PKS: Odluka MMF-a nije dobra poruka za investitore


Privredna komora Srbije (PKS) ocenila je danas da odluka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da zamrzne aranžman iz predostrožnosti sa Srbijom "nije dobra poruka za investitore".

Kako je rečeno agenciji Beta u PKS, za Srbiju je sada važno da pokaže da je dosledna u sprovođenju fiskalnih pravila utvrđenih zakonom i da poštuje dogovor koji je već postignut sa MMF-om.

 

"Odstupanje od dogovora moglo bi da se negativno odrazi na ocenu rizika zemlje i uslove zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu, što bi se direktno odrazilo na konkurentnu sposobnost domaće privrede i mogućnost izvoza. To se ne sme dozvoliti", ističu u toj privrednoj asocijaciji.

 

Preczira se da srpska vlada treba pod hitno da donese plan za smanjenje javnih rashoda, kako bi se sprečio rast budžetskog deficita, ukoliko dođe do smanjenja javnih prihoda zbog sporijeg privrednog rasta od planiranog.

 

Na taj način, kako ističu u PKS, može se učvrsti uverenje MMF-a i investitora da su javne finansije u Srbiji pod kontrolom i sprečiti šteta po privredu.

 

Međunarodni monetarni fond zamrzao je danas aranžman iz predostrožnosti sa Srbijom, vredan 1,1 milijardi evra, a razmatranje prve revizije nastaviće se nakon rebalansa budžeta za 2012.

 

Aranžman je zamrznut zbog spornih garancija Vlade Srbije za zaduživanje javnih preduzeća koje su bile veće od dogovorenih budžetom za 2012.

Izvor: Blic

Nekom hleba, nekom veće plate


Beograd -- I dok nam premijer Mirko Cvetković obećava da nećemo gladovati, zaposleni u lokalnim samoupravama dobili su dozvolu da već i ovako visoke plate dodatno uvećaju.

Naime, Uredbom Vlade Srbije dozvoljeno je povećanje plata lokalnim funkcionerima, što su neke odmah i iskoristile, dok druge nisu.

Karakteristični su primeri Niša, gde su ćate „udebljale" koverte, i Valjeva, gde to nije slučaj.

Niškim funkcionerima odlukom Gradskog veća uvećane su plate na osnovu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih funkcionera i zaposlenih u državnim organima.

Koliko će novčanici biti deblji zasad je nemoguće utvrditi jer se iz gradske uprave umesto informacije o brojkama novinarima serviraju „koeficijenti". U informatoru o radu gradskih uprava takođe u stavkama o platama stoje samo koeficijenti.

Plata gradonačelnika Valjeva ostaje ista

Plate gradonačelnika Valjeva i njegovih zamenika i pomoćnika, predsednika Skupštine grada i plate ostalih izabranih i postavljenih funkcionera ostaće iste. Plata gradonačelnika Zorana Jakovljevića (DS) ostaće 109.800 dinara, dok će dve načelnice gradske uprave i ubuduće primati po 77.000 dinara mesečno.
Sve u koeficijentima

Snežana Jovanović, načelnik Uprave za finansije, kaže da je grad morao da poštuje Uredbu vlade o povećanju zarada imenovanim i postavljenim funkcionerima.

"Na osnovu Vladine uredbe maksimalno uvećanje zarade je moglo biti do 30 odsto. Međutim, prosečno uvećanje koje smo prihvatili je 4,28 odsto. Najvišu stimulaciju od 10 odsto dobila su dva načelnika uprave, četiri nisu dobila ništa, a ostalima su zarade uvećane za pet odsto", navodi Jovanovićeva.

Ona je uporno isticala da ne može da kaže koliko je to u parama.

Na pitanje koliko je povećanje ona dobila, Jovanovićeva je kazala da je ona među onih četiri koji nisu dobili ništa.

Prema podacima iz informatora o radu Gradskog veća, članovi ovog tela aprila prošle godine imali su platu od 74.482,05 dinara, ali koliko je uvećanje nemoguće je utvrditi.

Za sada je jedino sigurno da će nakon primene Vladine uredbe zaposleni sa srednjom školskom spremom primati plate manje za oko 5.000 dinara.

I dok su Nišlije primenile uredbu, valjevska vlast je odlučila da ne povećava plate zaposlenima u lokalnoj samoupravi, iako je ta mogućnost dozvoljena uredbom Vlade Srbije.

Po toj uredbi plata gradonačelnika mogla bi da bude 295.000 dinara, dok bi zarada načelnika uprave iznosila 120.000 dinara.

U Valjevu je odlučeno da se zarade ne povećavaju funkcionerima, niti da se smanjuju zaposlenima sa srednjom stručnom spremom, koji bi po uredbi trebalo da imaju i do 6.000 dinara manju platu.
Korigovane neke zarade

Gradonačelnik Zoran Jakovljević kaže da su u skladu sa uredbom korigovane neke zarade.

"Plate su nakon ove uredbe neznatno povećane načelnicima odeljenja i samostalnih stručnih saradnika sa visokom školskom spremom. Reč je o povećanjima od 200 do 2.000 dinara, pa tako samostalni stručni saradnik koji je imao 46.200 sada ima 47.300 dinara", kaže Jakovljević.


Izvor: B92

Do kraja godine evro i 120 dinara?


Beograd -- Trend pada dinara u odnosu na evro može da se očekuje i ubuduće, a u toku godine kurs će najverovatnije da varira između 110 i 120 dinara za jedan evro.

Tri faktora su uticala na to - loši uslovi kretanja kursa u Evropi, pad priliva deviza zbog lošeg vremena i stara boljka - loše stanje u privredi i pad proizvodnje.

Ekonomista Zoran Popov kaže da dodatne probleme stvara i smederevska železara, ali jasno je da se potrefio i niz loših sticaja okolnosti, pa čak i loše vremenske prilike.

"Ipak, i Narodna banka Srbije bi mogla malo bolje da brani dinar. U ovakvoj situaciji bi pre nekoliko godina prodala 100 ili 200 miliona evra da bi stabilizovala domaću valutu", kaže on.

Brine i ponašanje banaka

Zoran Popov navodi da ga jako brine i ponašanje banaka. "Ono što me dodatno brine je što niko ne zna šta rade inostrane banke u Srbiji. Ne bi bilo čudno da u datoj situaciji oni kupuju devize i prebacuju ih u svoje zemlje. To se dešava kada zemlja nema sopstvenu banku. A i na to je trebalo misliti ranije, o osnivanju državne banke, što je recimo uradila Nemačka da bi se spasla krize", govori on.

Ekonomista Stojan Stamenković kaže da je još u decembru prošle godine bilo poznato da će dinar pasti za sedam odsto, imajući u vidu rast inflacije u evrozoni od dva odsto i rast srpskih cena od pet odsto. To je bilo jasno i pre zamrzavanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, a sada, kada je MMF odlučio da reviziju aranžmana odloži do izbora, situacija je još komplikovanija.

"To će dodatno obeshrabiti investitore i poskupeti kredite, tako da tražnja deviza uporno raste u odnosu na ponudu. Do kraja godine devizne rezerve će opasti za dve milijarde evra. To nije toliko strašno, jer NBS rukuje sa 12 milijardi", upozorava Stamenković i napominje da sledeće dve godine ne treba očekivati mnogo bolje stanje.

Stamenković ističe da je prilično razočaran ponašanjem MMF-a, koji nije postupio korektno prema Srbiji, jer su o budžetu i mogućim problemima na tržištu raspravljali sa Vladom Srbije, tako da su oni pogrešili u proceni o budućim prihodima.

"Sada, da ne bi ispalo kako su oni pogrešili, pronađen je nekakav formalni razlog, da je budžet odstupio od fiskalnog programa. Naravno, nismo ni mi nevini, rebalans budžeta je mogao da bude napravljen. Ali politika se opet umešala u ekonomiju. Pošto Vlada Srbije nema podršku, koja zavisi od četiri poslanika Srpskog pokreta obnove, oni ne mogu ništa da urade pre izbora", govori Stamenković.


Izvor: B92

Suficit agrara 1,3 mlrd. dolara


Beograd -- Vrednost suficita u spoljnotgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije sa svetom u 2011. iznosi 1,3 milijarde dolara.

To je devet odsto više nego godinu pre, izjavio je savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) za poljoprivredu Vojislav Stanković.

Vrednost izvoza hrane iz Srbije lane je bila 2,7 milijarde dolara, rast od 20 odsto u odnosu na 2010, a učesće izvoza agrara u ukupnom robnom izvozu iznosilo je 23 odsto, dodao je on.

Vrednost uvoza bila je 1,4 milijarde dolara i beleži nešto dinamičniji rast od 33 odsto, a njegovo učesće u ukupnom robnom uvozu Srbije iznosi pet odsto, dok je stopa pokrivenosti uvoza izvozom 195 odsto.

Najzastupljeniji sektori u izvozu su žita i prerađevine u vrednosti od 733 miliona dolara, a da je u izvozu dominirao kukuruz sa plasmanom od 1,6 miliona tona u vrednosti od 423 miliona dolara na stranim tržištima. Slede šećer (156 miliona dolara), malina rolend (102 miliona dolara), merkatilna pšenica (82 miliona dolara), jestivo ulje (82 miliona dolara) i jabuke (62 miliona dolara).

Stanković je međutim napomenuo da Srbija "ima izuzetno veliku propuštenu šansu sa stočarskim proizvodima". "Izuzetno smo malo smo izvezli tradicionalno naš proizvod 'bebi bif'- svega 1.600 tona, od čega 740 tona na tržište Evropske unije", precizirao je on, uz napomenu da na raspolaganju stoji izvozna kvota u EU od 7.800 tona.

Na uvoznoj strani, svakako dominiraju nekonkuretni proizvodi, koji se ne gaje u Srbiji - kafa, čaj, kakao i začini sa oko 210 miliona tona uvezenih količina, te voće i povrće, čija je vrednost uvoza bila 301 milion dolara.

Stanković je kazao da su osnovna tržišta za izvoz hrane iz Srbije EU gde se plasira 48 odsto izvoza. Slede tržište CEFTA sa 46 odsto, a na Rusku Federaciju, odnosno zemlje sa kojima Srbija ima sporazum o liberalizaciji trgovinske razmene otpada šest odsto.

Srbija je i jedina zemlja u tranziciji koja ima suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa EU, što je višegodišnja tradicija.


Izvor: B92

PKB: Prvo oporavak, posle partner


Beograd -- Direktor Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) Rajko Mandić kaže da će se strateški partner za tu firmu tražiti tek nakon njenog oporavka.

On je naglasio da se od strateškog partnera koji bi bio manjinski, očekuje da donese nove vrednosti i znanja, kao i bolje kontakte sa svetskim finansijskim institucijama.

"Grad Beograd kao većinski vlasnik PKB-a iz Padinske Skele želi da se završi restrukturiranje i da se firma oporavi, a onda u kasnijoj fazi da potraži nekog strateškog partnera", kazao je Mandić.

Grad Beograd je sredinom 2010. godine preuzeo vlasništvo nad PKB-om.

Direktor nekada veoma uspešnog poljoprivrednog preduzeća čije su ambicije da to ponovo postane, kazao je i da je krajem prošle godine oko 400 radnika dobrovoljno otišlo iz PKB-a uz otpremnine. Radnici su dobijali 300 evra po godini staža i parcele od po 20 ari poljoprivrednog zemljišta na korišćenje.

Mandić je kazao da je PKB krajem prošle godine započeo restrukturiranje, da je za ovu godinu planirana nabavka nove poljoprivredne mehanizacije, a krajem godine otvaranje nove farme. Prema njegovim rečima te investicije u 2012. godini, PKB će realizovati kreditima.

"Projekat farme još nije završen do kraja, ali ideja je da to bude nova farma sa 2.000 do 2.500 životinja u slobodnom držanju, a ne kao do sada, vezane", kazao je direktor PKB-a.

Mandić je dodao da PKB neće povećavati stado, već će u novu farmu, za koju se još uvek ne zna gde će se nalaziti, iz postojećih farmi te korporacije postepeno prebacivati životinje.

"PKB je najveća farma u Evropi, jer ima oko 9.000 mužnih krava na jednom mestu i te životinje će se samo prebaciti u narednom periodu u savremenu farmu", objasnio je Mandić.

On je naglasio da je ratarska i proizvodnja mleka u PKB-u primarna i da se proizvodnja sa oko 50 odsto, od 22.000 hektara zemljišta koje se obrađuju koristi za ishranu životinja, a ostatak se prodaje kao tržišni višak. PKB ima ukupno oko 29.000 hektara zemlje.

"PKB se u ovom trenutku fokusira i specijalizuje da bude najbolji u proizvodnji mleka, a da li će u nekoj kasnijoj fazi krenuti u sekundarnu preradu to se još ne zna", kazao je direktor te poljoprivredne korporacije u blizini Beograda.

On je dodao da u PKB-u trenutno ima oko 2.000 zaposlenih, a trebalo bi da ih bude oko 1.826, jer su tolike potrebe. "Smanjenje broja zaposlenih je nepopularna mera, ali je to neophodno da bi preduzeće stalo na noge", kazao je Mandić.


Izvor: B92

Šoškić: Kurs stabilan, nastaviće se aranžman s MMF-om


Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je večeras da će devizni kurs ostati stabilan, da se neće odraziti na rast cena i izrazio uverenje da će aranžman s MMF-om biti nastavljen.

Šoškić je za RTS kazao da su oscilacije kursa sada male ako se ima u vidu period od pre 15 meseci kada je njegova vrednost bila 107 dinara za evro.


On je kazao da je NBS intervenisala onako kako je trebalo da intereveniše, ukazujući da je cilj da se brani niska inflacija.


Guverner je najavio da će NBS intervenisati ukoliko dođe do prekomernih dnevnih fluktuacija u skladu s deviznim režimom u kome se nalazimo.


Šoškić je kazao da se ne očekuje da će takav kurs uticati na rast cena i da se očekuje da će inflacija narednih nekoliko meseci ići dodatno dole i da će se u nastavku godine stabilizovati.


Osvrćući se na aranžman s MMF-om, Šoškić je kazao da on nije prekinut i da će se nastaviti.


"Aranžman će biti nastavljen onda kada se u Srbiji uspostavi kapacitet za donošenje novih zakona koji su nužni, kao uslov da se budžet dovede u liniju sa onim što očekuje MMF i što je dogovoreno u decembru", rekao je Šoškić.


On je naveo da će aranžman s MMF biti "pod kontrolom" ako se budemo odgovorno ponašali u narednom periodu.

Izvor: Blic

Rusi zainteresovani za saradnju sa "Prvom petoletkom"


Predstavnici Prve Petoletke naglasili su, u razgovorima o mogućoj saradnji s predstavnicima ruskih kompanija Tres Gidromontaž i Asocijacije Čeljabinske oblasti da insistiraju na kontinuitetu proizvodnje svih svojih fabrika i očuvanju svakog radnog mesta, saopštila je juče Prva Petoletka.

Ruska kompanija Tres Gidromontaž zainteresovana je za PPT Cilindre, zavisno preduzeće Prve Petoletke, a poslovnim planom te ruske kompanije čija izrada je u toku, biće obuhvaćene i investicije u Cilindre, saopštila je Prva Petoletka posle povratka delegacije tog preduzeća iz Rusije.


Konačan stav o mogućoj saradnji biće poznat uskoro, a u Prvoj Petoletki, prema rečima generalnog direktora Zorana Veselinovića, optimistično gledaju na ono što ih očekuje.


Predstavnicima Asocijacije Čeljabinske oblasti predstavljen je kompletan program svih društava iz sistema Prve petoletke, a naglašeno je da se se insistira na kontinuitetu proizvodnje svih fabrika i očuvanju svakog radnog mesta.


Tokom narednih nedelja, Petoletka će imati definitivni stav da li se sa Asocijacijom Čeljabinske oblasti nastavljaju razgovori.


Tender za Petoletku raspisivan je u dva navrata, ali bezuspešno jer nije bilo zainteresovnih kupaca, kako je isticano, pre svega zbog preglomaznosti celog sistema.


Prva petoletka je nekada upošljavala oko 17.000 ljudi, bila jedan od najznačajnijih proizvođača hidraulike i pneumatike, sa izvozom većim od 100 miliona dolara. Najviše je izvozila na tržište Rusije i drugih država članica nekadašnjeg SSSR-a.


Delegacija Petoletke iz Trstenika je zajedno sa predstavnicima Vlade posetila prošle sedmice posetila ove dve ruske kompanije koje su zainteresovane za saradnju sa trsteničkim preduzećem.


Cilj posete je bio nastavak pregovora o budućoj saradnji Petoletke i ove dve velike ruske kompanije, od kojih je sa jednom već ostvarena uspešna poslovna saradnja.

Izvor: Blic

Vojvodina u vrhu Evrope za ulaganja


Novi Sad -- Prema konkursu "Evropski gradovi i regioni budućnosti", Vojvodina je 4. region u Evropi u kategoriji efektivnosti troškova ulaganja.

Na prvom mestu je region Bukurešta u Rumuniji, a na konkurs, koji je organizovao magazin FDI, deo Fajnenšel tajmsa se prijavilo ukupno 110 evropskih regiona i 253 grada.

Dva vojvođanska grada, Inđija i Sremska Mitrovica, osvojila su drugo i treće mesto po istom kriterijumu.

Subotica je zauzela deseto mesto u kategoriji gradova za najbolje promotivne strategije za privlačenje stranih investicija, a u toj kategoriji konkurisala su 73 evropska grada i 60 regiona.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i direktor Fonda za podršku investicija u Vojvodini Branislav Bugarski primiće 7. marta u Kanu nagradu koju je Vojvodina dobila kao četvrti region u Evropi u kategoriji efektivnosti troškova ulaganja, saopštio je danas VIP fond.

Magazin FDI analizira tržišta i pruža informacije onima koji promovišu svoju lokaciju, koji traže novu biznis lokaciju ili samo analiziraju trendove.


Izvor: B92

Krivična prijava protiv vlasnika firme Embed sistem


BEOGRAD - Poreska uprava Srbije saopštila je danas da je Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu podnela krivičnu prijavu protiv P.K, vlasnika i direktora firme Embed sistem iz Ćuprije, zbos sumnje da je oštetio budžet države za 55,9 miliona dinara.

U saopštenju se precizira da je P.K, u nameri da u potpunosti izbegne plaćanje poreza, od juna do decembra 2011. godine, prikazao nabavku dobara u poslovnim knjigama svog preduzeća na osnovu lažnih faktura više dobavljača, ukupne vrednosti od 366,9 miliona dinara, sa iskazanim porezom na dodatu vrednost (PDV) u iznosu od 55,9 miliona dinara.

 

Iz Poreske uprave ističu da je P.K. time neosnovano koristio prethodni porez sadržan u izdatim računima kao prethodno plaćen, sa pravom na odbitak, po kom osnovu je umanjio obavezu za obračun i plaćanje PDV. Na taj način je P.K. oštetio budžet Srbije za 55,9 miliona dinara.

Izvor: Blic

Filip Moris ne napušta srpsko tržište


Multinacionalna kompanija "Filip Moris" nije razmatrala napuštanje tržišta i odustanje od dugoročne poslovne vizije u Srbiji, saopšteno je danas.


Direktorka korporativnih poslova "Filipa Morisa" u Srbiji Jelena Pavlović je rekla da je duvanska kompanija "Filip Moris", koja u Srbiji ima investiciju vrednu više od 900 miliona dolara, direktno zainteresovana za budućnost srpske ekonomije i društva.


Prema njenim rečima, jedini način da se ublaže negativne posledice krize na sve koji prihoduju od duvanske industrije u Srbiji jesu izmene poreske politike, kako bi se odmerila optimalna visina poreskog opterećenja i uspostavila adekvatna poreska struktura.


"Poslednja decembarska izmena akciznog zakona predstavlja korak u dobrom pravcu. Tekuća kretanja na tržištu pokazuju da se u ovom pravcu mora ići znatno brže i odlučnije", rekla je Pavlovićeva.


Ona je navela da trenutno od maloprodajne cene cigareta od 100 dinara (jedan evro) po paklici na poreze odlazi "neverovatnih 88 dinara".


"Iz 12 dinara po paklici koji preostanu pošto se plate svi porezi, finansiraju se troškovi proizvodnje, transporta i prodaje kao i marže proizvođača i maloprodavača. Očigledno je da ovakva situacija nije održiva", rekla je Pavlovićeva.


Prema podacima kompanije, "Filip Moris" direktno zapošljava skoro 1.000 ljudi širom Srbije.

Izvor: Blic