Koštunica: Sastanak Buš-Putin - prilika za novi pristup !!!

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je danas da je sastanak predsednika SAD i Rusije, Džordža Buša i Vladimira Putina, "važna prilika da se preispita dosadašnji tok rešavanja kosovskog pitanja i da se otvori nova stranica u traženju rešenja za budući status Pokrajine".

"Srbija očekuje da dvojica predsednika čvrsto usmere rešavanje pitanja Kosova i Metohije kroz nove pregovore, sa ciljem da se dođe do kompromisnog i obostrano prihvatljivog rešenja koje će biti saglasno temeljnim načelima međunarodnog prava", izjavio je Koštunica za agenciju Beta.

Predsednik Vlade je dodao da Srbija iskazuje "punu spremnost da pristupi novim pregovorima i preuzme svoj deo odgovornosti kako bi se pronašlo sporazumno i dugoročno održivo rešenje, jer samo takvo rešenje garantuje stabilnost celog regiona".

Predsednici Buš i Putin sastaće se sutra na Bušovom imanju u američkoj saveznoj državi Mejn, a jedna od tema dvodnevnog sastanka biće budući status Kosova.

Beta

DEJVIS: PODRŽAVAM TERITORIJALNI INTEGRITET SRBIJE  !!!

Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis izjavio je da podržava teritorijalni integritet svih zemalja članica tog tela, ukljucujući i Srbiju, ocenivši, istovremeno, da se neki drugi regioni nadaju da će Kosovo postati nezavisno da bi to pokušali da iskoriste kao presedan.

'Podržavam teritorijalni integritet svih zemalja članica, ukljucujući, naravno, i Srbiju, kao što ću nastaviti da ga podržavam, osim u slučaju da UN odluče da promene granice. Pitanje eventualne buduće države Kosovo je u domenu UN, a ne Saveta Evrope. Ali, Savet Evrope uvek prati odluke UN', rekao je Dejvis u intervjuu 'Večernjim novostima'.

'Znam da se ljudi u određenim delovima nekih naših država članica, kao na primer u Pridnjestovlju, Abhaziuji, Južnoj Osetiji, moguće i u Nagorno-Karabahu, nadaju da će Kosovo postati nezavisna država od Srbije, jer bi voleli da to iskoriste kao presedan', upozorio je on.

'S druge strane, mnogi ljudi iz dugih zemalja mi kažu da ne bi želeli da to bude presedan. Siguan sam da će ljudi na raznim mestima pokušati da iskoriste Kosovo kao presedan, ako Kosovo, na osnovu odluke UN, postane odvojena država od ostatka Srbije. To je činjenica, i odbijanje da se to prizna znači ignorisati činjenice', rekao je Dejvis.


RTS

Mnogi će poći putem Kosova !!!


DOK drugi žmure, generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis, u intervjuu “Novostima”, otvoreno ističe da se Pridnjestovlje, Abhazija, Južna Osetija i neki drugi regioni nadaju da će Kosovo postati nezavisno, da bi to pokušali da iskoriste kao presedan.

Pre nešto više od godinu dana, kada smo razgovarali u vašem kabinetu o Crnoj Gori, imali ste stav da podržavate teritorijalni integritet tadašnje države SCG. Da li je to sada slučaj sa Srbijom, kada je u pitanju Kosovo?
- Postoji razlika između odnosa Srbije i Crne Gore, i Srbije i Kosova. Kada je formirana nova država koja je nazvana Srbija i Crna Gora, postojao je dogovor o mogućnosti razlaza. Održan je referendum, kao osnova tog dogovora, kojim je odlučeno da Crna Gora bude nezavisna država. Bio je to veoma civilizovan razvod. Situacija s Kosovom je drugačija. Ujedinjene nacije, pre svega SB, odlučuju o njegovom budućem statusu. Izuzetno je bitno da se prenese moj potpuni stav po tom pitanju, jer su neki mediji u Srbiji preneli samo jedan njegov deo, a to je sledeće: podržavam teritorijalni integritet svih zemalja članica, ukuljučujući, naravno, i Srbiju, kao što ću nastaviti da ga podržavam, osim u slučaju da UN ne odluče da promene granice. Pitanje eventualne buduće države Kosovo je u domenu UN, a ne Saveta Evrope. Ali, Savet Evrope uvek prati odluke UN.

Vi ste otvoreno izneli mišljenje da biste bili iznenađeni kada neki separatistički regioni u svetu ne bi pokušali da iskoriste kosovski primer, ukoliko do njega dođe...
- Znam da se ljudi u određenim delovima nekih naših država članica, kao na primer u Pridnjestovlju, Abhaziji, Južnoj Osetiji, moguće i u Nagorno Karabahu, nadaju da će Kosovo postati nezavisna država od Srbije, jer bi voleli da to iskoriste kao presedan. S druge strane, mnogi ljudi iz drugih zemalja mi kažu da ne bi želeli da to bude presedan. Siguran sam da će ljudi na raznim mestima pokušati da iskoriste Kosovo kao presedan, ako Kosovo, na osnovu odluke UN, postane odvojena država od ostatka Srbije. To je činjenica, i odbijanje da se to prizna znači ignorisati činjenice. Ali, mislim da to neće uticati na odluku na bilo koji način. Mislim da UN gledaju na Kosovo kao na poseban slučaj. Međutim, oni odlučuju, a ne ja. Šta god da bude odluka UN, SE će je poštovati.

Kako ljudi koji žive na Kosovu mogu bolje da budu predstavljeni u Savetu Evrope, osim kao posmatrači i u kongresu lokalnih i regionalnih vlasti, s obzirom na to da se ne nalaze u delegaciji Srbije?
- Teško je da budu predstavljeni ovde, jer ne sede u parlamentu Srbije. Delegacije su u SE sastavljene od poslanika svake zemlje članice. Ako građane Kosova niko ne predstavlja u Skupštini u Beogradu, automatski ne mogu da imaju ni mesto u delegaciji.

Da li, možda, imate predlog kako da se to pitanje “elegantno” reši, eventualno kao izuzetak, s obzirom na specifičnu situaciju Kosova, i da svi budu zadovoljni?
- Da. Mogao bih da zamislim nekoliko načina, ali me niko iz Srbije o tome nije pitao. Neću, zato, da dajem savete preko medija.

Ako bi Kosovo bilo priznato bez volje Srbije, da li bi to moglo da dovede do krize u regionu?
- Priznato od koga?

Od UN?
- Ne znam. Siguran sam da bi ljudi u Srbiji bili veoma uznemireni, ali da li bi bilo krize, to ne mogu da predvidim.

A, kad bi bilo priznanja protiv volje Rusije, u tom slučaju van UN, šta bi se tada dogodilo?
- Ne mogu da predvidim šta će se desiti ako dođe do opšteg priznanja Kosova. To će biti stvar Komiteta ministara SE. Oni nisu razmatrali tu mogućnost, pa ne mogu da znam šta će odlučiti. Do sada su svi bili saglasni da odluku treba da donesu UN. Razmatraćemo to kada se dogodi, ako se dogodi. Ne ranije. Savet Evrope ima 47 članica, nisam išao od jedne do druge i pitao šta će biti njihov stav. Ni sa kim nisam razgovarao šta bi bilo ako bi Kosovo postalo nezavisna država bez odluke UN. To je hipotetičko pitanje, a političari ne vole da odgovaraju na njih.

OPTIMIZAM

Srbija predsedava Komitetom ministara. Da li je dobar predsedavajući?
- Ima veoma dobar početak. Ambasadori svih zemalja članica bili su prethodne nedelje u Beogradu, gde je organizovan hiljaditi sastanak od osnivanja SE. Mislim da su se svi vratili veoma impresionirani onim što se dešava u Srbiji. Mislim da postoji novo raspoloženje koje bih opisao u stilu “hajde konačno da radimo”. Sreo sam se s ministrima, bio u Skupštini. Imao sam sastanak s predsednikom Skupštine i zadivljen sam njegovom odlučnošću da se prihvati posla. Jer, mnogo je vremena izgubljeno, nekoliko meseci, dok se nije formirala Vlada. Veoma sam optimističan kada se radi o preostalom periodu predsedavanja Srbije Komitetom ministara SE.

RAZVOD

Opšti stav međunarodne zajednice, pa i vaš, pre referenduma, bio je da ne bi bilo dobro da se Srbija i Crna Gora razdvoje. Mislite li da je Evropa dobro učinila što je stala iza otcepljenja?

- Ne mislim da sam ikada rekao da nije dobra ideja da se Crna Gora otcepi. Pre dve godine sam rekao da nisam bračni savetnik i, ako su Srbija i Crna Gora želele da se razvedu, da je to njihova stvar. A što se tiče Kosova, situacija je različita. Status Kosova se razmatra, nadam se da će, ovakva ili onakva, odluka biti donesena u UN, i mi ćemo je poštovati.

Novosti
Goran Čvorović

OVK opet preti !!!

Najtiražniji albanski list "Koha ditore" je objavio razgovor sa liderom takozvanih "ratnih veterana OVK" Avni Muškoljajem, koji je saopštio da je OVK pripravna i da je u minulih osam godina samo prihvatila primirje, pa da će ukoliko se što pre ne reši status Kosova, brzo reagovati.

Muškoljaj je saopštio da je posle trodnevnih konsultacija sa svim ograncima "ratnih veterana OVK" iz svih albanskih oblasti, dobio uveravanja da su oni spremni da adekvatno odgovore ukoliko Kosovo što pre ne dobije nezavisnost.

- Strahujem da će politika, koja bi trebalo da se vodi u parlamentu i vladi Kosova, biti vođena na ulici. Iako to niko ne želi, tada će morati da progovori jezik naroda. Mi poručujemo da OVK nije rasformirana, već je samo objavila primirje. To znači da smo spremni na potpuno konsolidovanje struktura OVK. Mi smo na to već spremni - rekao je Muškoljaj.

Isti list u opširnom tekstu, sa dosta gorčine, konstatuje da ukoliko Kosovo ne dobije nezavisnost do kraja jula, može doći do njegovog institucionalnog, ali i etničkog raspada, sa nesagledivim posledicama, koje mogu izazvati veliki haos na čitavom Balkanu. List zaključuje da je Evropa na Kosovu naglo počela da gubi svoj kredibilitet, koji pada na najnižu tačku, pa će verovatno opet Amerika, kao i pre osam godina, morati da je spasava zbog neuspeha.
U tekstu se i dalje konstatuje: "Sat otkucava uz tempiranu kosovsku bombu, a u isto vreme "Moskva trlja zadovoljno dlanove i raduje se, Vašington gricka nokte, a Brisel je zagledan u sebe!"

PROTESTI
AKTIVISTI pokreta "Samoopredeljenje" čiji je lider Aljbin Kurti u zatvoru juče su u centru Prištine održali demonstracije, a potom započeli potpisivanje zahteva za što brže održavanje referenduma, na kojem će kosovski Albanci potvrditi volju za nezavisnost. "Samoopredeljenje" je u medijima kritikovalo kosovski pregovarački tim, tvrdeći da njegovi članovi donose odluke na štetu albanskog naroda.

Novosti

Primakov: Podela moguće rešenje !!!


“Ako Srbi i Albanci ne pronađu kompromis oko budućeg statusa Kosova i Metohije tada ne preostaje ništa drugo nego da se podeli ta teritorija. Takva podela će biti tim više opravdana, jer na Kosmetu nije stvorena bezbednost srpskom stanovništvu.”

To predlaže u tekstu “Izlaz iz kosovskog lavirinta” ruski akademik Jevgenij Primakov, bivši premijer i ministar spoljnih poslova. U poslednjem broju nedeljnika “Moskovske novosti” u stalnoj kolumni Primakov objašnjava da je američki predsednik Buš doveo kosovski problem u ćorsokak nedavnom izjavom u Albaniji kada je rekao da KiM treba da dobije nezavisnost.

- Uveren sam da ću da navučem na sebe nezadovoljstvo što kažem da Kosovo i Metohiju treba podeliti. Svestan sam da je sada teško reći kako bi išla granica. Jasno je da bi Srbiji trebalo da pripadnu delovi Kosmeta u kojima žive Srbi i gde se nalaze hramovi. Prilikom podele obavezno bi trebalo da se dobije saglasnost Srba i Albanaca. Ako Amerikanci prestanu da podstiču albanski separatizam, rukovodstvo u Prištini bi moglo da donese rešenje o podeli Kosmeta. Verujem da bi se i u Beogradu saglasili sa takvim rešenjem prihvatajući da je proglašenje nezavisnosti još veće zlo - piše Primakov.
Iznoseći ideju o podeli Kosmeta Jevgenij Primakov je nedavno objasnio dopisniku našeg lista da to nije zaista idealno rešenje, ali je mnogo manje zlo nego da Srbi ostanu u novonastaloj albanskoj državi odakle bi se zbog životne opasnosti brzo iselili. Dakle, Albanci bi tako dobili “etnički očišćeno Kosovo”.

To što Jevgenij Primakov jedan od najuglednijih ruskih političara predlaže varijantu podele Kosmeta ima posebnu težinu, jer je njegov komentar izašao neposredno pred samit Buša i Putina, koji se danas i sutra održava u Kenebankportu u američkoj državi Mejn.
Komentarišući Bušovu izjavu u Albaniji, Primakov objašnjava da je američka računica prosta: “Ako ne mogu da proguraju svoju rezoluciju u SB UN Albanci će proglasiti nezavisnost koju će kasnije podržati SAD i neke druge evropske zemlje.”

Nabrajajući razloge zbog kojih Kosovo ne bi smelo da dobije nezavisnost Primakov kaže da bi taj presedan doneo kolosalnu štetu miru i stabilnosti u svetu, pogotovo u višenacionalnim državama.

- Ako nam je stalo do stabilnosti i ne želimo opšti haos, onda se rešenje o samoopredeljenju nacionalnih i etničkih manjina sada može ostvariti ili kroz autonomiju u postojećim državama ili davanjem nezavisnosti ako se sa time slože zemlje čiji deo namerava da se odvoji. Ako se to nema u vidu, nastupiće dugoročna kriza i opasnost oružanih sukoba. Zbog toga se i mora tražiti rešenje koje će zadovoljiti obe strane “u ovom slučaju Srbe i Albance”.

On je uveren da je u opštem interesu da se prihvati ruski predlog i da se nastave pregovori Beograda i Prištine bez ikakvih ograničenja.

Novosti
Branko Vlahović

Teri Dejvis: Kosovo u domenu EU, a ne SE
Nedelja, 1. jul 2007. 13:21

Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis izjavio je da podržava teritorijalni integritet svih zemalja članica tog tela, uključujući i Srbiju, ocenivši, istovremeno, da se neki drugi regioni nadaju da će Kosovo postati nezavisno da bi to pokušali da iskoriste kao presedan.

"Podržavam teritorijalni integritet svih zemalja članica, ukljucujući, naravno, i Srbiju, kao što ću nastaviti da ga podržavam, osim u slučaju da UN odluče da promene granice. Pitanje eventualne buduće države Kosovo je u domenu UN, a ne Saveta Evrope. Ali, Savet Evrope uvek prati odluke UN", rekao je Dejvis u intervjuu "Večernjim novostima".

"Znam da se ljudi u odredjenim delovima nekih naših država članica, kao na primer u Pridnjestovlju, Abhaziuji, Južnoj Osetiji, moguće i u Nagorno-Karabahu, nadaju da će Kosovo postati nezavisna država, jer bi voleli da to iskoriste kao presedan", upozorio je on.

"S druge strane, mnogi ljudi iz dugih zemalja mi kažu da ne bi želeli da to bude presedan. Siguan sam da će ljudi na raznim mestima pokušati da iskoriste Kosovo kao presedan, ako Kosovo, na osnovu odluke UN, postane odvojena država od ostatka Srbije. To je činjenica, i odbijanje da se to prizna znači ignorisati činjenice", rekao je Dejvis.


Izvor: MTS-Mondo

01.07.2007, BEOGRAD
Izvor: PRESS
INTERVJU: Dragan Đilas, ministar za NIP
2,2 MILIJARDE ZA KOSOVO!
Možemo mi da pričamo koliko hoćemo o Kosovu kao svetoj srpskoj zemlji, ali ako ne omogućimo da Srbi tamo mogu da rade i zarade, oni na Kosovu neće ostati!




Ministar za NIP Dragan Đilas u intervjuu za Press ističe da se Kosovo ne brani samo diplomatijom i čvrstom državnom politikom, već i "konkretnim ekonomskim akcijama" koje treba da omoguće i olakšaju život Srba u južnoj pokrajini.

- Za Kosovo i Metohiju ne možemo se boriti samo diplomatskim sredstvima i rečima, već moramo povući i konkretne poteze, koji će omogućiti da Srbi ostanu i žive u pokrajini - kaže Đilas. On ističe da će za novoformirano Ministarstvo za Kosovo i Metohiju iz državnog budžeta biti izdvojena značajna sredstva, dok će iz NIP-a u Kosmet biti investirane 2,2 milijarde dinara.

- Sa tim parama može da se uradi dosta na popravljanju uslova života Srba na Kosmetu. Naša je dužnost da u pokrajini otvorimo nova radna mesta i da našim sunarodnicima život učinimo kvalitetnijim. Ako to ne uradimo, onda dugoročno tamo Srbi neće ostati.

Da li je to najava nove ekonomske politike Srbije prema pokrajini?

- Kao direktor Narodne kancelarije dosta sam vremena proveo na Kosovu i nalazio brojne donatore čijim smo sredstvima poboljšavali uslove života našeg naroda koji živi na ovom delu teritorije države Srbije. Podsetiću vas, završili smo školu i ambulantu u Strezovcu, parama Vojvodine završavamo obdanište u Štrpcu, a grad Beograd finansira stambenu zgradu u Kosovskoj Mitrovici. Sada kao ministar zadužen za NIP imam mogućnost da učinim i mnogo više.

Koliko više? Konkretno...


Kosovo ostaje naše

Šta će se dogoditi sa najavljenim investicijima ukoliko vlasti u Prištini odluče da proglase nezavisnost?

- Već sam rekao da su besmislice i pogrešni politički potezi sastavni deo balkanske istorije, i to ne samo u poslednjih 15 godina. Eventualno proglašavanje nezavisnosti Kosova bio bi još jedan takav pogrešan potez, koji neće imati ama baš nikakvog uticaja na stav predsednika Srbije i Vlade da su Kosovo i Metohija deo države Srbije. Mi ćemo se uvek ponašati u skladu sa takvim stavom, a ono što ćemo raditi kroz NIP plan samo će biti konkretan dokaz u praksi da u to što pričamo zaista i verujemo!


- Vidite, zaista je neprihvatljivo da od svih državnih projekata na Kosovo ne ode nijedan odsto kao što je bilo u nekom ranijem periodu! Uz saglasnost svih ministara, doneli smo odluku da se ta praksa promeni. Već smo održali sastanke ljudi iz Kancelarije za NIP i Ministarstva za Kosovo i Metohiju, kako bismo što brže došli do pravih projekata i kako obećanje od 2,2 milijarde ne bi ostalo samo mrtvo slovo na papiru.

Ali, šta ćemo ako se tim investicijama usprotive UNMIK ili kosovska vlada?

- Što se stava kosovske vlade tiče, iskreno ne mogu da poverujem da bilo ko može da ima nešto protiv da se na teritoriji Kosova investira i da ljudi tamo imaju bolje uslove života. Ali, i ukoliko bi bilo suprotno, kratko rečeno, to me uopšte ne bi interesovalo i na takve besmislice ne bih obraćao pažnju! Mi ćemo uraditi ono što smo isplanirali. Na Kosovu će biti investirane 2,2 milijarde dinara.

Da li je ekonomska pomoć Kosovu najefikasniji način da se spreči iseljavanje stanovništva?

- Svoj doprinos u ovoj vladi upravo i vidim u povećanju njene efikasnosti i pragmatičnosti u radu. Možemo mi da pričamo koliko hoćemo o Kosovu kao svetoj srpskoj zemlji, kao kolevci naše kulture, ali ukoliko ne omogućimo da Srbi na Kosovu mogu da žive, da rade i zarade za sebe i svoje porodice, oni na Kosovu neće ostati!

Srbi sa Kosova odlaze pre svega zbog nebezbednosti...

- U ovom trenutku, ne možemo da im obezbedimo veću slobodu i sigurnost, ali kroz projekte NIP-a i ulaganja možemo da im, kao i svim ostalim građanima Srbije, omogućimo veći broj radnih mesta i bar u toj sferi koliko-toliko normalan život. Nikada nikome ko živi na Kosovu neću poručivati iz sigurnosti Beograda da treba da ostane na Kosovu, jer bi to bilo licemerno. Ali uradiću sve da svako ko živi dole zaista može i da živi, a ne samo da preživljava.

29.06.2007, BEOGRAD
Izvor: Tanjug
Jeremić: Ahtisari nema podršku, sve glasnije o alternativi
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je večeras da je primetno da su mnoge zemlje promenile stav o Kosovu i Metohiji s obzirom na to da plan specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija ne može da dobije adekvatnu podršku u Savetu bezbednosti
Pošto Ahtisarijev plan ''ne može da dobije adekvatnu podršku u SB, sve glasnije se pominje alternativa", rekao je Jeremić TV ''Pink''.

Kosovo i Metohija jedno je od tri najvažnija bezbednosna pitanja transatlanskog pakta, rekao je Jeremić podsećajući da se o Kosovu najviše govorilo i u Ohridu na Bezbednosnom forumu Evroatlantskog partnerskog saveta.

Prema njegovim rečima, i dalje veliki broj zemalja podržava plan Ahtisarija, ali ''nema više isključivosti", a postaje sve jasnije da donošenje odluke o statusu Kosova i Metohije neće ići "tako lako" .

Srbija je spremna na nove pregovore, a u tim pregovorima postoji samo jedna crvena linija koja nikako ne može biti pređena, a to je da suverenitet i teritorijalni integritet Srbije ne može biti doveden u pitanje, istakao je Jeremić.

"Spremni smo da razmotrimo svaku vrstu suštinske autonomije , odnosno svaku vrstu uređenja po kojoj bi kosovski Albanci mogli da uređuju svoj život, ali sve što je usko povezano sa pitanjima suverenosti jedne države bi ostalo isključivi prerogativ Beograda", kazao je Jeremić.

Ovog trenutka u SB UN "ne može da prođe rezolucija kojom se podržava Ahtisarijev plan", naglasio je Jeremić i objasnio da "može da se ide samo u dva pravca - jedan je nametanje rešenja bez rezolucije SB UN, a drugi pravac je da se traži rešenje koje će na kraju dobiti podršku SB UN.

Zbog eventualnog, mogućeg nametanja rešenja postoji velika zabrinutost, podsetio je Jeremić istakavši da je ''manjina zemalja pokazivala naklonost ka takvom scenariju".

Da bi se došlo do rešenja koje bi dobilo podršku SB UN mora da se razgovara, kazao je Jeremić.

Ministar je dodao da je u Ohridu, u razgovaru sa generalnim sekretarom NATO-a Jap de Hop Sheferom, zatražio da međunarodne snage pojačaju bezbednost na Kosmetu, posebno manjinskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, jer se ulazi u delikatnu fazu.

Osvrćući se na razgovore koje je vodio sa zvaničnicima u Briselu, Jeremić je naveo da je, pored Kosova i Metohije, tema bila i integracija Srbije u EU, da postoji saglasnost o ubrzanju integracija, kao i da bi građanima Srbije trebalo olakšati dobijanje šengenskih viza.

"Dogovorili smo se da novi režim dobijanja šengenskih viza počne od 1. januara i da postoji jedinstveni šengenski centar u kome će procedura aplikacija i dobijanja viza biti pojednostavljena", kazao je Jeremić.

Rusija ne trguje Kosmetom
B. VLAHOVIĆ, 1. jul 2007

Od stalnog dopisnika MOSKVA
NI od jednog od dosadašnjih susreta Džordža Buša i Vladimira Putina u Kremlju nisu tako malo očekivali kao od najnovijeg "razgovora uz jastoge" u vili Džordža Buša starijeg koji je počeo u nedelju u Kenebankportu u državi Mejn. Putinov savetnik za spoljnu politiku Vladimir Prihotko je izjavio, bez imalo optimizma, da bi razgovori dva predsednika mogli biti zanimljivi, ali prilično složeni.
Od upoznavanja 2001. godine Buš i Putin su se sreli 17 puta i uvek je tinjao neki zračak nade da će se oni dogovoriti o nečem važnom. Sada analitičari i "izvori iz Kremlja" tvrde da će sve ostati po starom. Doduše, Prihotko je najavio da bi na kraju samita mogli biti prihvaćeni "radni dokumenti" o saradnji dve zemlje - na projektima korišćenja atomske energije u mirne svrhe.
U Moskvi podsećaju da je Buš stariji u istoj kući svojevremeno ugostio Mihaila Gorbačova, poslednjeg lidera SSSR-a i oca "perestrojke". Tamo se Buš sretao sa francuskim predsednikom Miteranom i britanskim premijerom Margaret Tačer.
Ruske agencije prenose i izjave predstavnika američke administracije, koji takođe najavljuju da bombastičnih informacija sa samita neće biti.
Ako se Buš ne saglasi da zajedno koriste radarsku stanicu u Azerbejdžanu nego nastave da realizuju svoje planove u Češkoj i Poljskoj, "hladnoratovska retorika" će biti nastavljena, a brzinu nove trke u naoružanju će biti teško predvideti.
Putinu je važno da čuje Bušovo mišljenje o razmeštanju PRO u Evropi, jer u Kremlju smatraju da od telefonskog poziva iz Vašingtona zavisi kakav će biti konačan stav u NATO u Briselu. Upravo zato nedavnoj poseti Jap de Shefera Moskvi domaćini su dali formalno-protokolarni značaj, jer dobro znaju gde se donose odluke.
U Moskvi očekuju da će tema nepriznatih republika na severnom Kavkazu - Abhazija i Južna Osetija - kao i o Pridnjestrovlju doći na dnevni red u "paketu sa Kosovom". Jedan broj ruskih političara smatra da će Buš i saradnici pre ili kasnije doći do predloga o podeli Kosova - na srpski i albanski - jer se Moskva nikako neće složiti da se Srbiji oduzme 15 posto njene teritorije. Ruski analitičari kažu da su se u Vašingtonu uverili da se oko Kosova sa Moskvom ne može trgovati i da će se Rusija držati svoje principijelne pozicije da Beograd i Priština trebaju doći do kompromisa. Priče koje su povremeno proturali zapadni diplomati u Beogradu kako će tobože Rusija ostaviti Srbe na cedilu, bile su bez ikakvog osnova.

Примаков: Подела Космета ако преговори пропадну „Ако Американци престану да подстичу албански сепаратизам, руководство у Приштини би могло да донесе решење о подели Космета”, пише бивши руски премијер 
 

Јевгениј Примаков
(Фото Д. Јевремовић)

 
Бивши руски премијер и министар спољних послова Јевгениј Примаков сматра да ако Срби и Албанци не пронађу компромис око будућег статуса Косова и Метохије „тада не преостаје ништа друго него да се подели та територија”. У последњем броју руског недељника „Московске новости”, Примаков наводи да би таква подела била тим више оправдана „јер на Космету није створена безбедност за српско становништво”. У сталној колумни у тексту „Излаз из косовског лавиринта” руски академик објашњава да је амерички председник Џорџ Буш довео косовски проблем у ћорсокак недавном изјавом у Албанији да Косову треба дати независност.

„Уверен сам да ћу да навучем на себе незадовољство што кажем да Косово и Метохију треба поделити. Свестан сам да је сада тешко рећи како би ишла граница. Јасно је да би Србији требало да припадну делови Космета у којима живе Срби и где се налазе храмови. Приликом поделе обавезно би требало да се добије сагласност Срба и Албанаца. Ако Американци престану да подстичу албански сепаратизам, руководство у Приштини би могло да донесе решење о подели Космета. Верујем да би се и у Београду сагласили са таквим решењем прихватајући да је проглашење независности још веће зло”, пише Примаков.

Коментаришући Бушову изјаву у Албанији, Примаков објашњава да је америчка рачуница проста: „Ако не могу да прогурају своју резолуцију у СБ УН, Албанци ће прогласити независност коју ће касније подржати САД и неке друге европске земље”.

Набрајајући разлоге због којих Косово не би смело да добије независност, Примаков каже да би тај преседан донео колосалну штету миру и стабилности у свету, поготово у вишенационалним државама.

„Ако нам је стало до стабилности и не желимо општи хаос, онда се решење о самоопредељењу националних и етничких мањина сада може остварити или кроз аутономију у постојећим државама или давањем независности ако се са тиме сложе земље чији део намерава да се одвоји. Ако се то нема у виду, наступиће дугорочна криза и опасност од оружаних сукоба. Због тога се и мора тражити решење које ће задовољити обе стране, у овом случају Србе и Албанце”, пише Примаков.

Он је уверен да је у општем интересу да се прихвати руски предлог и да се наставе преговори Београда и Приштине без икаквих ограничења.