OEBS: TREBA PRONAĆI PRIHVATLJIVO REŠENJE

U rešavanju statusa Kosova i Metohije potrebno je uložiti maksimum diplomatskih napora da bi se došlo do rešenja prihvatljivog za sve strane, koje bi odgovaralo međunarodnom pravu, izjavio je danas ministar inostranih poslova Sspanije i predsedavajući OEBS-a Migel Anhel Moratinos ruskoj agenciji Interfaks.

"Mislim da će kao rezultat napora različitih zemalja biti izrađeni predlozi koji će zadovoljiti sve strane", rekao je on u intervjuu ruskoj agenciji povodom dolaska u posetu Moskvi, i dodao da je Evropa dužna da podstakne strane da dođu do uzajamno prihvatljivog rešenja među sobom.

Na pitanje da li bi eventualna nezavisnost srpske pokrajine stvorila međunarodni presedan i da li ga to brine s obzirom na problem sa Baskijom,Moratinos je rekao da "Kosovo nema nikakve veze sa teritorijalnim i administrativnim uređenjem Sspanije, ni u političkom, ni u diplomatskom,ni u pravnom smislu".

"Mi smo zabrinuti situacijom na Kosovu i njenim uticajem na bezbednost na Balkanu", rekao je on i dodao da je za Madrid pitanje Kosova "pre svega,evropsko".

"Evropljani treba da idu na veliki politički kompromis radi njegovog rešenja. Za Sspaniju je važno da se sačuva jedinstvo u okviru Evropske unije, da ne bi bilo pokušaja jednostranih aktivnosti pre nego što bude usvojena jedinstvena pozicija unutar EU", istakao je Moratinos.

Sspanski ministar je rekao da bi Madrid želeo da strane, uz nove napore i kontakte predstavnika EU, SAD i Rusije sa njima, dođu do "određenog sporazuma".

"Zato što , kao što je poznato, balkanske zemlje očekuju da uđu u evropsku porodicu. Ako one žele zaista da budu Evropljani, oni, prirodno,treba da slušaju Evropljane, a nama, Evropljanima ostaje samo da odlučimo šta ćemo raditi i kako smo dužni da delujemo radi izbegavanja nestabilnosti i krize u tom delu Evrope", istakao je Moratinos.

"Mi smo dužni da na određeni način podstaknemo strane da dođu do uzajamno prihvatljivog rešenja među sobom", istakao je šef španske diplomatije.

Moratinos se u Moskvi sreo sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom,posle čega je Ministarstvo inostranih poslova Rusije saopštilo da su tokom susreta razmenjena mišljenja o regionalnim pitanjima:Kosovu i Metohiji, Bliskom istoku i Iraku.

"Dotakli smo najaktuelnije međunarodne probleme o kojima su, u većini slučajeva, naše pozicije bliske ili podudarne", rekao je Lavrov posle susreta.

Moratinos je izrazio želju OEBS da Rusija primi posmatrače Organizacije na decembarskim parlamentarnim izborima.

Rusija, prema njegovim rečima, ne treba da na OEBS gleda kao na neprijatelja.

"Neki kažu da se Rusija oseća u OEBS-u neugodno. Kada bi to bilo tako,Moskva ne bi tako mnogo činila za Organizaciju", rekao je on, dodajući da je Rusija pokrenula veliki broj inicijativa u odnosu na aktivnosti OEBS-a.

Ruski ministar je rekao da je Moskva zadovoljan dostignutim nivoom saradnje sa Sspanijom i da pozdravlja uravnoteženu i konstruktivnu ulogu Madrida na poziciji predsedavajućeg OEBS.Organizacija, prema Lavrovljevim rečima, treba da igra veću ulogu u vojno-političkim pitanjima, uključujući persppektivu kontrole naoružanja i mera za jačanje bezbenosti na evropskom kontinentu.

Tanjug

Delegacija Beograda za direktne razgovore s Prištinom

Predstavnici delegacije Beograda založili su se danas da što pre otpočnu direktni pregovori s Prištinom i za razgovore o statusu a ne o tehničkim pitanjima.

Šef diplomatije Vuk Jeremić izjavio je novinarima po završetku sastanka s pregovračkom trojkom Kontakt grupe u Beču da je Beograd za direktne pregovore, koji bi mogli da počinu već na marginama zasedanja Generalne skupštine UN.

"Beograd, Prština i trojka složili su se da su posvećeni miru i da pretnje nasiljem ili izjave nisu uopšte prihvatljive", rekao je Jeremić novinarima.
On je ocenio da je proces rešavanja kosovskog pitanja u delikatnoj fazi, založivši se za pronalaženje kompromisnog rešenja u cilju mira, stabilnosti i evropske budućnosti.

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić založio se za direktne razgovore i rekao da su razgovori o statusu početak druge faze procesa rešavanja kosovskog pitanja.

Samardžić je dodao da je Beograd izložio dva principa - direktne razgovore s kosovskim Albancima i da se razgovora o statusu, a ne o drugim tehničkim pitanjima.

Izvor: Press

 KOŠTUNICA: SPREČITI JEDNOSTRANO PROGLAŠENJE NEZAVISNOSTI
 
 Učinićemo sve da sprečimo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, a Srbija sprema odgovor u slučaju da albanski separatisti proglase nezavisnost i razrađuje različite modele regovanja i na najnepovoljniji ishod, izjavio je danas premijer Vojislav Koštunica na konferenciju za novinare posle sednice Vlade.

Premijer je prethodno, na sednici Vlade, podneo izveštaj o prvih 100 dana rada svog kabineta, uz konstataciju da je otklonjena opasnost da rezolucijom Saveta bezbednosti UN bude otet deo srpske teritorije, ali ne i opasnost od jednostranog proglašenja nezavisnosti srpske pokrajine.

Odgovarajući na novinarska pitanja Koštunica je naveo da je siguran da Savet bezbednosti neće moći da donese rezoluciju, kojom se jednoj državi, članici UN, oduzima deo teritorije.' To nije uspelo do sada, a pokazalo se da, kroz saradnju Srbije i Rusije, postoji čvrst stav, da novom rezolucijom ne može da prođe cepanja jedne zemlje'

Premijer je ocenio da u tom pogledu zabrinjavaju nebrojene izjave albanskih separatista i 'podrška iz Vašingtona' , kao i da se ne može dopustiti jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, jer bi to bio opasan presedan.

U pogledu bečkih pregovora, premijer je ocenio da je važan kvalitet pregovora, a ne njihova dužina, a da je važno kako se vode, vidi se i iz toga što je 'način Ahtisarija' bio pogrešan.

Predsednik Vlade pozvao je srpske medije da objave aneks 11 Ahtisarijevog plana o vojnom prisustvu na Kosovu i Metohiji, a javnost da se uključi u već otvorenu raspravu o ulozi NATO u Pokrajini.

Koštunica je ocenio sa je neuobičajeno da vojna vlast ima prevagu nad civilnom vlašću, kako je to predviđeno Ahtisarijevim planom za Kosovo i Metohiju.

'Otvorili smo javnu raspravu o NATO na Kosovu i dobrodošao je svaki glas', rekao je Koštunica, primetivši da iz Brisela nije stiglo nikakvo objašnjenje.

Premijer je povodom rešavanja statusa Kosova naveo da je potpuno siguran da Savet bezbednosti UN neće moći da donese rezoluciju po kojoj se jednoj državi, članici UN otima deo njene teritorije.

'To je naše iskustvo do sada, pre svega utemeljeno na propasti brojnih rezolucija koje su predlagale SAD i neke evropske zemlje, a koje su bile utemeljene na pogrešnom, naopakom i suprotnom Povelji UN Ahtisarijevom planu', rekao je Koštunica.

On je dodao da se pokazalo, kroz saradnju i zajedničku politiku Srbije i Ruske Federacije da takve rezolucije ne mogu da prođu i naglasio da je zato ukazao na opasnost da se jednostranim proglašenjem dođe do nezavisnosti.

Koštunica je ocenio da se ne može preći preko jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova, jer bi to dovelo u pitanje regionalnu stabilnost, uspostavilo opasan presedan kada je reč o očekivanju drugih nacionalnih manjina u svetu i ozbiljno urušilo autoritet UN.

On je ocenio da se i sada uočava da se izdvaja stav SAD koje se i dalje zalažu za Ahtisarijev plan i tvrde da će Kosovo biti nezavino i ocenio da je to 'potpuno pogrešan pristup'.

Koštunica je ponovio da je za srpsku stranu neprihvatljiva nadgledana nezavisnost jer je ona zapravo - nezavisnost i naglasio da se Srbija zalaže za 'nadgledanu autonomiju'.

On je ocenio da su stavovi po pitanju Kosova i Metohije disonantni kada je reč o zemljama EU , jer mnoge stoje na stanovištu da se ne može kršiti Povelja UN i međunarodno pravo.

Koštunica je naglasio da Srbija sprema odgovor u slučaju da albanski separatisti proglase nezavisnost i da razrađuje različite modele regovanja i na najnepovoljniji ishod.

'Ako vam neko nanese štetu, prema okolnostima, situaciji i prema svemu morate mu uzvratiti određenom štetom. Na taj način čuvate i svoj integritet i dostojanstvo svakog građanina. To se kreće u sferi uobičajenog regovanja u takvim prilikama', rekao je premijer.

On je naglasio da nije trenutak da se govori o tome, jer je počela nova runda razgovora u koju je Srbija ušla sa optimizmom i očekivanjima da se stvari mogu promeniti, jer postoje ne male mogućnosti da preovlada svest o poštovanju prava.

Odgovarajući na pitanje o istupanju pojedinih ministara o stvaranju NATO države na Kosovu i Metohiji, Koštunica je objasnio da je njihova namera bila da skrenu pažnju javnosti na Aneks 11 Ahtisarijevog plana, kojim se predviđa stvaranje vojne države, u kojoj vojsna vlasti ima ptrdnost nad civilnom, što nije uobičajeno za demokratske zemlje.

'Što se tiče članstva u Severnoatlanskom savezu, ni jedan državni organ o tome nije raspravljao, odluka koja je doneta tiče se isključivo članstva u Partnerstvu za mir. Ovde nije reč o članstvu u NATO, nego o njegovoj ulozi na Kosovu. Mi smo otvorili javnu raspravu, otvorili smo to pitanje i dobrodošao je svaki glas', rekao je Koštunica i pozvao javnost da proanalizira Aneks 11 Ahtisarijevog plana.

On je dodao da se iz Brisela nije čuo ni jedan valjan odgovor na ono što je rečeno.

Premijer je naglasio da Srbija, kada je u pitanju status Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, ima principijalan stav o poštovanju međunarodnog prava i principa i pođednako je posvećenja poštovanju tih principa, bilo da je reč o Bosni i Hercegovini i njenoj teritorijalnoj celovitosti ili o Srbiji.

On je odbio da u svojstvu predsednika Vlade Srbije komentariše kandidaturu Borisa Tadića na predsedničkim izborima.

'U ovom trenutku to ne mogu da kažem', odgovorio je Koštunica na pitanje o podršci Tadiću, a na opasku novinara da to znači da ga ne podržava, odgovorio da to nije tačno, već da prosto nema komentar.

'Na to pitanje mogu da odgovorim na drugom mestu, kao predsednik stranke', rekao je Koštunica.

Premijer je izrazio zadovoljstvo saradnjom vlade sa Haškim tribunalom i rekao da je siguran da da će Srbija svoje obaveze prema tom sudu 'ispuniti u celosti'.

Koalicioni sporazum postoji, koalicija funkcioniše

Premijer Koštunica je na konferenciji za novinare izjavio, da je zadovoljan funkcionisanjem koalicione vlade u prvih 100 dana rada i ocenio da je bolje kada je Vlada sastavljena od više stranaka, jer postoji mogućnost razmene mišljenja, pa se tako dođe do nečaga što je najbolje rešenje.

Na pitanje kada će biti potpisan koalicioni sporazum, premijer je odgovorio da su osnovi za rad Vlade postavljeni u ekspozeu koji su prihvatili poslanici u Skupštini Srbije i da se o sporazumu u pisanom ili nepisanom obliku dogovaralo i dogovara, a da 'sporazum među strankama u pisanom ili nepisanom obliku postoji'.

Odgovarajući na pitanje o podeli mesta u javnim preduzećima i upravnim odborima, Koštunica je objasnio da je Vlada bila zauzeta važnijim pitanjima i da će javnost biti obaveštena onog časa kada kadrovska rešenja budu završena.Koštunica je podsetio da se Vlada više 'bavila interesima države nego stranačkim'.

Odgovarajući na pitanje o ugovoru o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš -Požega , Koštunica je ukazao da se prvi put jedan ugovor stavlja na uvid javnosti i dodao da je Vlada zaključila da takve stvari treba usaglašavati sa pravilima koja važe u EU.

'Ovakvo iskustvo bilo je poučno', rekao je on.

Koštunica je dodao da će ubuduće učiniti sve da u skladu sa pravilima koja važe u Evropi, svi ugovori budu stavljeni na uvid javnosti.

On je naglasio da je važno da počne izgradnja autoputa Horgoš-Požega koji će rasteretiti Ibarsku magistralu i da je to u interesu građana, i podsetio da je Vlada ganant da je taj ugovor valjan.

Na pitanje o mogućnosti favorizovanja ruskih firmi u procesu privatizacije zbog podrške za rešavanje pitanja Kosova, Koštunica je odgovorio da je interes Vlade da se u Srbiju ulaže i da ni u tom pogledu ne pravi nikakvu diskriminaciju.

Na pitanje da li je u Vladi bilo razgovora o promeni Ustavnog zakona, zbog pomeranja izbora, premijer je odgovorio da o tome 'nije bilo reči'.

Izvor: RTS

Direktni pregovori što pre
M. RADONjIĆ, 30. avgust 2007

MEĐUNARODNI posrednici otvorili su uši i oči za platformu Beograda o budućem statusu Kosova i Metohije, kao suštinske autonomije u okviru države Srbije.
Osim toga, na odvojenim sastancima, međunarodne posredničke trojke sa predstavnicima Srbije i kosmetskih Albanaca, u prestonici Austrije dogovoreno je da što pre počnu sastanci beorgadsih i prištinskih pregovarača. Prva prilika za to biće u Njujorku, krajem septembra, za vreme Generalne skupštine UN. Svi učesnici razgovora, održani iza elektronskih sprava u austrijskom Ministarstvu za Evropu i spoljne poslove su se odrekli ideje o podeli južne pokrajine.
Posle sastanka, članovi srpske delegacije bili su vidno zadovoljni - možda po prvi put od kako se pod okriljem međuanrodne zajednice razmatra sudbina dela naše državne teritorije. Zadovoljstvo su pokazivali i članovi tima u hodnicima. Razlog - zapadne diplomate konačno su pokazale interesovanje za ono što Srbija ima da kaže.
Kako smo saznali od učesnika sastanka, Frenk Vizner i Volfgang Išinger postavili su veliki broj pitanja o detaljima srpske platforme, koja KiM i u budućnosti vidi u sastavu Srbije. Tako su, recimo, američkog ambasadora Viznera zanimali detalji o kontroli granice, kao i o vojnim snagama u pokrajini. Na sve su dobili iscrpne odgovore. Zbog toga je i sastanak potrajao pola sata duže.
Član posredničke trojke iz Rusije Aleksandar Bocan-Herčenko rekao je da na sastanku nije bilo odlučujućeg napretka, i da tako nešto u ovako ranoj fazi pregovora niko nije ni očekivao.
- Trojka je jedinstvena. Moj je utisak da ovaj tim može da pomogne u napretku tokom kasnijih faza pregovora - optimistično je zvučao ruski diplomata.
Pošto su, na zahtev austrijske ministarke inostranih poslova Ursule Plasnik, s njom popili kafu, predvodnici srpskog pregovaračkog tima izašli su pred novinare.
- Imali smo šansu da predstavimo trojci naš koncept za budućnost KiM - rekao je ministar za Kim Slobodan Samardžić. - Po ovom predlogu, koji je kompleksan i sofisticiran, pokrajina bi imala više nadležnosti nego ikada u svojoj istoriji: više od onoga što joj je pružao Ustav iz 1974. godine, više nego što je imala u vreme vladavine Slobodana Miloševića i više nego što ima sada. Pokušali smo da upoznamo posredničku trojku sa tim, da prenesemo da je taj naš predlog otvoren, da nije "uzmi ili ostavi", niti "ili-ili", i da treba da privuče drugu stranu ka razgovoru. Naši zahtevi su da razgovori budu direktni i da se pregovara o statusu KiM. Nadamo se da će to biti ostvareno, a kraj septembra i Njujork su prva prilika za to.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da je najvažnije da je delegacija Beograda detaljno obrazložila predlog o budućem statusu KiM u skladu sa međunarodnim pravom.
- Očekujemo, što je pre moguće i priliku da direktno razgovaramo sa predstavnicima Prištine, to je nešto št srpska strana traži od početka - kaže Jeremić. - Ekstremno je važno da su se sve tri strane dogovorile da mora da postoji apsolutna posvećenost miru, i da su nasilje, ili pretnje nasiljem u potpunosti neprihvatljive. Beograd je ovim prilično zadovoljan.
Saopštenje posredničke trojke, koje je pročitao predstavnik EU Volfgang Išinger, bilo je zvanično, gotovo birokratsko, uobičajeno.
Trojka je ocenila da je juče atmosfera, kao i na prvim sastancima u Beogradu i Prištini bila konstruktivna i prijatna.
- Čuli smo posvećenost obe strane da neće biti ni akcija, ni izjava koje bi mogle da ugroze proces... Podela Kosova nikada nije bila na dnevnom redu trojke, niti ju je podržavao bilo od ko od njenih članova. Ostajemo privrženi osnovnim principima Kontakt grupe za pregovore.
Američki predstavnik Frenk Vizner u kratkoj izjavi ponovio je metaforu iz Beograda sa "podizanjem svakog kamena" da bi se pronašlo rešenje u interesu mira u jugoistočnoj Evropi.
Srpska diplomatija juče je radila na principu "totalne" šatl-diplomatije. Direktno sa aerodroma Švehat članovi tima automobilima su ušli u unutrašnjost Ministarstva, neposredno pred sastanak. Odmah posle njega, odleteli su za Beograd.
Pregovarači iz Prištine juče su bili prvi gosti međunarodnih posrednika. Njihove ključne reči za jučerašnji dan bile su: "dobrosusedski odnosi Srbije i Kosova, dve jednake, nezavisne i suverene države".
- Opredeljeni smo za punu zaštitu manjina na Kosovu, posebno srpske zajednice. Ovo je zasnovano na planu Martija Ahtisarija, o kome se ne može pregovarati, jer on predstavlja delikatan balans, i ako bi bio "otvoren" i menjan, ne bi mogao da funkcioniše - rekao je portparol pregovaračkog tima kosmetskih Albanaca Iljber Hisa.
Prema njegovim rečima predstavnicima Prištine je drago što je i međunarodna trojka potvrdila da je podela Kosova isključena. Priština će, kako kaže, detaljno predstaviti svoje ideje o budućim odnosima sa Srbijom.






NE MOŽE BESKONAČNO

ŠEF albanskog pregovaračkog tima Veton Suroi kazao je da sa njihove strane postoji spremnost na direktne razgovore sa Beogradom, uvek i svuda, uz prisustvo posrednika.
Na pitanje novinara da li će budućnost KiM biti rešena u UN, Suroi je odgovorio da o tome ne može unapred da se govori.
- Želimo da se ovo reši, i u to u vremenskom okviru koji je postavio generalni sekretar UN.
Upitan - da li će kosmetski Albanci unilateralno proglasiti nezavisnost pokrajine, Suroi je duhovito uzvratio:
- Nema bilateralnog proglašenja nezavisnosti.


DELEGACIJA

NA sastanku pregovarači Beograda bili su: ministar za KiM Slobodan Samaradžić, šef diplomatije Vuk Jeremić, njegov pomoćnik Feodor Starčević, pomoćnik Slobodana Samardžića Branislava Alendar, predstavnici Srba sa Kim Marko Jakšić i Goran Bogdanović, politički savetnik premijera Aleksandar Simić, glavni pravni savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova Gašo Knežević, asistent ministara za KiM Zoran Šoljaga i Vladimir Jovičić iz Sekretarijata državnog tima za pregovore.


Izvor: Novosti

RAMA: NE MOŽE SE PREGOVARATI O NEZAVISNOSTI KOSOVA

TIRANA  - Lider najveće opozicione albanske Socijalističke partije Edi Rama izjavio je juce u Tirani da ne može da se pregovara o nezavisnosti Kosova, a da etničke manjine ''mogu konačno da žive bezbedno i u miru samo u nezavisnom Kosovu''.

''Želimo rešenje koje je prihvatljivo svim stranama, ali nijedna strana ne može da traži neko drugo rešenje osim nezavisnosti Kosova, o kojoj ne može da se pregovara'', rekao je Rama na konferenciji za novinare i dodao da se slaže sa albanskim liderima na Kosovu da se ne može čekati nezavisnost Kosova do sledeće godine.

Tanjug

Danas smena na čelu Kfora, novi komandant francuski general

Francuski general Gzavije Bu de Marnak (Xavier Bout de Marnhac) preuzeće danas u Prištini dužnost komandanta Kfora od nemačkog generala Rolanda Katera

Ceremonija primopredaje dužnosti obaviće se u glavnom štabu Kfora, a primopredaju dužnosti predvodiće komandant združenih snaga NATO za juznu Evropu američki admiral Hari Ulrik (Harry Ulrich).

Kako je najavljeno, primopredaji dužnosti prisustvovaće i ministri odbrane Nemačke Franc Jozef Jung, Francuske Erve Morin i Švajcarske Samuel Šmit.

Oni će se tokom dana odvojeno sastati sa predsednikom i premijerom Kosova Fatmirom Sejdiuom i Agimom Čekuom.

Zbog današnje ceremonije primopredaje dužnosti, kosovska delegacija se danas odmah nakon završetka pregovora sa pregovaračkom trojkom Kontakt grupe u Beču vratila u Prištinu.

Dosadašnji komandant Kfora Roland Kater uživao je veliki ugled među najvišim političkim predstavnicima ali i običnim građanima Kosova.

Komandant Kfora ima pod svojom komandom oko 16.000 vojnika koji su raspoređeni u pet taktičkih multinacionalnih snaga: istok, zapad, sever jug i centar.

Izvor: Press

Svetske agencije iscrpno o pregovorima u Beču

Odvojene razgovore o budućem statusu Kosova, koje je pregovaračka trojka Kontakt grupe vodila u Beču sa delegacijama Beograda i Prištine, svetske agencije su ispratile iscrpnim izveštajima

Agencija Frans pres je, uz pet vesti na temu pregovora o statusu Kosova, prenela da su zemlje Evropske unije do sada bile ujedinjene u podršci planu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija ali da su se ove sedmice mogla čuti razmimoilaženja o tom dosijeu.

Tako su, kako AFP navodi, Nemačka i Hrvatska ponovile punu podršku Ahtisarijevom planu za nadziranu nezavisnost Kosova, ali je početkom sedmice, jedna zemlja EU, Holandija, prvi put pomenula "tabu temu" mogućnosti podele Kosova.

Tu opciju, podseća Frans pres, zvanično su dobacili i Beograd i Priština, a član pregovaračke trojke, nemački diplomata Volfgang Išinger, odbio je i samu perspektivu razgovora na tu temu.

Agencija Rojters, koja je pregovorima u Beču posvetila 10 izveštaja, ocenila je da, "kao što se i očekivalo, nije došlo do napretka u pregovorima" jer su obe strane ostale pri svojim stavovima.

"Beograd i Priština su 13 meseci, sve do marta, pregovarali ne pokušavajući da usklade stavove, a tada je posrednik UN Marti Ahtisari pregovore prekinuo. Rekao je da je dogovor nemoguć i predložio nezavisnost pod međunarodnim nadzorom", piše Rojters.

Agencija podseća da je Rusija, kao saveznica Srbije, blokirala usvajanje Ahtisarijevog plana u Savetu bezbednosti UN.

"Zemlje Zapada nerado su pristale na nove razgovore, u nadi da će oni biti okončani 10. decembra kada će izaslanici podneti izveštaj UN", piše Rojters dodajući da Rusija odbacuje taj rok.

Agencija ocenjuje i da bi bilo koji jednostrani potez mogao da podeli EU, koja se bori da zadrži jedinstven stav u vezi sa Kosovom.

Rojters je pod oznakom "hitno" preneo da su se pregovarački timovi u odvojenim razgovorima sa posrednicima složili da "ne treba da bude provokacija dok traju pregovori" - izjava ili dejstava koji bi mogli da ugroze pregovore.

Pod istom oznakom Rojters je preneo i izjavu Volfganga Išingera da "podela Kosova nije ni opcija niti je na dnevnom redu".

Agencija Asošijeted pres (AP), koja je objavila osam izveštaja o pregovorima u Beču, prenela je da su Beograd i Priština i dalje duboko podeljeni oko budućeg statusa Kosova.

"Blokada u pregovorima povećava verovatnoću za dramatičan ishod, posle 10. decembra kada istekne rok od 120 dana pregovora koji je odredio generalni sekretar UN Ban Ki Mun, i kada će se međunarodna zajednica suočiti sa mogućnošću da kosovski Albanci zatraže sopstvenu državu", piše AP.

"Nema više odlaganja. Ne možemo više da dozvolimo neizvesnost. Potrebna nam je odluka", rekao je agenciji AP premijer Kosova Agim Čeku.

On je za AP rekao i da će vršiti pritisak kako bi se za kosovske Albance otvorio put da "proglase nezavisnost". Ako se to ne dogodi, rekao je Čeku, "moraćemo da proglasimo (nezavisnost) i tražićemo od međunarodne zajednice da nas prizna".

Izvor: Press

Prištinski mediji: Potvrđeno - bez podele Kosova

Prištinski dnevnici danas na naslovnim stranama izveštavaju o sastanku o statusu Kosova u Beču

Mediji su tome posvetili veliki pažnju, a preovladava ocena da je na sastanku "trojke" Kontakt grupe i delegacija Beograda i Prištine potvrđeno da neće biti podele Kosova.

Pod naslovom "Priština nudi prijateljstvo - Beograd želi razgovore bez granica" najtiražniji kosovski dnevnik Koha ditore na tri strane piše o jucerasnjim susretima, konferencijama za novinare međunarodne "trojke" i predstavnika Prištine i Beograda.

"Priština nije odustala od zahteva da Kosovo bude nezavisno, ali ni Beograd se nije pomerio sa pozicija protivljenja nezavisnosti Kosova", navodi se u dnevniku Zeri.

Taj list o pregovorima piše pod naslovom "U Beču je potvrđeno da podela Kosova nije na dnevnom redu", a toj temi je posvetio dve strane.

"Dobili smo garancije, nema podele", naslov je izveštaja u dnevniku Kosova sot. Dnevnik Infopress takođe široko informiše o susretima u Beču.

Opširno i uz iste ocene o susretima u Beču izveštavaju i ostali pisani mediji na Kosovu.

I radio i televizijske stanice su juče sve informativne emisije počele izveštajima sa susreta u Beču.

Izvor: Press

 NAREDNI SUSRET TROJKE SA BEOGRADOM I PRIŠTINOM KRAJEM SEPTEMBRA

 Prvi sastanak posredničke trojke Kontakt grupe sa delegacijama Beograda i Prištine završen je u četvrtak u Beču. Sve tri strane zadovoljne su razgovorima. Beograd je insistirao na statusnim, a Priština na tehničkim pitanjima. Ipak, obe strane poručuju da su spremne za direktne pregovore, koji će najverovatnije biti održani krajem septembra u Njujorku, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Predstavnik Evropske unije u pregovaračkoj trojci Volfgang Išinger najavio je za kraj septembra u Njujorku, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, naredni susret trojke sa Beogradom i Prištinom.

Išinger je u intervjuu bečkom dnevniku 'Standard' istakao da do 10. decembra treba da se donese odluka o budućnosti Kosova. 'Desetog decambra je kraj, i tada mora biti odlučeno. Ko to želi drugačije tumačiti, vara se. Generalni sekretar UN je zamolio za izveštaj, a ne za među-izveštaj', objasnio je Išinger.

Predstavnici delegacije Beograda založili su se da što pre otpočnu direktni pregovori s Prištinom i da se razgovora o statusu, a ne o tehničkim pitanjima.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je da je delegacija Prištine zadovoljna razgovorima, kao i da je kosovska strana predložila potpisivanje sporazuma o dobrim odnosima sa Srbijom, ali da se ne može pregovarati o nezavisnosti.

Svetske agencije prenoseći diplomatske stavove, ne izražavaju optimizam. Tako Rojters ukazuje da nijedna strana ne pokazuje znake spremnosti da premosti jaz neslaganja, jer pregovore vide kao kupovinu vremena pre nego što Kosmet proglasi nezavisnost bez odobrenja Ujedinjenih nacija.

Analitičar balkanske politike Miša Gleni je, pak, za Bi-Bi-Si kazao kako su jučerašji razgovori u Beču rezultat činjenice da je, zbog nepristajanja Srbije i Rusije na plan izaslanika Martija Ahtisarija, pitanje statusa Kosmeta izašlo iz balkanskih okvira i, zbog neslaganja Moskve i Vašingtona, postalo međunarodni problem.

Kosmet će biti jedna od tema narednog susreta predsednika Vladimira Putina i Džordža Buša koji će se početkom septembra sresti u Sidneju. Kako prenosi ruska agencija Itar-tas, Putin i Buš će razgovarati tokom foruma azijsko-pacifičke saradnje.

Izvor: RTS

 KANDELJ: RIZIČNO JEDNOSTRANO PROGLAŠENJE NEZAVISNOSTI

Direktor Odeljenja Evropskog instituta Ruske akademije nauka za međuetničke i međudržavne konflikte Pavel Kandelj upozorio je da, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, postoji opasnost od izbijanja novog nasilja prema Srbima.

'Oni koji hoće da po tu cenu ostvare svoje želje, veoma rizikuju', rekao je Kandelj, podsećajući da je tvrdo rusko 'Ne' omelo zapadne pokušaje da kroz Savet bezbednosti proguraju rezoluciju o davanju nezavisnosti Kosovu i Metohiji.

Izvor: RTS