Dušan T. Bataković, član srpskog tima za pregovore o Kosovu i Metohiji

Nema rešenja bez Beograda

Važno je da se u rešenju statusa Kosova niko ne oseti poraženim, da svaka strana može proglasiti neku vrstu svoje pobede, odnosno da je za svoju zajednicu dobila neku novu nadležnost

BEOGRAD - Član srpskog tima za pregovore o Kosovu i Metohiji Dušan T. Bataković izjavio je u intervjuu Tanjugu da je međunarodna zajednica poslednjih meseci počela da uviđa da za budući status pokrajine ne može biti stabilnog i na dužu stazu održivog rešenja bez dogovora sa Beogradom.

"To je ohrabrujući pomak jer je u međunarodnoj zajednici do skoro preovladavalo mišljenje da je nezavisnost Kosova jedino preostalo rešenje, do kojeg, doduše, treba da se dođe postepeno, kako se ne bi destabilizovao evropski put Srbije i kako se ne bi izazvao domino efekat u regionu", rekao je Bataković.

Za Beograd, rešenje za Kosovo se ne može tražiti van Kosova nego samo na Kosovu. Prema Batakovićevom mišljenju, određenom zaokretu u visokim krugovima međunarodne zajednice doprineli su naša diplomatska incijativa, rad srpskog kokusa u američkom Kongresu, ali i proaktivan, realističan i konstruktivniji stav Beograda.

Za razliku od kosovskih Albanaca, ušančenih u poziciji koja više reflektuje situaciju iz 1999. nego iz 2005. godine, Beograd u pregovore ulazi sa čitavim spektrom svežih ideja, koje su u skladu sa evropskim i međunarodnim vrednostima, istakao je Bataković, inače savetnik predsednika Srbije. On smatra da je od presudne važnosti da se na Kosovu i Metohiji, koje bi, naravno, ostalo pod opštim suverenitetom SCG, najpre sprovede široka decentralizacija vlasti, a tek potom pristupi rešavanju drugih pitanja.

Bataković je uveren da je od presudne važnosti da se ustanove jake institucionalne veze srpske zajednice sa Beogradom jer, u suprotnom, ona ne bi mogla da na dužu stazu opstane. U sučeljavanju s progonima i pogromima kao preovlađujućom strategijom albanskih ekstremista, to je jedini način da se održi već opasno narušena međuetnička, multietnička koegzistencija. Integracija je moguća tek za jednu ili dve generacije.
   
      

Velika Albanija

Bataković smatra da postoji izvesna konfuzija u pogledu načina sprečavanja stvaranja "velike Albanije", posebno kada se imaju u vidu preporuke Kontakt grupe prema kojima je isključeno pripajanje Kosova nekoj drugoj državi."Situacija na terenu govori da 'velika Albanija' de facto već postoji, samo još nije pravno formalizovana, kaže Bataković.
      
      
      
   

"U suštini, važan nam je sadržaj decentralizacije, sadržaj opipljivih nadležnosti kojima će ljudi moći da raspolažu i koji će im omogućiti da normalno žive, uz postojanje horizontalnih veza među srpskim opštinama i, naravno, njihove snažne institucionalne veze sa Beogradom", objasnio je Bataković, napominjući da je na Kosovu potrebna funkcionalna autonomija. On je istakao da je veoma važno da Beograd dobro pripremi i obrazloži svoje predloge, da se u Briselu, Vašingtonu i Moskvi afirmiše jedan set međunarodno priznatih vrednosti koja se tiču zaštite ljudskih prava, zaštite privatne i društvene svojine kao i prava na samoupravu.

"Važno je da se u rešenju statusa Kosova niko ne oseti poraženim, da svaka strana može proglasiti neku vrstu svoje pobede, odnosno da je za svoju zajednicu dobila neku novu nadležnost".

Bataković je podsetio na princip da i najteže međuetničke sporove treba rešavati političkim sredstvima, uz podrazumevajuće uvažavanje pravnih normi i opštih moralnih načela. On smatra da treba da budemo svesni činjenice da na Kosovu već šest godina nemamo izvršnu vlast, da je tamo uspostavljen protektorat, o čemu svedoči i to da naši državni funkcioneri ne mogu da uđu u pokrajinu bez prethodnog obaveštavanja, pratnje i saglasnosti Unmika.

Podsećajući da je Kosovo po Rezoluciji 1244 deo SCG, a ne Srbije, on je istakao da su u šestogodišnjem periodu prelazne kosovske institucije, mimo odredaba Rezolucije, već stvorile jednu vrstu stabilne monoetničke vlasti i praktično kontrolišu ekonomske, političke, socijalne, a delimično i bezbednosne tokove. Bataković smatra i da je malo izvesno da će se veći broj Srba vratiti u gradove, ali ističe da srpsko ruralno stanovništvo sa Kosova ni posle svih oblika pritiska i progona nije prodalo svoja imanja.

Izvor: Glas Javnosti

Mura: Srbi nisu bezbedni

PRIŠTINA - Šef italijanske kancelarije na Kosovu i Metohiji Patrik Mura izjavio je preksinoć da ne očekuje da će standardi na Kosovu i Metohiji biti ispunjeni do okončanja pregovora i da će, u slučaju da se radi na konačnoj primeni standarda, pregovori trajati jako dugo. U intervjuu Glasu Amerike, Mura je izjavio da, s obzirom na to da će konačni status Kosmeta biti plod kompromisa i da Kontakt grupa insistira na većim rezultatima kosovskih institucija pre donošenja odluke o statusu, postoji velika verovatnoća da se veći deo standarda ispuni i primeni.

On je istakao da u ovom trenutku" ne možemo reći da postoji multietničko Kosovo". Mura je rekao da postoje ozbiljna upozorenja o postojanju albanskih formacija koje još uvek razmišljaju o ratu iz 1998. i 1999. godine i u skladu s tim žele nezavisnost.

Prema njegovom mišljenju, Albanci su posle 1999. godine bili sigurni da se vrate na Kosovo, dok se Srbi ne osećaju bezbednim, a i posmatrajući Kosovo danas, ne vide budućnost za sigurnost svojih porodica jer je reč o zemlji koja još nije ekonomski stabilna.

"Drugi faktor je Srbija koja ne pruža podršku za povratak. Ljudi koje smo sreli u izbegličkim kampovima u Crnoj Gori bili su uplašeni i misle da su, ukoliko ne žive na severu Mitrovice, u životnoj opasnosti", rekao je Mura. Na pitanje da li je Kfor u stanju da zaštiti Srbe na Kosmetu, on je rekao da on nije u stanju da zaštiti svakoga, svuda i na svakom mestu.

Izvor: Glas Javnosti

Žestoki boj u Vašingtonu za južnu srpsku pokrajinu

Rat rezolucijama Srba i Albanaca

Đorđe Vukadinović: Neće biti usvojena ni srpska ni albanska rezolucija. Branko Branković: Vašington je već saopštio stav

BEOGRAD - Posle rezolucije srpskog kokusa koju su podneli kongresmeni, članovi tog tela, u zakonodavno telo američke države stigao je i predlog Albanaca, kojim se od Kongresa traži da se izjasni da je nezavisnost najbolja opcija za Kosovo. Prošli put takva inicijativa nije prošla upravo zahvaljujući aktivnosti "naših članova kongresa", ali je, opet njihovom zaslugom, Senat usvojio izbalansiran tekst u kojem se navodi da se rešenje za Kosovo "mora naći dogovorom obe strane".

Sličan dokument podnet je nedavno na usvajanje i Kongresu, a očekuje se da to telo uskoro i izjasni o tom tekstu. Takođe, članovi kokusa pisali su i predsedniku Džordžu Bušu, od kojeg se traži da podrži Tadića i prihvati stav da ne bude nametnutih rešenja ni za jednu stranu. Odgovora prvog čoveka SAD još nema, ali stručnjaci su procenili da, ukoliko on tako nešto prihvati, to bi praktično značilo da od nezavisnosti ipak nema ništa, jer bi takva solucija bila za Srbiju i nametnuto i neprihvatljivo rešenje. U svakom slučaju, na sceni je "rat rezolucijama" i od njegovog ishoda i te kako će zavisiti sudbina južne srpske pokrajine.

- Mislim da Kongres neće usvojiti ni jednu ni drugu rezoluciju, već će ili pronaći neku sredinu, ili se uopšte neće izjašnjavati - kaže za Glas Đorđe Vukadinović, politički analitičar. Ipak, on je skeptik u pogledu ishoda, jer kako je rekao, "Albanci u Kongresu rade već deset godina, a mi tek dve, tri".

Branko Branković, bivši ambasador SRJ pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi, a nekad i diplomata u Njujorku, takođe smatra da je sasvim verovatno da se Kongres uopšte neće izjašnjavati ni o jednoj rezoluciji.- To kažem jer ne verujem da će se to telo izjašnjavati o bilo čemu, kada pregovori praktično nisu ni počeli. Kada bi usvojili jednu ili drugu rezoluciju, to bi značilo da oni prejudiciraju rešenje i zato ne verujem u takvu mogućnost. Inače, stav Vašingtona je jasan i mnogo puta dosad su ga izneli i Nikolas Berns, Kondoliza Rajs i Majkl Polt - Amerika je za to da pregvori počnu i da se nađe kompromisno rešenje - kaže Branković.

On je pojasnio i da stvari u Kongresu, bar što se spoljne politike tiče, funkcionišu tako da ništa ne prolazi bez predloga Stejt departmenta, odnosno bez njegove saglasnosti.- Upravo zato podsećam da poslednje odbijanje albanske rezolucije o nezavisnosti nije toliko rezultat aktivnosti srpskog kokusa, kako se ovde pisalo, već zapravo veta koji je stigao iz Stejt departmenta. Njima jednostavno nije bilo u interesu da se takav tekst usvaja, a republikanska većina Kongresa je to prihvatila i o rezoluciji se nije ni glasalo. Moje mišljenje je da će se to ponoviti i sad i da na dnevni red neće doći ni "naš" ni "albanski" tekst - zaključio je Branković.


Izvor: Glas Javnosti \ M. Mijailović

Zbog Kosova treba raspisati izbore

KOSOVSKA MITROVICA - Predsednik Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je juče da bi bilo dobro da odmah budu raspisani izbori za Skupštinu Srbije i da je neshvatljivo da Beograd još nema platformu za razgovore o statusu pokrajine. Gostujući na kosovsko-mitrovačkom radiju "Kontakt plus", Ivanović je procenio da će premijer Srbije Vojislav Koštunica verovatno do juna raspisati izbore, ali da će tada pregovaračka pozicija Beograda biti izuzetno slaba.

On je izrazio bojazan da tim Beograda za pregovore o statusu Kosmeta nastupa sa konceptom "idemo u pregovore, pa kad budemo videli da će loše izaći, raspisaćemo izbore", što je ocenio kao najgori koncept koji može da nam se dogodi. Ukoliko Koštunica raspiše izbore u junu, jer će mu tada biti jasno da sa ovakvim konceptom ne može mnogo ostvariti kada je Kosovo i Metohija u pitanju, onda će novi premijer morati da nastavi tamo gde je sadašnji stao, a ne vratiti sve na početak, i tu leži najveća opasnost, jer će do tada naša pozicija biti pogoršana, rekao je Ivanović.

Raspisivanjem izbora u sred razgovora neće se sprečiti nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, dodao je Ivanović, ističući da, ako bi izbori bili odmah raspisani, onda međunarodni predstavnik Marti Ahtisari ne bi imao sa kim da razgovara. "Međunarodni predstavnik u tom slučaju ne može da razgovara sa vladom u ostavci, već bi morao da da tri-četiri meseca za konsolidaciju nove vlade. I tu niko ne može da ima primedbu, jer izbori su uvek rešenje u ovakvim situacijama, pogotovo kada je u pitanju slaba vlada koja nema većinu", rekao je on.

Prema njegovim rečima, neshvatljivo je da pregovarački tim Beograda, ni posle mesec i po dana, nema platformu za razgovore. Ukazujući da i pregovarački tim Prištine ima probleme, naročito zbog bolesti predsednika Kosmeta Ibrahima Rugove, Ivanović je ocenio da bi to mogao da bude drugi faktor za usporavanje razgovora o budućem statusu južne srpske pokrajine.

Izvor: Glas Javnosti

 
Kamenovan autobus u Mališevu

Priština -- Jutros oko 9 časova u centru Mališeva kamenovan je autobus koji prevozi Srbe iz Orahovca i Velike Hoče do Kosovske Mitrovice.

Grupa Albanaca zasula je autobus ciglama i kamenicama i samo sticajem srećnih okolnosti niko od 55 putnika nije povređen. Autobus na kome su bile vidne oznake UN-a i koji je bio pod pratnjom Kosovske policijske službe znatno je oštećen.

Posle polučasovnog uviđaja pripadnika UNMIK policije, vozilo u kome je bilo i dece nastavilo je put do severnog dela Kosovske Mitrovice.

Prema rečima Violete Krstić, vođe puta na ovoj relaciji, sličan napad, takođe u Mališevu, dogodio se i u prošli petak, ali je bio manjih razmera.

Autobus na ovoj relaciji saobraća 2 puta nedeljno i jedina je veza Srba iz Orahovca i Velike Hoče sa severnim delom Kosova i Metohije.

The position of Belgrade is weak because:

1. The political leaders, especially Kostunica and V.Drazkovic, should tell the Serbian people, that the current status-quo in Kosovo (de jure - in Serbia, de facto - outside) is against the national interests of Serbia. 100% Kosovo in Serbia is mirage due to the lost war in 1999.

2. The partition of Kosovo would be not fatal. The Serbian refugees will be compensated in the Serbian part of KosMetoh, the Albanians from Pec - in their part. Similar partition was done in 1940 in Dobrudja between Bulgaria and Romania under the control of Germany. This partiition was recognised by the allied nations (USSR, USA, England and France)  and now both parts are stabil without ethnical minorities. Despite of the defeats in 2 wars - 1913, 1918 Southern Dobrudja became Bulgarian again. Yes, the partition process will be a battle between Serbian and Albanian lobbies in EU and USA.

3. Independant Kosovo is the most dangerous solution not only for Serbia but for the Balkans. It will immediately reflect in Tetovo in Makedonia. Serbia should consider the independancy of Kosovo only together wirth independancy of Republika Srpska.

4. The optimal solution is - 65% of Kosovo - under the rule of Tirana's government, the remainder - in Serbia.

Istok je Burim, Srbica – Skenderaj

Uspostavljanjem civilno-vojne uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji nije bila predviđena promena naziva mesta u pokrajini, ali ovi toponimi se uveliko menjaju, o čemu svedoči geografska karta područja.

Na toj mapi nepoznatog izdavača Novo Brdo nosi naziv Artan, Podujevo je Besiane, Istok je Burim, Kosovsku Kamenicu označavaju kao Dardan, Glogovac je Drenas, Obilić – Kastriot, Mališevo je Maleasi, Srbica – Skenderaj, Dragaš – Sharr, Suva Reka – Therande.

Spisak naselja koja su izmenila naziv ovim nije iscrpljen. Ovde su pomenuti opštinski centri, što daje veći značaj promenama, a to se dovodi u vezu s nastojanjem albanskih šovinista i terorista da što pre i koliko je moguće više unište tragove prisustva drugih naroda na prostoru pokrajine.

Sam naziv Artan, kako se naziva Novo Brdo (Novoberde), na albanskom znači „zlato”, ili „Zlatko”, što je u vezi s nekada čuvenim rudnikom („U Novom Brdu je zlata i srebra kao vode na izvorima...”). U „Geografskoj enciklopediji naselja Srbije”, profesora Srboljuba Stamenkovića i saradnika, naziv „Artan” se, inače, ne pominje, što znači da se Novo Brdo nikad nije tako zvalo.

Isto se može reći i za Besiane, to jest Podujevo (Podujeve). U korenu reči „besiane” je „besa” („čvrsta reč”). Neki poznavaoci toponima na Kosovu i Metohiji kažu da Podujevo nikad nije nosilo takav naziv. Jedino je krajem 19. veka označavano kao Merđez, po turskoj reči „merkez” – sedište, centar.

Varošica Istok (Istogu) na novoj karti je Burim, što na albanskom znači „izvor”. U „Geografskoj enciklopediji” takođe nije zabeleženo da je ovo mesto ranije nosilo takav naziv, niti su neki poznavaoci kosmetske toponimije za tako nešto čuli. Naselje se, međutim, pominje u povelji cara Dušana 1348. godine, a u turskom popisu 1485. pod nazivom Istranmeš.

Pretpostavlja se da je Kosovska Kamenica (Kamenice) dobila ime „Dardan” po nazivu nekadašnjeg plemena. Naziv Kamenica se pominje u turskom popisu 1455, mada su na ovom području pronađeni neki ostaci kulture iz rimskog doba.

Grad u središnjem delu dreničke kotline Glogovac (Gllogovc), koji je u popisu 1455. registrovan pod imenom Glogovce pominje se sada kao Drenas, dok je Kastriot novo ime za naselje Obilić(Obiliq). Sam naziv Obilić takođe je relativno nov – vezuje se za ovo mesto posle Prvog balkanskog rata, dok je mnogo vekova ranije to bila Klobodarica, vremenom promenjena u Globoderica (po naplati globe za trgovinu).

Mališevo (Malisheve), po predanju, vodi poreklo od ličnog imena Mališa, pastira-osnivača mesta. Ubraja se u srednjovekovna srpska stočarska naselja. Sada je označeno kao Maleasi, što lingvisti dovode u vezu s plemenom sličnom naziva.

Još jedna varošica u Drenici, Srbica (Serbice) promenila je ime, i to odmah po povlačenju jugoslovenske vojske i policije 1999. godine, u Skenderaj, po albanskom junaku Skender-begu. Samo naselje Srbica je relativno novo, osnovano je 1924. godine, kada je na to područje doseljeno 30 porodica Srba i Crnogoraca.

Centar opštine Gora Dragaš (Dragash) nekada je nosio naziv Krakošta, a sada „Sharr”, dok se Suva Reka pominje još 1348. u povelji cara Dušana. U pomeniku manastira Sv. Trojice kod Mušutišta iz 1638. godine govori se o Suhoj Reci (s 15 katoličkih domaćinstava, kasnije 160). Na karti Kraljevstva Srbije (čuva se u pariskoj Nacionalnoj biblioteci) pominje se pod nazivom Suha Rik. Zabeleženo je da je na ruševinama crkve koja se nalazila na lokalitetu Crkvište postojala srpska isposnica koju su Osmanlije pretvorile u tekiju, dok su pravoslavni hram Sv. apostola Petra i Pavla, sa kubetom i zvonikom, podignut 1938., albanski teroristi minirali 19. jula 1999. godine. Naziv Therande koji se sada pominje nikad nije vezivan za Suvu Reku nego za arheološke iskopine u blizini Prizrena.

Najzad, poznavaoci Kosova i Metohije govore o promeni naziva Vučitrna (Vuciterne) u Vushtrri, što je neknjiževno ime mesta.

Promene naziva naselja na Kosovu i Metohiji dr Srboljub Stamenković dovodi u vezu s „intenzivnom i masovnom albanizacijom ovog dela Srbije” kojoj je prethodilo nasilno raseljavanje mnogih delova gradova i sela, naročito od ulaska međunarodnih snaga Ujedinjenih nacija. Stamenković pominje i promene naziva nekih sela: Gornja Šipašnica (Shipashnica e Eperme) sada nosi naziv Dermaku, Donja Šipašnica (Shipashnica e Poshtme) je Anamali, Zejčevce – Qafmali, Blato (Bllata) – Burimi.

Promena naziva naselja na Balkanu je, pri tome, pojava karakteristična i za ostale prostore i ranija vremena. S druge strane, mnogo je i sačuvanih starih naziva, iako su potomci naroda koji su ih dali, nestali s tog područja. Samo što se, istorijski gledano, ovde ne može reći da je neko s nekog prostora nestao, jer je bilo i povrataka, pogotovo na Kosovo.

"Miloševićev ceh je odlazak Kosova"
Izvor: Beta
Beograd -- Odlazak Kosova je cena računa vladavine Slobodana Miloševića koji demokratska Srbija mora da plati, rekla je Doris Pak.

Doris Pak
Doris Pak

"Znam kako je Srbima - mi smo u Nemačkoj morali skupo da platimo zlodela koja su vršena u naše ime, tako i Srbi moraju da se suoče sa onim što je Milošević radio u njihovo ime", rekla je šefica delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu i BiH Doris Pak u intervjuu Novostima.

"Shvatamo da su Srbi dezorijentisani posle desetogodišnjeg ponavljanja Miloševićevih tribuna da su Srbi najveći i najbolji i da su zato svi protiv njih. Zato političari moraju dobro da zasuču rukave i naprave od Srbije zemlju za primer, ovakvu kakva jeste, bez Kosova i verovatno Crne Gore. Srbija bi više trebalo da usmeri pažnje ka natalitetu nego izgubljenim teritorijama."

Pak je ocenila da će Marti Ahtisari morati da ubedi obe strane da malo popuste, jer ne može jedna strana da dobije sve i da će morati Srbima da pruži nadu, da učini nešto kako ne bi imali doživljaj da su obeščašćeni i poniženi.

Davanjem uslovne nezavisnosti Kosovu, po mišljenju Pak, stavlja se tačku na sukobe na Balkanu: "Realno gledano Kosovo je već potpuno odvojeno od Srbije, ekonomski, pravno, administrativno. Da li Srbija može da pronađe rešenja za ekonomske, pravne i druge probleme za Kosovo? Realno gledano, ne može. Istovremeno, nezavisno Kosovo ne može samo da funkcioniše ni ekonomski ni pravno, ne može da garantuje ljudska prava niti može da zaštiti Srbe i druge manjine. Dakle, jedino rešenje je uslovna nezavisnost, odnosno da Kosovo bude pod nadzorom EU."

Dakle,ovo je skandal

Kosovo bliže nezavisnosti

BEOGRAD - Osnivanje MUP-a Kosova, predviđeno za mart ove godine, kao i prenos nadležnosti sa Unmika na privremene kosovske institucije u oblasti bezbednosti i pravosuđa još je jedno kršenje Rezolucije SB UN 1244 i korak bliže nezavisnosti južne pokrajine, slažu se srpski političari.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković rekao je za Glas da je u ovoj i sličnim situacijama država već reagovala i pravno i politički.

- Osnivanje MUP-a Kosova najavljeno je prošle godine. Još tada sam upozorio da taj potez može dodatno da radikalizuje ionako tešku situaciju. Čini mi se da ljudi u Unmiku, u nastojanju da spreče incidente, povlađuje albanskim zahtevima. S druge strane, kosovski Albanci, što više dobijaju, to više traže - primećuje Proroković.

Poslanik Srpske liste za Kosovo i Metohiju u Skupštini Kosova Oliver Ivanović slaže se da će ovakvom odlukom i prenosom, kako je naglasio, neprenosivih nadležnosti, Unmik po ko zna koji put pogaziti Rezoluciju. Ivanović, međutim, kritikuje vlasti u Beogradu što nisu blagovremeno reagovale.
- Niko se ne osvrće na ove najave, i umesto kampanje da se to spreči vlada u Beogradu okrenuta je sebi i bojim se da će samo loše doneti Srbima - smatra Ivanović i dodaje da je ovo još jedan korak ka nezavisnosti Kosova.
Lj.S.

Izvor: Glas Javnosti

Kosovo: Nesumnjivo i nepomirljivo   
14. januar 2006.  Izvor: B92, Beta, VOA
   
Beograd -- Predstavnik EU Havijer Solana kaže da nema sumnje da će ishod pregovora o statusu Kosova biti blizu standarda EU.

Solana je za TV mrežu Jugoistočne evrope rekao da je svim državama u regionu ponuđena evropska perspektiva, a da će ta primamljiva ponuda biti dodatna pomoć u nalaženju rešenja za Kosovo.

Solana je odbacio mogućnost davanja kompenzacije Srbiji u slučaju da Kosovo postane nezavisno. "Pregovori nemaju nikakve veze s bilo kakvom kompenzacijom, ovde je reč o nalaženju najboljeg rešenja ne samo za jednu državu, već za ceo region. Taj problem moramo gledati iz šireg ugla. Na kraju, ako se svi saglase, svi će završiti u Evropskoj uniji. Tada će granice biti daleko manje bitne no što su danas, pa mislim da će, ako budu razmišljali na taj način, ljudi razumnije moći da odmere stavove za i protiv i nađu rešenje kompatibilno sa željom da se postane članica EU i u saglasnosti sa željama građana država tog regiona", kaže Solana.

Solana je rekao da bez stabilne Srbije i Crna Gore nema stabilnog Balkana i naglasio da je Brisel veoma zainteresovan za to da svi problemi u regionu budu rešeni i da Beograd dobije važnu i konstruktivnu ulogu u Evropi. "Mislim da će na kraju biti postignut dogovor. Neće biti lako, ali imamo iskustva s teškim pregovorima. To je deo Evrope koji je prošao kroz velike patnje tokom istorije i siguran sam da će pregovori biti teški, ali ne i nemogući jer imamo dobre osnove za razgovore, a to su evropska perspektiva i činjenica da živimo u XXI veku, gde su granice skoro nevažne, a sve to može da pomogne da dođemo do konstruktivnog rešenja koje će obezbediti ugodan život. U tim pregovorima obe strane će sigurno morati u jednom trenutku da izmene polazne osnove", kaže Solana.

Dijalog Kesić-Tači

U Vašingtonu je održan dijalog o Kosovu na kom su učestvovali i suprotstavili mišljenja Hašim Tači i Obrad Kesić. "Nadam se da je 2006. godina odluke o statusu Kosova", izjavio je lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači, a politički analitičar Obrad Kesić ocenjuje da je rano za rešavanje pitanja statusa dok ne budu rešena osnovna praktična pitanja života srpskog stanovništa na Kosovu i da rešenje ne sme biti nametnuto.

Tači je na panel-raspravi na temu "Status Kosova, šta je moguće a šta ne?", u organizaciji Instituta za mir, izjavio je da je Priština spremna na kompromise tokom pregovora, ali da smatra da je nezavisnost jedini mogući ishod. "Ključno je da odluka o statusu omogući Srbiji i Kosovu da stave prošlost iza sebe i krenu napred. Mi živimo jedni bez drugih već šest godina i moramo da nastavimo da živimo tako. Možemo da budemo i bićemo odlični susedi, ali ne možemo živeti u istoj kući", kaže on. 

On je dodao da je nezavisnost, kojom bi bila zadovoljena volja većinskog stanovništva, rešenje koje bi dovelo do uspostavljanja stabilnosti u regionu i omogućilo da Srbija i Kosovo nastave put ka Evropskoj uniji, što je njihov zajednički cilj. Tači je naglasio da kosovske vlasti nastoje da zaštite srpsko stanovništvo i, umesto teritorijalne podele, kojoj se Priština protivi, integrišu ga u kosovsko društvo. On je dodao da zbog namere da rade na integrisanju stanovništva, kosovske vlasti nisu sklone ideji davanja eksteritorijalnog statusa srpskim crkvama i manastirima, ali da to pitanje treba da se posebno prouči. Tači je istakao da je Kosovo jedinstven slučaj i da njegova nezavisnost neće postaviti presedan u međunarodnim odnosima.

Obrad Kesić, analitičar organizacije TSM Global Consultants, veruje da bi nezavisnost Kosova postavila presedan i uzdrmala stabilnost regiona. "Ako nezavisnost bude nametnuta kao rešenje, bez pristanka Srbije, imaćete dugoročnu nestabilnost, koja bi se odrazila na Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, južnu Srbiju i ostatak regiona. U Srbiji bi došlo do negativnih posledica, radikalne snage bi izvesno došle na vlast, Srbija bi pravno osporila nametanje nezavisnosti, a rodio bi se novi srpski istorijski san, osloboditi Kosovo", kaže Kesić.

"Pitanje statusa za neko vreme treba staviti u stranu i umesto toga fokusirati se na praktična pitanja i kompromise kojima bi bio pobljšan položaj srpske manjine, posebno njena bezbednost i sloboda kretanja, i ponovo izgradilo poverenje", rekao je Kesić. On je ukazao na to da u Srbiji nema lidera spremnog da zbog međunarodnog pritiska pristane na nezavisnost Kosova, ali je nagovestio i da je EU sklona da odloži pitanje statusa i sačeka da vidi kako napreduje razvoj demokratizacije u Srbiji, civilnog društva i zaštite manjina na Kosovu, javlja novinar VOA Helena Đorđević.