priđu racionalno i prihvate ono što im bude ponuđeno zauzvrat".

Eksperti poput Danijela Servera, Mortona Abramoviča i Janusa Bugajskog, proverenih prijatelja kosovskih Albanaca, skoro svakodnevno se oglašavaju izjavama koje idu naruku nezavisnosti Kosova. U kampanju se uključio i zamenik državnog sekretara Nikolas Berns rečima da su "SAD nestrpljive da sve narode u Bosni vide kao Bosance", te da "žitelji Kosova imaju prava da kažu u kakvoj državi (ne) žele da žive". Slučajno ili ne, tek nekako u isto vreme pojavilo se i američkih "trinaest pitanja za proces konačnog statusa Kosova", koja su u Prištini prihvaćena sa odobravanjem.

Albanski lobi ima najjače uporište u SAD, gde je već dve decenije u toku kampanja za nezavisno Kosovo. Novo je da su proteklog decembra organizacije kosovskih Albanaca u SAD i njihovi američki saveznici formirali "Savez za Novo Kosovo". Tekst je objavio specijalizovani francuski bilten za bezbednosno-obaveštajna pitanja, "Intelidžensi on lajn", a prenela Beta.

"Savez za Novo Kosovo" finansira albanski biznismen u Švajcarskoj Bedžet Pacoli, a njime rukovode dvojica lobista iz američkog kabineta "Džeferson Vaterman", bivši potpredsednik Nacionalnog saveta za obaveštajne poslove Semjuel Hoskinson i nekadašnji pomoćnik za trgovinu Istok-Zapad u Stejt departmentu Kempton Dženkins. Pacoli je jedan od najbogatijih kosovskih Albanaca i ne pita kolika je cena kampanje za nezavisno Kosovo.
   
Pridobijanje Francuza

Kosovski Albanci na svaki način pokušavaju da za ideju o nezavisnom Kosovu pridobiju Francuze, u čemu veliku ulogu igra Francusko-albanska asocijacija "Albanija" i delovanje "Instituta albanske kulture u Parizu", asocijacije koju su osnovali albanski studenti u Parizu. Albanci očekuju podršku francuskih intelektualaca koji su i ranije lobirali za albansku stvar. Značajnu ulogu u formiranju francuskog javnog mnjenja, podsećamo, odigrali su Bernar Kušner, Mari Fransoa Alan i Mišel Ru, Bernar Anri Levi, Andre Gliksman, Alen Finkelkrot...


Ovo je samo jedna od više lobističkih grupa koje su pojačale svoje aktivnosti u Americi i Evropi radi pridobijanja ključnih međunarodnih centara za postavljeni cilj nezavisnosti Kosova ili, ako je to u ovom trenutku nemoguće, bar prenosa što više državotvornih nadležnosti na lokalnu vlast i uslovnu nezavisnost. Predstavnik Demokratske stranke iz Kalifornije u američkom Kongresu Tom Lantoš, jedan od najvećih zagovornika nezavisnog Kosova, prosto se utrkuje sa republikancem iz Ilinoja i predsednikom Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma Henri Hajdom. Osnivač albanskog lobija u SAD, bivši republikanski kongresmen iz Njujorka Džozef Diogardi, uz svesrdnu podršku svoje supruge Šeli, i protivkandidat Bila Klintona na predsedničkim izborima 1996. godine Robert Dol ponose se svojim naslednicima.

Lantoš i Hajd danas su vodeći albanski lobisti i u tome su zamenili doajene - Diogardija i Dola, koji su početkom osamdesetih godina prošlog veka započeli lobiranje u korist kosovskih Albanaca. Njih dvojica su juna 1986. godine podneli Kongresu Nacrt rezolucije br. 150, u kojoj su izrazili zabrinutost zbog položaja Albanaca u tadašnjoj Jugoslaviji. Tri godine kasnije Diogardi je osnovao "Albansko-američku građansku ligu".

Uz veliku finansijsku pomoć albanske dijaspore u Njujorku, počeo je, s Dolom, da propagira strategiju i ciljeve Lige čiji je simbol mapa "Velike Albanije", na kojoj su kao "albanske zemlje" navedeni Kosovo i Metohija, jugoistočna Srbija, zapadna Makedonija i južni Epir. Posle toga Diogardi i Dol postali su neformalni ambasadori kosovskih Albanaca u Vašingtonu. Njihove posete Kosovu devedesetih godina praćene su uz okupljanja velikog broja Albanaca koji su u njima videli borce za albansku stvar u Americi.
   
Zadaci albanske dijaspore

Jedan od osnovnih zadataka albanske dijaspore u Americi jeste i regrutovanje lobista iz redova uticajnih ličnosti tamošnje političke scene, pre svega članova Kongresa i Senata, ali i medija i institucija koje se bave analitikom. Poznate su bliske veze albanskih lobista sa članovima komiteta Predstavničkog doma i Senata za međunarodne odnose, poput Eliota Engela, Džesi Helmsa, Džozefa Libermana i Bendžamina Gilmana. Kao albanski lobista pominje se i profesor prava na američkom univerzitetu u Vašingtonu Pol Vilijams, koautor kosovskog ustava i jedan od savetnika delegacije kosovskih Albanaca u Rambujeu 1999. godine i američki advokat i predsednik Albansko-američkog nacionalnog odbora Martin Vuljaj.
      
      
      
   

Poslednji put je Diogardi, koji je duboko zakoračio u desetu deceniju života, bio na Kosovu jula 2003. godine. Tada je u Gnjilanu zagovarao bezuslovnu nezavisnost Kosova pre nego što eventualno postane član Evropske unije. Po povratku u Ameriku započeo je regionalnu kampanju za nezavisno Kosovo, nakon čega je u ovoj pokrajini, ali i u Albaniji i Makedoniji, sakupljeno više stotina hiljada potpisa. Podsećamo da je Diogardi, koji je poreklom Albanac iz italijanske provincije Pulja, rođen u Bronksu, gde živi oko 20.000 Albanaca poreklom s Kosova. Njihovi glasovi i novac imaju uticaja na izbor kongresmena.

Svih ovih godina značajnu ulogu imao je i kongresmen iz Njujorka Eliot Engel, koji je preuzeo ulogu vodećeg albanskog lobiste u Kongresu.
Za finansiranje lobista koristi se narko-kapital, a za medijsku promociju u SAD angažovana je ista kompanija za odnose s javnošću koja je sredinom devedesetih uspešno promovisala tadašnju politiku Zagreba i Sarajeva - "Ruder Fin Inc".

Albanski lobi svoje delovanje s prostora SAD polako premešta u Evropu, što je postalo uočljivo sredinom prošle godine, kada je već postalo jasno da će ključne odluke da se donose u Beču i Briselu. Mada njihov uticaj na evropske centre moći nije do sada bio jak, niti je njihov angažman bio transparentan kao što je to slučaj u SAD, brojne proalbanske nevladine grupe i pojedinci u Evropi u poslednje vreme sve otvorenije lobiraju u prilog nezavisnosti Kosova.

Najuočljiviji je uticaj albanskog lobija u Švajcarskoj. U ovoj zemlji albanska emigracija godinama ima jaka ekonomska uporišta. S obzirom na sve veću ulogu Beča u razgovorima o budućem statusu Kosova, albanski lobi počeo je da deluje i u Austriji, mada u ovoj zemlji proalbanske organizacije i institucije rade više tajno, ali podjednako uporno i promišljeno.

Najjači simpatizeri nezavisnog Kosova nalaze se u Nemačkoj, u kojoj živi oko 11.500 državljana Albanije koji podržavaju interese kosovskih sunarodnika. U ovoj državi živi i mnogo kosovskih Albanaca, ali se njihov tačan broj ne zna, jer su evidentirani kao građani Srbije i Crne Gore. Kao sedište albanskih lobista evidentiran je Hamburg, u kome su još pre raspada SFR Jugoslavije postojali moćni centri i pojedinci koji su bili živo zainteresovani za Albance na Kosovu. Kasnije, sredinom devedesetih godina, za političke interese kosovskih Albanaca počeli su da se interesuju pojedinci i institucije iz Kelna, Berlina i Getingena. Nakon dolaska albanskih izbeglica s Kosova za vreme bombardovanja u Nemačku, lobisti su dobili pojačanje. Izbeglice su bile spremne da se slikaju za novine i TV, glume, ali i da deo pomoći koju su dobijali daju za OVK i lobiste.

Pojačano lobiranje za nezavisno Kosovo postalo je uočljivo u Danskoj, Švedskoj i Norveškoj.
Posebno je zanimljivo delovanje lobista u Francuskoj, u kojoj živi i radi najveći broj albanskih intelektualnih emigranata, ali i studenata s Kosova. Najveći uticaj i ugled među njima ima poznati albanski pisac Ismail Kadare. Prema nekim procenama, u Francuskoj se nalazi oko 60.000 Albanaca iz Albanije, Makedonije, Crne Gore i sa Kosova i Metohije.

Iako u Velikoj Britaniji živi veći broj Albanaca, u ovoj državi ne postoje legalne i javne lobističke grupe. Ali, kako je premijer Toni Bler bio jedan od predvodnika NATO bombardovanja, posle čega je došlo do zbližavanja njegove vlade sa liderima kosovskih Albanaca, London je postao jedan od najupornijih zagovornika albanskih separatističkih ambicija i nezavisnosti Kosova.

Savez za novo Kosovo

Lobistička grupa Savez za novo Kosovo delovaće i preko svog "savetodavnog tela", u kojem je i bivši američki državni sekretar za odbranu i nekadašnji zamenik direktora CIA Frenk Karluči. Frenk Karluči bio je i ministar odbrane u Reganovoj administraciji i dugogodišnji predsednik moćne vojno-industrijske korporacije "Karlajl", u kojem je visoki savetnik i bivši američki predsednik Džordž Buš. Podsećamo da je Karluči bio i potpredsednik "Nacionalne snage za demokratiju" koja se borila za uklanjanje komunističkih i diktatorskih poredaka u svetu, uključujući svojevremeno rušenje režima Slobodana Miloševića u Srbiji.
U savetodavnom telu pomenute lobi grupe su i general Robert Gard, zatim bivši američki ambasador u Albaniji Vilijam Edvin Rajerson, kao i Fred Filding, bivši advokat predsednika Ronalda Regana.

   
Ljiljana Staletović

Izvor: Glas Javnosti

O Kosovu bez Tačija

BEOGRAD - Porodice nestalih i kidnapovanih Srba sa Kosmeta apeluju na članove našeg tima za razgovore o budućem statusu Kosova da ne prihvate da glavni pregovarač u albanskom timu bude Hašim Tači. Predsednik ovog Udruženja Simo Spasić podsetio je u izjavi za Glas da je više puta upozoravao da će prihvatanje Tačija kao ravnopravnog sagovornika izazvati ogorčenje i bol kod članova porodica nestalih i kidnapovanih, koji se pitaju zbog čega i oni, poput Albanaca, nemaju svog predstavnika u timu u svojstvu posmatrača. Spasiću nije jasno zbog čega Srbija nije tražila da bude formirana i radna grupa za kidnapovane i nestale, s obzirom na to da su kosovsko-metohijski Srbi, predratne, ratne i posleratne žrtve i da do dan-danas niko nije odgovarao za zločine nad njima.

"Tači je osvedočeni zločinac, i ukoliko on bude pregovarač, biće to i prihvatanje zločina koje je počinio. Tragično je da dok naše pilote, generale, državnike i ostale hapse po celom svetu pod sumnjom da su činili zločine, albanske zločince oslobađaju svih optužbi. Tražićemo odgovornost onih koji ih oslobađaju", rekao je Spasić.

Simo Spasić podseća i da su vlasti u Beogradu oslobodile 2.108 Albanaca, dok albanska strana nije oslobodila nijednog Srbina. "Posle svega mogu da kažem samo jedno: svi oni koji su pozvali Srbe na albanske izbore 2001. kada su Hašim Tači i Ramuš Haradinaj postali poslanici Skupštine Kosova i oni koji su oslobodili zločince biće odgovorni za živote otetih Srba," kaže Spasić.
Lj. S.

Izvor: Glas Javnosti

Bačena bomba na kuću Milorada Todorovića

BEOGRAD - Nepoznata lica bacila su preksinoć, oko 22 sata, u selu Cernica kod Kosovske Vitine, bombu na kuću Slobodana Todorovića, oca potpredsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Milorada Todorovića.

Žrtava i povređenih nije bilo, ali je pričinjena znatna materijalna šteta.
- Defanzivna bomba bila je postavljena ispod kapije i eksplodirala je jedan sat, pošto je moj otac ušao u kuću koja je oko četiri kilometra udaljena od moje. Otac je bio sam u kući, jer se majka, koja je bolesna, nalazi kod mene. Ovo je šesti napad na kuću mojih roditelja i mislim da je to bila poruka meni. Interesantno je da policija nije došla posle eksplozije, nego tek juče ujutru, kada sam ih ja pozvao - izjavio je Milorad Todorović za Glas.

U Informativnoj službi Kosovske policijske službe Glasu je potvrđeno da je policija juče izvršila uviđaj i da je istraga u toku.
Kuća Todorovića jedna je od šest preostalih srpskih u donjem delu Cernice i okružena je albanskim. U celom selu, od nekadašnjih 712 Srba, sada je ostalo 200. Inače, u Cernici je do sada ubijeno osmoro ljudi, četvoro je preminulo od posledica ranjavanja, a četrdesetak kuća je minirano.

Ovo je drugi incident na Kosmetu u poslednja dva dana. Prekjuče su u selu Mogila kod Kosovske Vitine u crkvenom dvorištu, Albanci pretukli Bojana Đuzića (17) i Dejana Nojkića (19).

Izvor: Glas Javnosti

Kosmetski Srbi osećaju se nemoćno i bespomoćno
Loša sadašnjost, neizvesna budućnost

Nikome ne veruju i ni od koga ne očekuju pomoć

BEOGRAD - Srbi na Kosovu i Metohiji, posebno u enklavama, osećaju se nemoćno, bespomoćno i bez perspektive, "u lošoj sadašnjosti i s neizvesnom budućnosti", zaključak je istraživanja "Potrebe srpske zajednice na Kosovu i Metohiji", nevladine organizacije Centar za nenasilni otpor.

Zaštita i lobiranje srpskih interesa, pravna pomoć, decentralizacija, bezbednost, sloboda kretanja, zaštita ljudskih i imovinskih prava, rad na procesu pomirenja, razvoj malih i srednjih preduzeća, pružanje humanitarne pomoći, samo su neke od potreba srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, zaključili su istraživači Centra.
Cilj istraživanja bio je da se identifikuju potrebe stanovništva i nađe način za poboljšanje života.

"Želimo da upoznamo donatore na koji način mogu da pomognu srpskoj zajednici i političkim predstavnicima u Beogradu ukažemo na koji način mogu da pomognu na terenu", rekao je Nenad Đurđević, koordinator Centra za nenasilni otpor.

U istraživanju obavljenom na severu Kosova, u Gračanici i Štrpcu, došlo se do zaključka da ne postoji jedinstvena srpska zajednica i da se potrebe stanovništva u enklavama različite. Jedinstvena je ocena da je teško i da to teško može da se promeni. Srpska zajednica živi bez institucionalne zaštite i, oslanjajući se na samoorganizovanje, čeka da se nešto desi. Jedan od zaključaka je da srpska zajednica živi u lošoj sadašnjosti s neizvesnom budućnošću.

Analizirajući istraživanje sprovedeno prošlog jula, sociolog Stjepan Grudelj naglasio je da Srbi ne vide drugo rešenje nego da se isele, misle da će ishod pregovora o statusu Kosova biti nepovoljan i ne veruju u suživot.

Dragan Popadić koji je analizirao intervjue sa 11 uticajnih ljudi u političkom životu Kosova, od kojih su neki u pokrajini, a neki u Beogradu, rekao je da su svi oni ocenili da je situacija teška i "veoma teško promenljiva", a da osećaju i da nisu neki bitni učesnici koji mogu da promene stanje. Kao najvažnijeg aktera vide međunarodnu zajednicu, apsolutno dominantnu u donošenju odluka, za koju misle da nije naklonjena srpskoj strani. Albanska strana je drugi činilac. Popadić je izneo da Srbi veće optužbe upućuju međunarodnoj zajednici nego albanskoj strani, čiji se stav smatra nepromenljivim. Treći akter je vlast u Beogradu, dok su kosovski Srbi "daleko najnemoćniji i najugroženiji akter". Oni nikom ne veruju i ni od kog ne očekuju pomoć. Popadiću se, međutim, čini da ne treba mnogo da bi se ta pesimistična slika promenila i ublažila.

Jedan od učesnika istraživanja, Dušan Janjić, naglasio je da srpska zajednica ima potrebe da se demokratski samoorganizuje, ali da u ovom trenutku ne postoji legitimnost unutar zajednice, pa je primetio da su potrebni demokratski izbori za Srpsko nacionalno veće. U suprotnom, rekao je Janjić, kako god da se reši status Kosova, ostaje problem nespremnosti srpske zajednice za efikasnu autonomiju.


Izvor: Glas Javnosti

Haradinaj u holu Skupštine

BEOGRAD - Hol Skupštine Kosova od decembra prošle godine "krasi" velika slika lidera Alijanse za budućnost Kosova i haškog optuženika na privremenoj slobodi Ramuša Haradinaja.

Glas je ovih dana dobio fotografije skupštinskog hola na kojima se vidi Haradinajeva slika ispod koje na engleskom piše: Naš premijer - on ovde ima posla.

Aleksandar Milovanović, izvršni direktor Omladinske demokratske asocijacije Kosova i Metohije, koji je nedavno bio u Skupštini Kosova, bio je iznenađen kada je ugledao fotografiju.
- Bio sam zbunjen. Međunarodna zajednica kao jedan od uslova postavlja integraciju Srba u kosovske institucije. Kada sam ugledao fotografiju, odmah sam pomislio kako će, čak i oni koji bi da učestvuju u radu Skupštine, mogli to da čine kada ih na ulaznim vratima pozdravlja haški optuženik Ramuš Haradinaj.

Šta bi se desilo kada bi se u holu Skupštine Srbije pojavila slika nekog haškog optuženika. Bojim se da bismo ponovo morali da provodimo vreme po podrumima. Ne čudi me što nije reagovao nijedan od albanskih predstavnika. Neshvatljivo je i iznenađujuće da je izostala reakcija dela predstavnika međunarodne zajednice kojima Haradinaj nije lični prijatelj - reako je Milovanović i dodao da očekuje od EU da pošalje jasan signal da su kriterijumi i standardi zaista isti za sve.


Izvor: Glas Javnosti

Zvaničnik vlade Kosova o Rugovinoj sahrani
Predstavnici Srbije nisu dobrodošli

„Predsednik Srbije Boris Tadić nije dobrodošao na sahranu predsednika Kosova Ibrahima Rugove, posebno nakon njegove poslednje izjave“, izjavio je za Rojters jedan zvaničnik Vlade Kosova.

Da podsetimo, Tadić je rekao da želi da dođe u Prištinu, zato što smatra da predsednik Srbije treba da prisustvuje sahrani predsednika Kosova koje je deo teritorijalnog integriteta Srbije, i da izrazi poštovanje političkom predstavniku albanskog naroda. I list „Zeri“ juče je citirao neimenovani izvor u Vladi Kosova koji je rekao da nijedan zvaničnik iz Beograda neće biti dobrodošao na sahrani.

Šef misije UN na Kosovu Soren Jesen Petersen izjavio je da će o Tadićevom zahtevu odlučiti Odbor za sahranu, uvažavajući odluku porodice preminulog predsednika. Prištinski analitičar Škeljzen Maljići Tadićev zahtev smatra „dobrim gestom“ koji bi mogao da bude znak da zvanična Srbija, njen predsednik, na neki način preko ovog gesta želi da uđe u područje popravljanja odnosa između Srbije i Kosova.

Inače, Rugova će sutra biti sahranjen na groblju palih boraca OVK.

- Njegova želja je bila da bude sahranjen na groblju mučenika, to jest na groblju palih boraca OVK - rekao je Rojtersu izvor blizak kabinetu predsednika Kosova.


Izvor: Blic