Vlada da omogući jeftine kredite


U uslovima kada Srbiji ponovo preti kriza, u trenutku kada se privreda nije još oporavila ni od prethodne, domaći privrednici traže od Vlade Srbije da u narednom periodu donese mere koje će im zaista pomoći. Ono što privredi treba, kako kažu naši sagovornici, jeste novac kojim će moći da pokrenu ili očuvaju postojeću proizvodnju. Jeftini krediti i razvojna banka za mnoge bi bili spas. Naši sagovornici su saglasni u jednom - da država pre svega mora da smanji javnu potrošnju koja ubija privredu.

Branislav Grujić, direktor PSP Farman holdinga
- Ovo sada je kriza državnih budžeta jer se količina para od poreza i ostalih davanja smanjila, a privreda potpuno istrošila. Da bi država ponovo povećala svoja prihodovanja od privrede, ona mora da stimuliše njen razvoj. To znači da Vlada Srbije mora da nađe način da privredi omogući da na lakši način dođe do para - objašnjava za „Blic“ Grujić.
On objašnjava da država to može da uradi na tri načina: da omogući lakše dobijanje kredita, smanji obavezne devizne rezerve banaka i formira srpsku banku za razvoj.

- Država mora da se pojavi kao partner koji će pomoći malim i srednjim preduzećima da ožive ili unaprede svoj biznis. To je jedino što država i može da uradi - smatra Grujić.


Miroslav Miletić, direktor Bambi Banata
- Već odavno je jasno da promene neizostavno moraju da se dese. Za prehrambenu industriju, kojoj pripadamo i mi, država konačno mora da primeni novi sistemski pristup podsticajima poljoprivredi. Kompanije u ovom sektoru su pretežno izvozno orijentisane, i zato nam je važno da država stvori uslove u kojima bismo mi bili konkurentni na stranim tržištima. Potrebno je da nam se obezbede jeftiniji i dostupniji kredite i da se definišu otkupne cene na vreme, a ne tek pošto proizvođači izađu na ulice.
- Na primer, cena brašna kod nas koju koristimo za, recimo, keks, u novembru 2010. godine skočila je 110 odsto u odnosu na isti period prethodne. I kada imate takva kretanja, recite mi kako biti konkurentan sa tim u izvozu? Mi smo tražili i ukidanje prelevmana na mleko u prahu iz istih razloga, jer ga plaćamo dva evra skuplje od naših konkurenata u izvozu.


Ninko Tešić, direktor Impol-Sevojna
- Situacija nije nimalo ohrabrujuća. Ipak, ono što država može da uradi, i na taj način bar donekle olakša poslovanje privrednicima, jeste da obezbedi stabilnu valutu. Mi već sad imamo problem jer dinar stalno oscilira. Milion evra je pre nekoliko dana bilo 102 miliona dinara, a već posle četiri dana je 104 miliona. Pa gde su meni nestala ta dva miliona?! Kažu da nisu velike oscilacije, statistički možda i nisu, ali za nas jesu - objašnjava direktor „Impol-Sevojna“ Ninko Tešić.


Petrašin Jakovljević, direktor Metalca
- Država mora da smanji javnu potrošnju, i tako smanji zahvatanja iz privrede koja inače preko poreza finansira preobimni javni sektor. Vi ne možete da nabrojite koje sve takse privrednici plaćaju. Recimo, nije normalno da vi za tablu za isticanje firme plaćate taksu od 9.000 do 140.000 dinara, u zavisnosti od lokalne samouprave u kojoj otvarate radnju ili predstavništvo. Ako već taksa ne može da se ukine, onda bi bar cene trebalo ujednačiti - predlaže Jakovljević.

 

Radoslav Veselinović, direktor Galeb grupe
- Vlada bi morala da povede računa o svim izvozno orijentisanim preduzećima i onim koje se bave prerađivačkom industrijom. Pomoć koju bi država mogla da nam da mogla bi da bude neka vrsta subvencije. Na primer, da nam na osnovu izvoznih dokumenata isplati naš deo novca kako bismo mogli da ga uložimo odmah u dalju proizvodnju, a ona bi sačekala isplatu od naših partnera sa uobičajenim rokovima od 60 do 90 dana. Pošto je jasno da država nema para za takvu podršku, onda je neminovno da smanji javnu potrošnju koja najviše opterećuje privredu - objašnjava za „Blic“ Veselinović.

Izvor: Blic

Bajatović: Gas će poskupeti u proseku za 15 odsto


Gas u Srbiji će najverovatnije poskupeti u proseku oko 15 odsto, odnosno od 10 do 12 odsto za domaćinstva, izjavio je danas generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.

On je prlikom potpisivanja Ugovora o strateškom partnerstvu sa italijanskim konzorcijumom GAP o gasifikaciji opštine Šid rekao da će predviđena cena gasa biti manja od realne tržišne cene ali da vlada neće dozvoliti povećanje od 30 odsto.

 

Srbijagas, kako je istakao, mora da se dogovori sa vladom oko cene gasa kako bi se sačuvala makroekonomska stabilnost u Srbiji.

 

"Srbijagas će uraditi onako kako to Vlada Srbije kaže, a, sa druge strane, nameće se pitanje kako platiti taj gas koji uvozimo", naveo je on.

 

Kako je kazao, ostalo je još sporno pitanje oko troškova od 1,8 milijardi dinara koliko vlada Srbije duguje Srbijagasu iz perioda gasne krize kada je gas domaćinstvima isporučivan po značajno nižoj ceni.

 

"Vlada bi najradije da gas ne poskupi", istakao je Bajatović ali i naglasio da gas mora da se plati jer je to uvozna roba.

Izvor: Blic

„Simpo“ i „Alfa plam“ kraći za četiri miliona evra


VRANJE - Odlukom Prištine da uvede embargo na uvoz robe iz Srbije vranjskim gigantima „Simpu“ i „Alfi plam“ će biti naneta ogromna šteta, navode u tim kompanijama.

Generalni direktori „Simpa“ Slađan Disić i „Alfa plama“ Velin Ilić kažu za Tanjug da je teško bilo kakvim merama i akcijama nadoknaditi oko četiri miliona evra koliko će, tvrde, njihove kompanije izgubiti zatvaranjem ovog tržišta.
 

„Mi smo prošle godine na Kosmetu plasirali naših proizvoda u vrednosti od dva miliona evra, a u prvom polugodištu ove godine čak smo zabeležili solidan rast prometa. U ovom trenutku ne vidimo način da to nadoknadimo“, kaže direktor Disić.
 

On ističe da će odluka o embargu biti utoliko štetnija zato što dolazi baš sada, kada je na jednomesečni odmor na Kosmet stigao veliki broj Albanaca iz zemalja Zapadne Evrope.


„Mi iskreno žalimo što su baš sada naši saloni u Prištini i Gnjilanu bukvalno prazni i što su druge trgovinske kuće na Kosovu sprečene da posluju sa našom velikoprodajom“, kaže Disić.


Metalna industrija „Alfa plam“ je po obimu proizvodnje najveći srpski i peti u Evropi proizvodjač grejnih tela na čvrste, tečne i gasovite energente.
Ilić kaže da je Kosovo zbog blizine uvek bilo interesantno tržište za vranjske metalce.


„Do odluke privremene Vlade Kosova, mi smo na tom tržištu ostvarivali godišnji promet od dva miliona evra. Trenutno smo zaustavili sve isporuke“, kazao je Ilić.


Generalni direktor „Simpa“ podseća na još jedan, kako kaže važniji, aspekt štetnih posledica ovakve odluke o embargu, koji se može primeniti i na „Alfu plam“.


„Za nas je još veća šteta što mi na ovakav način gubimo tržište KiM. Makar i privremenim odlaskom sa tog tržišta, stvara se vakum koji će popuniti proizvodjači iz Makedonije, Slovenije, Hrvatske, Turske pa čak i Kine“, zabrinut je generalni direktor “Simpa“.


Direktor „Simpa“ se iskreno nada da je ovo samo privremena mera i da će medjunarodna zajednica sa vlastima u Beogradu i Prištini naći način da političke odluke ustuknu pred ekonomskim.


„Mi u ’Simpu’ verujemo u pobedu dijaloga i podržavamo sve one koji su spremni da istraju na tom teškom putu, jer će ta pobeda začiti i pobedu ekonomije“, rekao je na kraju generalni direktor „Simpa“ Sladjan Disić komentarišući posledice kosovskog embarga.

Izvor: Blic

Srbija priznala Južni Sudan

Vlada Srbije danas je donela odluku da prizna Južni Sudan kao suverenu i nezavisnu državu, izjavio je šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović na konferenciji za novinare posle sednice vlade.

Republika Južni Sudan je u julu proglašena nezavisnom državom, podsetio je Mihajlović i dodao da je među vladinim odlukama međunarodnog karaktera i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Eritrejiom.

 

Na današnjoj sednici Vlada Srbije je utvrdila oko deset predloga zakona i donela nekoliko uredbi.

 

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o subvencionisanju prodaje traktora u Republici Srpskoj (RS) u 2011. godini Za tu svrhu, prema rečima Mihajlovića, Vlada Srbije je izdvojila 50 miliona dinara da bi pospešila ekonomsku saradnju sa RS i stimulisala proizvodnju traktora u Srbiji.

 

Među usvojenim zakonskim predlozima su Predlog Zakona o potvrđivanju sporazuma između Srbije i Rusije o međunarodnom drumskom saobraćaju i sporazuma sa Azerbejdžanom o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim
pitanjima, kao i u oblasti vanrednih situacija, reklao je Mihajlović.

 

Takođe, potvrđen je sporazum sa Crnom Gorom o policijskoj saradnji, koji bi terebalo dovede do smanjuenja stope kriminala u obe zemlje.

 

Utvrđen je i Predlog zakona o potvrđivanju konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva. Koordinator Vlade Srbije za odnose sa javnošću Slobodan Homen izjavio je da sudske takse u nadležnosti Ministarstva pravde nisu povećane.

Izvor: Blic

Zabrinjavajući izveštaj NBS o ekonomiji u 2011.


Ukupna ekonomska aktivnost u drugom ovogodišnjem tromesečju beleži stagnaciju, a manjak u budžetu je u prvih šest meseci bio veći od planiranog i dostigao je 60 odsto iznosa predviđenog Zakonom o budžetu za 2011. godinu, ocena je sadržana u avgustovskoj analizi Narodne banke Srbije. U slučaju zaoštravanja drugog talasa krize u SAD, a posebno u zemljama evrozone, u Srbiji bi moglo doći do rasta inflatornih pritisaka, smanjenja priliva kapitala i pada dinara, piše u ovom dokumentu.

Prognoze izrečene početkom godine da će se u Srbiju uliti četiri milijarde stranih investicija, nisu bile realne. U druga tri meseca stiglo je manje kapitala nego u prvom tromesečju, svega 271 milon evra. Ukupno, po raznim osnovama ulaganja, do sada je priliv oko pola milijarde evra. Ipak, procena je da bi strane direktne investicije na globalnom nivou mogle dostići pretkrizni nivo i da bi maksimum iz 2007. trebalo da bude ostvaren 2013. godine.


- Za Srbiju je u ovom trenutku, kada se sagleda ekonomska realnost i pokazatelji, od presudnog značaja da sve raspoložive potencijale i odobrena ili najavljena sredstva za razvoj infrastrukture stavi u funkciju i krene u realizaciju tih projekata. To je u ovom trenutku jedini izvestan i saglediv segment projekata za koje postoje sredstva, koji imaju veliku finansijsku, ekonomsku i društvenu opravdanost, a to onda donosi rast privredne aktivnosti i rast zaposlenosti - smatra ekonomista dr Nebojša Savić.


U dokumentu se pominje broj od 84.000 ljudi koji su u ovoj godini ostali bez posla. Prema zvaničnim statističkim podacima, taj broj je 101.000, a prema procenama struke, broj onih koji su ostali bez posla ove godine može biti i celih 200.000, zbog firmi koje su u stečaju i postupku likvidacije. U svakom slučaju, i NBS u svojoj analizi nezaposlenost ocenjuje kao izuzetno ozbiljan i veliki problem. U više lošoj nego dobroj ukupnoj ekonomskoj situaciji, ekonomisti kao jedan od dobrih i ohrabrujućih pokazatelja vide rezultate izvoza.

 
Klikni za uvećanje (+)

- U junu je izvoz bio devet procenata iznad pretkriznog nivoa, a uvoz 21 odsto ispod. U toku ove, a i u narednim godinama, očekujemo da investicije u osnovne fondove, uz neto izvoz, daju najveći doprinos rastu ekonomske aktivnosti, što je preduslov održivog razvoja na duži rok. Dobar primer su investicije u automobilsku industriju, koje bi u narednih nekoliko godina mogle direktno doprineti rastu BDP sa oko dva procentna poena kumulativno do 2016. godine, i to pre svega zahvaljujući rastu izvoza, ocena je Bojana Markovića, viceguvernera NBS.


Ukupna ekonomska situacija, posebno pitanje javne potrošnje i budžeta, biće od ponedeljka pa do kraja avgusta osnovni predmet razgovora Vlade i delegacije MMF. Prema našim saznanjima, od Srbije se očekuje konkretna potvrda i garancija discipline u trošenju iz državne kase uz potpuno držanje pod kontrolom palniranog deficita.


- Oni jasno upozoravaju da u periodu koji je pred nama, pošto je predizborna godina, mora da se pazi da se ne prekorače dogovoreni kriterijumi trošenja sredstava iz budžeta, što je država inače uradila u prethodnom dogovoru sa MMF-om - objašnjava dr Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera.


Ekonomisti su saglasni da uz nezaposlenost, manjak u državnoj kasi i opasnost od daljeg zaduživanja države koje MMF po svoj prilici neće tolerisati, jedan od teško rešivih problema ostaje ukupna ekonomska vitalnost i aktivnost, odnosno, poslovni ambijent. Početkom ove godine dug privrede je bio oko 20 milijardi evra, a samo zbog kursnih razlika veći je čak 198 milijardi dinara nego 2010. Ta situacija nije bolja ni posle šest meseci ove godine.

Izvor: Blic

Danas s MMF-om o aranžamanu iz predostrožnosti


BEOGRAD - U Beogradu danas počinju razgovori predstavnika Srbije sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o sklapanju aranžmana iz predostrožnosti.

Predviđeno je da aranžman traje godinu i po dana, a Srbija bi, ukoliko joj to bude potrebno, mogla da dobije kredit do milijardu evra.

 

U slučaju da dve strane postignu dogovor, Odbor direktora MMF mogao bi da odobri aranžman krajem septembra.


U razgovorima predstavnika Vlade Srbije i Narodne banke Srbije sa misijom MMF biće analizirana makroekonomska kretanja u Srbiji i fiskalna politika u 2011. i 2012. godini, a razgovaraće se i o reformi javnog sektora, zdravstva, prosvete i penzionog sistema.


Kako je predviđeno, misija MMF će u Beogradu boraviti do 30. avgusta

Izvor: Blic

Bajatović: Naći rešenje za dugovanja daljinskih sistema


Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je sinoć da će Vlada Srbije, zajedno sa tim preduzećem, morati da pronađe način kako da bude rešeno pitanje osam milijardi dinara dugovanja daljinskih sistema grejanja, budući da nije došlo do realnog poskupljenja cene gasa.

Bajatović je u Kikindi podsetio da je prošle sedmice usaglašeno poskupljenje cene gasa za oko 15 odsto, pošto, kako je rekao, vlada nije dozvolila komercijalno poskupljenje koje je trebalo da bude oko 30 procenata.


- Vlada će ponovo morati sa 'Srbijagasom' da iznađe način kako da zaštiti standard stanovništva, ali i da bude rešeno pitanje dugova. Daljinski sistemi grejanja u ovom trenutku duguju osam milijardi dinara- rekao je on.


Prema Bajatovićevim rečima, "Srbijagas" te pare nema, i moraće ponovo da se kreditno zadužuje kako bi "preskočila" sledeću grejnu sezonu.


- Vlada će 'Srbijagas' ponovo koristiti kao socijalni mehanizam i mi ćemo se potruditi da to i ovog puta bude kako je u vladi dogovoreno, da nema problema u toku grejne sezone- rekao je Bajatović i naglasio da će finansijsko pitanje biti rešavano na relaciji Vlada - "Srbijagas", eventulano lokalne samouprave.

Izvor: Blic

Počinju zvanični razgovori sa MMF-om


Zvanični razgovori predstavnika srpskih vlasti i misije MMF-a, povodom sklapanja aranžmana iz predostrožnosti Srbije sa tom međunarodnom finansijskom institucijom, počeće danas održavanjem plenarnog sastanka u Narodnoj banci Srbije.


Danas će, takođe, i predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković razgovarati sa delegacijom MMF, saopšteno je iz kabineta premijera. Misija, koju predvodi Albert Jeger boravi u Beogradu od 18. do 30. avgusta, a tokom prošle sedmice predstavnici MMF-a obavili su pripremne razgovore sa srpskim vlastima.


Aranžman iz predostrožnosti podrazumeva mogućnost korišćenja sredstava u slučaju potreba zemlje. Preliminarni razgovori o aranžmanu, koji bi trajao 18 meseci uz pristup sredstvima u iznosu od 200 odsto kvote Srbije u MMF-u, odnosno oko milijardu evra, obavljeni su u maju.


Tokom predstojeće posete misije sa predstavnicima Srbije biće razmotrena najnovija makroekonomska kretanja u zemlji, uticaj aktuelne globalne finansijske krize na srpsku privredu, kao i mere ekonomske politike radi prevazilaženja spoljnih rizika i ublažavanja eventualnih posledica krize, saopštila je NBS.


Posebna pažnja biće usmerena na sprovođenje fiskalne politike u 2011. i 2012. godini, pri čemu je glavni cilj da fiskalni deficit bude u skladu sa usvojenim pravilima fiskalne odgovornosti.


U okviru strukturnih reformi razgovaraće se o javnim preduzećima i reformama u zdravstvu, prosveti i penzionom sistemu, kao i o unapređenju investicione klime.


Ukoliko s misijom bude postignut dogovor o ekonomskoj politici koja će se sprovoditi u narednom periodu, Srbiji bi Odbor izvršnih direktora MMF-a mogao da odobri novi aranžman iz predostrožnosti krajem septembra.

Izvor: Blic

Dinar slabiji za 0,1 odsto, kurs 102,46


Dinar će danas oslabiti za 14 para ili 0,1 odsto i zvanični srednji kurs će biti 102,4639 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Tokom vikenda važio je srednji kurs od petka, prema kome je jedan evro vredio 102,3261 dinara.


Na mesečnom nivou dinar će danas u odnosu na evro biti jači 2,2 odsto, a na godišnjem 2,1 odsto.


Srpska valuta je ove godine bila najjača 23. maja, kada je srednji kurs bio 96,7007 dinara za jedan evro, a najslabija 6. januara kada je evro vredeo 106,4947 dinara.


Indikativni kurs srpske valute prema dolaru u petak popodne je bio 71,0125 dinara i za 0,7 odsto je bio jači nego prethodnog dana.


U poređenju sa periodom od pre mesec dana, dinar je prema američkoj valuti ojačao 2,5, a u odnosu na pre godinu dana - 15,0 odsto.

Izvor: Blic

Privredna komora: Razgovaraće se i o ulasku nemačkog giganta


Sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije Olivera Kiro izrazila je očekivanje da će u razgovoru kancelarke Nemačke Angele Merkel, koja danas dolazi u Beograd, sa domaćim zvaničnicima biti reči o saradnji u oblasti elektroenergetike.

- Pored razgovora o postojećim investicijama i u oblasti autoindustrije, razgovaraće se o ulasku energetskog gigatna RV u elektroenergetski sektor Srbije, koji ulazi u saradnju sa EPS-om na izgradnji pet hidroelektrana na Moravi - rekla je Kiro.


Ona je istakla da se, takođe, govori o mogućnosti ulaska nemačke kompanije "Boš" na instaliranju fabrike kod Inđije, kao i da proizvođač guma "Kontinetal" dolazi u Srbiju.

 

Više od 350 nemačkih firmi

- U Srbiji je instalirano više od 350 nemačkih firmi koje zapošljavaju oko 20.000 radnika, a 40 odsto ukupnih doznaka iz inostranstva, odnosno 1,7 milijardi evra dolazi iz Nemačka - podsetila je Kiro.

Dolazak nemačkih firmi koje proizvode generatore za vetroparkove, koji u Srbiji ne postoje, moglo bi da doprinese povećanju srpskog izvoza, smatra Kiro.


Ona je izrazila očekivanje da će se prilikom posete Merkelove razgovarati i o privrednim temama, ocenivši da je privredna saradnja dobra, ali da nikada ne može biti toliko dobra da ne bi mogla biti i bolja.


- Osim robne razmene koja je na visokom nivou od tri milijarde dolara, Nemačka je i najveći donator Srbije.U periodu od 2000. donacije Nemačke su iznosile oko mijardu evra i jedna je od najvećih investitora uloživši do sada oko 1,5 milijardi evra - podsetila je Kiro.


Nemačka je prva ekonomija koja je izašla iz krize i već od 2010. je imala dobre makroekonomske pokazatelje, rekla je Kiro, dodajući da je nemačka privreda okrenuta prema inostranstvu, proizvodnji roba koja je namenjena izvozu.

Izvor: Blic