stara tema

Dinar ojačao prema evru

BEOGRAD - Dinar je danas ojačao prema evru za 1,3 odsto, tako da je srednji kurs 102,1779 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS (www.nbs.rs), jedan evro košta 1,28 dinara manje nego juče, kada je kurs bio 103,4575 dinara za evro.

 

Centralna banka je ove godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala 50 miliona evra, ali i kupila 45 miliona evra da bi ublažile prekomerne dnevne oscilacije kursa.

 

U ovoj godini domaća valuta je prema evru bila najslabija 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za evro, a najjača 23. maja, kada je evro vredeo 96,7007 dinara.

 

Dinar je bio najslabiji 4. novembra 2010. godine, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro.

Izvor: Blic

U regionu stranci najviše ulagali u Srbiju


Srbijа je u prošloj godini sа 1,3 milijаrdi strаnih ulаgаnjа bilа lider u regionu, аli je tаj iznos dаleko mаnji od 2006. godine, kаdа su strаnci uložili 4,2 milijаrde dolаrа, nаvodi se u poslednjem izveštаju Konferencije zа trgovinu i rаzvoj UN (UNKTAD).

Nа drugom mjestu bilа je Slovenijа sа 834 milionа dolаrа, а nа trećem Hrvаtskа sа 583 milionа dolаrа.

 

Skopski “Utrinski vesnik” prenosi dа su inostrаne investicije u prošloj godini smаnjene u Srbiji, Bugаrskoj i Hrvаtskoj, koje su prie svetske krize imаle veomа visok nivo strаnih ulаgаnjа.
 

BiH je nа poslednjem, а Mаkedonijа nа pretposlednjem mestu nа Bаlkаnu po direktnim inostrаnim investicijаmа u prošloj godini.

Izvor: Blic

Povećava se dnevni limit za slanje novca u inostranstvo


BEOGRAD - Dnevni limit za slanje novca putem "Vestern junion" brzog transfera novca iz Pošte Srbije, biće povećan od 1. avgusta, do maksimalnog iznosa od 200.000 dinara, najavljeno je danas iz PTT-a Srbija.

Napominje se da ta usluga može biti od velike koristi, posebno u letnjem periodu tokom godišnjih odmora i brojnih putovanja naših građana u inostranstvo.

Izvor: Blic

Šećer iz Robnih rezervi u prodavnicama sledeće nedelje


BEOGRAD - Šećer iz Republičkih robnih rezervi, po maksimalnoj ceni od 103 dinara za kilogram, trebalo bi da se nađe u trgovinama širom Srbije početkom naredne sedmice, saopštilo je danas Ministrastvo poljoprivrede.

Kako je rečeno agenciji Beta, danas se očekuje potpisivanje prvih ugovora sa zainteresovanim trgovinskim preduzećima, a prve količine šećera iz Robnih rezervi bi u prodavnicama mogle da se nađu od utorka sledeće sedmice.

 

Vlada Srbije odobrila je juče Robnim rezervama interventan plasman do 6.000 tona šećera u naredna dva meseca po maloprodajnoj ceni koja ne sme biti veća od 103 dinara za kilogram, kako bi stabilizovala tržište.

 

Robne rezerve će u avgustu i septembru prodavati maksimalno po 3.000 tona šećera, a trgovinske kuće koje žele šećer iz Robnih rezervi biće u obavezi ga prodaju po jedinstvenoj maloprodajnoj ceni do 103 dinara za kilogram, u šta je uključena trgovinska marža, zavisni troškovi i porez na dodatu vrednost od osam odsto, saznaje agencija u Vladi Srbije.

 

Šećer će trgovcima Robne rezerve prodavati po ceni od 87,50 dinara po kilogramu, uz rok plaćanja do 30 dana od dana preuzimanja. Robne rezerve će šećer prodavati trgovinskim firmama koje nemaju finansijska dugovanja, nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Robnim rezervama i koje su likvidne.

 

Tržište šećera u Srbiji u poslednjih nekoliko nedelja bilo je nestabilno, jer su šećerane cenu korigovale nekoliko puta. U pojedinim trgovinama kupci nisu mogli da kupe šećer iako se prodavao po ceni od 107 do 120 dinara za kilogram, a pre toga je prodavan po ceni od 98 do 102 dinara za kilogram.

 

Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine u Srbiji je prozvedeno pola miliona tona, a izvezeno 252.000 tona šećera. Godišnje potrebe Srbije su 150.000 tona, a po stanovniku se troši 11,8 kilograma šećera.

Izvor: Blic

Novi ruski vozovi stižu u Srbiju

Svim delovima Srbije će ravnomerno biti raspoređeno 12 novih dizel motornih vozova koje će ruska kompanija "Metrovagonmaš" isporučivati srpskim železnicama od septembra ove do kraja 2012. godine, rečeno je Tanjugu u Železnicama Srbije.

To je prva nabavka novih vozova za putnički saobraćaj u poslednje tri decenije, a s obzirom da će vozovi biti dobijeni po veoma povoljnim uslovima od "Metrovagonmaša", pokrenuta je inicijativa da se od te kompanije kupi još 30-tak takvih vozova sa 100 miliona dolara iz sredstava ruskog kredita od 800 miliona dolara.


- Opštine se veoma interesuju da li će dobiti te vozove za lokalni i regionalni saobraćaj na neelektrificiranim prugama u Srbiji biti, pa čak vrše i pritisak na Železnice Srbije - izjavio je direktor Medija centra železnice Nenad Stanisavljević.
 

    Vozovi najviše nedostaju na prugama niškog, zaječarskog i kraljevačkog železničkog čvora, kao i u Vojvodini.

Železnice Srbije još nisu, prema Stanisavljeviću, precizno utvrdile raspored gde će tih 12 novih vozova saobraćati i prilikom raspodele uzeće u obzir na kojim prugama su najpotrebniji.


- Plan i raspored tih garnitura još nije napravljen, železnice će uzeti sve činjenice u obziri i nasojaćemo da ih ravnomerno raspodelimo kako bi se što bolje zadovoljile potrebe putnika u Srbiji - rekao je on.
 

Prvi dizel motorni voz iz Rusije, od ukupno 12, biće isporučen srpskim železnicama tokom septembra, a ostalih 11 vozova biće sukcesivno isporučivano do kraja sledeće godine,
 

Stanosavljević je kazao da Železnice Srbije pregovaraju sa ruskim partnerom da deo ruskog kredita, koji je namenjen razvoju železničke infrastrukture, bude iskorišćen za nabavku još takvih vozova za lokalni i regionalni saobraćaj.

Železnice Srbije i ruska kompanija "Metrovagonmaš" potpisali su 2010. ugovore o kupovini 12 novih vozova iz kredita međunarodne železničke banke "Eurofime" od 43 miliona švajcarskih franaka.  Reč je o dvodelnim dizel motornim garnitura sa najsavremenijom opremom, kamerama i drugim uređajima.

Izvor: Blic

Унапређена економска сарадња Србије и Црне Горе

ПОДГОРИЦА – Директор представништва Привредне коморе Србије у Подгорици Радивоје Рашовић оценио је да је та канцеларија за девет месеци рада оправдала циљ и смисао оснивања - унапређење економске сарадње Србије и Црне Горе.

Он је истакао да је свакодневна комуникација са привредницима на отклањању проблема у несметаном функционисању робне размене готово без изузетка дала позитивне резултате.

Рашовић је дневнику Дан казао да проблема још има, али у знатно мањој мери.

Компаративне предности једног и другог тржишта добро су познате, само треба наћи одговарајуће механизме за унапређење, а главне области за сарадњу су туризам, пољопривреда, односно прехрамбена индустрија, енергетика и телекомуникације, навео је он.

Рашовић је указао да је Србија највећи извозник хране у Црну Гору, а њени грађани традиционално најчешћи гости на Црногорском приморју.

Он је навео да, међутим, и даље постоје одређене административне препреке. Када то кажем имам у виду уска грла на граничним прелазима и проблеме до којих не би требало да долази. Људски фактор неретко доприноси да се неопходне, брзе и једноставне процедуре некада непотребно компликују, казао је Рашовић.

Izvor: Politika

Đelić: Restitucija će biti sprovedena na pravičan način


BEOGRAD - Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da će Srbija postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja građana sprovesti tako da bude uspešan i pravičan, što je moguće samo ako je usklađen sa drugim svojinskim pravima i sa realno raspoloživim imovinskim i finansijskim sredstvima Srbije.

Đelić je za okruglim stolom "Restitucija - prilog javnoj raspravi o zakonu" u organizaciji Novinske agencije Tanjug, podsetio da je vladin Odbor za privredu i finansije utvrdio Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i da će on biti na javnoj raspravi do 2. septembra.


Potpredsednik vlade ukazao je da je za vraćanje oduzete imovine predviđeno oko dve milijarde evra plus imovina koja će biti vraćena u naturi, što po gabaritu prevazilazi ono što je urađeno procesom privatizacije od 2001. godine do danas.


Prema njegovim rečima, osnovni princip predviđen Nacrtom zakona jeste ispravljanje istorijske nepravde prema ljudima kojima je imovina oduzeta, odnosno poštovanje prava svojine, zatim tako da se ne čine nove nepravde, kao i da to bude realno sprovodivo, odnosno da postoje realna finansijska sredstva kojima će se u razumnom roku izvršiti obeštećenje.


Đelić je istakao da će u svim slučajevima gde je to moguće, oduzeta imovina biti vraćena u naturi, osim u slučajevima kada bi se time narušavalo stečeno legalno pravo drugih ili ako ta imovina nije neizostavna za funkcionisanje države.


On je ukazao da je, u slučaju da vraćanje u naturi nije moguće, predviđeno obeštećenje u formi obveznica od 2015. godine sa rokom isplate do 20 godina, a, prema njegovim rečima, moguće je da će posle javne rasprave taj rok donekle biti skraćen.


Bivšim vlasnicima imovine pre toga biće isplaćena akontacija od 10 odsto procenjene vrednosti imovine do 10.000 evra po korisniku, a za korisnike socijalne pomoći akontacija će biti do 50 odsto procenjene vrednosti imovine, takođe, do 10.000 evra, dodao je Đelić.


On je napomenuo da je u mnogim zemljama u procesu restitucije bila predviđena maksimalna svota koju je moguće isplatiti korisniku po osnovu obeštećenja, pa je recimo, u Hrvatskoj to bilo pola miliona evra, ali u Srbiji za sada to nije određeno.


Đelić je naveo i da proces realne supstitucije u vraćanju oduzete imovine, odnosno u slučaju da nekome ne može da se vrati oduzeta kuća da mu se vrati neka druga, a ne obveznice, nije dao rezultate u drugim zemljama već je doveo do dugih procesa pravne neizvesnosti i problema.


Govoreći o vraćanju građevinskog zemljišta, on je podsetio na princip nezadiranja u legalno stečena prava i naveo da je u Nacrtu zakona predviđena odredba da investitori koji su ušli u dugoročni zakup zemljišta imaju pravo da ga privedu nameni, ali će Direkcija za restituciju moći da po službenoj dužnosti raskida te ugovore svuda gde se utvrdi da se oni ne poštuju.

Izvor: Blic

Cvetković: Motrimo na krizu u svetu


BEOGRAD - Srbija mora striktno da poštuje fiskalna pravila i da podstiče izvoz kako bi spremno dočekala eventualni dolazak nove krize, ocenjeno je danas na sastanku predstavnika Vlade i monetarnih vlasti.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, koji je sazvao sastanak, istakao je da se sa pažnjom moraju pratiti sva ekonomska kretanja u regionu i Evropi kako bi se adekvatnim merama reagovalo na eventualno prelivanje krize u Srbiju.

 

Sastanku su pristusvovali članovi ekonomskog dela Vlade, predstavnici Narodne banke Srbije i Fiskalnog saveta, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

 

Na sastanku je zaključeno da se usvojena pravila fiskalne politike moraju poštovati kako bi se održala stabilnost na deviznom tržištu i sprečili potencijalni rizici koji bi mogli da utiču na veće oscilacije kursa dinara.

 

Dodaje se da zbog toga fiskalna odgovornost, štednja i smanjenje javne potrošnje moraju da se poštuju i ostvaruju od republičkog preko pokrajinskog do lokalnog nivoa vlasti.

 

Ocenjeno je i da je uz poštovanje fiskalnih pravila neophodno i podsticanje izvozno orijentisane privrede i konkurentnih privrednih grana kao što su prehrambena industrija i poljoprivreda.

 

Ključnu važnost ima, istanknuto je na sastanku, i novi aranžman iz predostrožnosti koji bi Srbija uskoro trebalo da potpiše sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

 

"Taj sporazum bi bio garant makroekonomske stabilnosti ali i pokazatelj da Vlada vodi kredibilnu ekonomsku politiku što predstavlja pozitivan signal za sve potencijalne investitore sa kojima se vode pregovori o ulaganju u Srbiju", navodi se u saopštenju.

 

Na sastanku u Vladi Srbije razmatrano je i pitanje likvidnosti na finansijskom tržištu kao i mogućnost povećanja plasmana uz adekvatne kamatne stope.

 

Vlada Srbije najavila je da će zajedno sa Narodnom bankom Srbije  održati i sastanke sa privrednicima i poslovnim bankama kako bi sagledali njihove predloge i ocenu aktuelne situacije.

Izvor: Blic

Pajtić: Kostreš doneo loš presedan


Novi Sad - Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je danas da je "loš presedan" to što je šef radne grupe za izradu nacrta zakona o javnoj svojini Bojan Kostreš predao tekst premijeru bez znanja ostalih članova radne grupe.

 


Pajtić je agenciji Beta rekao da se nikada od 2000. godine do danas nije dogodilo da Skupština i Vlada Vojvodine ne budu čak ni konsultovane o zakonima koji se neposredno odnosi na funkcionisanje pokrajinskih institucija.

 

 - Zato ne mogu da komentarišem nacrt zakona, jer ga nisam video, niti sam konsultovan oko njegovog sadržaja - rekao je Pajtić.

 

Kostreš je u ponedeljak predao premijeru Mirku Cvetkoviću nacrt zakona, a potpredsednik Vlade Božidar Djelić juče je rekao da bi vladin odbor za privredu i finansije u petak trebalo da utvrdi nacrt i prosledi ga na javnu raspravu koja će trajati 15 dana.

Izvor: Blic