Oni hrabri, on human
Biljana STJELJA, 6. april 2007

DŽEF Dimak, računovođa iz engleskog grada Prestona, svaku svoju penziju deli sa tri srpske porodice, raseljene sa Kosova. Saosećanje sa narodom od kojeg ga deli hiljadu kilometara i bezbroj kulturnih razlika, probudilo mu se još u ranim devedesetim, kada su odjeknuli prvi pucnji na Balkanu.
SLIKA o Srbiji u narednim godinama, koja je preko okeana stizala do britanskih oboda, nije bila nimalo vesela. Srbe, okarakterisane kao "divlje Balkance" koje treba da sustigne "zaslužena" kazna, Dimak je tek tada zaista poželeo da upozna.
- Nisam prihvatio tu zlu priču da je samo jedan narod kriv za bilo koji sukob, a da su ostali njegove žrtve - priča nam Dimak. - Sve mi se razbistrilo za vreme bombardovanja, kada je i naša zemlja učestvovala u tom zločinu. Nas nisu ni informisali o skaradnim pregovorima u Rambujeu, ali su nam plasirali priče da bombama pomažu nedužnima Albancima na Kosovu.
BOŽIĆA iste godine Dimak je poželeo da ispravi bar delić nepravde i postane saveznik onima za koje smatra da im sudbina nije naklonjena.
- Pisao sam Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Londonu. Poslao sam izvinjenje, izrazivši i žaljenje zbog patnji koroz koje prolazi srpski narod. Zamolio sam ih da mi pošalju nekoliko adresa kako bih mogao da ponudim pomoć onima kojima je to najpotrebnije. Dobio sam kontakt u organizaciji "Naša Srbija". Od 2000. godine šaljem novac, podršku i pomoć porodicama sa Kosmeta koje žive u Srbiji. Najstarijem svom štićeniku, po njegovoj želji, upravo tražim posao na ranču u Engleskoj. To nisu nikakvi poduhvati, i nije neka velika humanost, ali mogu makar malo da im olakšaju tužnu svakodnevicu. Jer, oduševljavaju me njihova hrabrost i izdržljivost, i pored svih nevolja.
PREPISKA sa porodicama se pretvorila u prijateljstvo 2001. godine. Dimak je tada prvi put posetio našu zemlju, a od tada je redovan gost. Poslednji put je našim putevima koračao ovog januara.
- Poželeo sam da vidim i Kosovo, pa sam se tamo uputio sa ljudima iz Narodne kancelarije predsednika Republike. Ono što sam tamo video, na mene je ostavilo snažan i, verujte mi, trajan utisak. Očajan je položaj Srba u Velikoj Hoči, a pretpostavljam da ni u drugim enklavama nije bolje.
Obilazeći naše gradove i upoznajući naše ljude, penzioner iz Prestona sve se više vezivao za, kako sam kaže, "čudnu zemlju".
- Mislim da ne razumem u potpunosti vaš narod, ali se divim tolikoj želji za nezavisnošću i otporu. Čini mi se da ovde hrišćanstvo počiva na najboljim temeljima. Zapanjen sam koliko ste izdržljivi, iako vam je na plećima mnogo nevolja. I, uvek praštate.
KOLIKI uticaj Amerika ima na okruženje, Dimak kaže da je shvatio tek po dolasku u Srbiju. Poslednje što mu je učvrstilo takav stav bilo je kada je otkrio da lider paravojne formacije kosovskih Albanaca ima broj mobilnog telefona američkog generala u svom privatnom adresaru.

MILOŠEVIĆEV GROB
ŽELjU da vidi gde počiva Slobodan Milošević, Džef Dimak je realizovao kada je našu zemlju posetio sedmi put. Seo je u autobus i zaputio se u Požarevac. U povratku je sabrao utiske i zaključio da se Srbija lagano oporavlja, da je zlo vreme iza nje i da će joj konačno krenuti nabolje.

OBIČAJI
NAŠA crkva se, prema Dimakovom opažanju, veoma razlikuje od protestantske. Prvo je primetio da u njoj nedostaju stolice. Neodoljiva je, međutim, muzika, jer nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Odzvanja crkvenim zidovima i deluje veličanstveno. Dimak je prisustvovao i venčanju jednog beogradskog para, i taj običaj opisuje kao očaravujući.

Izvor: Novosti

Писмо Рајсовој: Преиспитати политику према Космету
Двоје конгресмена истичу да статус покрајине треба да буде прихватљив за обе стране

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 6. априла – Америка треба да преиспита своју политику према Космету тако да будући статус те покрајине буде прихватљив за обе стране – истиче се у писму које су копредседници српског кокуса у Представничком дому САД Ден Бартон и Мелиса Бин упутили шефовици Стејт департмента Кондолизи Рајс. Писмо са сличном поруком, ово двоје конгресмена је пре две недеље послало и председнику Џорџу Бушу.

У допису Рајсовој, Бартон и Бинова изражавају и „дубоку забринутост поводом најновијег извештаја изасланика УН Мартија Ахтисарија урученом Савету безбедности у коме каже да је независност једино одрживо решење за Косово”. Такво наметнуто решење, оцењују, само би „повећало напетости у региону, поделило Европску унију и нанело озбиљну штету Србији и целом Балкану што „није у интересу ни ЕУ, ни САД, ни Србије ни народа Косова”.

Конгресменски тандем предлаже да Вашингтон посебно размотри могућности за „нову стратегију” какву је недавно у „Вашингтон тајмсу” изложио калифорнијски бизнисмен и оснивач организације Конгрес српског уједињења Мајкл Ђорђевић. Посебно истичу његову идеју да се створи специфичан регионални савет.

У Ђорђевићевом тексту, приложеном уз конгресменско писмо Рајсовој, то тело под називом „Савет за стабилност и сарадњу” било укључено у „праћење напредовања транзиције” на Космету. Чинили би га представници „Македоније, Србије, Грчке, Црне Горе, Босне, Румуније, Бугарске и Албаније”. Ђорђевић је, такође, предложио да се на Космету створе „два ентитета – албански и српски” у којима би се „одржали референдуми о будућем статусу Косова, ако се после транзиционог периода од две године под међународним надзором испостави да ти ентитети не могу да раде заједно”.

Бартон и Бинова су замолили Рајсову да нађе времена да прочита поменути чланак и да „узме у обзир све могућности пре него што одлучи какво ће решење за статус Косова препоручити председнику”. „За какву год се стратегију САД на крају одлучиле, сматрамо да би наметање решења било влади Србије, било становништву Косова (Србима и Албанцима), представљало кобну грешку и нанело далеко више штете него користи” – каже се у писму копредседника српског кокуса у америчком Представничком дому.

Њих двоје су, иначе, представници различитих партија и округа две суседне савезне државе. Ден Бартон је републиканац из Индијане а Мелиса (Лубурић) Бин је демократа из Илиноиса.


Izvor: Politika / М. П.

Уздржани потапају Ахтисарија
Само четири чланице Савета безбедности подржале „надзирану независност” за Косово. Откуд резервисаност Индонезије према изасланику Уједињених нација


Мисија Савета безбедности Уједињених нација која треба да испита стање на Косову и Метохији биће упућена на лице места најраније крајем априла. Како је изјавио британски амбасадор при УН Емир Џонс Пери, чланице Савета безбедности најпре треба да се договоре о томе ко ће предводити ту мисију и шта ће тачно бити њен задатак, а до краја месеца биће одржан и састанак Контакт групе, вероватно на нивоу политичких директора министарстава спољних послова шест њених чланица. Главно питање биће да ли ће амбасадори при УН или њихови заменици који ће бити у мисији моћи на основу свог извештаја да мењају Ахтисаријев план. Вашингтон и Лондон у овом тренутку нису спремни да на то пристану.

Договор о слању мисије у Београд и Приштину постигнут је на инсистирање Русије, али су осим Москве за ову идеју заинтересоване и оне чланице Савета безбедности које нису уверене у оправданост плана Мартија Ахтисарија и страхују од могућности да буде разбијена једна чланица Уједињених нација. Русија тражи да се преиспита како је испуњена Резолуција 1244, а на дневни ред би могло да дође и питање већ заборављених стандарда демократског друштва који на Космету нису постигнути, што многе западне дипломате и аналитичари виде као покушај да се купи време и одложи доношење нове резолуције.

„Тешко је веровати да европске и руске дипломате могу да сазнају било шта ново о покрајини, осам година пошто је она стављена под надлежност УН. Међутим, то није случај са дипломатама које представљају несталне чланице Савета безбедности и чији гласови су неопходни да се усвоји или блокира било која резолуција”, пише британски новинар и историчар Тим Џуда, одлично обавештен о политици Запада на Балкану. „Многе од њих су слабије упућене у политичке и етнографске зачкољице овог парчета Европе. Те дипломате такође на овај регион гледају кроз перспективу искустава сопствених држава и региона. На пример, афричке државе, од којих многе имају вештачки направљене границе из доба колонијализма с посебном несклоношћу гледају на сецесионистичке покрете”, наводи Џуда у тексту за „Балканску истраживачку мрежу”.

Он додаје да ће управо због тога и Марти Ахтисари следеће недеље отићи у Акру, главни град Гане, једне од несталних чланица Савета безбедности. Гана је већ изразила забринутост због предлога о независности Косова и Метохије, као и Конго, Индонезија, па и Јужна Африка. За усвајање резолуције којом би та независност била омогућена, неопходно је девет гласова у Савету безбедности, а према ономе што су новинари успели да сазнају после седнице тог тела у уторак, само су четири државе беспоговорно подржале Ахтисаријев предлог. То су Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска и Белгија. Већина чланица СБ, њих девет, резервисана је, па план о надзираној независности може да пропадне и без руског вета ако буде довољно уздржаних (седам уздржаних може да потопи план).

Занимљиво је искуство Конга, државе за коју Тим Џуда наводи да би „могла да буде збуњена тиме што генерални секретар УН Бан Ки Мун подржава Ахтисаријев план”. У Конгу се још сећају да су управо УН 1960. године ушле у суседни Белгијски Конго да би спречиле отцепљење Катанге, области богате рудом. Контраст са Србијом је очигледан. И Индонезија је већ рекла да не може да подржи разбијање Србије, поготово што се и сама суочава са низом сепаратистичких покрета. При том, Индонежани добро познају Ахтисарија, који је 2005. године посредовао у мировном споразуму за Аче и то на потпуно другачији начин него сада, јер је та покрајина добила само „више од аутономије, мање од независности”.

Док се води тешка дипломатска борба за сваки глас у Савету безбедности, највећи проблем Србије може да буде то што још нема владу. Ако тако остане и до доласка мисије Савета безбедности у Београд, кредибилитет Србије био би знатно умањен.
-----------------------------------------------------------

Цена руске подршке

Политика Русије према такозваним замрзнутим конфликтима почела је да даје прве резултате. У посету Москви стигао је потпредседник молдавске владе Андреј Стратан, а руски посматрачи оцењују да је то знак побољшања односа са Кишињевом и отказивања безрезервне подршке сепаратистима у Придњестровљу. У политици према Молдавији Русија се, као и случају Србије, односно Космета, залаже за решење које би било прихватљиво и већини у „спорној” области и централној влади. Према информацијама које је објавио московски лист Комерсант”, Кремљ – у замену за такву подршку – од Молдавије тражи да не улази у НАТО.


Izvor: Politika / Владимир Радомировић

 FLAJNER: DO KOMPROMISA S NOVIM POSREDNIKOM

Savetnik srpskog tima za Kosmet Tomas Flajner smatra da Marti Ahtisari nije ispunio svoju misiju jer njegov predlog nije bio prihvatljiv za obe strane, i da bi zato Savet bezbednosti morao da se 'potrudi da nađe novog posrednika'.

Flajner je za 'Glas javnosti' podsetio da Srbija ima novi ustav 'koji Kosovu daje suštinsku autonomiju u skladu sa Rezolucijom 1244'.

'Najbolja situacija za Srbiju bila bi ako bi Savet bezbednosti shvatio da je Rezolucija 1244 , s obzirom na standarde, potpuno ispunjena na Kosovu i da onda kaže da Rezolucija 1244 nije više neophodna, ukidamo je i završavamo', rekao je Flajner. On smatra da je međutim, neverovatno da će se to i dogoditi.

'Verovatno će Savet bezbednosti reći da bi Unmik trebalo da nastavi kontrolu širom terirorije Kosova. A da bi Beograd i Priština trebalo da nastave pregovore uz pomoć novog posrednika, koji će se potruditi da nadje zajedničko rešenje', rekao je pravni savetnik srpskog tima u pregovorima o Kosmetu i direktor Instituta za federalizam iz Flajburga.

On takođe smatra da bi, ukoliko sada Kosove dobije puno nezavisnost, to bilo 'kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. A rezolucijom 1244 sve države članice su se obavezale da garantuju suverenitet Srbije, odnosno tadašnje Jugoslavije, nad Kosovom', pojasnio je on.

Flajner je ocenio da bi očigledno kršenje Rezolucije 1244 bilo i ukoliko Priština jednostrano proglasi nezavisnost.

Na pitanje koliko je raealno da Savet bezbednosti uopšte ne glasa o novoj rezoluciji, Flajner smatra da 'Savet bezbednosti mora pokušati da nađe kompromis izmedju svih strana, a posebno Beograda i Prištine. I samo baziran na takvom konsenzusu, Savet bezbednosti bi trebalo da izadje s novom rezolucijom'.

Flajner smatra da će Kosovo 'biti široko korišćen presedan. I tu nije u pitanju samo pravo naraoda na samoopredeljenje, ali jeste u pitanju moć da Savet bezbednosti rasparča državu i njenu teritoriju. I vidim da je nemoguće presedan Kosovo opravdati', zaključio je Flajner za 'Glas javnosti'.

Izvor: RTS

Pavle Jevremović, ambasador u UN
Sledi politički maraton za Kosovo
Autor: Ivana Cvetković | 07.04.2007 - 10:48


Potezi u rešavanju kosovskog problema u Srbiji često se pretaču u sticanje poena na domaćoj političkoj sceni, a to nosi i opasnost da se uruše suptilne akcije na međunarodnom planu, što za krajnju posledicu može da ima da i zemlje koje su nam prijatelji, na kraju, ustuknu, upozorava Pavle Jevremović, ambasador Srbije u UN, u razgovoru za „Blic“.
Posle sednice Saveta bezbednosti o konačnom statusu Kosova, Jevremović ističe da je početak rasprave u SB pokazao da je Srbija prihvaćena kao partner u rešavanju situacije.
- Nedavno održana sednica SB pokazala je da nisu sve zemlje zainteresovane da se do statusa Kosova dođe u ubrzanoj proceduri, što Srbiji omogućava politički i vremenski predah - kaže Jevremović. On navodi da „sednica održana u utorak predstavlja početak maratona, čiju smo prvu rundu dobili, ali da se ne smemo zavaravati iako smo prošli bolje nego što smo očekivali“.
Zbog čega vlada uverenje da je Srbija dobila izvesnu prednost?
- Postignut je džentlmenski sporazum da takozvanom privatnom sastanku SB prisustvuju i predstavnici Srbije predvođeni premijerom Koštunicom. Iako su članice SB mogle da pozovu svakoga za koga misle da je njegovo izlaganje značajno za rešenje problema, usledio je i gest dobre volje da Kosovo ne predstavlja kosovski predsednik Fatmir Sejdiju, već šef Unmika Joakim Riker, kako se ne bi prejudicirao status.
nKako će dalje teći proces rešavanja statusa Kosova?
- SAD i Velika Britanija zalažu se za ubrzanu proceduru, ali se većina ostalih zemalja nije složila s tim. Time smo sada dobili predah, a zemlje članice SB su nam pokazale da su spremne da nas saslušaju iako je evidentno da nam sve ne drže stranu. Sledeći potezi koje će preduzeti predsedavajući ambasador Velike Britanije u UN zavisiće od njegove procene raspoloženja ostalih članica SB da se na dnevnom redu nađe sledeća rasprava. Srbija do tada treba da uveri one koji sumnjaju da je predlog da se pregovori nastave dobar i da zaslužuje podršku.
U srpskoj javnosti pominje se ruski veto.
- Svi žele da rešenje bude postignuto u okviru redovne procedure i niko ne želi konfrontaciju sa bilo kojom zemljom u svetu, a posebno ne sa globalnim silama. Ali, trebalo bi imati na umu da ni mi ne možemo da se konfrontiramo sa drugim zemljama, posebno ne sa EU čijem članstvu težimo.
Očekujete li da će ipak doći do usvajanja nove rezolucije?
- Članice ne žele da dođe do preglasavanja, pa očekujem da će i rezolucija biti formulisana tako da može da prođe na SB. Sam tekst rezolucije još nije poznat, a ono na čemu Srbija sada može da radi jeste da se potrudi da i naš interes bude uklopljen u sadržaj rezolucije.

Izvor: Blic

 JEREMIĆ: PRESUDAN MOMENAT ZA KOSOVO

Savetnik predsednika Srbije Vuk Jeremić ocenio je veoma značajnim pismo dvoje kongresmena američkom državnom sekretaru Kondolizi Rajs, tim pre što se u Kongresu, posle uskršnjih praznika, može očekivati diplomatska ofanziva Prištine.

'Pismo Dena Bartona i Melise Bin izuzetno je važno u ovom momentu kao glas za nastavak diplomatskog procesa rešavanja statusa Kosova i Metohije, a ne nametanja rešenja', istakao je Jeremić u izjavi Tanjugu.

On je ukazao da je u procesu rešavanja statusa Kosova i Metohije ovo momenat od možda presudnog značaja, jer je postalo jasno da namera jednog dela međunarodne javnosti da se Srbiji nametne rešenje za Kosovo nema potrebnu podršku u Ujedinjenim nacijama.

'Jedan broj značajnih međunarodnih činilaca u ovom trenutku razmišlja šta dalje i ima li potrebe za revidiranjem politike prema Kosovu', smatra Jeremić i dodaje da u takvim okolnostima treba delovati prema svima onima koji učestvuju u odlučivanju, a posebno prema onima koji bi mogli da 'prelome' tok događaja u korist nastavka pregovora i traženja kompriomisnog rešenja.

Spoljnopolitički savetnik predsednika Srbije objasnio je da u tom kontekstu i vidi značaj pisma dvoje kongresmena Rajsovoj. On je podsetio da je američki Kongres u više navrata poslednjih meseci, pa i godina, iskazivao podršku Srbiji, demokratskim snagama u našoj zemlji, njenim evroatlantskim integracijama, pa i traženju kompromisa za Kosovo.

'Posle uskršnjih praznika, koji u Kongresu traju do polovine aprila, treba očekivati ofanzivu albanske strane, pogotovo što je predsedavajući Komiteta za spoljnu politiku sada Tom Lantoš, autor rezolucije u prilog nezavisnosti Kosmeta, koju je više puta, nespešno, pokušavao da nametne za usvajanje', rekao je Jeremić i dodao da se Srbija sprema da odgovori na lobiranje albanske strane u Predstavničkom domu.

On je podsetio na činjenicu da je Kongres trenutno u rukama demokrata, a izvršna vlast pripada republikancima, te da stav Kongresa u takvim okolnostima igra posebnu ulogu u kreiranju političke atmosfere u kojoj će Vašington odlučivati.

Izvor: RTS

 'KOHA DITORE': MISIJA UN DOLAZI NA KOSOVO I METOHIJU 19. APRILA

Specijalna misija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za utvrđivanje stanja na Kosovu i Metohiji doputovaće u pokrajinu 19. aprila, a na njenom čelu neće biti predstavnik SAD ili Rusije, preneo je prištinski list 'Koha ditore', pozivajući se na izjavu neimenovanog međunarodnog zvaničnika za koga kaže da je blizak krugovima odlučivanja o statusu Kosova.

Inicijativu za slanje misije UN radi utvrđivanja stanja na Kosovu i Metohiji pokrenula je Rusija u Savetu bezbednosti UN.

Izvor: RTS

Predlog rezolucije o Kosovu u Senatu
Subota, 7. april 2007. 23:01



U Senatu američkog Kongresa sledeće nedelje trebalo bi da u proceduru udje nacrt rezolucije četvorice senatora o podršci nezavisnosti Kosovu, javila je Radio-televizija Kosova (RTK).

Nacrt rezolucije, kojom se zahteva podrška predlogu izaslanika UN Martija Ahtisartija za nezavisnost Kosova, predložili su senatori Džozef Liberman, Džozef Bajden, Džon Mekejn i Gordon Smit.

Kako javlja RTK, u obrazloženju predloga senatori su naveli da je Ahtisari razmotrio sve mogućnosti za kompromis i da je ocenio da bi dalji pregovori bili kontraproduktivni. "Polazeći od toga, smatramo da SAD treba da podrže nezavisnost Kosova u postojećim granicama - rešenje koje bi jedino bilo pravično, ekonomski održivo i politički stabilno", navodi se u predlogu četvorice senatora.

Oni zahtevaju da SAD u konsultacijama i u saradnji sa saveznicima snažno zahtevaju donošenje rezolucije SB UN koje će podržati Ahtisarijeve preporuke.

U nacrtu rezolucije se navodi da SAD, u slučaju da izostane odluka Saveta bezbednosti UN, treba da budu spremne da "u saradnji s drugim demokratskim zemljama ponude i uspostave pune diplomatske odnose sa Kosovom kao nezavisnom državom, onako kako su delovale zajedno sa drugim demokratskim državama u odbrani Kosova 1999. godine".

Vladi Kosova se preporučuje da odgovorno vodi poslove tokom perioda "nadgledane nezavisnosti", kako bi se "ubrzao prelazak na punu nezavisnost", kaže se u dokumentu.

Dodaje se da kosovske institucije treba pre svega da omoguće bezbednost Srbima i drugim manjinama i zaštitu njihovih političkih i ekonomska prava.

Izvor:Mondo

Ahtisari: Sumnjam u ruski veto
Subota, 7. april 2007. 15:54



Specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari izjavio je u subotu da je nadgledana nezavisnost "jedina alternativa" za budući status Kosova i da će Srbija "jednog dana" promeniti svoj stav ukoliko istinski želi da postane članica Evropske unije.

Upitan za ulogu Rusije u rešavanju kosovskog pitanja, specijalni izaslanik UN je ocenio da je Rusija "konstruktivan član Kontakt grupe''. "Moskva se slaže da bilo koje rešenje (za Kosovo) mora da bude usvojeno većinom", rekao je Ahtisari u intervjuu ljubljanskom "Delu" i dodao da, iz tog razloga, sumnja da će Rusija upotrebiti veto u Savetu bezbednosti.

On je podsetio da se u u tom telu nalazi pet stalnih članica sa pravom veta i "da se retko dešava da neka od njih upotrebi veto".

"Kosovo više ne može da bude deo Srbije...Albanci, koji čine 90 odsto stanovništva na Kosovu jednostavno to više ne žele",

On nije želeo da spekuliše kada bi Savet bezbednosti mogao da usvoji novu rezoluciju o Kosovu, ali se nada da će se to dogoditi u junu. "Što pre se dogovore, to bolje za Kosovo. I pored toga sam ubedjen da je konačna rezolucija o 'kosovskoj priči' još daleko. Osim toga, tek smo na početku procesa", rekao je specijalni izaslanik UN.

Ahtisari, koji je Savetu bezbednosti UN predstavio svoj plan budućeg statusa Kosova, odbacio je tvrdnje da bi rešenje za Kosovo moglo da bude opasan presedan za slične slučajeve širom sveta".

"Kosovo je slučaj za sebe. Svaki slučaj je poseban, ali Kosovo je zaista jedinstven imajući u vidu njegovu istoriju, represiju za vreme Slobodana Miloševića, medjunarodnu intervenciju i medjunarodnu administraciju koja je tamo uspostavljena", istakao je Ahtisari.

Izvor:Mondo

Misija UN stiže 19. aprila?
Subota, 7. april 2007. 13:15

Specijalna misija Saveta bezbednosti UN za utvrdjivanje stanja na Kosovu i Metohiji doputovaće u pokrajinu 19. aprila, a na njenom čelu neće biti predstavnik SAD ili Rusije.

Informaciju je objavio prištinski list "Koha ditore" u broju od subote, pozivajući se na izjavu neimenovanog medjunarodnog zvaničnika za koga kaže da je blizak krugovima odlučivanja o statusu Kosova.

Na čelu misije, prema ovom prištinskom listu, "neće biti predstavnik neke od članica EU niti neke od zemalja članica Saveta bezbednosti UN". U ovom trenutku nije jasno ko će predvoditi delegaciju, iako su se čule ideje da to bude neko od nestalnih članova SB van Evrope.

Inicijativu za slanje misije UN radi utvrdjivanja stanja na Kosovu i Metohiji pokrenula je Rusija u Savetu bezbednosti UN. Jedan funkcioner kosovske vlade rekao je, prenosi prištinski list, da zahtev Rusije za slanje misije UN na Kosovo "ima za cilj dobijanje na vremenu".

U Moskvi i Beogradu smatraju, medjutim, da sa odlukom o konačnom statusu Kosova ne treba žuriti, da je neophodno da se na licu mesta utvrditi dokle se stiglo u primeni standarda. Pogotovo što je u najnovijem izveštaju UNMIK u SB izneta "preoptimistička slika koja ne odgovara stvarnom stanju " u pokrajini.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je u intervjuu "Večernjim novostima" da misija Saveta bezbednosti UN, koja bi trebalo da uskoro ode na Kosovo, mora da ima ozbiljan karakter, a ne neku površnu i manifestacionu ulogu.

Misija mora da krene od početka, da utvrdi sumorne činjenice i ono što nije uradjeno od kada je Marti Ahtisari preuzeo mandat, rekao je Koštunica .

Izvor:Mondo