Varenje i stomačni problemi

Stolica mog novorođenčeta je zeleno-crna, da li treba da zovem lekara?

Niste prva novopečena mama koja se prenerazila sadržinom bebine pelene kada se iz porodilišta vratila kući. Nema potrebe da zovete lekara i da se brinete jer to što vidite u peleni je mekonijum. Mekonijum je supstanca koja je postepeno punila bebina creva tokom boravka u materici. Kada dođe na svet, beba počne da se „čisti“ od svega onoga što ju je tokom boravka u materici na neki način štitilo ili hranilo. Ona će kijati i kašljati i tako izbaciti zaostatke plodove vode, a putem stolice izbaciće i tu zeleno-crnu supstancu.

Kada ugledate pelenu punu sa ovim sadržajem znajte da je to dobar znak jer je ta supstanca sada izašla iz bebinih creva i u njima više nema prepreka. Tek nakon tri do četiri dana beba će početi da izbacuje ono što unese odnosno posisa.
Moja beba, koja sisa, puni pelenu po nekoliko puta dnevno, da li je to normalno?

Naravno. Aktivno pražnjenje je odličan znak kod dojene bebe. Količina koja izlazi zavisi od one koja uđe, tako da možete da budete sigurni kako vaša beba odlično sisa. Sve dok je sadržaj pelene zlatno žut i dok beba redovno kaki vi nemate o čemu da brinete.
Moja beba, iako isključivo sisa, jako teško kaki, napreže se i muči, zašto?

Često se dešava da se beba „muči“ dok kaki a kad zavirite u pelenu začudite se mekom stolicom koja izgleda kao nešto što bi lako trebalo da izađe. Ne zna se zašto je to tako, ali neki stručnjaci misle da je to zbog toga što mekana stolica ne vrši adekvatan pritisak na čmar. Drugi su mišljenja da mišići koji potiskuju kaku nisu kod beba još dovoljno jaki i koordinisani da lako izbacuju stolicu.

Ne brinite, čim beba pređe na čvrstu hranu situacija će se promeniti. Dodaćete joj žitarice, mahunarke i voće i creva će se lako prazniti.

 
Mom bebcu stomak je često veoma nadut i napet, mogu li nekako da mu pomognem?

Možete. Bebi će pomoći vežbice. Stavite bebu na leđa, raskomotite je, skinite joj pelenu i savijajte joj noge u kolenima ka stomaku. Druga vežba je da uhvatite bebine nogice i njima pravite pokrete kao da beba vozi bicikl. Ako se to bebi ne sviđa, što će vam jasno dati do znanja plačem - prestanite. Druga opcija da bebi ublažite napetost je masaža. Ugrejte pelenu i stavite je na bebin stomačić. Kružite rukom lagano pritiskajući stomak.
Zašto moja beba ima tako eksplozivne stolice?

Razlog što beba kada kaki nije diskretna nije nevaspitanje već je rezultat gasa koji se snažno potiskuje iz još nerazvijenog digestivnog sistema. Strpite se za koji mesec da se bebin digestivni sistem dovoljno razvije. 
Kaka moje bebe ima izuzetno jak i neprijatan miris pa se pitam da li je to normalno!

Bebe koje se hrane na bočicu, mlečnom formulom koja zamenjuje majčino mleko, imaju kremastu kaku braonkasto žućkaste boje i koja može da bude izuzetno jakog mirisa. Dakle, taj „miris“ koji vaša beba sa kakom plasira u pelenu je sasvim mormalan. Pokušajte da promenite vrstu formule koju koristite – možda će kaka biti manje smrdljiva.
Kako da prepoznam proliv kad je bebina kaka svakako tečna i česta?

Proliv je učestala stolica dosta tečna i neprijatnog je mirisa. Može da sadrži sluz i često je praćena povišenom temperaturom ili gubitkom težine. Proliv retko imaju bebe koje sisaju, a ako ga ipak dobiju one će imati manji broj stolica od beba sa prolivom koje se hrane na bočicu.
Kako sve može da izgleda sadržaj pelene?

Sadržaj pelene: bebina stolica je zlatno žute boje poput senfa, zrnaste teksture, nekad jako retka, čak vodenasta. Može da bude i kašasta i zgrušana ili čak sluzava.
Razlog: beba se hrani majčinim mlekom.

Sadržaj pelene: meka i zgrušana stolica u rasponu od bledožute do žučkastosmeđe ili zelenkasto smeđe. Izuzetno jakog mirisa.
Razlog: beba se hrani veštačkim mlekom.

Sadržaj pelene: stolica je zelena, zelenkasto-braon ili čak crna.
Razlog: beba se hrani veštačkim mlekom koje je obogaćeno gvožđem.


Sadržaj pelene: u sasvim normalnoj kaki nalaze se kapi krvi
Razlog: ako je u pitanju novorođenče od par dana, moguće je da je tokom porođaja slučajno progutalo malo krvi.
Savet: ne brinite ali sačuvajte pelenu pa je pokažite patronažnoj sestri ili pedijatru.

Konstipacija

Šta je konstipacija?

Konstipacija ili zatvor je veoma tvrda i suva stolica. To je veoma česta pojava i kod beba i kod dece, ali izuzetno neprijatna jer  dete tokom pražnjenja creva plače, jako se napinje i ima izuzetni tvrdu stolicu koja može da sadrži tragove krvi.
Koji su uzroci konstipacije?

* Konstipacija se češće javlja kod beba koje piju adaptirano mleko jer od mlečne formule ostane više ostatka u crevima. Ukoliko beba ima čestu konstipaciju od mlečne formule, konsultujte se sa lekarom oko promene formule.

* Jedan od uzroka konstipacije može biti dehidratacija, kada dete popije veoma malo vode u toku dana.

* Kada beba prelazi na čvrstu hranu izgled stolice se menja, a neke namirnice mogu da izazovu konstipaciju.
Šta raditi ukoliko dete ima zatvor?

Detetu treba davati što više tečnosti, voća i povrća sa dosta vlakana. Potrebno je da detetu objasnite da čim oseti nagon za pražnjenjem odmah ode u toalet, da bi stvorio naviku redovnog obavljanja nužde.

Ukoliko je stolica vaše bebe tvrda i suva pokušajte da joj dan, dva ne dajete pirinčane kašice. Isto tako oko prvog rođendana može da se javi problem sa konstipacijom jer sa godinu dana dete počinje da pije kravlje mleko sa visokim procentom mlečne masti.

Ako primetite da se zbog mleka izmenila stolica, probajte da smanjite dnevni unos mleka. Pokušajte da motivišete bebu da se što više kreće, jer to isto može da pomogne pri konstipaciji, kao i blaga masaža bebinog stomaka.
Kada otići kod lekara?

Posetite lekara ukoliko dete ima stolicu ređe od tri puta nedeljno. Ukoliko i pored promene u ishrani dete ima zatvor. Nemojte nikad da dajete detetu laksative ukoliko se niste prethodno posavetovali sa lekarom.


Dijareja

Šta je dijareja?

Dijareja je tečna stolica koju možete prepoznati tako što je mnogo češća i tečnija od normalne stolice. Ona može da izazove bolove u stomaku i grčeve.
Šta izaziva dijareju?

Dijareju najčešće izazivaju virusi i bakterije, kontraindikacije na neke lekove, a može da je izazove i alergije na hranu  ili netolerancija na neke namirnice. Takođe, previše sokova ili zaslađenih napitaka može da izazove dijareju.
Šta raditi ukoliko dete ima dijareju?

Kada dete ima dijareju ono gubi dosta tečnosti tako da je veoma važno da pije što više vode, čaja, ili fiziološki rastvor. Napravite mu sveže obroke i neka jede često ali manje obroke.
Kada otići kod lekara?

Dijareja često prođe nakon nekog vremena ali ukoliko dete ima dijareju i temperaturu, ako je dehidrirano i pospano idite kod lekara i potražite savet.

***********************************************************************************

Nemojte bebicu ostavljati samu kad je boli tiba. Zar nije dovoljno sto ste je nedelju dana pre toga "izbacili" iz ususkane kucice u svet?  . Ovo je prvi i vrlo ozbiljan bol sa koji se beba susrece. Zbunjena je , poplasena....nemojte dozvoliti da bude sama. Prebacite je preko ramena,da stomacic bude na ramenu. Ili je stavite na svoje  noge i masirajte stomacic kruznim pokretima. Nunajte je, mazite i pricajte, pevajte. Neka beba oseti da ste tu i da nije sama, odmah ce joj biti lakse.
Probajte sa ogrlicama od cilibara, probajte sa cajem od nane. Ima u apotekama mnogo cajeva koji su "mesani" specijalno za grceve. Isto tako ima bar 4 vrste uljanih kapi kojese dodaju u mleko ili se daju posle obroka. Neke bebe se smire u kolima. Porbajte i to ako vec nema drugog izlaza. Provozajte svoju bebu nekoliko krugova po gradu  . Ovaj period je strasno stresan, treba vam pomoc. Neka tate budu uvek uz vas da vas odmene da se istusirate, pojedete nesto, popijete kafu kako bi imale snage za"novu turu"  . Srecno, trebace Vam 

Odlično . . . . 

Alergije kod beba



U praksi se tokom odojačkog perioda najčešće sreću alergijske reakcije tipa I, koje čine osnovu sledećih atopijskih bolesti:

    * dečji ekcem
    * bronhijalna astma
    * polenska kijavica
    * angioedem
    * koprivnjača.

Prve tri bolesti mogu da, u različitom uzrastu, prelaze jedna u drugu, što je poznato pod nazivom «atopijski marš».

 

1. Dečji ekcem (atopijski dermatitis) se javlja od drugog do petog meseca života, češće kod odojčadi na veštačkoj ishrani. Radi se o hroničnoj, alergijskoj upali kože lica, naročito obraza, sa povremenim pogoršanjem.

U najvećem broju slučajeva iščezava posle druge, treće godine života, ali može da bude uvod u bronhijalnu astmu. Inače, manifestuje se tako što koža najpre zadeblja, postane grublja, a na njoj se pojave crvenkaste, delimično slivene pege. Njih smenjuju plikovi, koji nakon izvesnog vremena popucaju i počinju da vlaže. Njihovim sasušivanjem nastaju kraste. Usled jakog svraba i češanja, česte su sekundarne infekcije.

 

Lakše forme ekcema se ne leče, dok se teže forme leče terapijom koja je u domenu dermatologa ili pedijatra. Preventivne mere su veoma važne: najbolje bi bilo ustanoviti na šta je dete alergično (hrana, alergeni koji se udišu i sl.) i, po mogućstvu, otkloniti uzrok. Detetu treba podseći nokte, kako češanjem ne bi izazvalo dodatne komplikacije. Ponekad je, zbog intenzivnog svraba, potrebna upotreba blagih sedativa. Hormonske kreme su vrlo delotvorne ali imaju ozbiljna neželjena dejstva, pa ne smeju da se koriste duže nego što to lekar propiše. Ponekad prija promena klime (npr. boravak na moru).

 

2. Bronhijalna astma je najčešća hronična bolest koja se javlja kod školske dece, ali može da započne još u dojenačkom periodu. Manifestuje se ponavljanim napadima otežanog disanja usled bronhoopstrukcije (suženja disajnih puteva - bronhija), zviždanjem, osećajem stezanja u grudima i kašljem. U osnovi bolesti je prekomerna reaktivnost bronhija na alergijske, fizičke, hemijske, infektivne i druge nadražaje, što je posledica njihove hronične upale.

 

U prvim godinama života je teško razlikovati pojedinačne epizode opstruktivnog bronhitisa tokom akutnih virusnih infekcija od prave astme. Postojanje atopijskih bolesti kod bliskih rođaka i ponavljani napadi bronhoopstrukcije, koji popuštaju pod terapijom bronhodilatatorima, navode na potrebu za ispitivanjem u pravcu astme. Treba uraditi krvnu sliku, rendgenski snimak pluća, parazitološki pregled stolice, tuberkulinski test i odrediti nivo IgE u krvi. Dalje ispitivanje zavisi od uzrasta.

 

Kožne probe

Alergijske kožne probe na hranu i alergene iz okoline su korisne, ali retko uspevaju pre treće godine života. Plućna funkcija može da se ispituje metodom spirometrije tek kod deteta starijeg od pet godina, zbog potrebne saradnje sa ispitivačem. Na osnovu anamneze, kliničke slike i laboratorijskih rezultata, lekar će da odbaci ili da potvrdi dijagnozu astme, a potom da napravi plan lečenja - koji zavisi od toga da li se radi o lakom, umerenom ili teškom obliku bolesti. Inače, roditelji bi trebalo da pohađaju kurs o nezi i lečenju astmatičnog deteta, na kojem će im biti objašnjeni priroda bolesti i mere prevencije. Najvažnija je kontrola sredine koja podrazumeva uklanjanje dokazanih i potencijalnih alergena: buđ, prašina (tj. ekskreti grinje, koja živi u kućnoj prašini), polen, perje, dlaka, ili pojedine vrste hrane.

 

Kada su u pitanju bebe, alergeni češće potiču iz hrane. Obično su to belančevine kravljeg mleka, koje čine osnovu svake mlečne formule. Provokativni faktor može da bude i virusna infekcija pa je potrebno, u granicama mogućnosti, da se dete zaštiti izbegavanjem kontakta sa prehlađenim osobama i skraćivanjem boravka u zatvorenim prostorijama, naročito u jaslicama. Lečenje se sprovodi udisanjem lekova pomoću aparata - inhalatora, a vrstu leka određuje lekar. Ponekad su neophodne injekcije, a u najtežim slučajevima bolničko lečenje u jedinici intenzivne nege.

 

3. Polenska kijavica se, praktično, ne javlja u prvoj godini života, jer je za nju potreban ponovni kontakt sa polenom (znači, druga sezona od rođenja), ali je i kod odojčadi opisan alergijski rinitis (upala nosne sluznice, praćena neprekidnom bistrom sekrecijom iz nosa), i to kao posledica alergije na hranu. Ova deca u brisu nosa imaju povećan broj eozinofila (belih krvnih zrnaca, karakterističnih za alergiju).

 

Kod dokazane alergije, naročito astme, treba delovati preventivno - dugotrajnom primenom lekova koji imaju za cilj da spreče ili ublaže pojavu alergijskih simptoma.

 

4. Koprivnjača (urtikarija) se manifestuje kožnom pojavom urtika (oštro ograničena, uzdignuta područja kože nepravilnog oblika, praćena svrabom). Može da zahvati bilo koji deo tela. Kao alergeni se najviše okrivljuju antigeni iz hrane (riba, jaja, orasi, kikiriki, aditivi u hrani), neki lekovi, zatim biljke (kopriva), ujedi insekata, polen, prašina, virusne i parazitarne infekcije, fizički agensi (izlaganje hladnoći, suncu) i neke retke bolesti.

 

Tokom lečenja je potrebno isključiti sve osumnjičene supstance. Eliminaciona dijeta podrazumeva ishranu bez namirnica životinjskog porekla, južnog voća, čokolade, konzervanasa i sl. Daju se lekovi iz grupe antihistaminika, a u težim slučajevima i neki drugi u vidu injekcija. Po prestanku simptoma, terapija se ukida i postepeno uvodi hrana: jedna po jedna namirnica dnevno kako bi se, u slučaju ponovne pojave koprivnjače, ustanovilo šta je izaziva. Mazanje kožnih promena mastima i kremama nema opravdanja. Kod dugotrajne koprivnjače je potrebno tragati za crevnim parazitima i nekim drugim infektivnim agensima. Alergija na hranu u detinjstvu je obično prolazna pojava.

 

Sličan koprivnjači

Angioedem (Quinckeov edem) je bolest vrlo slična koprivnjači i sa njom je udružen u 90 odsto slučajeva. Razlika je u tome što otok i crvenilo zahvataju dublja tkiva (potkožno i sluznice), nejasno su ograničeni i obično lokalizovani oko očiju, usana, na jeziku, šakama i stopalima, i oko polnih organa. Najopasnija, ali ne i najređa lokalizacija su ždrelo i grkljan, kada može doći do ugušenja. Ukoliko zahvati crevnu sluznicu, manifestuje se bolovima u trbuhu, mukom i povraćanjem, pa liči na hiruršku bolest. Bolesnika sa angioedemom treba hitno odvesti u najbližu zdravstvenu ustanovu.

 

Alergija na belančevine kravljeg mleka

Ova alergija je posebno česta kod odojčadi na veštačkoj ishrani, mada može da se javi i kod dojenih, izrazito predisponiranih beba, čije majke konzumiraju kravlje mleko. Suština je u strukturi belančevina koja je prilagođena drugoj vrsti sisara. Zbog nezrelosti crevne sluznice u prvih šest meseci života, krupni molekuli nesmetano prolaze ovu barijeru i izazivaju alergijsku reakciju - koja se ispoljava bilo bronhoopstrukcijom, bilo prolivom i/ili nenapredovanjem.

 

Isključivanjem ove vrste hrane i uvođenjem humanog mleka ili hipoalergijskih mlečnih formula, simptomi se povlače i ponovo vraćaju kada se dete vrati na prethodni način ishrane. Kako se radi o hroničnoj bolesti koja vodi u tešku pothranjenost, sa brojnim komplikacijama koje mogu da ugroze život deteta, ispitivanje i lečenje se sprovode u bolnici. Ovaj problem je mnogo češći nego što se misli, zato je od neprocenjive važnosti da se beba od prvog dana života hrani isključivo majčinim mlekom, odnosno da u prva četiri do šest meseci, pa i kasnije - do kraja prve godine, ne dobija drugu vrstu mleka. Za odojčad čije majke nemaju mleka, naročito ako u porodici postoji atopija, preporučuju se hipoalergijske mlečne formule (nose oznaku HA), jer im je belančevinski sastav mnogo sličniji onome u humanom mleku, nego kod standardnih formula. Kravlje mleko se, kao naročito alergogeno, nikako ne savetuje u prvoj godini života.

 

Prim dr Maja Skender, pedijatar
***************************************************************************************
Da li moja beba može da dobije alergiju na hranu?
Nije uobičajeno, ali je moguće.

Ako razumete kako alergija izgleda i kako se manifestuje, bićete u stanju da prepoznate rane znake, za svaki slučaj. Takođe je važno da znate šta treba da radite ako vaša beba bude ikada imala alergijsku reakciju.

Šta se dešava kada moja beba dobije alergijsku reakciju na hranu?
Ako je vaša beba alergična na hranu, njeno telo će hranu tretirati kao napad i proizvodiće antitela (IgE). Ako ponovo pojede istu hranu, antitela će reći imunom sistemu da otpusti supstancu histamin koja će pokrenuti protivnapad.

Simptomi se ublažavaju u roku od nekoliko minuta do dva sata, mada u nekim slučajevima simptomi traju i mnogo duže (satima), a mogu biti i hronični. Reakcija može biti i blaga i veoma jaka.

Kod većine dece, alergijska reakcija na hranu izaziva osip ili otok, hronični ekcem ili teškoće u disanju. Ponekad su simptomi gastrointestinalni – beba će povraćati ili će imati proliv. Ako beba ima veoma jaku alergijsku reakciju, ona može biti opasna po život.

Nemojte zaboraviti da vaša beba može imati alergijsku reakciju na hranu koju je pre jela bez problema. Pa tako, ako je beba nasledila mogućnost da bude alergična na jaja, možda neće imati rekaciju prvih nekoliko puta kada bude jela jaja, ali će na kraju ipak pokazati simptome. (Zapamtite da prva izlaganja nekim sastojcima ne moraju biti u očiglenim oblicima, kao što su jaja, mleko, ili koštunjavo voće u keksu).

Na koju hranu moja beba može biti alergična?
Beba može da bude alergična na bilo šta, ali sledećih osam vrsta hrane je odgovorno za 90% alergija na hranu: jaja, mleko, kikiriki, pšenica, soja, koštunjavo voće, riba (kao što je tunjevina, losos ili bakalar), morski plodovi (jastog, rakovi, kozice).

Šta treba da radim ako mislim da beba ima alergijsku reakciju na hranu?
Ako ikada vidite da vaša beba ima problema sa disanjem, ima oteklo lice ili usne, ili počne ozbiljno da povraća ili ima proliv, odmah pozovite hitnu pomoć (94).

Sa ozbiljnim i jakim alergijskim reakcijama se ne sme šaliti! Disajni putevi vašeg deteta se mogu zatvoriti u roku od nekoliko minuta, pa zato ne treba da zovete lekara da dođe, niti da vozite dete u hitnu. Vama je potrebna hitna medicinska pomoć, na licu mesta i to što pre!

Ako vaša beba konstantno ima simptome u naredna dva sata od kada je jela neku hranu, razgovarajte sa pedijatrom. Trebalo bi da vas pošalje kod specijaliste na ispitivanje. Specijalista će vam reći koja hrana pravi problem, kao i da li su simptomi deo reakcije imunog sistema (što ukazuje na alergiju) ili su znak da beba ne može da vari hranu (što ukazuje na netoleranciju).

Kada vaša beba jednom dobije alergiju na hranu, morate biti spremni za sledeći napad (ako se desi). Iako je prva reakcija bila blaga, sledeća može biti veoma jaka. Lekar će vam pomoći da se pripremite i daće vam uputstva kako da se ponašate i da li treba sa sobom da nosite lek epinefrin.

Kada beba malo poraste, konsultujte se sa svojim lekarom da li je potrebno da sa sobom uvek nosite ampulu epinefrina (adrenalin) koji zaustavlja napad. Namenjen je deci koja teže minimum 15 kilograma.

Postarajte se da svako ko čuva vašu bebu – bebisiterka, rođaci, baka, deka, prijateljica – zna za alergiju i šta beba ne sme da jede. Takođe se postarajte da svako ko čuva vašu bebu zna šta treba da radi u slučaju da se desi alergijska reakcija.

Da li su alergije nasledne?
Vaša beba će naslediti tendenciju da ima alergjie, ali ne mora nužno da nasledi određenu alergiju. Na primer, ako imate alergiju na polen, alergiju na ljubimce ili na hranu, vaše dete će imati 50% šanse da razvije neku alergiju, ali ne mora nužno da razvije istu alergiju koju i vi imate. Šanse se povećavaju na 75% kada su oba roditelja alergična.

Da li će moja beba prerasti alergije na hranu?
Moguće je. Oko 85% dece preraste alergije na mleko, jaja, soju i pšenicu do vremena kada kreću u školu. Alergije na kikiriki, koštunjavo voće, ribu i morsku hranu češće traju ceo život. Ipak, oko 20% dece mlađe od dve godine, a koja su alergična na koštunjavo voće, gube alergiju do poslaska u školu.

Šta je to netolerancija na hranu i kako se razlikuje od alergije na hranu?
Većina reakcija na hranu je u stvari netolerancija na hranu.

Netolerancija na hranu ne uključuje imuni sistem. Ako vaša beba ima netoleranciju na hranu, to znači da ima problema sa varenjem određene hrane. Primetićete da svaki put kada jede ili pije tu hranu ima mučne digestivne simptome kao što su gasovi, nadimanje ili proliv.

Najčešća netolerancija na hranu je netolerancija na laktozu. Ljudi koji imaju netoleranciju na laktozu imaju manjak enzima koji je neophodan za varenje šećera iz kravljeg mleka i drugih mlečnih proizvoda. Nije preporučljivo da bebe mlađe od godinu dana piju kravlje mleko, ali laktoza je prisutna i u drugoj hrani koju jede vaša beba, uključujući i formulu.

Šta treba da radim ako mislim da moja beba ima alergiju na hranu?
Razgovarajte sa bebinim pedijatrom. Preporučiće vam da zapisujete šta beba jede, kako biste lakše identifikovali koja hrana pravi probleme, a možda je potrebna promena formule, ili uput kod specijaliste alergologa ili dečjeg gastrointerologa.

Specijalista će vas detaljno ispitati o bebinim simptomima. Uradiće test na koži ili test krvi, kako bi ustanovilo da li se radi o reakciji imunog sistema.

Ako test na koži prouzrokuje osip, ili test krvi pokaže da beba proizvodi IgE antitela na hranu, moguće je da je alergična na neku hranu. Ako su testovi negativni, onda simptomi najverovatnije ukazuju na netoleranciju na hranu, a ne na alergiju.

Posle toga će vas poslati kod gastrointerologa kako bi se ustanovilo koja hrana pravi probleme, kao i da se istraže svi ostali simptomi.

Da li mogu nešto da učinim da sprečim razvoj alergije na hranu kod moje bebe?
Ovo je pravo pitanje, ali još bez odgovora. Neki stručnjaci predlažu sporije uvođenje one hrane na koju su alergični roditelji u jelovnik deteta. No, sudeći po nekim slučajevima ni ova metoda ne garantuje uspeh.

Ako ne znate šta da radite i kako da se ponašate – konsultujte se sa pedijatrom.

Ono oko čega se većina stručnjaka slaže je da dojenje obezbeđuje jedan nivo zaštite od alergija. Potrudite se da dojite bebu koliko god možete, a naročito ako u vašoj porodici postoji istorija alergija.

Druga stvar koju možete da uradite je da novu hranu uvodite polako. Neka razmak između dve nove hrane bude po nekoliko dana. Na taj način ćete videti na koju hranu beba ima alergijsku reakciju, ako je uopšte dobije.

Da li se alergije na hranu i netolerancija na hranu mogu lečiti?
Ne postoje lekovi koji će sprečiti ili izlečiti alergijsku reakciju na hranu, a injekcije koje se upotrebljavaju za alergijsku reakciju na polen ne funkcionišu kada su u pitanju alergije na hranu. Jedini ’’lek’’ za sprečavanje alergijske reakcije na hranu je – izbegavanje te hrane.

Izbegavanje određene hrane je komplikovanije nego što zvuči. Ta hrana se pojavljuje na mestima na kojima je i ne očekujete, a čak i najmanji trag je dovoljan da izazove jaku reakciju. (Većina ljudi koja ima jake reakcije pojela je hranu za koju su mislili da je sigurna). Moraćete da budete veoma oprezni kada čitate etikete, morate znati šta da izbegavate, i morate se navići da postavljate pitanja u restoranima.

Ako dojite bebu koja ima alergiju na hranu, i sami ćete morati da izbegavate tu hranu, jer se proteini koji izazivaju alergiju prenose mlekom.

Ako bebu koja je alergična na kravlje mleko hranite formulom, moraćete da menjate formulu. Neke bebe, koje su alergične na kravlje mleko, takođe su alergične i na soju, ali se svakako uvek konsultujte sa pedijatrom pre nego što budete pravili bilo kakve izmene.

Ako je vaša beba dobila dijagnozu da je alergična na hranu, morate o tome da naučite sve što možete – uključujući i to koju hranu da izbegavate, kako da čitate etikete, kao i kako da prepoznate rane znake alergijske reakcije.


MagicMaster

Bebac u prirodi

Kakvu vrstu problema može da prouzrokuje otrovna biljka?
Otrovna biljka uglavnom prouzrokuje iritacije na koži ili očima i trovanje. U zavisnosti od toga sa kojom je biljkom vaše dete imalo kontakt od toga zavisi kakve će simptome imati, takođe neka deca su podložnija alergijama pa sa njima treba biti pažljiviji kada se nađu u prirodi.
Na koje simptome treba da obratim pažnju?
Najčešći i najočigledniji simptom je osip na koži.
Takođe, ukoliko mališan ubere neku biljku može se desiti da isparenja uzrokuju pojavu plihova, a stanje može dodatno da se pogorša ako se dete nalazi na suncu.

Ukoliko pojede biljku, tada su simtomi bolovi u stomaku, povraćanje ili dijareja, a u nekim slučajevima mogu biti prisutni grčevi, a ređe i srčana aritmija.
Šta da preduzmem u slučaju osipa?
Što je brže moguće dobro operite deo kože koji je osut, i pokušajte da ukažete detetu da se ne češe, pa nekoliko trenutaka sačekajte da vidite šta će se desiti. Ne treba da paničite, jer se najčešće male iritacije na koži brzo „povuku“, ali ako se dete žali na bol, vidite da se pojavljuju plihovi, ili ako je koža upaljena, odmah potražite pomoć lekara.
Šta da preduzmem ako dete pojede neku otrovnu biljku?
Ako posumnjate da je vaše dete pojelo neku otrovnu biljku, i pokazuje i najmanje znakove nelagodnosti ili se žali na bol, odmah mu dajte da popije čašu vode ili razblažen sok, a zatim pozovite lekara.

Veoma je važno da lekaru kažete što više informacija, ime biljke koju je progutao, koju količinu je pojeo i trenutno stanje mališana. Na osnovu toga lekar će vas posavetovati šta dalje da uradite.


11 biljaka koje ne biste trebali da imate u bašti

Ljutić



Ova biljka se može naći u mnogim baštama, ali vodite računa da je vaše dete slučajno ne pojede, jer može da prozrokuje ozbiljna oštećenja digestivnog trakta. Takođe ne bi smelo da je bere, jer ukoliko ulja iz stabljike dođu u kontakt sa kožom mogu stvoriti plihove.

Narcis



Svakodnevni kontakt sa ovom biljkom, branje i mirisanje, može kod vašeg mališana da izazove dijareju, povraćanje i mučninu .

Hrizanteme



Dodirivanje i branje listova ove biljke, zbog isparenja koja se tom prilikom ispuštaju, mogu da prouzrokuju dermatitis


Bobice zove



Starija deca obično koriste ove bobice za tzv. “pljuce”, međutim bobice zove mogu da prouzrokuju ozbiljne probleme sa stomakom.


Digitalis


Digitalis je takođe izuzetno opasan za vaše dete, jer može da izazove srčanu aritmiju, smetenost ili zbunjenost, kao i probleme sa stomakom.


Zumbul i Zelenkada



Lukovice zumbula i zelenkade se veoma lako mogu počupati i one su izuzetno otrovne u slučaju da vaš mališan proguta i najmanji deo.


Bršljan



Bršljan je biljka koja se penje uz drveće, kamenje, zidove, i svi njeni delovi su gorkog ukusa i otrovni ako se progutaju (ne izaziva problem pri dodiru).  Simtomi trovanja su mučnina, povraćanje, proliv…



Glicinija


Ova ukrasna biljka ima grozdaste bele, roze ili ljubičaste cvetove, koji su otrovni, kao i njeni ostali delovi. Trovanje može da uzrokuje vrtoglavicu, povraćanje, grčeve, proliv.


Hortenzija


Ovaj grm najčešće se sadi uz zidove kuća, na travnjacima ili terasama. Cvet je otrovan i uzrokuje bolove u stomaku, znojenje, malaksalost, povraćanje.


Đurđevak


Đurđevak raste u šumama ali se sadi i u dvorištu zbog lepog izgleda i prijatnog mirisa. Međutim, imajte na umu da je cela biljka otrovna. Nakon dodirivanja cveta, stabljike ili korena biljke, neka vaš mališan obavezno opere ruke. Ukoliko proguta i najmanji delić biljke može da oseti sledeće simptome: mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bolove u stomaku, proliv, grčeve. Đurđevak ima i crvene plodove koji su takođe otrovni.


Oleandar


Oleandar raste kao zimzeleno bilje, ali zbog lepote cvetova može se gajiti i u baštama. Međutim, veoma je otrovan (čak i kada se osuši), naročito list, a može čak biti i smrtonosan. Najčešći simptom trovanja je promene u srčanom ritmu i cirkulaciji krvi.


Ubod insekta


Koliko je opasan ubod insekta?
Opasnost od uboda ili ujeda insekta zavisi o kom insektu je reč. Alergijske reakcije izazvane ubodima insekta spadaju u najteže alergijske manifestacije koje se javljaju kao posledica preosetljivosti na otrove unesene posredstvom žaoke. Tako pčela prilikom uboda ostavlja žaoku u koži, te se otrov postepeno oslobađa.

Zato je neophodno što pre otkloniti žaoku. Osa i stršljen ne ostavljaju žaoku, ali mogu više puta da ubodu, a njihovi otrovi sadrže hemijski aktivne supstance, pa su i reakcije izražejnije.
Kako da prepoznam da je reč o ubodu insekta?
Uklonite žaoku pincetom i stavite hladne obloge ili led
Ako dete ubode ili ujede insekt obično će početi da plače i da pokazuje bolno mesto. Koža će mu se zacrveneti ili oteći, što je sve posledica reakcije na ubod ili ujed. Ponekad može doći i do težih reakcija kao što su osip, povraćanje, proliv, otežano disanje. Tada odmah treba da se javite lakaru. Ukoliko na bolnom mestu primetite žaoku, treba odmah da je izvadite.
Kako da dete zaštitim od uboda insekta?
Da biste dete zaštitili od uboda ili ujeda insekata dok boravite u prirodi, treba da ga obučete u svetle tonove. Izbegavajte jake sapune, deterdžente i omekšivače, jer mirisi privlače neke insekte. Ne puštajte bepca da hoda bosonog, a budite naročito oprezni ako pije sokić iz flašice, jer i slatko privlači insekte.
Šta da radim ako dete ubode insekt?
Ako se ipak desi da dete ubode insekt, treba da uradite sledeće:
•    uklonite žaoku pincetom
•    isperite mesto uboda vodom, stavite hladne obloge ili led
•    u slučaju pojave jače alergijske reakcije ili temperature posetite lekara

Ako je reakcija na ubod ili ujed insekta jača, lekar će detetu najverovatnije prepisati antihistaminik i sirup za ublažavanje bolova i temperature, ako je potrebno. Ukoliko je ubod u predelu usta, dete hitno treba da prevezete do prve zdravstvene ustanove zbog primene adekvatne terapije.
Koliko je opasno ako dete ujede krpelj?
Crvenilo i otok su posledice reakcije na ubod ili ujed
Ujed krpelja je ozbiljniji od uboda ili ujeda drugih insekata, jer oni mogu biti prenosioci bakterije Borelia burgdorferi koja izaziva Lajmsku bolest. Zato dok boravite u prirodi sa svojim bepcem, izbegavate neuređene travnate površine.

Obucite mu garderobu svetlih tonova sa dugačkim rukavima i nogavicama, a posle izleta ga detaljno pregledajte. Posebno obratite pažnju na kosu, jer krpelj može da padne i sa drveta.
Šta da radim u slučaju ujeda krpelja?
Ukoliko nađete krpelja u koži deteta najbolje je da potražite stručnu pomoć lekara. Ako to nije moguće, morate sami izvaditi insekt iz detetove kože na sledeći način:

•    uhvatite krpelja pincetom neposredno uz kožu, bez premazivanja uljem, alkoholom ili acetonom, jer će ga to samo još više nadražiti da uđe u telo
•    bez pritiskanja lagano ga okrenite u pravcu suprotno od kazaljke na satu pa izvucite
•    mesto ujeda dezinfikujte i proverite da li je ostao neki deo

Bez obzira da li ste uspešno izvukli krpelja ili ne, obavezno posle toga odvedite dete kod lekara.


Kako zaštititi dete od komaraca?

Koliko je opasan ujed komarca?

Ubod najčešće izaziva crvenilo i blagi otok i nesnosan svrab

Leto je vreme za uživanje i odmor, ali i period kada su komarci najaktivniji. Njihovo stanište je područje oko reka, ali im nije problem da prelete i po nekoliko desetina kilometara. Komarci sa naših prostora uglavnom nisu opasni i veoma retko mogu da prenesu neku bolest, za razliku od nekih drugih područja gde „običan“ ujed može da uzrokuje ozbiljna oboljenja.

Ubod komarca najčešće izaziva crvenilo i blagi otok, kao i neprijatan i nekad nesnosan svrab. Osetljive osobe (bebe, mala deca, osobe koje su alergične) mogu da imaju malo jače simtome, ali su to uglavnom lokalne reakcije koje nisu opasne.

Bez obzira na činjenicu da je ubod komarca uglavnom bezopasan ipak vam sigurno da neće biti prijatno kada vidite da se vaš mališan češe bez prestanka, te ćete se potruditi da ga odbranite od dosadnih napasti ili da tražite najbolje rešenje kada dete ipak ujede ovaj insekt.
Kako odbraniti dete od ujeda komarca?

Postoji nekoliko saveta kako da se odbranite od ovih dosadnih napasti. Tokom boravka na otvorenom decu oblačite u odeću svetlijih nijansi (bež, bela), jer se smatra da komarce privlače tamnije boje, osim toga ishrana takođe može da bude od presudnog značaja jer osobe kojima je ishrana bazirana na slatkišima, kao i slanijoj hrani, „privlačniji su“ ovim insektima.

Takođe, ne bi ste trebali da koristite jake cvetne i voćne mirise, jer za vama može krenuti čitav roj, čime ugrožavate i sebe i dete. Osim ovih mera prevencije, na raspolaganju su vam i razni preparati koji štite najmlađe od ujeda komarca.

U kućnim uslovima najefikasniji vid zaštite su zaštitne mrežice za prozore i vrata koji će sigurno biti od velikog značaja, a za bebin krevetac može da posluži i baldahin koji će koliko toliko držati podalje insekte od bebe.



Koji preparati se preporučuju za zaštitu mališana od komaraca?

Obratite pažnju za koji uzrast je namenjen preparat!

Na tržištu postoje razni preparati koji štite mališane od ujeda. Prilikom odabira preparata na neke činjenice posebno treba obratiti pažnju, a to je uzrast za koji je preparat namenjen (nisu svi namenjeni bebama do 2 godine), rok upotrebe, kao i prihvatanje uputstva za korišćenje, gde je tačno naznačeno kako se preparat pravilno koristi (da se ne nanosi na oštećenu ili iritiranu kožu, da se maže u tankom sloju...) .

Na raspoganju su vam sprejevi koji su jednostavni za upotrebu i ne ostavljaju fleke i masne tragove, Roll on ili gelovi koji su uglavnom malih dimenzija, te su praktični za putovanja, maramice koje je dobro u svakoj prilici imati pri ruci.

Kada ste u kući, na raspolaganju su vam uređaji koji teraju komarce, ali koji često nije poželjno koristiti u blizini dece. Međutim, postoje i prenosivi uređaji koji možete koristiti u blizini mališana i koje možete upotrebljavati ne samo kod kuće, već ih možete zakačiti za bebina kolica, torbu, deo garderobe, jer rade na baterije.
Šta kada dete ipak ujede komarac?

Naravno najidealnije je preduzeti sve mere prevencije kako bi uopšte sprečili ubod komarca. Ipak, ukoliko se ipak desi da dete ujede ovaj insekt potražite odgovarajući preparat koji ima umirujuća svojstva i ublažava svrab.



bebac.com 
***************************************************************************************
Mi smo koristili Autan. Dalje neke mame su trljale bosiljak ili listove nane na deciju kozu kako bi ih zastitile od uboda komarca. Za sobne uslove preporucuje se aparatic sa tabletom koji seukljuci u struju. Prvo pre kupovine, pitajte lekara da li vam je dozovljeno da koristite te aparate. Onda se dobro raspitajte u apoteci za koji uzrast vam treba, taj i da kupite. I jos nesto....kad mazete bebu , namazite i sebe. Koga ce komarci "jesti" ako je beba osigurana? Nemojte da prodjete kao ja 

6 najvažnijih pregleda u prvoj godini bebinog života




Dok ne navrši godinu dana, svaka promena kod bebe za roditelje je stresna i zastrašujuća. Srećom, postoje pregledi kojima se na vreme otkrivaju nepravilnosti u bebinom razvoju i zdravlju…

Nakon rutinskog pregleda njene četvoromesečne kćerkice Mile, Tamara se za samo pola minuta, od smirene i srećne mame pretvorila u osobu izbezumljenu od straha! Pedijatar joj je saopštio da njeno dete možda ima isčašene kukove, te da ih je neophodno snimiti ultrazvukom. “Tih nekoliko dana, dok sam čekala kontrolni pregled kod pedijatra, celu porodicu sam izludela svojim strahovima”, priznaje Tamara. “Kada se pokazalo da su Milini kukovi prirodno labaviji, te da je sa njom sve u redu, doživela sam ogromno olakšanje. Ipak, na svaki naredni pregled kod pedijatra odlazila sam strepeći!”
Redovne provere zdravlja i razvoja bebe tokom prve godine njenog života, obično donose zadovoljstvo zbog saznanja da dete dobro napreduje i da puca od zdravlja. Međutim, ponekad se dešava da pedijatar uoči neku nepravilnost u razvoju. Ipak, iskustvo pokazuje da se retko kada radi o ozbiljnom ili nepopravljivom zdravstvenom problemu. Navodimo šest najčešćih nepravilnosti u razvoju dece tokom prve godine života, kao i smirujuće informacije za svaku od njih.

1. IŠČAŠENI KUKOVI
Medicinske statistike pokazuju da jedna od hiljadu beba pati od iščašenih kukova ili razvojne displazije. Manifestacioni znaci ovog problema mogu biti mnogostruki – od dislociranog zgloba na porođaju do karakterističnih pokreta (hoda) – i ne moraju da se ispolje sve do pedesete godine života, kada osoba počne da oseća bol u kukovima. Rizik je povećan kod prvorođene dece, devojčica, postraničnog položaja bebe u materici i usled porodične istorije ove bolesti.

Dobra vest: Ovaj problem apsolutno je rešiv. Ako se dijagnostikuje pre trećeg meseca života, uspešno se koriguje u 95% slučajeva. Beba mlađa od šest meseci najverovatnije će nositi specijane poveze/kaiševe u periodu od šest do dvanaest nedelja; u nekim slučajevima nephodno je nošenje gipsa, a kod starijih beba ponekad se izvodi korektivna operacija. Dobra vest je to što su rezultati svih ovih korektivnih metoda odlični.

2. ZASTOJ U DOBIJANJU TELESNE TEŽINE
Iako bebe obično do četvrtog meseca života dupliraju telesnu masu, i utrostruče je do prve godine života, kod nekih beba se javlja zastoj u razvoju. Iako je stagnacija ili usporeno uvećanje telesne težine zastrašujuća stvar za svaku majku, objektivno – ne postoji razlog za paniku.

Dobra vest: Narušavanje normalnog tempa razvoja može da bude izazvano različitim trenutnim, lako rešivim faktorima.
Mogući uzroci:

Nedovoljna ishrana: Beba koja isključivo sisa možda ne dobija dovoljno mleka tokom podoja. Ako se pri tom ne buni, ne plače ili vam na neki drugi način ne pokazuje da je gladna, nećete znati da li je njena glad u potpunosti zadovoljena. Produkcija mleka najverovatnije je narušena usled nedovoljne ishrane majke, njene fizičke iscrpljenosti ili stresa, zbog čega ona treba da se obrati lekaru, sa kojim će se posavetovati o uključivanju veštačkog mleka u ishranu bebe.

Gastroezofagusni refluks: Ako beba nakon obroka povrati znatnu količinu mleka, neće dobiti dovoljno kalorija tokom dana. Inače, prirodno je da bebe bljucnu manju količinu mleka nakon podoja – mišić između jednjaka (ezofagus) i želuca je labav, a pošto bebe većinu vremena provode u ležećem položaju, olakšano je izbacivanje tečnosti. Ipak, do šestog meseca života, ovaj mišić jača i zatvara se, pa se refluks povlači (mada, neke bebe bljuckaju čak i do devetog meseca, pa i kasnije). Do tog perioda podstičite bebu na često podrigivanje, držite je u uspravnom položaju dvadeset minuta nakon obroka i neka joj obroci budu manji, ali češći.

Nasledni faktor: Mada se neke bebe rode sa većom telesnom težinom od prosečne, tokom prve godine često gube na težini zbog toga što su genetski predisponirane da budu mršave osobe. Ipak, ako vas taj gubitak težine zabrinjava, posavetujte se sa pedijatrom.

3. NEPRAVILAN RAD SRCA
Prilikom provere rada bebinog srca stetoskopom, lekar treba da čuje jasne, pravilne otkucaje. Ukoliko se osim njih detektuju uporedni zvuci, onda se verovatno radi o šumu na srcu. U tom slučaju treba da se uradi EEG i/ili rendgensko snimanje. Ipak, šum na srcu često je bezazlena pojava koja nestaje bez primene ikakve terapije. Uostalom, u današnje vreme trodimenzionalnog UZ ozbiljniji srčani problemi otkrivaju se još u prvoj polovini trudnoće, tako da ne treba da se stresirate ukoliko vam lekar saopšti da vaša beba ima šum na srcu.

Dobra vest: U toku prvih dvanaest meseci života, najčešći uzrok šuma jeste manji otvor u zidu koji odvaja srčane komore (ventrikule). Ovaj otvor se u najvećem broju slučajeva zatvara sam od sebe do bebinog prvog rođendana, bez primene bilo kakve terapije. U tom periodu potrebne su samo redovne lekarske kontrole.

4. ZRIKAVOST
U prvim nedeljama života zrikavost nije razlog za brigu pošto je ova pojava posledica nedovoljne razvijenosti očnih mišića. Do navršenog trećeg meseca pokreti bebinih očiju treba da se sinhronizuju. Ukoliko se to ne desi do šestog ili devetog meseca, onda je moguće da beba pati od strabizma, stanja koje se javlja kod otprilike svake stote bebe. Ovaj problem mora da se leči, jer u suprotnom postoji rizik od pojave ambliopije (lenjog oka) koju karakteriše trajna slabost jednog oka.

Dobra vest: Strabizam se lako koriguje. U najvećem broju slučajeva potrebno je samo stavljanje poveza na “jače” oko, zbog prebacivanja funkcije i jačanja mišića “slabijeg” oka. Često je potrebno da dete nosi i odgovarajuće naočare. U retkim slučajevima radi se korektivan hirurški zahvat.

5. UVEĆANE GENITALIJE
Kada je skrotum disproporcionalno velik u odnosu na penis, to ukazuje na jednu od dve moguće pojave: hidrokelu, stanje koje nastaje kao posledica viška tečnosti u skrotumu ili pak ingvinalnu herniju (kilu), koja je posledica ispadanja manjeg dela tankog creva u skrotum. Ova dva problema manifestuju se na sličan način, zbog čega roditelji nisu u stanju da prepoznaju o čemu je reč. Međutim, lekar će pregledom specijalnim aparatom lako dijagnostifikovati problem – tečnost u skrotumu će se pokazati kao svetla boja, a hernija kao tamna.

Dobra vest: Hidrokela se obično trajno povlači u periodu od šestog do dvanaestog meseca života. Što se tiče ingvinalne hernije, iako je stanje nešto problematičnije, najčešće se rešava jednostavnim operativnim zahvatom. Inače, rizik od pojave ingvinalne hernije povećan je kod prevremeno rođenih dečaka.

6. DEFORMACIJE STOPALA I NOGU
Kada su detetu koje je tek prohodalo stopala okrenuta prema unutrašnjoj strani ili su mu noge u obliku slova “O”, roditelji su u panici zbog uverenja da se radi o trajnim deformitetima. Srećom, to nije tako.

Dobra vest: Iako su se ovi problemi pre više decenija rešavali nošenjem specijalnih ortopedskih cipela i proteza za noge, sada znamo i shvatamo mnogo više. Naime, naučnici su utvrdili da je ovaj tip deformiteta stopala i nogu privremenog karaktera i da je, u fiziološkom smislu, normalan za bebe. Obe pojave koriguju se kada dete počne da hoda i potpuno nestaju do uzrasta od dve i po godine. Ukoliko ni tada nema poboljšanja, treba se obratiti ortopedu.

mojabeba.com

Bebin san

Pre nego što ste postali mama, odlazak na počinak za vas je bio logičan završetak dana i o tome nikada niste mnogo razmišljali. Sve je funkcionisalo po sistemu "spava mi se - idem u krevet". Međutim sada, kada je beba došla na svet, od njene šeme smenjivanja perioda budnosti i sna zavisi i vaša, pa morate da smislite kako da vratite nekadašnji ritam, jer ste stalno umorni i nenaspavani. Da biste u tome uspeli, otkrićemo vam naučno potvrđene činjenice u vezi sa snom beba.

Reč ima nauka...
Možda će vam zazvučati čudno kada vam kažemo da nauka nema konkretan odgovor na pitanje zbog čega je ljudima (i većini živih bića) potreban san. Postoje samo pretpostavke koje su proistekle iz brojnih ispitivanja, a koja kažu da je san čoveku neophodan da bi se njegovi mozak i telo oporavili od dnevnih aktivnosti. Osim toga, ne postoji ljudski stvor koji ne oseća umor ukoliko se ne naspava.
Periodi budnosti i spavanja određeni su otkucavanjem našeg unutrašnjeg časovnika, koji je podešen na 25, a ne na 24 sata. Bioritam odraslog čoveka usklađeni su sa radom ovog časovnika, međutim, kod beba stvari stoje malo drugačije...
Deo mozga novorođenčeta koji je zadužen za kontrolu biološkog časovnika još uvek je nezreo, pa zbog toga novorođenčad 90 % vremena provodi spavajući, bez obzira na to da li je dan ili noć. Potrebno je nekoliko meseci da se taj centar "razradi" i počne da funkcioniše po sistemu "noću spavam, a danju sam budan".

Ritam spavanja
Novorođenče u proseku spava oko 20 sati, ali ne "u komadu". Pošto je njegov želudac mali, može da primi hrane za narednih dva ili tri sata. Nakon isteka tog vremena, ono će se probuditi i plačući tražiti da jede. Većina novopečenih roditelja dobro podnosi dnevni ritam, ali im teško padaju noćna buđenja i hranjenja. Nažalost, to će biti tako sve dok centar za regulaciju sna u bebinom mozgu ne "sazri" i dok joj želudac ne poraste da bi u njega moglo da stane više mleka.
Koliko dugo će trajati te besane noći? Istraživanja su pokazala da se kod većine beba ritam dnevnog i noćnog spavanja uskladi kada beba navrši tri meseca. One tada mogu da prespavaju noć bez buđenja (otprilike 9 sati "u komadu"). Kada navrši šest meseci, spavaće 11 sati tokom noći i otprilike 3 preko dana. Posle navršenih godinu dana deca spavaju oko 12 sati noću i sat-dva preko dana. Međutim, treba uzeti u obzir i podatak da oko 10 % dece nikada ne nauče da prespavaju celu noć.


Faze bebinog sna
Bebin san je podeljen na dve faze, baš kao što je to slučaj sa snom odraslih. "Mirna" faza je ona tokom koje dete čvrsto spava, telo joj je opušteno, ne trza se i ne vrpolji, već spava mirno, duboko dišući. U ovoj fazi sna organizam izlučuje najveću količinu hormona rasta, tako da je izreka "deca rastu spavajući" zaista tačna.
Faze "mirnog" i "aktivnog" sna smenjuju se na, otprilike, svako pola sata. Primetićete da se u aktivnoj fazi sna bebini kapci pomeraju, ona se vrpolji i namešta, smeška se i mršti, ponekad čak i guče u snu. U ovoj, takozvanoj REM fazi sna, dete će se lakše probuditi nego dok se nalazi u mirnoj fazi.
Dužina REM faze odraslih osoba kraća je nego kod novorođenčadi, te se time objašnjava zbog čega se bebe mnogo lakše bude od odraslih. Više od 90 % beba budi se plačući, a prestaće tek nakon što je neko uzme u naručje i uteši. Vremenom će se REM faza skraćivati i san vašeg mališana postaće uravnoteženiji, pa će biti sposobna sama da se uspava, ukoliko se probudi tokom noći. Verovali ili ne, proces kompletnog uravnotežavanja sna završava se tek u kasnom pubertetu, sa navršenih 18-19 godina.


Å ta li sanja?
Niko ne može da dokaže da li je novorođenče sposobno da sanja. Neki stručnjaci tvrde da to nije moguće pošto njegov mozak ne sadrži nikakve informacije, pa samim tim nema šta da "obrađuje" dok dete spava. Drugi, pak, tvrde da se beba "seća" života u materici, te da njen mozak ipak nije potpuno "prazan". Bilo kako bilo, ako beba i sanja nešto, onda to čini tokom REM faze. Mada se odraslom čoveku može učiniti da se novorođenčetu tokom dana ama baš ništa ne dešava, to nije tačno. Sisanje, kontakt sa majkom, slušanje njenog glasa i ostalih zvukova iz okruženja, kontakt sa vodom u toku kupanja... sve su to, za jedno malo biće, veliki događaji. Međutim, tek kada napuni dve godine, dete će se ujutro sećati šta je sanjalo i biće sposobno da rečima opiše san.

Buđenje tokom noći
Svi se mi budimo i po nekoliko puta tokom noći, ali toga nismo ni svesni jer odmah ponovo utonemo u san. Kada je o bebama reč, taj proces je otežan - ne mogu odmah da zaspu, pa plačem zovu roditelje u pomoć. Tek nakon što zadovoljite detetovu potrebu (za hranom, dodirom, ljuljuškanjem...), oboje ćete moći da nastavite da spavate.
Naučnici sa univerziteta u Londonu došli su do zanimljivog otkrića: ukoliko vaša beba ni do navršenih tri meseca ne nauči da prespava noć, najverovatnije to neće činiti ni sa navršenih godinu dana. Stoga, što pre počnete da je navikavate na noćni san (po cenu da ne spava preko dana), lakše ćete postići željeni cilj.


Šta da učinite da beba bolje spava.

Zašto je važan san za bebu?

Bebama je san neophodan da se odmore i rekapituliraju prethodni dan – otprilike kao i odraslima s tim što bebe rastu i uče intezivnije što dodatno iscrpljuje mali organizam. San je, dakle, bebama neophodan kao i hrana, ljubav i nega. A i roditeljima dobro dođe malo odmora dok njihovi anđeli spavaju.
Pravo mesto

Kao i odraslom i beba voli da ima svoje udobno, čisto i toplo mesto za spavanje. Mada će vam se u početku činiti da bebac može da spava gde god ga ostavite, vrlo brzo će pokazati šta mu se dopada a šta ne. U početku će, možda, vaše novorođenče pokazivati strah od prostora u krevecu koji te mu namenili. Neka vas to ne čudi – pa novorođenče je malo a krevetac za njega ogroman. Nađite mu neko manje mesto: staru kolevku, korpu, kolica, nosiljku...
Smirujući pokreti

Dok je bebac bio u stomaku mogli ste da primetite kako je mirniji bio onda kada se vi krećete a da je počinjao sa mrdanjem i pomeranjem taman kada vi malo „danete dušom“. Zato kada želite bebca da smirite uzmite ga i lagano njišite ili ljuljkajte, ti pokreti su savršeni za spavanjac.
Umirujući zvuci

Dok je bila u vašem stomaku bebu su zabavljali ali i uspavljivali otkuaciji srca, mrmorenje stomaka, vaš glas. Istina sada joj ne možete obezbediti sve te zvukove ali nemojte je ostavljati u potpunoj tišini. Beba je navikla na zvukove „u pozadini“ i to joj obezbedite. Najbolje su igračke koje, poput vergla, ponavljaju stalno istu, smirujuću muziku. Neka se u drugoj sobi čuje TV, muzika ili neki od kućnih aparata koji ne prave buku već na neki način zuje (ventilator, računar, klima...)
Bebina soba

Ako beba već nema svoju zasebnu sobu, spavaća soba je sasvim u redu za noćno spavanje. Tišina i mir potrebni su za zdrav bebin san. Ipak, nemojte se jako udaljiti od bebe kako biste mogli da čujete njen plač. I baby interfon može odlično da posluži svrsi – važno je da na vreme odreagujete kada beba počne da plače kako ne bi došla do onog strašnog histeričnog vrištanja.
Dnevna dremka

Ako se beba nije dovoljno naspavala tokom dana, kada dođe vreme za spavanje može da bude nervozna i da se opire snu. Pogrešno je što neke majke, čije bebe ne spavaju noću pokušavaju preko dana da održe bebe budnima. U takvom slučaju spavanje treba samo ograničiti.


Stvaranje rutine za bebin zdrav san

Kao i odrasli, i dojenčad treba rutinu, obrazac pomoću kojega će znati ‘što je iduće na rasporedu’. Rutina pomaže djetetu da se osjeća sigurnije i opuštenije, a utječe i na uspostavu raznih tjelesnih mehanizama o čijem urednom funkcioniranju ovisi rast i razvoj organizma.

Uspostavljena ‘shema’ spavanja jedna je od najvažnijih rutina u životu o kojem ovisi dnevno funkcioniranje organizma, a za razvoj djeteta je ona važna baš poput redovitih obroka. Zato, smatraju stručnjaci, nikada nije rano za razvijanje urednih navika spavanja. S ‘treningom’, kažu, valja početi već sa 6-8 tjedana starosti bebe.

Upravo su zbog toga pedijatri američkog Nacionalnog instituta zdravlja, koji posjeduje najveću bazu medicinskog znanja na svijetu, pripremili niz savjeta koji roditeljima trebaju pomoći u uspostavljanju rutine spavanja koja jamči zdrav i kvalitetan san.

    * Bočica u krevetu nije poželjna. Baš kako što i sami ne odlazite u krevet neposredno nakon večere, potrudite se da između zadnjeg hranjenja i stavljanja na spavanje protekne razumna količina vremena.
    * Stvorite tiho okružje i uživajte u opuštanju sa svojim djetetom
    * Bebu stavite na spavanje kada je pospana, a ne kada već spava. Na ovaj će način dijete naučiti zaspati samo.
    * Kada zaplače, govorite djetetu umirujućim glasom. Ili mu nježno masirajte leđa dok se ne smiri. Nemojte ga podizati na ruke.
    * Hranite li dijete usred noći, nemojte paliti svjetla. Jako ili čak slabo osvjetljenje aktivira mehanizam buđenja u organizmu.
    * Kakva god bila vaša rutina prije spavanja, provodite ju dosljedno i pokušajte da ona bude ugodna i za dijete i za vas.
    * Dijete mlađe od godine dana ne bi trebalo spavati u istom krevetu s roditeljima, upozoravaju američki pedijatri, jer to povećava rizik za sindrom iznenadne dojenačke smrti.



Značaj sna za razvoj mozga Vaše bebe

Dok beba spava, njeno telo proizvodi hormone rasta zahvaljujući kojima može da nastavi da napreduje

Bebama je potrebno dva puta više sna nego odraslima. Količina sna bebe će uticati na njeno raspoloženje, pažnju, i sposobnost da se koncentrušu i učestvuju u svom okruženju. Kvalitetni periodi sna su jednako važni za Vašu bebu kao i hrana koju dobija. Istraživanja su naglasila važnost sna u razvoju bebinog centralnog nervnog sistema. Postoji takođe indikacija da je zdrav imuni sistem delom zavistan od toga da beba ima dovoljne količine sna.

Dok je Vaša beba budna svaki zvuk ili pokret je novo iskustvo koje zahteva fizičku i mentalnu energiju za obradu, zato što još uvek nije naučila kako da blokira zvuke i pokrete sa kojima ne želi da se suočava. Jedini način da se potpuno isključi i napuni energijom za Vašu bebu je spavanje. Ovo stanje joj nudi utočište od fizičkog i socijalnog okruženja.

Kada bebe spavaju skloni smo da pretpostavljamo da su u jednostavnom stanju odmora. Zapravo bebe imaju dve unapred postavljene faze spavanja – duboki san i aktivno spavanje. Oni se smenjuju u ciklusima od oko 60 minuta tokom perioda spavanja Vaše bebe.

Tokom aktivnog spavanja (REM ili faza brzih pokreta očiju) možete da vidite kako se Vaša beba trza, smeje ili lepršavo otvara oči. Iako izgleda smireno, ovo se dešava zato što postoji ogromna aktivnost u mozgu. Telo Vaše bebe je opušteno, ali je njen um veoma aktivan.

Tokom dubokog sna (NREM ili Ne – REM san) niko u potpunosti nije siguran šta se dešava u mozgu Vaše bebe. Neki stručnjaci sugerišu da je ovo faza kada dublji slojevi mozga nastavljaju da se razvijaju i prave konekcije duboko u mozgu.


pampers.rs

Kako da Vaša beba bude bezbedna

Bebe i mala deca zavise od Vas i Vi ih morate čuvati, ali u isto vreme dopustiti da istražuju svet i svakog dana otkriju nešto novo.

Od trenutka kada saznate da ste u drugom stanju, prva briga je kako da Vašoj bebi pružite bezbednost. Bebe i mala deca zavise od Vas i Vi ih morate čuvati, ali u isto vreme dopustiti da istražuju svet i svakog dana otkriju nešto novo. Bezbednost je najčešće zdrav razum, ali i naučen oprez. To znači da morate promeniti malo okolinu kad beba počne da prolazi kroz razvojne faze. Pretpostavite šta će biti potrebno, a to je ključno u igri bezbednosti. Postavljanje bezbednih situacija za bebu koja istražuje je bolje od plana da bebu gledate svakog sekunda, što je i nemoguće.

Pravila bezbednosti se menjaju sa uzrastom bebe, ali neki opšti principi važe za sve. Pogledajte sledeći spisak pravila. Čuvanje bebe je težak posao, a u ranom dobu je teško shvatiti zašto Vam beba plače. Nekada je normalno osetiti bes i frustraciju. Bez obzira na to, NIKADA ne tresite svoju bebu nasilnički. Trešenje bebe, čak i u igri, može uzrokovati krvarenje u mozgu i pokidati nerve i mišiće. Sindrom trešene bebe rezultira u slepilu, oštećenju mozga ili smrti. Ako osetite da ćete izgubiti kontrolu, potražite pomoć partnera, prijatelja, rođaka ili doktora. Nije nikakva sramota, jer svakome treba pomoć sa ovako malom decom. Nikada ne igrajte igre koje podrazumevaju jako cimanje, ljuljanje ili trešenje malog deteta.



Ne ostavljajte bebu nikada samu

Čak i novorođenčad ponekad mogu da se okreću i pomeraju, zato nikada ne ostavljajte bebu samu u kadi ili na podignutoj podlozi (stolu za prepovijanje i krevetu). Ako telefon zazvoni ponesite bebu (ili pustite da zvoni). Nesreće se događaju u tren oka, pa Vaše dete uvek mora biti sa odraslima.



Sprečite opekotine i podržite bezbednost od požara

 Ugradite alarm za dim, posebno tamo gde Vaša beba spava, a na svaki sprat stavite aparat za gašenje. Proverite baterije svake nedelje ili meseca.
 Koristite odeću, posteljinu i igračke koje nisu lako zapaljive. Smanjite temperaturu na bojleru - 49 stepeni C/120 stepeni F je dovoljno za domaćinstva sa malom decom. Možete sprečiti opekotine i imati čisto posuđe i odeću.
 Zamenite električne grejače radijatorima ili drugom vrstom grejanja. Uvek se zaštitite kada je otvoreni plamen prisutan.
 Sve aparate sa gajtanom pomerite na mesto gde gajtan neće biti na dohvat ruke bebi.
 Pokrijte sve štekere poklopcima za to.
 Doktori preporučuju da sva vrlo mala deca potpuno izbegavaju sunce, jer ono može oštetiti osetljivu kožu Vaše bebe. Kada vodite bebu napolje po vrelom danu, izbegavajte direktni kontakt sa suncem. Pokrijte bebinu kožu zaštitnom odećom i koristite šešir koji štiti oči i lice.

Neka soba bebe bude topla, ali ne pretopla. Uradite "probu stomačićem", ako je stomak topao iako su stopala i šake hladne, skinite poneki sloj.
 Neka bebina glava bude otkrivena dok spava. Najsigurniji način da to uradite je da ga stavite u položaj gde nogice dodiruju dno kreveta, a prekrivače navučete samo do grudi. Ovaj položaj će sprečiti bebu da se spusti ispod pokrivača pregreje.
 Ne koristite debele pokrivače ispod niti za pokrivanje. Igračke i jastuci ne smeju biti mnogo veliki ili mekani, jer deca ne treba da imaju jastuke i velike igračke u krevecu uopšte. Konačno proverite da li su štitnici za ivice dobro namešteni.
 Bebe ne smeju da spavaju sa flašicom vruće vode ili električnim ćebetom, pored radijator ili na direktnom suncu.
 Ne sme se pušiti u bebinoj okolini. Ako beba izgleda bolesno uvek konsultujte pedijatra.


Bezbedna vožnja

Vi i beba provodite mnogo vremena u autu, zato je važno da odvojite vremena i truda da obezbedite auto. Zakon zabranjuje i opasno je voziti dete koje nije vezano pojasem. Uvek koristite sedište za kola prigodno uzrastu i veličini Vašeg deteta. Nikada ne popuštajte detetu kada želi da putuje van sedišta. Sedište postavite po uputstvu proizvođača.

 Nikada sedište ne sme stajati na prednjem sedištu ako postoji vazdušni jastuk.
 Nikada ne ostavljajte dete samo u kolima, ni na minut!
 Ne pušite u kolima. Koristite automatsko zaključavanje vrata i prozora i neka to bude tako svaki put.
 Budite dobar primer, vežite se svakog puta i bezbedno vozite.


Učinite dom bezbednim za bebu

To gotovo i nije moguće, jer nikada to nije sto posto sigurno. Moraćete uvek budno da motrite na bebu, posebno negde u gostima. Ovo su osnovni koraci u postizanju bezbednog doma:
 Obiđite kuću na rukama i kolenima i pregledajte sve iz bebine perspektive. Brzo ćete primetiti preteće opasnosti. Napravite spisak i sve obezbedite.
 Sve gajtane i aparate posklanjajte sa puta. Pre korišćenja aparata proverite da li je beba daleko od Vas.
 Sve štekere zatvorite poklopcima.
 Sve hemikalije, lekove (svih vrsta), alkohol, vitamine i bilo šta što može povrediti bebu ako proguta, stavite na visoko mesto van vidokruga i domašaja. Zaključajte kredence.
 Koristite zaštitne brave.
 Stepenice zatvorite kapijicom, obezbedite vrata i prozore bravicama i katancima.
 Trake venicijanera i zavesa sklonite van domašaja.
 Ne koristite stolnjake ili miljea koje Vaša beba može povući i sve srušiti sa stola.
 Neka bake i dete i dadilje svoje domove takođe obezbede adekvatno.

Sprečite gušenje

Gušenje se može sprečiti. Sledite ova uputstva:
 Izbegavajte hranu koja davi, uključujući hamburgere, kobasice, zrna grožđa, orahe, bombone i presnu šargarepu. Dete uvek hranite u sedećem položaju, u krilu ili u stolici. Neka dete sedi za stolom i ne hoda sa hranom u ustima.
 Bezbedne igračke moraju se prati, biti ispunjene materijalom otpornim na vatru i bez delova koji se vade. Ako se igračka rastvara na komade, komadi ne smeju biti tako mali da budu opasni. Ne koristite igračke sa pantljikama, kajiševima, dugmićima ili bojom koja se ljušti. Izbegavajte gumene balone i male lopte.
 Odeća ne sme imati pantljike ili trake ili nešto što se može obmotati oko bebinih prstiju. Izbegavajte trake na odeći koje se mogu uhvatiti za kola od vrata ili u točkove bicikla.


Prestanite da pušite

Kuća u kojoj se ne puši je za sve koji u njoj žive dobra, naročito za bebu. Niko ne sme da puši u njenom prisustvu uključujući dadilju i baku i dedu. Ljudi koji ne mogu da prestanu da puše treba da se uzdrže u kući u kojoj je beba ili da puše napolju.

Sprečite davljenje, podržite bezbednost u vodi

Nikada ne ispuštajte bebu iz vida na bazenu ili u vodi, pa ni u toaletu, kofi, fontani, bazenu, vrtnom bazenu, jezeru, bari ili moru.
 Deca svih uzrasta moraju se direktno nadgledati u blizini vode.
 Neka kupatilo bude prostor u koji dete ne ulazi samo.
 Ako imate bazen, zatvorite ga ogradom višom od metar koja ima zaključanu kapijicu.
 Časovi plivanja za mališane daje lažni osećaj sigurnosti. Uvek i Vi gledajte dete u bazenu, čak i ako je naučilo da pliva. Mali plivači još uvek mogu ući u deo bazena gde ne mogu da stoje ili da se nagutaju vode i uspaniče.
 Na putovanju brodom, preporučuje se da svi, a naročito deca, nose prsluk za spašavanje koji dobro prijanja. Neka je veličina odgovarajuća svakome od putnika i naučite stariju decu pravila bezbednosti i ponašanja na brodu.
 Šlauf, mišice i ostalo ne obezbeđuje sigurnost Vašem detetu u vodi. Gledajte direktno u dete sve vreme. Ako je mlađe od 2 godine morate biti sa njim sve vreme u vodi.


Mali saveti o bezbednosti


 Ne stavljajte ogrlice ili pantljiku od cucle oko vrata Vaše bebe. Uže ili ogrlica mogu se zapetljati i ozlediti je.
 Pre kupovine opreme za bebu, proverite informacije o bezbednosti. Pazite da kengur ili kolica budu odgovarajuća za uzrast i fazu razvoja Vaše bebe.



Čak i u situaciji kada se saginjete da nešto dohvatite, a vaša beba je na pultu za prepovijanje, levu ruku spustite na bebin stomak, a desnom dohvatite željeni predmet. Na taj način će te osetiti bebino pomeranje i reagovati na vreme

Svo posuđe koje ima drške i u kojima kuvate na šporetu, obavezno moraju biti okrenute ka sredini šporeta, nikada ne treba ostaviti da budu okrenute slobodno ka spoljašnjoj strani, niti da budu slobodni krajevi van ivica šporeta.

Voditi računa da posteljina bebina bude dobro zategnuta i nijedan kraj posteljine ili pelena ne bude slobodan, kako beba ne bi slobodni kraj pelena zamenila i aspirirala kao vrh mamine bradavice.

Bezbedno kupanje bebe


Prvo kupanje Vaše bebe je pravo dostignuće.

Prvo kupanje Vaše bebe je pravo dostignuće. Ali kada, da ne pričamo o tome kako i gde, su pitanja svakog roditelja. Pranje klizave bebe koja se migolji i ponekad plače zahteva praksu. Opustite se, biće lakše svakog sledećeg puta i beba će uskoro zavoleti prskanje u vodi. U ovom odeljku odgovaramo na pitanja o kupanju i dajemo savete za zabavno i lakše kupanje za sve.

Kada se kupati?

Kako se kupati: sunđerom ili ne?

Mere opreza


Kada se kupati?

Koliko često treba kupati bebu zavisi mnogo od toga koliko je beba stara. Novorođenče se mora kupati svakodnevno, a predeo pod pelenom mora biti čist i opran više puta dnevno kao i ruke i lice. Osim ako je povratila ili se ukakila, novorođena beba mora biti uvek čista i suva.

Što je starija, beba će morati redovnije da se kupa, naročito kad počne da puzi i jede čvrstu hranu. Do vremena kad prohoda trebaće joj kupanje svako veče, da spere svu prljavštinu koju pokupi za ceo dan, ali i da se smiri pred spavanje.

Kada je najbolje okupati bebu? Generalno bolje je kupati ih pre obroka ako nisu gladni. Ako to bude posle obroka povraćaće u kadi. Za starije bebe je najbolje kupanje pred spavanje, jer su čisti za spavanje i lepo se uspavaju. Možda ćete hteti da razvijete večernji obrazac uspavljivanja: kupanje, priča, spavanje. Ali sami prosudite kada bi Vaša beba trebalo da se okupa.



Kako se kupati: sunđerom ili ne?

Pre nego što otpadne pupak (između 10 dana i tri nedelje) najbolje je da se kupa sunđerom i izbegavati kvašenje pupka. Evo kako: neka legne na mekanu površinu (na peškir najbolje). Toplu vodu stavite u posudu i namočite sunđer. Neka beba bude uvijena, a otkrivajte delove koje perete nežno. Utapkajte da osušite i pređite na sledeći deo. Ako slučajno pokvasite pupak samo ga nežno obrišite prislonjenim peškirom.

Veliko kupanje

Kada otpadne pupak beba je spremna za pravo kupanje u kadici. Šta god da koristite, na dno stavite peškir da bude mekše. Neka i partner bude u blizini da pomogne da držite tu malu klizavu bebu. Sve spremite pre da ne bi pravili zbrku usred kupanja. Evo spiska:

 Veliki peškir
 Mekani flanel
 Loptice od vate
 Bebi sapun ili kupka
 Blagi šamponom koji ne iritira oči, ako je potreban
 Četka ili češalj

Iako je naveden sapun, ne morate da ga koristite za bebe, jer će voda sve sprati. Sapun može da smeta prirodnoj vlažnosti kože i da je isuši.

Trebaće Vam samo 5 cm tople vode da bi okupali bebu kako treba. Stavite toplu flanelsku krpu preko stomaka da se ne prehladi. Ovo prvo kupanje ne treba da traje dugo sa igranjem, nego samo da završi posao. Dobro držite bebu i nežno spirajte nečistoću i perutanje kože. Uvek neka Vam je jedna ruka na bebi kada je u kadi. Ovo je očigledno kada je novorođenče i morate mu držati glavu i leđa. Ali to važi i za starije bebe koje mogu same da sede. Kada je kupate obratite posebnu pažnju na:

 Predeo genitalija i pod pelenom.
 Šake i stopala, između prstiju na rukama i nogama.
 Lice i vrat. Ako se oko očiju pojave krmelji ili nečistoće očistite to vaticom nežnim pokretom ka nosu.

Skrivena prljavština

Novorođene bebe se ne prljaju mnogo, ali skupljaju nečistoću na mestima gde ne očekujete. Obavezno proverite:

 Iza kolena na prevoju, vratu i preponama.
 Ispod pazuha se skuplja pamuk sa pidžame.
 Pogledajte iza ušiju

Nega kosice

Nije svaka beba rođena sa kosom, ali ako Vaša jeste, perite je blagim šamponom koji ne iritira oči. Samo malo šampona stavite na kosu i ostavite kratko pa isperite, nije potrebno trljati u ovom uzrastu. Kosu bebi operite na kraju da ne mora da sedi u sapunici.

Najzad, nemojte se iznenaditi ako beba plače u prvo vreme. To je za nju nepoznat osećaj. Neka sobna temperatura bude malo viša, a voda prijatna (pogledajte ispod o temperaturi vode), a možete utešiti bebu pevanjem i ljuljanjem. Uskoro će zavoleti kupanje.



Mere opreznosti pri kupanju

Dok kupanje može biti baš zabavno, morate dve stvari da imate na umu o bezbednosti: temperaturu vode i da nikada ne ostavljate bebu samu.

Prevruća voda

Koža Vaše bebe je osetljivija od Vaše. Tako će voda koja je Vama prijatna njoj biti prevruća. Pre nego što beba uđe u vodu isprobajte laktom, jer to je deo koji je osetljiviji od šake. Treba da bude toplo, ali ne i vruće! Još neki saveti:
 Kupite termometar za vodu. Dobra temperatura je 32 stepena i niže.
 Da bi sprečili slučajne opekotine, smanjite bojler na 49 stepeni C.

Sami kod kuće?

Najvažnija stvar kada kupate bebu je da je nikada ne ostavite samu dok se kupa. Ni na sekund. Ne iskušavajte sreću. Ako morate nešto drugo da uradite umotajte bebu i ponesite sa sobom.

***************************************************************************************Beba uopste ne mora da se kupa svaki dan. Neki pedijatri kazu 2 puta nedeljno. Ako ste nesigurne kad kupate bebu, ili vas bole ledja, noge jer se kosti nisu vratile u normalu, a same ste kuci, NEMOJTE
 kupati bebu. Uzmite navlazenu pamucnu pelenu , pobrisete dete. Ili vlaznu maramicu pa pobrisite pregibe na vratu, nozicama, guzi i pisi 
Cak pedijatri tvrdi da deca koja se ne kupaju cesto kao mala imaju kvalitetniju kozu
Ako vas muci savest samo pomislite : od cega se isprljala pa mora da se kupa? Sve je u redu. Jedno vece , preskoceno kupanje, nista nazao bebi nece uciniti 

Sjajna tema 

Zahvaljujem 

Vakcinacija

BCG



VAKCINA PROTIV TUBERKULOZE Odlučili smo da se «sistematski» bavimo vakcinacijom beba, a nakon toga i starije dece. Logično je da krenemo od početka, a to je BCG vakcina - koja se kod nas još uvek daje, i to pre otpusta deteta iz porodilišta.

 

    * Pa, zar je tuberkuloza aktuelna i u 21. veku?

Tuberkuloza je jedna od zaraznih bolesti koja je odnela milone života. Nažalost, i sada je veoma aktuelna. Do pre pedesetak godina, tuberkuloza (TBC) je bila neizlečiva bolest. Potom su pronađeni i usavršavani antibiotici koji su bili u stanju da unište prouzrokovača tuberkuloze. Mikobakterija tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis) je žilav mikroorganizam, koji ne reaguje na standardne antibiotike, jer je zaštićen posebnim «branikom» - bakterijskim zidom koji otežava put antibiotiku ka unutrašnjosti ćelije.

Oslabljen detetov organizam (zbog duge bolesti, loše ishrane, loših uslova života...), pogodno je tle za razvoj tuberkuloze, pa ne čudi što je glavni predisponirajući faktor za TBC loša socioekonomska situacija. Treba znati da je i danas tuberkuloza veoma teška bolest - lečenje traje mesecima i nosi brojne probleme. S pravom se kaže da je tuberkuloza bolest siromašnih, pa ne čudi strašna disproporcija što se tiče broja obolelih u razvijenim i nerazvijenim zemljama. Međutim, poslednjih godina se beleži značajan porast novoobolelih i u razvijenijim zemljama.. Nažalost, tuberkuloza je u porastu i u našoj zemlji, pa je aktuelno pitanje kako najbolje zaštititi dete od tuberkuloze.

Najbolje je sprečiti bolest - a to se, u slučaju tuberkuloze, postiže pre svega poboljšanjem uslova života, ali i vakcinacijom.

Prvi pokušaji da se napravi vakcina protiv tuberkuloze datiraju sa početka 20. veka. Pokušavalo se sa mrtvim vakcinama, dakle onim koje su napravljene od ubijenih mikobakterija, ali nije bilo moguće postići prave rezultate. Mrtvi mikroorganizmi nisu mogli da «probude» organizam da stvori otpornost prema mikobakteriji. Tek 1906. godine, dva izuzetna francuska naučnika su otpočela dugotrajan proces stvaranja ŽIVE vakcine sa oslabljenim, ali ipak živim prouzrokovačem TBC-a (mikobakterija). Zamislite, oni su četrnaest godina presejavali goveđi soj bakterije da bi onesposobili mikroorganizam da započne tuberkulozu, ali da mu ostane sposobnost da izazove otpornost detetovog organizma. Potom je započeta eksperimentalna, a onda i redovna vakcinacija dece, i to sa odličnim rezultatima. Tako je počela vakcinacija, prvo u Evropi, a potom i u celom svetu.

Vakcina je dobila ime po Kalmetu (Calmette) i Gerinu (Guerin), koji su je početkom 20. veka prvo dugo godina testirali, pa na kraju pustili u upotrebu. Otud i skraćenica BCG (Bacille Calmette-Guerin) vakcine koja je postala prihvaćena u celom svetu.

Ipak, BCG vakcina je i tema velikog broja rasprava oko njenog značaja u prevenciji ove opasne bolesti, pa smo odlučili da serijal o vakcinama kod dece započnemo baš njom.

    * Kada se vakcina daje deci?

Svako zdravo novorođenče teže od dva ipo kilograma se vakciniše u našoj zemlji. Ovo je zakonska obaveza, tako da većina dece već u porodilištu dobije BCG vakcinu. Deca sa malom porođajnom težinom, ili koja imaju neko ozbiljno oboljenje već na rođenju, dobijaju vakcinu kasnije, kada se oporave i ojačaju. Tada vakcinu dobijaju u domu zdravlja.

    * Kako se daje?

Kalmet i Gerin su počeli davanje vakcine na usta, ali se pokazalo da se kod samo jedne trećine dece razvija zadovoljavajući imunitet. Početkom dvadesetih godina prošlog veka, počinje davanje vakcine u kožu nadlaktice (intradermalno davanje). Ovaj put je najbezbedniji i koristi se i danas.

    * Ima li reakcije na koži?

Prvih par nedelja se ne vidi ništa.. Najčešće se posle četvrte nedelje formira «brežuljak» na mestu inokulacije (ubrizgavanja) vakcine. Obično ne prelazi veličinu zrna graška, a prvo je crvene, kasnije modrikaste boje. Neretko se posle par nedelja na vrhu formira rupica (ulceracija) iz koje se nekada cedi žućkast sekret. Ovo nije komplikacija, već nešto jača reakcija na vakcinu. Curkanje može da traje par nedelja, a kod većine dece spontano zarasta. Na kraju ostaje karakterističan ožiljak od vakcine, koji ostaje za ceo život.

    * Koje su komplikacije BCG vakcine?

Komplikacije nisu česte, a obično se svode na lokalne reakcije. Pomenuta ulceracija nekada može da bude veoma velika, desi se i da se inficira, pa nastaje teži oblik infekcije okolne kože. Druga najčešća komplikacija je otok limfnih čvorova u pazuhu sa iste strane gde je data vakcina. Obe komplikacije se relativno lako tretiraju - naravno, pod kontrolom lekara, a veoma retko prave ozbiljnije smetnje deci.

    * Da li se BCG vakcina daje svuda u svetu?

Većina razvijenih zemalja NEMA zakonom obaveznu BCG vakcinu. Razlog je veoma jednostavan - sa popravljanjem ekonomskog položaja stanovništva, došlo je do drastičnog pada oboljevanja od TBC-a, pa je prestala potreba za zaštitom dece.

Treba reći i da postoje ozbiljna osporavanja efikasnosti BCG vakcine. Naime, pojedini stručni autoriteti smatraju da je veća šteta od neželjenih dejstava vakcine nego zaštita koju ona pruža. Izgleda da prepredena mikobakterija «menja odeću», da se adaptira na standardnu vakcinu.

Čini se da je popravljanje ekonomske moći stanovnika i uslova života pravi način da se tuberkulozi stane na put, a neprocenjiv značaj ima i zdravstveno prosvećivanje. Ipak, opšti porast oboljevanja nameće potrebu za maksimalnom budnošću i preduzimanje svih raspoloživih mera za sprečavanje širenja ove opasne i, nažalost, aktuelne bolesti.


Dečja pneumokokna bolest i vakcina



Šta je dečija pneumokokna bolest? Pneumokokna bolest je vodeći uzročnik ozbiljnih oboljenja kod dece i odraslih u svetu. Bolest obuhvata spektar infekcija izazvanih bakterijom Streptococcus pneumoniae (S. pneumoniae). Procenjuje se da S. pneumoniae godišnje usmrti blizu 1 milion dece mlađe od 5 godina - posebno u zemljama u razvoju.

 

S. pneumoniae može da izazove ozbiljna životno ugrožavajuća stanja kao što su meningitis , pneumonija (zapaljenje pluća) i bakterijemija (sepsa). Ovi tipovi infekcija nazivaju se invazivne pneumokokne bolesti (IPB) i nastaju kada bakterije pneumokoka inficiraju inače sterilne delove tela. S. pneumoniae može da izazove i manje teške, ali značajno češće neinvazivne bolesti respiratornog trakta kakve su otitis media (zapaljenje srednjeg uha), sinuzitis (zapaljenje sinusa) i bronhitis (zapaljenje vazdušnih puteva u plućima). Ove bolesti takođe mogu biti veoma ograničavajuće i uznemiravajuće za decu i njihove roditelje.

 

Invazvne pneumokokne bolesti

    * Invazivna pneumonija

    * Svake godine, zdravstveni sistemi u celom svetu uključeni su u lečenje 156 miliona slučajeva pneumonija među decom,  od čega se 95% novih slučajeva otkrije u zemljama u razvoju.
    * Pneumonija je najčešći uzročnik pneumokokne smrti u svetu.

    * Simptomi obično uključuju drhtavicu, jezu, visoku temperaturu, znojenje, ubrzano disanje, bolove u grudima i mišićima, slabost i kašalj kojim se izbacuje gusta, zelenkasto-žućkasta sluz.

    * Pneumokokni meningitis

    * Pneumokokni meningitis je najčešći kod dece mlađe od dve godine i odraslih starijih od 65 godina.
    *  Posledice pneumokoknog meningitisa mogu biti teške -  u 20 % slučajeva fatalne, dok 25% preživelih (od čega polovina kod dece) može imati teške i ograničavajuće posledice kakve su gubitak sluha ili vida, epilepsija, problemi sa učenjem i ponašanjem (posebno kod beba i male dece), problemi sa pamćenjem, zamor i uporne glavobolje.
    * Simptomi meningitisa uključuju groznicu, tešku glavobolju, povraćanje, fotofobiju, ukočen vrat, mišićni bol, omamljenost, otežano buđenje i osip koji ne nestaje pod pritiskom

    * Pneumokokna bakterijemija

o    Predstavlja često sekundarnu manifestaciju invazivne pneumokokne pneumonije i javlja se kod približno 25% pacijenata

o    Simptomi uključuju  groznicu, glavobolju i bolove u mišićima

Neinvazivne pneumokokne bolesti

    * Otitis media

    * Otitis media (zapaljenje srednjeg uha) predstavlja jedno od najčešćih bolesti u detinjstvu. Procenjuje sa da će do treće godine 75% sve dece imati barem jednu epizodu, a daće više od jedne trećine dece imate ponavljane infekcije (definisano kao 3 ili više epizoda tokom godine)
    * Ponavljane infekcije mogu ponekad da rezultuju hirurškom intervencijom kojom se ubacuje mala metalna cevčica (gromet) kroz bubnu pnu kako bi se drenirala tečnost iz uha
    * Simptomi uključuju nemir, bol, groznicu i simptome slične gripu (crvenilo grla, prolazni gubitak sluha i oticanje gnoja iz uha ili ušiju)

    * Sinuzitis

    * Sinuzitis je infekcija malih vazduhom ispunjenih šupljina unutar kostiju lica i čela. Akutni sinuzitis se najčešće razvija brzo, nakon nakon prehlade ili gripa.
    * Simptomi uključuju bol i osetljivost sinusa, zapušen nos ili visoku temperaturu.

 

    * Bronhitis

    * Bronhitis predstavlja infekciju glavnih vazdušnih puteva (bronha) u plućima
    * Obično se javlja zimi, a često razvija nakon prehlade, zapaljenja grla ili gripa. Može da se javi kod svih osoba, ali su mu skloniji pušači i osobe profesionalno izložene iritaciji pluća
    * Glavni simptom bronhitisa je kašalj koji može biti praćen žućkasto-sivim sekretom.

 

Ko je u riziku?

Svako može oboleti od pneumokokne bolesti, ali su neke grupe u većem riziku od drugih.  Oni uključuju:

    * Malu decu i starije osobe
    * Osobe sa oslabljenim imunim sistemom (oboleli od karcinoma, leukemije, Hodžkinove bolesti ili AIDS-a)
    * Osobe koje pate od spektra hroničnih stanja kakva su bolesti pluća, srca i bubrega, dijabetes i alkoholizam

 

Kako se prenosi pneumokokna bolest?

Bakterije se obično prenose kontaktom sa osobom koja je obolela ili je kliconoša. Bakterije se najčešće prenose kašljanjem ili kijanjem, ili dodirivanjem predmeta koji ih sadrže na sebi, a potom unošenjem u organizam preko usta ili nosa. Česta je pojava da se kod ljudi (posebno dece) bakterije pneumokoka prenose i šire bez prethodno prisutne kliničke.

 

Kako se leči pneumokokna bolest?

U lečenju pneumokoknih infekcija praksa varira od zemlje do zemlje i zavisi i od forme bolesti, ali se uobičajeno koristi antibiotska terapija. Penicilinski antibiotici su lekovi izbora za invazivne pneumokokne infekcije, ali se rezistencija na njih tokom poslednih godina povećala.

 

Vakcinacija protiv pneumokokne bolesti

S. pneumoniae postaje povećano rezistentan na antibiotike. Kako lečenje pneumokokne bolesti postaje teže zbog ove rezistencije - njena prevencija vakcinacijom postaje sve važnija. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciju (SZO) - od svih javno-zdravstvenih mera - vakcinacija bi mogla da ima najsnažniji uticaj na broj novih slučajeva pneumokokne bolesti.

 

Pneumokokne vakcine omogućavaju zaštitu protiv infekcija  izazvanih različitim sojevima bakterija pneumokoka, koji se nazivaju serotipovi.

    * Postoji preko 90 različitih serotipova S. pneumoniae otkrivenih do danas
    * Globalno - 10 do 15 serotipova odgovorni su za 80-90% slučajeva svih slučajeva invazivne pneumokokne bolesti kod male dece
    * S. pneumoniae serotipovi 1, 5, i 7F odgovorni su za značajan procenat slučajeva invazivne pneumokokne bolesti, u proseku 5 - 25 % slučajeva na svetskom nivou
    * Serotipovi 1, 5 i 7F češće su udruženi sa invazivnom bolešću, i mogu često da izazovu ozbiljnija ili životno ugrožavajuća stanja, kakva su komplikovana pneumonija ili empijem.

 

U Srbiji su trenutno registrovane dve pneumokokne konjugovane vakcine. Prva registrovana vakcina sadrži antigene protiv 7 serotipova S. pneumonie, koji su od visokog značaja za globalnu epidemiologiju pneumokokne bolesti. Posle nje, registrovana je i novija vakcina koja sadrži antigene 10 serotipova - svih sedam iz prve registrovane vakcine, a potom i 3 dodatna serotipa 1, 5 i 7F. Podaci ukazuju da zaštita 7-valentnom vakcinom može da bude visoko efikasna - posebno u regionima Severne Amerike i Okeanije, ali da, zahvaljujući drugačijoj zastupljenosti serotipova mopža da ima nižu pokrivenost (48 - 74%) na teritoriji Evrope, Afrike, Latinske Amerike i nekih zemalja Azije.

Stoga su tokom razvoja 10 valentne vakcine pored postojećih 7 serotipova (4, 6B, 9V, 14, 18C, 19F, 23F) uključeni i serotipovi 1, 5 i 7F. Dodatkom ovih serotipova, pokazano je da bi vakcinalna pokrivenost protiv dečije invazivne pneumokokne bolesti mogla da se poveća na 80 - 90 % u najvećem broju regiona (Evropa, Latinska Amerika, Afrika, Okeanija i Severna Amerika) i približno 75 - 90 % u Aziji

U skladu sa tim, Svetska zdravstvena organizacija naglašava da zemlje koje koriste postojeću penumokoknu konjugovanu, nakon pojave vakcina sa većim brojem serotipova - treba da ocene da li bi imale eventualne koristi od prelaska na vakcine sa većim brojem antigena.


Vakcina protiv hepatitisa



Vakcina protiv hepatitisa Epidemija hepatitsa A je iza nas, ali nema "garancije" da se neće ponoviti. Mnogo se priča i piše o sprečavanju ove bolesti, pre svega iz "higijenskog" ugla, ali se nedovoljno zna o najefikasnijoj prevenciji - vakcini protiv hepatitisa A

Kad je prva vakcina puštena u promet?

Bilo je to 1995. kad je prva vakcina protiv hepatitisa A ugledala svetlost dana. Sve se zbilo u SAD, a preparat je dobio ime HAVRIX*. Proizvođač je bio glavom i bradom GlaxoSmithKline. Ubrzo, tačnije iduće godine, usledio je kontranapad od strane drugog giganta, Merck & Co., Inc, te se usamljenom HAVRIX*-u na apotekarskim policama pridružila mlađa sestra VAQTA*. Obe su vakcine mrtve, a kao adjuvans ("podlogu vakcine") koriste aluminijum hidroksid. Sem po proizvođaču, razlikuju se i po tome što mlađa nema u sebi konzervansa.

Kako se daje vakcina?

Vakcina se daje injekcijom, u deltoidni mišić (gornja trećina spoljašnje strane nadlaktice), a kod male dece može se dati i u stegneni mišić.

Ko je kandidat?

Prema preporuci CDC-a (Centra za kontrolu zaraznih bolesti u SAD), vakcinacijom bi trebalo obuhvatiti:
* Svu decu uzrasta jedne godine (tačnije od 12. do 23. meseca)
* Sve osobe starije od 12 meseci koje putuju, borave ili rade u bilo kom području sveta sem SAD, Kanade, zemalja Zapadne Evrope, Novog Zelanda i Australije.
* Muškarce koji upražnjavaju polne odnose sa osobama istog pola
* Ovisnike o drogama bilo da ih uzimaju oralno ili ubrizgavanjem
* Pacijente koji pate od bolesti krvi kao što je hemofilija
* Osobe koje rade sa primatima inficiranim HAV (Hepatitis A Virusom) ili koje rade sa samim virusom u istraživačkim laboratorijama.
* Premda pacijenti sa hroničnim oboljenjima jetre nisu pod posebnim rizikom da budu inficirani, dobro je da stanu u red, jer ako kojim slučajem do infekcije dođe, mogu razviti ozbiljne posledice
* Bilo koja osoba koja izrazi želju da se imunizuje protiv hepatiitsa A

Kada?

Vakcina se primenjuje u dve doze. Kod dece, prvu dozu bi trebalo dati u periodu od 12. do 23. meseca starosti. Deca koja nisu do tada vakcinisana, mogu vakcinu dobiti i kasnije. Za ostale, započinjanje vakcinacije može biti kad god se osoba nađe u nekoj od gore navedenih grupa. Imunitet se stvara za 15-30 dana.
Dve doze vakcine su potrebne za dogotrajnu zaštitu i "miran san". Druga doza ili revakcina se daje najranije 6 meseci posle prve, a najkasnije do 12. Kad je u pitanju Merck-ova vakcina, ovaj period se produžuje za još 6 meseci (6-18).

Ko ne treba da bude vakcinisan?

* Osobe koje su preležale hepatitis A, jer ostavlja doživotni imunitet
* Svi oni koji su odreagovali na prvu dozu vakcine ili su alergični na bilo koju komponentu vakcine
* Deca mlađa od 12 meseci
* Trudnice i dojilje
* Osobe koje imaju temperaturu ili znake ozbiljne akutne infekcije do ozdravljenja, dok one sa blagim znacima infekcije mogu primiti vakcinu

Koji se neželjeni efekti mogu javiti posle vakcinisanja?

Najčešći neželjeni efekat je upaljenost, znojenje i crvenilo na mestu primene. Takođe mogu se javiti i glavobolja, porast temperature, mučnina, gubitak apetita... Ovo su blagi efekti, ali se mogu javiti i oni znatno ozbiljniji, kad se radi o alergijskoj reakciji, bilo prema vakcini ili nekoj od komponenata. Tada se obavezno treba javiti lekaru. U prvom slučaju može se predložiti upotreba paracetamola. Aspirin ne treba davati bilo kome mlađem od 20 godina zbog mogućnosti nastanka opasnih komplikacija (Rejov sindrom).

A šta ako je došlo do izlaganja virusu?

Prema najnovijem istraživanju, sprovedenom od strane tima istraživača sa Bejlor medicinskog koledža, pod rukovodstvom Džona C. Viktora (John C. Victor), a koje je 18. oktobra, smelo objavio Medicinski Žurnal Nove Engleske (New England Journal of Medicine), lek prvog izbora kod prokuživanja je vakcina. Zašto i kako? U toku istraživanja došlo se do zaključka da vakcina primenjena u prvih 14 dana, ima terapijski efekat kao i imunoglobulin. Vakcina "radi posao" jer je vreme inkubacije 28 dana, tako da u tom periodu postoji dosta vremena za formiranje imuniteta. Studija je sprovedena nad 1090 stanovnika Almatija u Kazahstanu, koji su bili starosti od 2 do 40 godina. Istraživači su došli do skoro istovenih rezultata u dve grupe u kojima su primenjivali imunoglobulin u jednoj, a vakcinu u drugoj.
Zašto ne jednostavno imunoglobulin? Brojne su prednosti vakcine nad imunoglobulinom. Neke od njih su veća pristupačnost, manje neželjenih efekata, lakša primena, dogotrajnija zaštita. "Svako ko je ikad primio injekciju imunoglobulina, reći će vam da to nije najslađe iskustvo. Pre liči na ubrizgavanje sirupa od kukuruza i preti da izazove značajnu lokalnu reakciju i bol na mestu primene", našalio se vođa tima.
Stoga, CDC je odlučio da preporuči vakcinu protiv hepatitisa A u borbi protiv infekcije kod svih osoba starosti od 12 meseci do 40 godina.


Kombinovana vakcina.
Postoji i kombinovana vakcina kojom se postiže imunite protiv hepatitisa A i B. Ime joj je TWINRIX* i u upotrebi je od 2001 godine. Daje se u tri doze, osobama starijim od 18 godina. Prva doza je u trenutku davanja, druga posle mesec dana, a treća posle 6-12 meseci. Takođe je preporučena od strane CDC-a.


Vakcina protiv varičela



Varičela je uvek aktualan problem, a naročito među decom u vrtićima. Prilično neprijatna bolest, ali i dvonedeljna pošteda od kolektiva prosto nameću pitanje: kako se zaštiti od ovčjih boginja. Vakcinacije je najbolja zaštita!

 

 

Iako, iz objektivnih razloga, još nije među obaveznim vakcinama, sada je vakcina protiv varičele (Varilix) dostupna i u Srbiji. Zato smo odlučili da vam je predstavimo.

Prouzrokovač ovčjih boginja je Varicela zoster virus. On je izolovan iz vezikularne tečnosti lezija i varičele i herpes zostera od strane Tomasa Velera pre više od pola veka (1954. godine). Od tada počinju i nastojanja da se napravi efikasna vakcina.

    * Gde se vakcina protiv varičele primenjuje

U Japanu, 70-ih godina prošlog veka, laboratorijska ispitivanja virusa su dovela do razvoja vakcine protiv varičele u kojoj se nalazi živ, ali oslabljen (atenuiran) virus.

U Evropi, prva vakcina protiv varičele postaje dostupna 1984. godine, a u masovniju upotrebu se kreće polovinom devedesetih godina.

Od 1995. vakcina se primenjuje u SAD, Kanadi i Australiji.

Iako mnogi lekari u početku nisu prepoznali potrebu da se vakcinom prevenira varičela, podaci o broju obolelih, komplikacijama, troškovima za njihovo lečenje  i mogućem nepovoljnom ishodu doveli su do uvođenja vakcine u mnoge zemlje.

    * Šta kaže Svetska zdravstvena organizacija

Na osnovu brojnih istraživanja i epidemiološki pokazatelja, Svetska zdravstvena organizacija je 1998. izdala zvanične preporuke za vakcinaciju protvi varičele:

ü  Rutinska vakcinacija protiv varičele u zemljama gde bolest predstavlja važan socioekonomski i problem javnog zdravlja, a koje mogu da priušte vakcinu i gde je moguće postići visok obuhvat imunizacijom (85 - 90 %).

ü  Individualna imunizacija adolescenata i odraslih bez istorije varičele, a posebno:
- osoba koje su u riziku da obole i
- osoba koje mogu biti prenosioci infekcije

Vakcina efikasno prevenira bolest kod 85-90%, a tešku bolest kod 97%. Vakcina se pokazala veoma uspešnom i kod imunokompromitovanih bolesnika. Vakcinacija u SAD do 2004. obuhvatala je skoro 90% dece od 12 do 18 meseci, kao i neimunih adolecsenata i odraslih.

    * Kada i kako se vakcina daje deci

Njena primena je moguća od navršene prve godine života, a primenjuje se u dve doze uz vremenski razmak od barem 6 nedelja između doza. Od momenta stavljanja u upotrebu, vakcina protiv varičele se primenjivala u jednoj dozi. Međutim, decenijsko iskustvo u primeni ove vakcine pokazalo je da postoji potreba da se uvede i druga doza vakcine, jer je bilo slučajeva pojave varičele kod vakcinisane populacije, ali se uvek radilo o veoma blagim slučajevima bolesti,koji su proticali bez komplikacija.

Pored vakcinalne zaštite ostvarene pre infekcije varičelom, vakcina se pokazala efikasnom i u slučajevima kada je već došlo do konkakta sa virusom varičele, ukoliko je prva doza primenjena u roku dva dana nakon infekcije.


Lekovi protiv gripa i vakcina- sta odabrati



Najbolji lek je PREVENCIJA! Prevencija je VAKCINACIJA – nadamo se da ste već primili vakcinu protiv gripa. NEMA bolje zaštite od vakcine. Sudeći po nestašici vakcina protiv gripa, postoji odlično razvijena svest o potrebi prevencije ove opasne bolesti.

 

LEKOVI PROTIV GRIPA I VAKCINA - ŠTA ODABRATI

 Da li je kasno za vakcinaciju

Nije!

Čak i u sred epidemije gripa nije kasno za vakcinaciju! Ako se dete ili odrasli vakcinišu prvi put sad je odlično vreme za vakcinaciju. Imunološka reakcija na vakcinu je individualna, ali je obično potrebno par nedelja da se "naprave" antitela - "ubice" virusa koje ne daju da se virus useli u organizam.

 

    * Možemo li se vajcinisati ako su se javili prvi simptomi gripa

Nikako!

Ako je grip počeo vakcina ne sme da se primi! Razlog je prost - organizam je već u infekciji i nema potrebe da se daje vakcina koja traži vreme da se razvije odbrambena reakcija.

 

Ako je grip već počeo ima smisla dati neki od antivirusnih lekova. Ima mnogo nedoumica oko lekova protiv gripa rešili smo da im posvetimo više prostora.

 

    * Antivirusni lekovi - zablude i istine

 

Ø  Tamiflu (oseltamivir) je jedini efikasan lek protiv gripa

 

Nije baš tako, ali je ubedljivo najkorišćeniji "antigrip" lek. Svi drugi su, za sada, u njegovoj senci, ali se radi o lekovima sa sličnim (gotovo istim) dejstvom.

 

Ø  Bolji je od vakcine

 

Nije bolji od vakcine! Kao što rekosmo vakcina je najbolja zaštita od "standardnog" gripa. Lek ima smisla da se daje nevakcinisanima koji su ispoljili prve simprom i znake gripa.

 

Ø  Sigurna je zaštita od ptičjeg gripa protiv koga nemamo vakcinu

 

Nema 100% zaštite, ali je zaista odlična zaštita za ljude koji su bili u kontaktu sa pticama za koje se pokazalo da imaju virus ptičjeg gripa. Ova indikacija je zanimljiva samo za ljude koji su u kontaktu sa pticama, potencijalnim nosiocima virusa H5N1, na primer veterinari ili epidemiolozi... Za "obične ljude" ovo nema značaja jer je verovatnoća da zaradimo ptičji grip izuzetno mala! Ne zaboravite - ptičji grip je bolest ptica! U našoj zemlji NEMA prenošenja ptičjeg gripa sa čoveka na čoveka.

 

Ø  Čim počne sezona gripa treba uzeti antivirusni lek da bi se zaštitili od gripa

 

Ne valja!

 

Bolje se vakcinišite PRE epidemije (nije kasno ni sada). Ako ste "zakleti" protivnik vakcinacije onda naučite kako se oseltamivir (Tamiflu) ispravno koristi.

 

Ø  Kada treba korsititi lek protiv gripa

 

Oseltamivir (Tamiflu) ima svoje mesto u terapiji "standardnog" gripa:

 

    * kod nevakcinisanih osoba (deca moraju biti starija od 1 godine) koji su zakačili grip

 

    * kod vakcinisanih koji su dobili grip brzo (nekoliko dana posle vakcinacije) pa NISU stigli da se imunizuju (što se zaista retko dešava)

 

    * kao prevencija gripa - kod nevakcinisanih koji su bili u kontaktu sa obolelim od gripa (daje se pre ispoljavanja simptoma)

 

Lek ima smisla dati u prvih 48 sati od pojave simptoma, najbolje što pre! Ovo je važno jer je mehanizam dejstva oseltamivira takav da sprečava širenje virusa gripa u organizmu. Kada se virus "uvali" u ćelije naših disajnih organa on se tamo razmnožava, ubija ćeliju pa se iz mrtve želije širi dalje u zdrave! E ovo sprečava oseltamivir!

 

Zato je dobro da se leka da u vreme kada je virus napravio malu štetu - najbolje u prvom danu pojave simptoma i znakova gripa (najdalje dva dana od pojave simptoma). Ako se lek uzme na vreme dolazi do značajnog poboljšanja, tako da umesto sedam do dest dana ležanja "pod visokom temperaturom", boest traje nekoliko dana sa blagom "temperaturicom" (ponekad i bez nje).

 

Ipak, NE TREBA LEK UZIMATI BEZ KONSULTACIJE SA DOKTOROM! Nije moguće proceniti prve simptome bez konsultacije sa pedijatrom.

 

Oseltamivir NIJE univerzalni lek protiv svih virusa! To je lek protiv gripa, a ima preko 200 respiratornih virusa koji NISU "gripozni" virusi i protiv njih oseltamivir ne pomaže!

 

Da ne bi "pucali u prazno" posavetujte se sa doktorom - svaki lek ima neželjene efekte, pa nema smisla davati ga napamet!

 

Ø  Kako se daje, i koliko dugo

 

Lek se daje dva puta dnevnu o dozi koju prepiše lekar! Terapija traje pet dana (retko je potrbno duže davanje)

 

Ø  Kakvi su neželjeni efekti

 

Oseltamivir se dobro podnosi! Najčešči neželjeni efekti su vezani za prolazne digestivne tegobe - muka i povraćanje. Retke su ozbiljne alergije na ovaj lek.


Zablude o vakcini protiv gripa



Grip je veoma opasna bolest! Ako bi pažljivo pratili globalno širenje gripa i lako bi uvideli da se radi o najrasprostranjenijoj zaraznoj boleštini. Iako postoje brojne veoma opasne infektivne bolesti, grip i dalje odnosi mnogo života, što je svakako tragična činjenica imajući u vidu da se može sprečiti!

 


Nema boljeg i efikasnijeg načina suzbijanja gripa od vakcine, pa smo odlučili da vam je približimo i "razbijemo" najčešće zablude.

*Zima nije ni blizu, ima vremena za vakcinu - grip je daleko.

Tačno je da još uvek nema prave zime, ali je sada vreme da se priča o vakcinaciji iz nekoliko dobrih razloga:
Nemoguće je sigurno predvideti dolazak virusa u naše krajeve! Iako već nekoliko godina grip "kasni" (stiže posle Nove godine) to ne znači da će tako biti i ove sezone. Mnogo se puta desilo da grip "iznenadi".
* Nabavite vakcinu na vreme! Ipak se svest o blagotvornosti vakcine u velikoj meri ukorenila pa veliki broj ljudi želi da se vakciniše. Zato se može desiti da vakcine ne bude dovoljno (iako se nadležne službe zaista trude da vakcine bude za sve) u momentu kada stvarno brzo zatreba.

*Vakcina je "prljava" pa nije baš najsigurnija.

Totalna zabluda!
Klasična vakcina protiv gripa se pravi tako što se virus gripa "isecka" pa više nije u stanju da izazove grip - to znači da dete (ovo važi i za odrasle) ne može da dobije grip "preko vakcine". Zato se i naziva split (podeljena, "iseckana") vakcina. Već godinama unazad se koriste najsavremeniji farmakotehnološki postupci pa je vakcina protiv gripa "čista" i bezbedna!

* Vakcina protiv gripa nije za decu i zdrave ljude - treba vakcinisati samo rizične grupe.

Odavno nije tako! Treba da se vakcinišu svi koji su stariji od šest meseci!
Ovo nije naša preporuka niti mišljenje "jednog broja lekara" već zvanična preporuka Svetske zdravstvene organizacije i ogromne većine Pedijatrijskih asocijacija širom sveta.
Preporuka nije "proizvoljna" već se temenji na velikim naučnim studijama koje su, posle višegodišnjeg praćenja ogromnog broja dece (i odraslih), pokazale da je vakcina protiv gripa efikasna, bezbedna i neophodna u prevenciji gripa.

* Ima i doktora koji su protiv vakcine.

Sve je manje pedijatara koji ne prihvataju zvanične preporuke Svetske zdravstvene organizaciije. Nema racionalnog objašnjenja za one koji su protiv vakcine, a sve bolja edukacija i zdrava propaganda su dovela do promene mišljenja skeptika, pa su širom otvorena vrata vakcinaciji protiv gripa.

*Jednom sam se vakcinisao i to je dosta, ne mora baš svake godine da se prima vakcina protiv gripa.

Nije tako, a razlog je jednostavan - imunitet protiv gripa ima ograničeno trajanje pa ga treba obnavljati!
Sa druge strane, postoji više tipova virusa koji izazivaju grip, a obično se svake godine promeni "glavni krivac". Pošto su antitela (borci protiv virusa) posebna za svaki tip virusa, Svetska zdravstvena organizacija svake godine predviđa najverovatnije uzročnike, pa se pred svaku sezonu gripa pravi odgovarajuća vakcina. Radi se na tome da se proizvede "univerzalna" vakcina koja će biti ista i "pokrivati" sve tipove virusa gripa, ali dok se taj posao ne završi držimo se "standardne" vakcine i svake govine "osvežavajmo" imunitet

* Mama, tata, bake i deke - svi su se vakcinisali, pa deca ne moraju da je dobiju
Dobro je što su se svi odrasli vakcinisali, ali nije dobro da se deca "preskaču". Kao što smo već napomenuli, vakcina je "čista" i bezbedna, pa nema razloga da se deca starija od šest meseci "skidaju sa spiska" za vakcinaciju protiv gripa.
Do uzrasta od tri godine deca dobijaju pola doze u odnosu na odrasle, a stariji mališani se vakcinišu istom dozom kao i odrasli.

* Davanje vakcine jako boli - dete će da navuče strah od lekara.
Nije baš tako!
Mora malo da boli, ali ako se nežno pristupi detetu i polako ubrizga sadržaj vakcine, bol je zaista diskretan i kratkotrajan. Treba smiriti dete, starijima objasniti šta će se desiti pa tek onda pristupiti vakcinaciji. Ako je jako napeto i neprekodno plače bol će biti jači zbog stegnutih mišića. Zato ne treba žuriti, posebno kod dece koja se prvi put vakcinišu - ako dete shvati da nema "frke" svaka sledeća vakcinacija će ići mnogo lakše.

* Jedna doza vakcine je dovoljna za sve.
Ne i za one koji se prvi put vakcinišu!
Revakcina (druga doza) se daje mesec dana posle prve "boce". Svake sledeće godine se daje samo jedna doza. Revakcina "utvrđuje" zaštitu koju je prva doza započela.

*Komplikacije su česte i opasne - zato neću da se vakcinišem.
Komplikacije su moguće, ali su retke i blage!
Važno je da dete bude zdravo pre vakcinacije - tada su i komplikacije ređe. Zato bi bilo dobro da pedijatar pregleda dete pre vakcinacije. Moguća je blaga reakcija na mestu uboda - crvenilo i otok, ali to ne zahteva pažnju, ali ni tretman.

* Vakina protiv "standardnog" gripa štiti i od ptičjeg.
Nažalost ne štiti, ali indirektno sprečava širenje ptičjeg gripa među ljudima.
Da bi se ptičji grip širio sa čoveka na čoveka (što do sada nije zabeleženo) on prvo mora da se promeni (mutira). Ovo se može desiti ako oboleli od "standardnog" gripa dobije i ptičji (od bolesne ptice - što je stvarno malo verovatno, ali ne i nemoguće). Tada postoji šansa da se virus ptičjeg gripa izmeni i postane sposoban da se širi "sa čoveka na čoveka". Zato, ako smo zaštićeni od "običnog" gripa, sprečavamo mutaciju virusa koji izaziva ptičji grip.
Intezivno se radi na vakcini protiv ptičjeg gripa - nadamo se povoljnim vestima.

Nadamo se da smo "razbili" najčešće zablude o vakcini protiv gripa. Zato vam predlažemo da razmislite o vakcinaciji cele porodice. Naravno, posavetujte se i sa Vašim pedijatrom koji najbolje zna da li Vaše dete neku od retkih prepreka za bezbednu vakcinaciju.


VAKCINIŠITE SE NA VREME!
Treba vremena da se postigne "imunitet protiv virusa". Kada govorimo o deci i odraslima kojima će ove godine biti "premijerno vakcinisane" moramo imati u vidu činjenicu da je potrebno nekoliko nedelja (nekada i duže) da se imuni (odbrambeni) sistem "naoruža" za borbu sa gripom. Zato ne treba čekati "minut do 12" i primiti prvu dozu vakcine kada se grip već pojavi.

ALERGIČNI NA JEJE - OPREZNO!
Mali broj dece dobije "gripčić" - lako curenje nosa, blagi kašalj koji može biti praćen "niskom" temperaturom. Sve traje par dana i prođe bez lekova. Ozbiljne komplikacije gripa (pre svega se misli na neurološke komplikacije) su zaista izuzetno retke.
Alergijska reakcija na vakcinu je moguća, a ona se skoro uvek dešava kod dece koja su alergična na jaja. Zato se vakcina protiv gripa ne daje alergičnima na jaje!

"BOCKANJE" JE JEDINI NAČIN VAKCINACIJE.
Nije tako! Već se nekoliko godina koristi vakcina koja se "ukapava" u nos. Ova vakcina jeste skuplja, ali i znatno prijatnija od klasične jer nema "bockanja", a efikasna je kao i "standardna".
Na žalost još je nema kod nas, mada bi sigurno bilo zainteresovanih za ovu "bezbolnu zaštitu" od gripa. Zato se nadamo da će se uskoro pojaviti u Srbiji.


Kalendar imunizacije

Kalendar dečjih vakcina





Vakcine u prvoj godini

Beba je stigla, a u porodilištu je dobila dve vakcine (BCG vakcinu i prvu dozu vakcine protiv hepatitisa B). Vidimo da život počinje sa vakcinama, pa hajde da malo detaljnije obradimo vakcinaciju u prvoj godini života.

 

    * Šta je u stvari vakcinacija

Vakcinacija je najbolji način sprečavanja (prevencije) oboljevanja i širenja zaraznih bolesti. Vakcine se sastoje od oslabljenih ili "iseckanih" mikroorganizama, a tako su napravljene da ne mogu da izazovu infekciju, ali pomažu imunološkom (odbrambenom) sistemu organizma da nauči da se bori sa izazivačima zaraznih bolesti.

Postoje vakcine koje sadrže delove hemijskih supstanci (toksina) kojima mikroorganizmi napadaju čoveka i izazivaju veoma teška oboljenja (na primer tetanus, a nekada davno i difterija).

    * Šta se dešava u organizmu posle vakcinacije

Kada se vakcina da detetu odbrambeni (imunološki) sistem "vidi" sadržaj vakcine kao uzročnika bolesti. Počinje proces stvaranja otpornosti (imunizacija) na mikroorganizam (ili toksin) koji se sastoji u stvaranju antitela, ali i "uvežbavanju" pojedinih imunoloških ćelija za borbu protiv prouzrokovača bolesti.

Kako smo već napomenuli, vakcina ne može da izazove bolest, ali je dovoljno "jaka" da se imuni sistem nauči da prepozna mikronapadače, tako da ako nekada stignu u organizam biće uspešno "utamanjeni". To je suština imunizacije.

    * Zašto ih dajemo tako rano - već u prvim danima života

Kad se beba rodi njen imuni sistem je prilično "mršav". Nešto antitela beba preuzme od mame, ali prvi meseci života su ujedno i početak prve faze sazrevanja imunološkog sistema deteta. Zato je logično da se u taj proces sazrevanja "ugrade" i važne imunološke infomacije o prouzrokovačima opasnih infekcija, a to se najbolje sprovodi ranom vakcinacijom.

    * Zašto se neke vakcine daju više puta (revakcinacija)

Imuni sistem je jedna veoma složena armija različiti ćelija - vojnika, i biohemijskih procesa i supstanci koji učestvuju u odbrani organizma od infektivnih agenasa. Prilikom pravljenja nekih vakcina (što je jedan veoma složen farmako-tehnološki proces) prouzrokovači bolesti (virusi, bakterije ilji toksini) moraju biti oslabljeni tako da ne mogu da izazovu infekciju, ali stimulišu detetov imunitet.

Zato je potrebno "osvežiti pamćenje" odbrambenog sistema i ponavljati iste vakcine da bi se došlo do potpune imunizacije, dakle sigurne zaštite od mikroorganizama protiv kojih se vakcinacija sprovodi.

    * Ima li neželjenih efekata vakcinacije u prvoj godini života

Naravno da ima, ali su kod ogromne većine dece neželjeni efekti vakcinacije blagi i prolazni. Sa osavremenjivanjem farmakotehnoloških postupaka dobijene su "čiste" vakcine što je značajno smanjilo pojavu neželjnenih efekata imunizacije.

Mogu se javiti takozvane lokalne reakcije (na mestu uboda) - otok, crvenilo, bol što obično dovede do nervoze i "kenjkavosti" beba. Sve prođe sa malo analgetika, a često i bez lekića, a dete će za dan - dva zaboraviti na vakcinu.

Porast temperature, koji je retko drastičan, traje par dana (to su takozvani sistemski neželjeni efekti).

Izuzetno retko se dešavaju ozbiljne (neurološke) komplikacije vakcinacije koje se lako uočavaju od strane roditelja i brzo dovode decu pedijatru. Sa poboljšanjem procesa proizvodnje vakcina ove komplikacije su pravi raritet.

Neželjeni efekti vakcina su beznačajni, u poređenju sa nesumnjivom koristi koje imunizacija pruža.

    * Koje su obavezne vakcine u prvoj godini života

Naš imunizacioni protokol predviđa sledeće obavezne vakcine:

 BCG vakcina - protiv tuberkuloze

 Di - Te - Per vakcina je protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (pertusis)

 Polio vakcina - protiv dečje paralize

 Vakcina protiv hepatitisa B

 HiB vakcina - protiv opasne bakterije Hemofilus influence (Haemophilus influenzae)

    * Kada se daju

BCG vakcina se daje u porodilištu, kao i prva doza vakcine protiv hepatitisa B.

Revakcinacija (druga doza) protiv hepatitisa B se sprovodi mesec dana posle prve doze, a treća doza se daje pet meseci posle druge (šest meseci posle prve doze).

Di-Te-Per, HiB i polio vakcina se daju u trećem mesecu (mada se ova granica ponegde pomera u drugi mesec), a još dve doze sa razmakom od 4-6 nedelja (dakle ukupno tri doze u prvoj godini života)

    * Mogu li se vakcine kombinovati

Naravno da mogu!

Pokazalo se da kombinacije vakcina efikasno imunizuju dete, a tako se smanjuje broj "bockanja" beba. Kod nas su registrovane kombinovane vakcine, a Infarix IPV plus HiB i Pentaxim se najčešće primenjuju. Ove vakcine sadrže Di-Te-Per-Polio-HiB u sebi. Postoji i Infarix hexa (koji pored nabrojanih pet sadrži i hepatitis B vakcinu)-

    * Kada se vakcine ne daju

Dete treba da je zdravo kada se vakciniše!

Ako ima jasne znake infekcije: kija, kaščljuca, curi mu nos, ima crveno grlo i temperaturicu, mudro je sačekati bar nedelju dana. Nije dobro da se dete vakciniše danas, a za par dana da dobije febrilnu virusni infekciju koje je tek počela da se razvija na dan vakcinacije.

Nove preporuke kažu da se bebe, koje nemaju povišenu temperaturu, a imaju "kijavicu" (lako curenje nosića, a lepo jedu, raspoložene su, dobro spavaju) mogu vakcinisati.

Bebe koje dobijaju transfuzije (derivate krvi) posle rođenja (zbog operacija ili lečenja anemija...) se vakcinušu prema posebnom rasporedu koje se dobija uz otpusnu listu.

    * Koje bi valjalo dodati, iako nisu obavezne

Postoje različiti "protokoli" vakcinacija koji variraju od države do države, čak i u okviru Evropske unije.

Ipak, većina razvijenih zemalja (mislimo na medicinsku razvijenost) je uvela u Prevenar - vakcinu protiv sedam sojeva pneumokoka (Str. pneumoniae). To su bakterije koje u prvoj godini života mogu izazvati veoma teške bakterijske infekcije (meningitis, sepsu...). Zato je ova vakcina, u preventivnom smislu "aktuelnija" od mnogih koje su sastavni deo obaveznog kalendara (na primer difterije nema više od pola veka). Radi se o skupoj vakcini, koja za sada, nije deo obaveznih vakcina u Srbiji, ali je registrovana i može se kupiti.

Pojedine zemlje sprovode i vakcinaciju protiv meningokoka - bakterije koja izaziva ozbiljan meningitis, ali i sepsu sa fatalnim ishodom.

Na kraju, da odgovorimo na pitanje sa početka testa - da, vakcine su potrebne, a vakcinacija u prvoj godini života udara "imunizacioni temelj" za borbu protiv veoma opasnih infektivnih bolesti.


MMR



MMR - trostruka zaštita • Kakva je to vakcina? MMR je vakcina koja sadrži tri komponente («podvakcine»), protiv: Morbila (malih boginja) Mumpsa (zaušaka) Rubeole.

 

Radi se o virusnim infekcijama, a svaka komponenta vakcine je brižljivo pripremljena da ne izazove infekciju, već odbrambenu reakciju detetovog organizma (što je suština imunizacije).

    * Zašto se daje deci?

Pre uvođenja ove vakcine, ogroman broj dece je oboljevao od navedene tri zarazne bolesti. Nekome može da zvuči drastično, ali se stvarno umiralo od malih boginja! Zauške su kod jednog broja dece izazivale ozbiljne komplikacije (čak i sterilitet kod muškaraca), a rubeola je jedan od najopasnijih virusa za trudnice i nerođene bebe (naravno, ako je trudnica vakcinisana, ona je zaštićena).

Posle uvođenja ove vakcine, došlo je do neverovatnog smanjenja broja obolelih, kao i komplikacija pomenutih bolesti. Pošto su brojne naučne (epidemiološke) studije potvrdile efikasnost vakcine, ona je postala deo obaveznog imunizacionog kalendara u skoro svim zemljama na svetu.

    * Kada se daje?

Daje se u drugoj godini života (mada ima zemalja gde se ova vakcina daje koji mesec ranije) - dakle, posle prvog rođendana. To ne znači da vakcina mora odmah da se da čim dete «zakorači» u drugu godinu života, ali nema potrebe ni da se nepotrebno odlaže. Važno je da dete bude potpuno zdravo kada se vakciniše!

    * Da li je kasno da se dete vakciniše kasnije - posle treće godine?

Naravno da nije kasno. Ako dete nije dobilo vakcinu u drugoj godini, ona može da se da i kasnije. To, zapravo, nije pravo kašnjenje, jer je imuni (odbrambeni) sistem deteta tada «jači», odnosno sposobniji da razvije adekvatnu reakciju na vakcinu (da se imunizuje). Zato nema dileme. Ukoliko dete nije dobilo vakcinu po kalendaru imunizacije, neka je dobije kasnije!

    * Zašto se, onda, svima ne daje kasnije?

Zato što je nepotrebno izlagati dete riziku da dobije neku od pomenutih bolesti PRE nego što se vakciniše. Činjenica je da su te tri bolesti danas retke, ali «mini» epidemija malih boginja od pre par godina nas je podsetila da je vakcinacija zaista neophodna.

    * Jel' mnogo boli?

Boli malo, baš kao i druge vakcine. Kada iskusna ruka, uz nežan pristup, obavi ovu vakcinaciju - dete skoro i da ne oseti ubod. Zato nema bojazni da će «navući traumu» od ove vakcine (kako se to ponekad misli).

    * Ima li neželjenih efekata?

Svaki lek, pa i vakcina - ima željene, ali i neželjene efekte. Tako i MMR vakcina može da dovede do dve grupe neželjenih efekata:

Prvi su «standardni» - otok i crvenilo na mestu davanja vakcine, kao i blaga temperatura prvih dan-dva od davanja.

Drugi efekti su «kasni». Nastupaju nedelju-dve posle vakcinacije, a ispoljavaju se kao blagi znaci bolesti protiv koje je dete vakcinisano. Tako može da se javi povišena temperatura, otok kapaka, crvenilo kože, ponekad i uvećanje limfnih čvorića na vratu. To traje par dana (nekad i duže), a ponekad se zaboravi na vakcinaciju, pa se stanje deteta proglasi za neku «novu» infekciju (i nepotrebno se leči). Međutim, ovi efekti su prolazni, pa uz malo strpljenja i lekova za obaranje temperature sve lepo prođe.

Zato je dobro da dete dobije MMR vakcinu u vreme kada roditelji ne planiraju putovanje (u nekoliko narednih nedelja), kako se ovi kasni neželjeni efekti ne bi desili na putu.

    * Da li je potrebna revakcina?

Revakcinacija je osvežavanje imuniteta i produženje zaštitnih efekata vakcinacije. Zato ogromna većina protokola za ovu vakcinu predviđa revakcinaciju. Vreme revakcinacije se razlikuje od zemlje do zemlje, ali zavisi i od vremena prve vakcine. Trebalo bi da dete pred polazak u školu dobije revakcinu.

Revakcina je naročito važna za devojčice, koje će jednog dana biti mame, ali to ne znači da dečaci treba da se «provuku».

    * Može li da se kombinuje sa nekom drugom vakcinom?

Do nedavno je vladalo mišljenje kako ova vakcine ne sme da se kombinuje sa drugim vakcinama, jer već ima tri «podvakcine» u sebi. Od pre par godina, u SAD je vakcina protiv varičele dodata MMR vakcini, tako da se «rodila» MMRV vakcina. To znači da dete pored morbila, zaušaka i rubeole, dobija zaštitu i od varičele (ovčijih boginja). Na taj način se smanjuje broj «bockanja» dece, a prvi rezultati vakcinacije novom četvorovalentnom vakcinom su ohrabrujući.

    * Ima li ova vakcina veze sa autizmom?

To je jedna velika zabluda koju je, nažalost, «kreirala» grupa britanskih lekara. Oni su povezali MMR vakcinu sa pojavom autizma kod dece. Međutim, veoma brzo su počele da se sprovode opsežna medicinska istraživanja, koja su obuhvatila ogroman broj dece u različitim zemljama sveta. U pitanju su studije koje NISU finansirali proizvođači vakcina, već su objektivne i nezavisne.

Kada su se sumirali rezultati svih istraživanja, došlo se do nesumnjivog i jasnog zaključka: MMR vakcina nije uzrok autizma kod dece! To je sada postalo potpuno jasno. A pomenuti lekari, koji su uneli pometnju među roditelje, ali i stručnu javnost, suočavaju se sa ozbiljnim preispitivanjem i mogućim disciplinskim merama.


Dragi moji roditelji osim osnovnih vakcina u tekstu je pomenuta vaksina protiv gripe. Znajuci kakva je afera prosle godine bila u nasoj zemlji, nisam postavila tekst kako bih nekoga nagovarala. Svako sa svojim detetom postupa po svojoj savesti. Samo sam stavila tekst da bi mi koji ne znamo, ili do sada nismo hteli da znamo, procitali i saznali kakva je to zapravo vakcina i kako se daje. Naravno.....svako od nas ima legitimno pravo da odlucuje da li ce njegovo dete primiti tu vakcinu ili ne 


Vakcine za i protiv



Vakcine - za i protiv Često smo svedoci različitih mišljenja o vakcinaciji. Iako je ogromna većina lekara i roditelja ZA, čini se da je protivnika sve više. U svakom slučaju, to je uvek aktuelna tema i aktuelno pitanje.

Uzroke zbog kojih dolazi do ove podele među roditeljima i u široj javnosti, možemo da podelimo u dve grupe:

Na prvom mestu je loša edukacija - nepoznavanje osnovnih principa vakcinacije i vakcina, kao i njihovih korisnih efekata, uz potenciranje često izmišljenih nuspojava. Tu su i brojne zablude, uključujući i neutemeljenu sigurnost da je većina bolesti već iskorenjena, pa decu ne treba vakcinisati. Plod oskudne edukacije je i vrlo opasna zabluda da dete samo treba da stekne otpornost protiv bakterija i virusa, a vakcine su tu nepoželjne. Međutim, teško je zaboraviti smrt dece koja su bila nevakcinisana i dobila najtežu fromu laringitisa (zapaljenje grkljana). Tu bolest uzrokuje bakterija protiv koje se daje vakcina skoro dve decenije (reč je o HiB vakcini protiv bakterije H. Influenzae). Otkako je ta vakcina konačno obavezna u Srbiji, nije bilo takvih užasnih ishoda.

Druga grupa uzroka se može pokriti uvek aktuelnom «teorijom zavere» koju su skovale bogate farmaceutske kuće i «bela mafija», u cilju sticanja profita «na račun zdravlja naše dece». Slažem se da je zdrav naučni skepticizam uvek dobrodošao, ali je ova priča veoma blizu paranoje. Da bi jedna vakcina stigla na tržište, mora da prođe nekoliko veoma gustih filtera i ispitivanja, koja ne finansiraju proizvođači vakcina. Radi se o višegodišnjim ispitivanjima, na ogromnom broju ispitanika, koja se izvodi u nekoliko faza, a konačan sud daju objektivne i nezavisne državne institucije, koje imaju izuzetno stroge kriterijume. I kada se vakcina pusti u promet, budno se nadziru efekti vakcinacije, kao i neželjeni efekti. Radi se o izuzetno sofisticiranim naučnim metodama, koje se obrađuju najsavremenijim informacionim tehnologijama, a ljudi koji obrađuju rezultate - nemaju nikakve veze sa medicinom, dok su podaci šifrovani na nekoliko nivoa.

    * Istorijske činjenice

Zahvaljujući vakcinama, brojne zarazne bolesti - koje su doslovno harale zemljom, iskorenjene su. Stariji se sećaju velikih boginja, to je odličan primer. Zahvaljujući vakcini protiv difterije, ove smrtonosne bolesti nema preko šest decenija, a slično je i sa dečjom paralizom. Naravno, nikom ne pada na pamet da ove vakcine ukine - zbog realnog straha od novih epidemija. Mnogo života je sačuvano i u poslednjih tridesetak godina, zahvaljujući vakcinama protiv raznih virusa i bakterija. To nisu «priče», već lako proverljive činjenice.

    * Šta kažu medicinske studije?

Već smo pomenuli značaj istraživačkog rada na polju vakcinacije, naročito u procesu razvoja vakcina, ali i praćenja njihovih efekata. Sada su moderne studije, koje prate neželjene efekte vakcina. Moramo ponoviti da se radi o nezavisnim, multicentričnim istraživanjima (obično se sprovode na više kontinenata istovremeno), koje ne finansiraju proizvođači vakcina, a nadziru ih međunarodne institucije sa ogromnim kredibilitetom. Skoro sve velike studije su pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije.

Jedna od tih studija je potpuno jasno pokazala da MMR vakcina (protiv malih boginja, zaušaka i rubeole) nema nikakve veze sa autizmom! Posle nje, obavljeno je još par istraživanja (od strane drugih stručnjaka), sa potpuno istim zaključkom. Zato je potpuno razumljiv stručni autoritet ovih i sličnih medicinskih, naučnih istraživanja, pa se na njih oslanjamo kada govorimo o potrebi za vakcinacijama.

    * Kako to ide u razvijenim zemljama?

U bogatim zemljama se mnogo vodi računa o zdravlju stanovništva, a naročito dece. Sa jedne strane, to je prirodna, humana briga, ali ne treba zaboraviti ni ekonomski aspekt. Medicina je skupa, naročito je skupo lečenje. Zato su ekonomski eksperti odavno izračunali da je jeftinije sprečiti nego lečiti. Kako je to u skladu sa osnovnim principima medicinske nauke, konsenzus je brzo i lako uspostavljen. Zato je vakcinacija izuzetno važna, a u razvoj novih i usavršavanje starih vakcina se ulažu ogromne pare. To je daleko jeftinije od borbe sa epidemijama zaraznih bolesti. Tako su svi «dobri» - država je zadovoljna što ne mora da troši pare na lečenje bolesti koje se mogu sprečiti, farmaceutske kompanije imaju svoj interes da naprave i prodaju što bolje vakcine - koje imaju minimalne neželjene efekte, a deca dobijaju najsavremeniju zaštitu od zaraznih bolesti.

    * Da li je uvek baš sve ovako lepo?

Naravno da uvek ima izuzetaka. I u medicinski razvijenim (to znači veoma bogatim) zemljama postoji otpor prema vakcinama. Pre par meseci sam saznao za manju epidemiju malih boginja u jednom delu Švajcarske. Ne bih verovao da informacija nije dobijena direktno od učesnika epidemije! Kako je to moguće? Lako. Roditelji su došli do «saznanja» da je u bogatoj i čistoj Švajcarskoj nemoguće dobiti male boginje. Čim je broj nevakcinisanih dostigao «kritičnu masu», zbila se epidemija. To je bila «mini epidemija» o kojoj se nije mnogo pisalo... ali, desila se. Slično je bilo i kod nas pre par godina. Eto sličnosti između Švajcarske i Srbije.

    * Obavezne i neobavezne vakcine

Svaka država ima svoj vakcinalni «kalendar» sa obaveznim, zakonom propisanim vakcinama. Nećemo ih sada nabrajati, ali valja znati da dva faktora opredeljuju jednu zemlju po pitanju izbora obaveznih vakcina. Prvi je, svakako, značaj i korisnost vakcina u prevenciji zaraznih bolesti, a drugi je cena. Zato se neke veoma korisne, ali skupe vakcine ne nalaze na spisku obaveznih, naročito u tranzicionim zemljama. Na primer, kod nas nije obavezna Prevnar vakcina, protiv užasno opasnih sojeva pneumokoka - bakterije koja može da napadne pluća i mozak, ali i da izazove sepsu, naročito kod beba u prvih par godina života. Slično je i sa vakcinom protiv varičele. Obe su izuzetno efikasne, ali i veoma skupe. Ipak, roditeljima bi trebalo omogućiti da legalnim putem plate i dobiju ove vakcine, dok Fond zdravstvenog osiguranja ne ojača da ih uključi u kalendar obavezne imunizacije.

Mora se priznati da naša država i resorno ministarstvo pokušava da unapredi vakcinacije i da je već mnogo urađeno, ali su potrebni i dodatni napori, pre svega na polju edukacije. Ima mnogo relativno novih vakcina, zato je potrebno koordinisati rad na njihovom uvođenju. To je posao Ministarstva zdravlja i nadležnih institucija.

    * Koliki je rizik od neželjenih efekata?

Zahvaljujući ogromnom farmakotehnološkom napretku, vakcine su sve bolje i čistije, pa su i neželjeni efekti veoma retki i blagi. Ozbiljni efekti vakcinacije su zaista izuzetno retki, ali se ipak dešavaju. Zato je važno svakom roditelju detaljno objasniti šta se može desiti. Jer, kada se dese, neželjeni efekti moraju da se evidentiraju i isprate. Svako dete je «priča za sebe», i to mora da se poštuje, čak i ako je verovatnoća nastanka neke komplikacije izuzetno mala. Kada se pogleda odnos koristi od vakcinacije i neželjenih efekata, zaključak je jasan - vakcine su apsolutno neophodne.

    * Kada početi vakcinaciju? Strogi rokovi...?

E, ovde ima dosta problema! Sa jedne strane se nalazi opravdani interes da se sva deca vakcinišu, pa su rokovi vakcinacija i vrsta vakcina precizno utvrđeni. Sa druge strane su ponekad sumnjičavi roditelji, koji bi «malo da sačekaju, ipak je dete još malo». Ruku na srce, nije presudno da li će kod bebe početi vakcinacija sa dva ili tri meseca, ali se početi mora! Striktni rokovi su tu pre svega da bi se vakcinacija kompletirala u predviđenom roku. Ako bi u Srbiji ostavili mogućnost da roditelji odaberu po principu «može i sad, a može i malo kasnije», onda bi mnoge bebe počele da se vakcinišu negde oko prvog rođendana, kad ojačaju. To je, naravno, pogrešno. Zato i postoji kalendar vakcinacije. U svakom slučaju, važna je komunikacija sa izabranim pedijatrom - koji će, imajući u vidu posebnost svakog deteta, sačiniti pravi plan vakcinacija, držeći se zakonskih i medicinskih pravila.

Moramo podvući da se revakcine daju u predviđenim rokovima. I tu ima prostora za mala pomeranja, naročito ako su deca bolesna u vreme predviđene revakcine. Uvek je bolje malo odložiti vakcinaciju nego vakcinisati bolesno dete. Naravno, to će proceniti pedijatar koji prati mališana.

    * Kakva je budućnost vakcina?

Ako se pogleda razvoj vakcina u poslednjih pet decenija, potpuno je jasno da je došlo do pozitivnog vakcinalnog buma! Dalji pravci su jasni: usavršavanje starih i pronalaženje novih vakcina. Nažalost, brojni su virusi i bakterije protiv kojih još nema vakcina, a odnose mnogo života. Problem je što se mnogi mikronapadači adaptiraju i «preoblače odela», pa ih nije lako vakcinama potisnuti.

Kod nas je važno stalno upoznavati i učiti roditelje o vakcinama i koristi koje one donose. Čini se da smo mi, pedijatri, malo zatajili u priči sa roditeljima. Često je to uzrokovano objektivnim nedostatkom vremena, ali ponekad i uverenjem da se neke stvari sigurno znaju. Brojne dileme i sumnjičavost prema vakcinama je jasan pokazatelj značaja edukacije. Otud su i ovi redovi našli mesto u našem i vašem časopisu. Nadamo se da smo bar malo uspeli da vam približimo veliko ZA vakcine.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Moj pedijatar.rs

Laboratorija


Perianalni bris

Pri upisu deteta u kolektiv, mnogi roditelji se prvi put susreću sa oblikom mikrobiološkog - parazitološkog ispitivanja, koje se zove «perianalni bris». Ova specifična metoda se, donekle, razlikuje od ostalih «briseva» - po načinu uzimanja, a još više po tome šta se njime dokazuje.

Pri samom pominjanju crevnih parazita («glista»), kod mnogih ljudi se stvara osećaj nelagode. Iako u najvećem broju slučajeva medicinski problemi koje izazivaju paraziti nisu veliki, oni su odvajkada bili sinonim za nedovoljnu higijenu. Sama sumnja da dete «ima gliste», često roditelje dovodi do očaja. Da li baš uvek mora da bude tako?

U mnoštvu crevnih parazita koji mogu da nasele digestivni sistem deteta i odraslih, svakako postoje i oni koji izazivaju ozbiljnije, pa čak i hronične zdravstvene probleme. Načini prenošenja i ulazna vrata parazita u organizam, simptomi koje izazivaju, kao i načini lečenja su vrlo različiti. Imajući to u vidu, posebno ćemo pomenuti parazita koji ne izaziva značajne zdravstvene probleme, ali koji ima najveći praktični značaj, budući da je učestalost javljanja kod dece višestruko veća nego kod svih ostalih zajedno. To je Enterobius vermicularis.

Da bi se dete «inficiralo» ovom vrstom parazita, nisu potrebni posebni uslovi, kao ni kontakt sa životinjama. Dovoljno je igranje na otvorenom prostoru ili zaprljanim predmetima i, naravno, prljave ruke koje se prinose ustima. Tako uvek počinje priča o ovim dosadnim životinjicama.

Crvići brzo naseljavaju tanko i debelo crevo domaćina, najčešće deteta koje ne pere redovno ruke. Crvići su mali i bledi, muški primerci su veličine oko tri do pet milimetara, a ženski oko osam do 13 milimetara - oni su i pokretljiviji, a njihovo prisustvo je nekada moguće otkriti i u stolici, golim okom. Odlika životnog ciklusa ove napasti je polaganje jaja van creva, a kao idealnu regiju pokretljiva ženka bira kožu oko analnog otvora. Polaganje jaja se vrši obično noću, što dovodi do osnovnog, najvažnijeg, a najčešće i jedinog simptoma bolesti, bolje reći prisustva ovog parazita - dete se intenzivno češe oko čmara. Ako sam čin češanja i svrab, na koji se dete nekada žali, a nekada ne - promakne roditeljima, obično su tragovi češanja prilično ubedljivi i uočljivi.

Dakle, ako se vaše predškolsko ili školsko dete (najčešći uzrast) žali na «svrab u guzi», ili primetite da je analna regija deteta raščešana, prvo pomislite na ovog parazita. Drugi simptomi su značajno ređi. Prisustvo ovih parazita može da izazove bolove u trbuhu, nekada jake i česte, pa čak (što je, ipak, vrlo retko) i do problema sa prohodnošću apendiksa («slepog creva»).

Infekcija Enterobius-om uglavnom ima higijensko-epidemiološki značaj. S obzirom na opisan životni ciklus samog parazita, infekcija se relativno lako širi na ostale ukućane (rukama, posteljinom, predmetima), ili na drugu decu u kolektivu (na isti način). E, tu pomaže perianalni bris. To je osnovno dijagnostičko sredstvo kojim se Enterobius dokazuje. Ova vrsta brisa se uzima pri upisu dece u kolektiv, pri redovnim bakteriološkim kontrolama u kolektivima, kao i uvek kada postoji sumnja na prisustvo ovih parazita.

Sama tehnika uzimanja materijala se razlikuje u odnosu na druge briseve, na primer ždrela ili nosa, i podrazumeva uzimanje otiska analne regije na lepljivu traku, nakon čega se posmatranjem pod mikroskopom dokazuje prisustvo jaja ili (ređe) odraslih jedinki ovog crvića. U slučaju pozitivnog brisa, savetuje se da dete ne ide u kolektiv do okončanja medicinskog tretmana.

Kako se Enterobius leči?
Lečenje je prilično jednostavno, ali ima pravila:
● Lekove (Mebendazol - Vermox ili Albendazol) uzimaju svi članovi porodice. Uzimaju se dve pojedinačne doze leka: po jedna tableta (ili sirup) u intervalu od sedam dana, što diktira životni ciklus parazita. Tek nakon druge doze, dakle bar sedam dana nakon prve, bris može da se ponovi. Mnogi iz preventivnih razloga savetuju još jednu dozu, mesec dana od prve.
● Uvek se insistira na maksimalnoj higijeni u svim kolektivima gde je dete - nosilac boravilo (kod kuće ili u kolektivu), što podrazumeva detaljne higijenske mere vezane za posteljinu, ležajeve i predmete koje dete koristi.
● Striktno pranje ruku sprečava još jednu neprijatnost - mogućnost da osoba samu sebe ponovo zarazi unošenjem jaja sopstvenim rukama (takozvana autoinfekcija).

Dakle, kod svake sumnje da se kod deteta radi o ovoj vrsti infekcije, relativno jednostavnim metodama dijagnostike i lečenja - problem se trajno rešava, a dete i roditelji lišavaju neprijatnosti.



Šta pokazuje krvna slika


Krvna slika je ubedljivo najčešće korišćena laboratorijska analiza u pedijatriji, ali i u ostalim oblastima medicine. Ona daje dragocene podatke lekaru o trenutnom zdravstvenom stanju deteta, ali je izvor informacija o eventualnim infekcijama, ili drugim bolestima koje se mogu "naslutiti" kroz poremećaje u krvnoj slici. Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Ovo je potpuno pogrešno - krvna slika je puna informacija koje su od ogromnog značaja za dete, ali su i velika pomoć lekaru koji je morao mnogo da nauči da bi pravilno tumačio nalaz krvne slike.
Zato je vaš pedijatar protiv varijante "sam svoj majstor" u čitanju krvne slike, a naročito je opasno upoređivati vrednosti ove analize kod dece sa normalnim vrednostima (koje po pravilu važe za odrasle, a značajno se razlikuju u odnosu na vrednosti kod dece). Čak i kada imate normalne vrednosti za decu ne gledajte ih mnogo, jer aktuelna bolest deteta (na primer virusne infekcije) može poremetiti normalne vrednosti, a da to ne samo da nije opasno već je i normalno za dete u datoj situaciji.

Zato je NEOPHODNA komunikacija sa pedijatrom i sva pitanja koja imate treba postaviti doktoru koji analizira krvnu sliku.

*Kada se preporučuje da se vadi krvna slika mališanu?

Krvna slika se kod dece uglavnom radi iz dve grupe razloga:

-Prvo, kada se prati rast i razvoj beba, veoma je bitna procena efikasnosti kostne srži (koja je prava fabrika krvnih ćelija) u stvaranju krvnih elemenata. Tako se između četvrtog i šestog meseca života bebi radi krvna slika da se proceni ima li anemije (malokrvnosti) ili ne. U tom periodu života se normalno očekuje nešto "slabija krvna slika" - nivo hemoglobina se smanjuje zbog postepenog praženjenja rezervi gvožđa u bebinoj jetri. Kada lekar vidi krvnu sliku, tačno zna da li je dete "normalno" (fiziološki) anemično ili je stepen anemije takav da je potrebna terapija preparatima gvožđa.
I dalje tokom rasta i razvoja postoje termini kada se sistematski uzima krvna slika, a to naravno određuje pedijatar.

-Druga grupa razloga (indikacija) za uzimanje krvne slike kod dece su bolesti ili sumnje na oboljenja, gde nam krvna slika pomaže u uspostavljnju dijagnoze. Naravno, ona se ne uzima detetu uvek, već samo kada lekar proceni da mu je ona od koristi na putu do pronalaženju uzroka bolesti.

*Kako kroz nalaz može da se prepozna da li je reč o virusu ili bakteriji?
Krvna slika je korisno pomoćno sredstvo u razlikovanju virusnih od bakterijskih infekacija, ali NIJE siguran i jedini pokazatelj. Samo u kombinaciji sa pregledom može sa pravilno tumačiti i nalaz krvne slike. To naravno ISKLJUČIVO radi pedijatar, NIKAKO mame i tate koji to ne znaju (ne važi za roditelje pedijatre).
Tipično kod virusnih infekcija leukociti (bela krvna zrnca) nisu povećani (ili im je broj i smanjen), a dominiraju limfociti u leukocitarnoj formuli. Kod bakterijskih infekcija su obično leukociti visoki, a preovlađuju granulociti u formuli. Izuzetaka ima, tako da najteže bakterijske infekcije (sepse) mogu ići sa malim brojem leukocita, a neki virusi mogu dati veliki broj belih krvnih zrnaca.

*Kako roditelji mogu da prate određene vrednosti tj. da li treba da se zabrinu ako dete "vuče" ka donjoj ili gornjoj granici?

Ovo roditelji NE TREBA da rade (osim ako nisu pedijatri). Zašto se zamarati nepotrebnim strahovanjim i sumnjama kada postoji pedijatar koji je apsolutno kompetentan da to stručno odradi. Prebacite brigu na doktora, koji će vam sve lepo objasniti i tu je kraj.
Evo jednog primera zašto to ne valja roditelji sami da rade. Kod virusnih infekcija koje idu sa visokom telesnom temperaturom se u krvnoj slici (pored ostalih promena) dešava očekivani pad hemoglobina (nizak hemoglobin je glavni pokazatelj anemije). Nekada je i do dvadeset procenata vrednost niža od realne - dakle radi se o prolaznom padu vrednosti hemoglobina, a to NIJE anemija. Tada se roditelji isprepadaju "samo nam je trebala i anemija pored bede koja nas je snašla", a to jednostavno nije tako.
Ovakvih primera je mnogo, zato ne razbijajte glavu nepotrebnim strepnjama već se javite doktoru!

*Da li je opravdano ako roditelj samoinicijativno radi detetu krvnu sliku "za svaki slučaj"? Koliko često se toleriše?

Kao sve analize koje se koriste u proceni zdravlja deteta, ili kao pomoćno sretstvo za postavljanje dijagnoze, i krvnu sliku traži isključivo lekar! NIKADA to ne radite na svoju ruku.
Radi se o BOLNOJ analizi pa je grehota da se deca bodu, ako to nije potrebno. Sa druge strane, ako nestručno tražite krvnu sliku može se desiti da izostavite neki važan parametar. Tako se neretko desi da se dete mora ponovo ubosti kako bi se željena analiza kompletirala.

*Šta može da "pokvari" krvnu sliku, iako je dete zdravo?

Zdravo dete ima normalnu krvnu sliku!
Nestručno uzimanje, loš aparat ili loši reagensi mogu dati lažne vrednosti krvne slike, ali se to zaista retko dešava. Tada se obično jasno vidi razlika u pregledu i donetoj krvnoj slici, pa pedijatar zatraži "ekspertizu" krvne slike u nekoj od specijalizovanih dečjih bolnica. Pre nekoliko godina se ovo relativno često dešavalo, ali se nadamo da su ta vremena definitivno iza nas.

*Kada treba uz krvnu sliku uraditi i leukocitnu formulu, kada kompletnu biohemiju i šta one pokazuju?

Sa osavremenjivanjem aparata za krvnu sliku postalo je jednostavno uraditi leukocitarnu formulu uz krvnu sliku. Nekada je bilo potrebno dosta vremena da se napravi leukocitarna formula, pa je i cena bila prilično viša. Sada se to radi brzo i jeftino tako da kada se dete bocka valja uraditi uz ostale parametre krvne slike i leukocitarnu formulu.

Leukocitarna formula pokazuje odnos među različitim podvrstama belih krvnih zrnaca. Tako se lekar može orijentisati u pogledu razlikovanja različitih infekcija, ali se mogu naslutiti i neke retke, ali potencijalno opasne hematološke bolesti. Roditelji jednostavno ne treba da se bave detaljima leukocitarne formule, jer se radi o složenoj grupi poremećaja koje ipak treba prepustiti pedijatru.

Biohemijske analize lekar traži kada želi da se upozna sa funkcijom organa ili organskih sistema deteta, a kada postoji sumnja na određenu bolest, ili kada želi da se proceni zdravstveno stanje deteta. Ove analize se kod nas, u ogromnoj većini slučajeva, uzimaju iz venske krvi - potrebno je "ubosti" venu i uzeti odgovarajuću količinu krvi. Naravno, postoje savremeni (ali i skupi) aparati koji skoro sve analize mogu "očitati" iz kapi krvi uzete iz prsta deteta.
Biohemisjke anlize se ne rade rutinski, dakle potreban je jasna i opravdan razlog. Ovih analiza je zaista mnogo (da se čovek prepadne kada vidi one liste) pa je lekar taj koji će odrediti šta iz te šume nalaza treba da se uradi. Zato mame i tate NIKAD ovo ne treba da rade na svoju ruku!

Tipično je da kod virusnih infekcija dominiraju limfociti u leukocitarnoj formuli, a kod bakterijskih infekcija su obično leukociti visoki, mada ima i izuzetaka.


Kao sve analize koje se koriste u proceni zdravlja deteta, ili kao pomoćno sretstvo za postavljanje dijagnoze, i krvnu sliku traži isključivo lekar!


*Kada se i kako uzima krv maloj bebi?
Redovno, bebama se uzima krv između četvrtog i šestog meseca života u cilju otkrivanja eventualne anemije koja bi tražila terapiju. Ako pedijatar proceni, krvna slika se može uzeti i ranije, a to se gotovo uvek radi kod beba čije su mame bile anemične u poslednjem trimestru trudnoće.
Ako beba ima neki problem - visoku telesnu temperaturu, neko krvarenje i druge bolesti ili postoji sumnja na neko oboljenje, lekar krvnu sliku traži po potrebi.
Bebama se krv za krvnu sliku uzima iz prstića, ređe iz petice (kada se radi o izuzetno malim bebama). Ako se, na primer, radi o žutici ili nekim drugim ozbiljnijim bolestima, bebama se uzima krv iz vene za detaljnije analize. Tada naprosto nije dovoljna sama krvna slika da bi se procenilo stanje bebe. To OBAVEZNO treba da rade iskusne sestre koje znaju da "ubodu venu" kod male dece, što nekada ume da bude veoma teško, naročito kada su deca bolesna!



Zablude o brisu


Svakom detetu treba uraditi bris grla čim se malo zacrveni, pa i kada nema povišenu temperaturu. Bris treba uraditi onda kada za to ima potrebe, a ovo definitivno NIJE ta situacija.

 

 

Ako je dete dobro raspoloženo, lepo jede i nema povišenu temperaturu - nema potrebe da se radi bris grla! Blago crveno grlo je kod dece veoma čest problemčić, jer se veliki broj virusa lako «uvali» u njega i «napravi» blago zapaljenje. E, virusi se ne otkrivaju u rutinskim brisevima, već bakterije.

Bakterije koje «traže» terapiju, uvek izazivaju značajne tegobe kod dece: povišenu temperaturu, gušobolju, loše stanje deteta i drastičan pad apetita. To su prave indikacije za bris grla!

    * Bris je neophodan uvek kada se dete požali na bol u grlu.

Nije baš tako!

Kao i kod blagog crvenila grla, ni bol u grlu - sam za sebe, nije razlog za bris. Prolazna gušobolja bez pratećih (važnih) tegoba (povišene temperature pre svega), česta je kod dece, a prolazi posle par dana, jer su opet virusi glavni krivci.

Naravno da svaka gušobolja praćena visokom temperaturom JESTE razlog za pregled, ali i za bris grla. I tada je moguće da je u pitanju virusna infekcija, ali to mora da se proveri brisom grla, jer je moguće da se radi o početku gnojne angine.

    * Bris nosa uvek treba da se radi uz bris grla, to mora zajedno..

Ne mora i ne treba da «ide zajedno»!

Bris nosa se zaista retko radi, a razlog je jednostavan - ogromna većina bakterija, i kada se nađe u nosu, NE zahteva terapiju!

Zato se bris nosa uglavnom radi iz takozvanih epidemioloških razloga: kod osoblja koje radi sa novorođenim bebama, ili transplantiranih pacijenata, ili kod onih koji učestvuju u pripremi obroka za decu.

    * Moraksela u nosu je opasna, treba je što pre «srediti» antibiotikom.

Evo primera za malopređašnju zabludu!

Moraxela je jedna od bakterija koja može da živi u nosu i da ne pravi bilo kakve smetnje detetu. Zato Moraksela u nosu nije bauk! Ona može da uzrokuje prave tegobe kod deteta - upalu uha, bronhitis, druge infekcije.... ali tada dete ima veoma jasne tegobe, koje NEMAJU nikakve veze sa morakselom u nosu! Naravno, u tom slučaju se daje antibiotik, ali NE ZBOG bakterija u nosu, već zbog oboljenja koje treba lečiti.

    * Pre brisa, dete ne sme da pije i jede najmanje tri sata..

Ovo je veoma česta zabluda!

Bris grla se radi da bi se otkrile patogene bakterije - one koje izazivaju bolest koja se zove zapaljenje grla (tonzilitis ili tonzilofaringitis). Kada se radi o tim bakterijama (na primer, streptokoke), koje stvarno izazivaju oboljenje - deca imaju i druge, već opisane tegobe (gušobolja, povišena temperatura, loše opšte stanje). Te bakterije NE MOGU da se «speru» običnom vodom ili uobičajenim obrokom. Naravno, dete ne treba da jede i pije 30-ak minuta pre uzimanja brisa, ali je još važnije da izbegava lokalne antiseptike (tablete koje se sisaju kod gušobolje), kao i ispiranje grla preparatima koji smanjuju broj bakterija u grlu.

Te, inače korisne preparate, uopšte ne treba koristiti pre nego što se uzme planirani bris grla. Naravno, ako bris nije u planu, mogu da se bezbedno koriste.

    * Sve bakterije koje se nađu u brisu treba lečiti antibioticima..

Totalna zabluda koja i dalje dovodi do nepotrebnog korišćenja antibiotika!

«Ne leči se nalaz brisa, već se leči dete», medicinsko je pravilo koje se često zaboravlja! Bris grla tumači lekar, i to isključivo u sklopu kliničke slike - dakle, tegoba koje dete ima, kao i pregleda deteta! Zato je krajnje opasno raditi briseve na svoju ruku i odmah «uključivati» antibiotike koji su dati u antibiogramu uz bris. To NIJE posao roditelja, već pedijatra.

Retke su bakterije koje mogu da izazovu opasne «mini epidemije» (na primer bakterijskog meningitisa) u kolektivima. U tom slučaju se rade brisevi i zdravoj deci, pa ako se bakterija nađe - onda se daje preventivna (profilaktička) terapija. To se, srećom, retko dešava, a tada se epidemiolozi i pedijatri bave tim problemom. Nove, sve kvalitetnije vakcine, polako istrebljuju ove bolesti.

    * Nema veze što je prisutno samo deset odsto streptokoka grupe A.. To odmah treba «tući» antibiotikom, iako je dete bez tegoba..

Evo primera iz prethodne zablude!

Ovo se ne leči, a nema ni potrebe da se ponavlja bris (naravno, kada je dete bez tegoba). Streptokoke normalno žive na koži i sluzokoži kod dece, tako da se NE LEČE ukoliko ne prave probleme.

    * Detetu se skoro uvek nađe malo streptokoka u grlu. Iako nema nikakvih smetnji, treba vaditi krajnike - da ne postanu žarište infekcije, a bakterije ne udare na srce ili bubrege..

Nije tačno!

Deci se ne vade krajnici ako nemaju dugotrajne smetnje, odnosno hronično zapaljenje krajnika. Samo dugotrajno zapaljenje i česte akutne upale (angine), koje su praćene «pozitivnim» brisevima, jesu razlog za operaciju. Ovu važnu odluku donosi specijalista za uho grlo i nos, u saradnji sa pedijatrom koji prati dete.

Ovde se krije još jedna važna neistina - površinske streptokoke (to su one koje se nađu u brisu, a ne uzrokuju oboljenje) NE IZAZIVAJU komplikacije na srcu i bubrezima (koje su, inače, veoma retke i dešavaju se samo kod dece koja imaju predispoziciju - sklonost ka tim bolestima).

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar


casopis:moj pedijatar