DIREKTNI PREGOVORI BEOGRADA I PRISTINE 25. ILI 26. SEPTEMBRA

Direktan susret predstavnika Državnog pregovaračkog tima Srbije i pregovaračkog tima kosovskih Albanaca moguć je krajem septembra u Njujorku, zaključak je jučerašnjih sastanaka posrednika Kontakt grupe sa predstavnicima Beograda i Prištine u Beču, u sklopu nove faze pregovora o budućem statusu Kosova.

Delegacije Beograda i Prištine su nakon susreta sa posrednicima izrazile spremnost da direktno razgovaraju, a kosovski premijer Agim Cceku je najavio da bi to moglo da se dogodi 25. ili 26. septembra na marginama Generalne skupštine UN.

Tanjug

Bečki sastanak povoljan, nužni direktni pregovori

BRISEL, 31. avgusta 2007. (Beta) - Evropska unija i NATO ocenili su danas kao "povoljan prvi korak" sastanak delegacija Beograda i Prištine koji je u četvrtak održan u Beču, dodajući da je sada nužno da u septembru dođe do neposrednog dijaloga s ciljem da se čuju "sugestije dve strane" o rešavanju kosovskog problema.

To su agenciji Beta rekli predstavnici EU i NATO-a u Briselu. Evropski i međunarodni diplomatski izvori su mišljenja da će, tek ako Vašington to snažnije bude predočio kao nužnost, kosovski Albanci prihvatiti da u nekom vidu razgovaraju i o samom statusu Kosova.

Zasad, smatraju diplomate u Briselu, rukovodstvo kosovskih Albanaca za to nije spremno, niti ima razrađen bilo kakav pristup drugačijem sagledavanju budućeg statusa osim nezavisnosti, jer im to i dalje obećava američka administracija.

Zvaničnici EU naglasili su da će važni momenti u procesu rešavanja kosovskog pitanja biti sastanak šefova diplomatija Kontakt grupe u Njujorku krajem septembra, na kojem će, pored ostalih, učestvovati i evropski komesar Oli Ren.
 

"Rusija bi mogla da podrži podelu Kosova"

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nije isključio mogućnost da bi Rusija mogla da podrži podelu Kosova.

Lavrov je, nakon razgovora sa južnokorejskim kolegom u Moskvi, na pitanje novinara da li je Rusija spremna da podrži podelu Kosova, odgovorio da će podržati ono rešenje o kojem se dogovore Beograd i Priština. "Rusija i medjunarodna zajednica će podržati to rešenje za Kosovo, o kojem se dogovore Beograd i Priština", rekao je Lavrov.

On je podsetio da se pregovori nastavljaju uz posredovanje "trojke", čiji je cilj, kako je naglasio "da pomogne stranama da dodju do sporazuma, a ne da forsiraju konkretno rešenje".

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da Vlada Srbije ozbiljno razmatra načine o mogućim odgovorima na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije.

"Srbija neće imati druge nego da na jedan ozbiljan način odgovori na akte koji bi ugrozili državni suverenitet i teritorijalni integritet", rekao je Jeremić na konferenciji za novinare, istakavši da Vlada Srbije pažljivo analizira i razmatra sve mogućnosti da odgovori na takve akte.

Za izjavu premijera Srbije Vojislava Koštunice da se na štetu mora uzvratiti štetom, Jeremić je kazao da je to logično razmišljanje i da postoji široka lepeza odgovora na akte koji nekoj državi nanose štetu i atakuju na njen teritorijalni integritet. "Bilo kakav jednostrani akt doneo bi dubinsku nestabilnost regiona u dužem vremenskom periodu", istakao je Jeremić i ocenio da je sada najvažnije da se u ovom trenutku Srbija koncentriše na pregovore i na pronalažanje kompromisnog rešenja kojim će se to izbeći.

Upitan da oceni izjave pojedinih srpskih ministara da se na Kosovu stvara NATO država, Jeremić je odgovorio da je za kompromis neophodna podrška svih ključnih mejunarodnih činilaca, medju kojima je i veliki broj zemalja, članica NATO. "Bez obzira na naš stav po pitanju evroatlantskih integracija, moramo da vodimo računa o odnosima sa onima koji su kritični činioci u dogadjanjima od vitalnog nacionalnog interesa za Srbiju", rekao je Jeremić. On je dodao da se te izjave pojedinih ministara odnose na aneks 11 plana Martija Ahtisarija koji je sada prošlost i o kome se ne pregovara, tako da su i svi aneksi tog plana prošlost.

Ministar spoljnih poslova ocenio je da su razgovori o statusu Kosova sa posredničkom trojkom u Beču protekli u korektnoj i konstruktivnoj atmosferi, ali da se sada treba koncentrisati na predstojeće direktne pregovore.

"Pozicije Beograda i Prištine su razdvojene pre svega po pitanju statusa Kosova, ali do sada nije pronadjeno rešenje po tom pitanju", kazao je Jeremić. On je ocenio da će sa otpočinjenjem direktnih pregovora krajem septembra u Njujorku, početi da se smanjuju razlike u stavovima Beograda i Prištine i doći do kompromisnog rešenja.

EU i NATO: Nužni direktni pregovori

Evropska unija i NATO ocenili su kao "povoljan prvi korak" sastanak delegacija Beograda i Prištine u Beču, dodajući da je sada nužno da u septembru dodje do neposrednog dijaloga s ciljem da se čuju "sugestije dve strane" o rešavanju kosovskog problema, rekli su agenciji Beta predstavnici EU i NATO u Briselu.

Evropski i medjunarodni diplomatski izvori su mišljenja da će, tek ako Vašington to snažnije bude predočio kao nužnost, kosovski Albanci prihvatiti da u nekom vidu razgovaraju i o samom statusu Kosova.

Zasad, smatraju diplomate u Briselu, rukovodstvo kosovskih Albanaca za to nije spremno, niti ima razradjen bilo kakav pristup drugačijem sagledavanju budućeg statusa osim nezavisnosti, jer im to i dalje obećava američka administracija.

Zvaničnici EU naglasili su da će važni momenti u procesu rešavanja kosovskog pitanja biti sastanak šefova diplomatija Kontakt grupe u Njujorku krajem septembra, na kojem će, pored ostalih, učestvovati i evropski komesar Oli Ren.

Predstavnik EU u pregovaračkoj trojci Kontakt grupe Volfgang Išinger o dosadašnjim rezultatima pregovora o Kosovu izvestiće šefove diplomatija Unije. Oni će 7. i 8. septembra razgovarati o "za EU i dalje vrlo zabrinjavajućem" kosovskom problemu razgovarati u portugalskom gradu Vijana du Kastelo.

Portparol Evropske komisije Amadeu Altafaž rekao je agenciji Beta da EU pozdravlja "pozitivan pristup srpske i albanske strane pregovorima s ciljem da se dodje do rešenja". Altafaž je naglasio da je bitno i to što su Beograd i Priština prihvatili da pregovaraju uz posredništvo "trojke" Kontakt grupe, u kojoj su, kako je predočio, predstavnici EU, SAD i Rusije, s tim što će Kontakt grupa podneti izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.

Juri Las, portparol u kabinetu visokog evropskog predstavnika Havijera Solane, podvukao je da bi jedino moguće i najbolje rešenje bilo da srpska i albanska strana postignu nagodbu, jer posrednička trojka Kontakt grupe neće podnositi sopstvene (nagodbe). Prema njegovim rečima, očekuje se "da dve strane iznesu svoje sugestije i ako bude nagodbe to će biti njihov uspeh, isto kao što će, u suprotnom, to biti neuspeh dve strane".

Portparol NATO-a Karmen Romero istakla je da taj savez ne može da ocenjuje pregovore Beograda i Prištine zato što se oni odvijaju pod okriljem UN, ali da svakako želi da do rešenja dodje što pre. NATO je uključen u kosovski proces kroz Kontakt grupu i smatra da je nova runda pregovora o Kosovu "bez sumnje povoljan razvoj".

Izvor: MTS-Mondo

JEREMIĆ I KALFIN ZA KOMPROMISNO REŠENJE ZA KOSMET

SOFIJA , 31. avgusta (Tanjug) - Ssefovi diplomatije Srbije i Bugarske, Vuk Jeremić i Ivailo Kalfin, složili su se danas u Sofiji da rešenje za budući status Kosova i Metohije mora biti kompromisno i plod najšireg mogućeg konsenzusa između dveju strana.

"Bugarska insistira na tome da rešenje za Kosovo bude zasnovano na međunarodnom pravu i rezoluciji Ujedinjenih nacija. Bugarska će nastaviti da radi na stvaranju atmosfere koja bi vodila kao obostrano prihvatljivom rešenju zasnovanom na najširem mogućem konsenzusu", rekao je ministar Kalfin na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Bugarski ministar je u tom smislu posebno napomenuo važnost sadašnjih pregovora pod pokroviteljstvom međunarodne "trojke" i istakao da je dijalog ostao mogući zahvaljujući "konstruktivnom stavu Vlade Srbije".

Ministar Jeremić je, istakao kako "rešenje za Kosovo mora biti takvo da omogući što bržu integraciju regina u Evropsku uniju, a ne da je oteža. Bilo kakvo nametnuto ršenje, posebno ono jednostrano, znatno će usporiti i otežati taj put", ukazao je šef srpske diplomatije dodajući kako se "mora raditi sve dok se ne nađe rešenje prihvaljivo obema stranama".

Jeremić je naveo da je od izuzetne važnosti što se o budućem statusu Kosova i Metohije ponovo pregovara, uprkos tome što su "neki govorili da nema smisla dalje pregovarati, jer je budući status već određen".

"Pozvaću još jednom sve strane da zajedno radimo na tome da postignemo rešenje koje će biti plod najšireg konsenzusa", rekao je Jeremić upozorivši da bi nametnuto rešenje predstavljalo "opasan presedan" koji bi destabilizovao ne samo Srbiju i balkanski region, nego bi imao negativan uticaj i drugde u svetu.

Jeremić je naveo i da plan koji je Srbija predstavila na jučerašnjem sastanku u Beču predstavlja "veoma velikodušnu ponudu", jer predviđa "najširu moguću autonomiju, kakvu Kosovo nije imalo ni po ustavu iz 1974. godine".

Dvojica ministara su se, takođe, složila da uzajamni odnosi Srbije i Bugarske nikada u istoriji nisu bili na višem nivou, ali su se založili za njihovo dalje intenziviranje.

Ministar Kalfin je izrazio spremnost vlade u Sofiji da na svaki način pomogne Srbiji u što bržoj integraciji u EU i NATO ukazavši da je to i interes Bugarske.

Dvojica ministara potpisala su, na kraju današnje posete Jeremića

Bugarskoj i zajedničku izjavu o prioritetima bilateralnih odnosa.

KATER: PODELA KOSMETA NE BI REŠILA PROBLEM

BERLIN , 31. avgusta (Tanjug) - Odlazeći komandant međunarodnih Kosovskih snaga (Kfor), nemački general Roland Kater rekao je da, za sada, na Kosovu i Metohiji nema predznaka nasilja i izjasnio se protiv podele južne srpske pokrajine.

''Podela Kosova ne bi ni na koji način rešila problem'', rekao je general Kater je u intervjuu istočno-nemačkom listu ''Lajpciger folkscajtung'', naglasivši da ljudi s kojima je razgovarao, a među njima su i Srbi, ne žele podelu.

''Oni sada polažu svoje nade u 'trojku', koju čine predstavnici Amerike, Rusije i Evropske unije'', rekao je Kater i najavio da će Kfor, do daljnjeg, ostati u nesmanjenom broju na Kosmetu.

Kater je rekao da Kosmet napušta sa ''dobrim osećajima'', jer je ''nama s Kfor trupama i tamošnjim ljudima uspelo da obezbedimo mirno okruženje''.

To je najveći komplimenet, kayao je Kater, koji on može uputiti pripadnicima Kfor i svima, koji na Kosovu brinu za sigurnost.

Kater je na pitanje da li se stalna nejasnoća u rešenju statusa Kosmeta odražava na bezbednost u pokrajini, rekao kako je situacija ''mirna, ali ne i stabilna'' i da ''za sada nema predznaka za nasilje''.

''Najvećem broju ljudi je 'preko glave' nasilja'', rekao je Kater, naglasivši da se na Kosmetu radi o kompleksnom i teškom problemu, koji mora biti politički rešen.

''To su razumeli i ljudi na Kosovu. Bilo kakva forma nasilja vodi u slepu ulicu'', rekao je Kater.

Nemački general je, međutim, istakao kako su pripadnici Kfor spremni ''na sve eventualnosti'' i da su izvukli pouku iz nereda, u martu 2004.

Kater je, takođe, kazao povodom najava Agima Čekua da će Albanci u pokrajini proglasiti jednostranu nezavisnost, kako mu je privremeni kosmetski premijera, u oproštajnom razgovoru, rekao da je bio pogrešno interpretiran.

LAVROV: ZADATAK POSREDNIKA JE STVARANJE USLOVA ZA DOGOVOR

MOSKVA, 31. avgusta (Tanjug) - Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da je zadatak posrednika u rešavanju pitanja budućeg statusa Kosova i Metohije "isključivo u stvaranju uslova za postizanje dogovora među stranama, a ne nametanje određene jedne varijante".

Odgovarajući na novinarsko pitanje posle susreta sa južnokorejskim ministrom spoljnih poslova Song Min-sunom da li će se Rusija saglasiti sa podelom Kosova i Metohije, Lavrov je rekao da je do sada "slušao mnogo ideja i inicijativa", ali da "sudbinu Kosova treba da reše same strane".

"Pregovori koji se sada nastavljaju uz posredovanje 'trojke', gde su Rusija, SAD i Evropska unija, imaju cilj da pomognu stranama da se dogovore među sobom. O čemu se oni dogovore, to ćemo i mi podržavati", rekao je Lavrov, prema stenogramu Ministarstva inostranih poslova Rusije.

"Zadatak posrednika vidim isključivo u stvaranju uslova za postizanje dogovora među stranama, a ne u nametanju stranama određene jedne varijante", rekao je ruski ministar i dodao da je "glavno da bude dogovora između Beograda i Prištine".

U Beču su juče članovi "trojke" Frenk Vizner, Aleksandar Bocan-Harčenko i Volfgang Išinger održali odvojene sastanke sa delegacijama Beograda i Prištine, posle čega je predstavnik EU rekao da "pitanje podele, koje je izazvalo medijsko interesovanje, nikada nije bila tema trojke, nije postavljeno od bilo kojeg člana trojke".

"Trojka ostaje privržena principima Kontakt grupe, koji odbacuju podelu kao opciju", naglasio je juče Išinger, čija je nedavna izjava o tome da će "trojka" prihvatiti svaki dogovor Beograda i Prištine u javnosti doživljena kao zalaganje za podelu srpske pokrajine.

Ističući da je potrebno što pre početi direktne razgovore, Ištinger je u glavnom gradu Austrije najavio da se sledeći susret sa delegacijama Beograda i Prištine planira za kraj septembra, na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku.

DJILAS: OVE GODINE IZ NIP-A ZA KOSMET 880 MILIONA DINARA

ZUBIN POTOK (Tanjug) - Ministar bez portfelja zadužen za Nacionalni investicioni plan (NIP) Dragan Djilas izjavio je danas u Zubinom Potoku da je iz NIP-a za projekte na Kosovu i Metohiji u 2007. godini obezbeđeno 880 miliona dinara.

Posle obilaska projekat koji se finansiraju iz NIP-a u ovoj opštini na severu Kosova, Djilas je kazao da će u 2008. godini biti izdvojeno 2,2 milijarde dinara i da ta suma može biti i veća u zavisnosti od prijavljenih projekata.

KUŠNER: 'MALI POMAK' U PREGOVORIMA OKO KOSMETA

PARIZ, 31. avgusta (Tanjug)- Francuski ministar spoljnih poslova, Bernar Kušner ocenio je danas kako je na poslednjim pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije u Beču «ostvaren mali pomak, što je već nešto ».

«Srbi i Kosovari su pričali o budućnosti, bilo da je u pitanju osnažena autonomija ili rešenje koje prihvata albanska većina », rekao je ministar Kušner u osvrtu na jučerašnje pregovora «trojke», srpske i delegacije Albanaca sa Kosmeta

IZBORI NA KOSOVU 17. NOVEMBRA

PRIŠTINA , 31. avgusta (Tanjug) - Administracija Ujedinjenih nacija na Kosovu postigla je dogovor sa liderima albanske većine u pokrajini da se parlamentarni i lokalni izbori na Kosovu održe 17. novembra ove godine.

Ovu vest potvrdio je danas UNMIK.

Mediji o pregovorima: Mirno, ali tvrdoglavo
Petak, 31. avgust 2007. 12:29

Nova runda pregovora o statusu Kosova i Metohije, počela je u pomirljivom tonu sa obe strane, ali bez pomaka ka razrešenju osnovnih neslaganja po pitanju budućnosti južne srpske pokrajine, preneo je iz Beča Rojters.

Agencija Rojters ukazuje kako diplomate smatraju da ni jedna strana ne pokazuje znake spremnosti da premosti jaz neslaganja i pregovore vide kao kupovinu vremena, pre nego sto Kosmet proglasi nezavisnost bez odobrenja Ujedinjenih nacija. Prema diplomatskim izvorima, na koje se poziva Rojters, novi pregovori ne daju mnogo više nade da će dogovor biti postignut, nego što je bilo poslednjih godinu dana, a saveznici NATO, sa svojih 16.000 vojnika na terenu strahuju da bi bilo kakva provokacija sa bilo koje strane mogla brzo da preraste u nasilje.

Analitičar balkanske politike Miša Gleni, je pak za BBC kazao kako su razgovori u Beču rezultat činjenice da je, zbog nepristajanja Srbije i Rusije na plan izaslanika Martija Ahtisarija, pitanje statusa Kosmeta izašlo iz balkanskih okvira i, zbog neslaganja Moskve i Vašingtona, postalo medjunarodni problem.

Po Gleniju, u rešavanju pitanja statusa Kosmeta, najviše može da izgubi podeljena Evropska unija, prenela je britanska medijska kuća. "Ne postoji plan B - pregovori koji su trenutno u toku su zaista poslednji pokušaj da se do takvog plana dodje. Pred nama su, zapravo, tri do šest meseci tokom kojih bi moralo da se nadje rešenje - pre nego što, kako tvrdi albansko rukovodstvo na Kosovu, ne bude mogao da bude obuzdan gnev tamošnjih gradjana, zbog uskraćene nezavisnosti. Pored toga, predsednik SAD Džordž Buš je, početkom leta, rekao da će priznati jednostranu nezavisnost Kosova, čime će se svi naći na koloseku diplomatskog sudara", rekao je Gleni.

Saradnik vašingtonskog centra "Vudro Vilson" Ros Džonson je, takodje, izneo mišljenje da će dve strane teško postići dogovor, zbog čega se može očekivati nametnuto rešenje.

"Kada je u istoriji jedna zemlja dala saglasnost za otcepljenje dela svoje teritorije? Teritorija se odvaja ratom, revolucijom ili nametnutim rešenjem spolja. Zato mislim da će dve strane teško postići saglasnost o budućem statusu Kosova, što me dovodi do zaključka da treba očekivati nametnuto rešenje. Jedno od rešenja je, medjutim, i podela Kosova," kazao je Džonson za "Glas Amerike".

Pomenuvši moguću izmenu granica, Džonson je dodao i da, u tom slučaju, postoji osnova za razgovore o njihovom prilagodjavanju. "Teorijski, ako cepamo deo Srbije, ne vidim zašto se ne bi mogle otcepiti i teritorije naseljene Srbima na Kosovu", rekao je on.

Agencija Frans pres je, uz pet vesti na temu pregovora o statusu Kosova, prenela da su zemlje EU do sada bile ujedinjene u podršci planu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, ali da su se ove sedmice mogla čuti razmimoilaženja o tom dosijeu.

Tako su, kako AFP navodi, Nemačka i Hrvatska ponovile punu podršku Ahtisarijevom planu za nadziranu nezavisnost Kosova, ali je početkom sedmice, jedna zemlja EU, Holandija, prvi put pomenula "tabu temu" mogućnosti podele Kosova. Tu opciju, podseća Frans pres, zvanično su dobacili i Beograd i Priština, a član pregovaračke trojke, nemački diplomata Volfgang Išinger, odbio je i samu perspektivu razgovora na tu temu.

Agencija Asošijeted pres (AP) prenela je da su Beograd i Priština i dalje duboko podeljeni oko budućeg statusa Kosova. "Blokada u pregovorima povećava verovatnoću za dramatičan ishod, posle 10. decembra kada istekne rok od 120 dana pregovora koji je odredio generalni sekretar UN Ban Ki Mun, i kada će se medjunarodna zajednica suočiti sa mogućnošću da kosovski Albanci zatraže sopstvenu državu", piše AP.

"Nema više odlaganja. Ne možemo više da dozvolimo neizvesnost. Potrebna nam je odluka", rekao je agenciji AP premijer Kosova Agim Čeku. On je za AP rekao i da će vršiti pritisak kako bi se za kosovske Albance otvorio put da "proglase nezavisnost". Ako se to ne dogodi, rekao je Čeku, "moraćemo da proglasimo (nezavisnost) i tražićemo od medjunarodne zajednice da nas prizna".

Beogradska štampa: Nema napretka

Odvojeni susreti delegacija Prištine i Beograda sa članovima posredničkog tima Kontakt grupe nisu doneli napredak u pregovorima o budućem statusu Kosova, ocenjuje beogradska štampa.

"Blic" piše o konstruktivnoj i prijateljskoj atmosferi u Beču na odvojenim sastancima posredničke trojke sa delegacijama Beograda i Prištine, uz ocenu da u približavanju stavova nije ostvaren nikakav napredak. Navodeći da podela Kosova nikada nije bila na dnevnom redu, niti da su dve strane i članice trojke to pitanje i pokretale, list prenosi i poruku medjunarodnih posrednika da je sastanak u Beču "tek početak".

List izdvaja i najavu predstavnika Evropske unije u pregovaračkoj trojci Volfganga Išingera o narednom sastanku na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku i okončanju pregovaračkog procesa 10. decembra.

Prema oceni "Večernjih novosti", medjunarodni posrednici "otvorili su uši i oči za platformu Beograda o budućem statusu Kosova i Metohije kao suštinske autonomije u okviru Srbije". "Novosti" pišu i o zadovoljstvu članova srpske delegacije zbog konačno iskazanog interesovanja za predloge Srbije, ističući da je posrednička trojka dobila iscrpne detalje srpske platforme za budućnost Kosova, posebno o kontroli granice i o vojnim snagama u pokrajini.

Dnevnik ističe i spremnost albanske strane na direktne razgovore sa Beogradom u prisustvu posrednika.

Izostanak napretka u pregovorima o Kosovu glavna je ocena i dnevnog lista "Danas", koji u prvi plan ističe i izjavu predstavnika Rusije u posredničkoj trojci Kontakt grupe Aleksandra Bolcan Harčenka da napredak nije ni bio očekivan. "Danas" navodi i poziv kosovskog premijera Agima Čekua na prevazilaženje prošlosti, ali i njegovu ocenu da se u razgovorima došlo do predloga koji je za "albansku stranu rešena stvar", jer ga podržavaju svi, osim Rusije i Srbije.

"Hteli bismo da iskoristimo ovo vreme koje je ionako ograničeno da počnemo da uspostavljamo normalne dobrosusedske odnose. Treba prevazići prošlost i okrenuti se zajedničkoj budućnosti koja je u Evropi", naglasio je Čeku u izjavi koju prenosi "Danas".

"Politika" u prvi plan izdvaja ocenu o definitivnom odbacivanju podele Kosmeta, najavu sledećeg sastanka u Njujorku, ali i najave o jednostranom proglašenju nezavisnosti pokrajine. List prenosi i stav Išingera o postignutom dogovoru da direktni pregovori strana treba da budu održani što je pre moguće, kao i navode ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića o insistiranju da direktni razgovori Prištine i Beograda počnu što pre.

U kratkom izveštaju sa pregovora, list "Kurir" naveo je da nijedna strana nije popustila u zahtevima i da je delegacija Srbije predložila da Kosovo ima veće ingerencije nego što je imalo ikada u istoriji.

Prištinski mediji: Nema podele

Prištinski dnevnici na naslovnim stranama izveštavaju o sastanku o statusu Kosova u Beču.

Mediji su tome posvetili veliki pažnju, a preovladava ocena da je na sastanku "trojke" Kontakt grupe i delegacija Beograda i Prištine potvrdjeno da neće biti podele Kosova.

Pod naslovom "Priština nudi prijateljstvo - Beograd želi razgovore bez granica" najtiražniji kosovski dnevnik "Koha ditore" na tri strane piše o jucerasnjim susretima, konferencijama za novinare medjunarodne "trojke" i predstavnika Prištine i Beograda.

"Priština nije odustala od zahteva da Kosovo bude nezavisno, ali ni Beograd se nije pomerio sa pozicija protivljenja nezavisnosti Kosova", navodi se u dnevniku Zeri. Taj list o pregovorima piše pod naslovom "U Beču je potvrdjeno da podela Kosova nije na dnevnom redu", a toj temi je posvetio dve strane.

"Dobili smo garancije, nema podele", naslov je izveštaja u dnevniku Kosova sot. Dnevnik 'Infopress" takodje široko informiše o susretima u Beču.

Opširno i uz iste ocene o susretima u Beču izveštavaju i ostali pisani mediji na Kosovu. I radio i televizijske stanice su sve informativne emisije počele izveštajima sa susreta u Beču.


Izvor: MTS-Mondo