Bor udvostručava proizvodnju bakra


Bor -- Srbija trenutno proizvodi oko 2 odsto evropske proizvodnje bakra i ima potencijal da proizvodnja do 2020. godine dostigne oko 6,7 odsto evropske proizvodnje.

Prema Strategiji upravljanja mineralnim resursima Srbije do 2030. godine, izgradnja nove topionice i njeno snabdevanje koncentratom bakra iz domaćih izvora iz kojih je planirano da se dobije do 70,000 tona metala bakra, predstavlja optimističku razvojnu varijantu.

Nova topionica je projektovana za preradu preko 400,000 tona koncentrata bakra, iz koga bi se proizvodilo oko 80,000 tona bakra.

Realnu razvojnu opciju predstavlja snadbevanje nove topionice iz domaćih izvora u količini od oko 300,000 tona koncentrata za proizvodnju oko 60,000 tona metala bakra, dok bi se ostatak od 100,000 tona koncentrata za popunu kapaciteta topionice uvozio.

U pesimističkoj razvojnoj varijanti postojeći kapacitet proizvodnje metala bakra bi se podigao za 30 odsto do 40 odsto u odnosu na današnju proizvodnju i iznosio bi oko 40,000 do 45,000 tona metala bakra.

Današnja proizvodnja koncentrata bakra u pogonima u Boru i u Majdanpeku je od 130,000 do 150,000 tona godišnje, iz koga se godišnje proizvodi oko 30,000 tona bakra.

Koja od pomenutih opcija će biti realizovana zavisi od mogućnosti velikih investicionih ulaganja države ili pronalaženja strateškog partnera za realizaciju tih projekata.

Drugi važan faktor koji će uticati na planirani razvoj je cena bakra na svetskom tržištu, koja je od 2000.godine do 2010. godine porasla sa 1,940 na 7,540 dolara.


Izvor: B92

Izvozimo kukuruz, a uvozimo gas


Beograd -- Prvo mesto na izvoznoj listi Srbije u decembru zauzima kukuruz sa 42 miliona dolara dok je prirodni gas u vrednostiu od 200 miliona dolara prvi uvozni proizvod.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku na drugom mestu izvozne liste je rafinisani šećer sa 21 miliona dolara, treće mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove sa 16 miliona, koliko odlazi i na nove spoljne gume za putničke automobile.

Izvoz toplo valjanih proizvoda - gvožđa i nelegiranog čelika u koturovima, bio je 15 miliona dolara, koliko je bio i izvoz lekova za maloprodaju, sveže jabuke smo izvezli za 14 miliona, a na smrznute maline otpada 13 miliona.

Delove za rotacione električne mašine izvezli smo za 12 miliona dolara, a poslednje mesto zauzima izvoz otpadaka i ostataka od gvožđa i čelika sa 11 miliona.

Drugi po značaju je uvoz sirove nafte sa 116 miliona dolara. Na trećem mestu uvozne liste su gasna ulja sa 76 miliona, uvoz lekova za maloprodaju iznosio je 42 miliona, a na uvoz električne energije potrošeno je 33 miliona.

Uvoz telefona za mrežu stanica iznosio je 24 miliona dolara, na uvoz ostalih lakih ulja i proizvoda potrošeno je 18 miliona. Uvoz dizel automobila preko 1.500, ali ispod 2.500 kubika, bio je 15 miliona dolara.

Tečni propan smo uvezli za 14 miliona dolara, a poslednje mesto zauzima uvoz cigareta sa 13 miliona.


Izvor: B92

Topli obrok i regres samo na papiru


Beograd -- Država, sindikati i poslodavci potpisali su odluku o proširenom dejstvu Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u hemijskoj i industriji nemetala.

Time se reugliše visina toplog obroka i regresa za odmor za 45.000 zaposlenih u toj grani.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je rekao da proširenje definiše prava predviđena Zakonom o radu, ali i precizira i reguliše visinu toplog obroka koja iznosi 20 odsto minimalne zarade, kao i regres za odmor, koji je u visini minimalne zarade.

Ljajić je ocenio da će prošireno dejstvo ugovora biti veoma značajno za 45.000 zaposlenih u hemijskoj i industriji nemetala, u kojoj je, kako je kazao, prepolovljen broj radnika zbog neuspelih privatizacija i ekonomske krize.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragan Marjanović rekao je da se prošireno dejstvo ne može primenjivati ukoliko Ministarstvo finansija ne ukine doprinose na topli obrok i regres.

Ljubiša Nestorović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije naveo je da će prošireno dejstvo početi da se primenjuje 1. marta, bez obzira na to da li će biti ukinuti doprinosi na topli obrok i regres.

Na Nestorovićeve reči da su svi poslodavci u obavezi da primenjuju odluku o proširenom dejstvu, Marjanović je rekao da ugovor ne važi ako se jedna strana povuče.

"Ja ne želim da kažem da se nećemo pridržavati tog ugovora", rekao je Marjanović i podsetio da je njihova zajednička ideja bila da se od Ministarstva finansija traži ukidanje doprinosa na topli obrok i regres.

"Unije ostaje pri tom zahtevu", kazao je Marjanović.

Proširenje dejstva posebnog kolektivnog ugovora važiće tri godine.

Lajić je najavio da će uskoro biti potpisana odluka o proširenom dejstvu posebnog kolektivnog ugovora za metalace, podsetivši da je to već urađeno oblasti građevine i poljoprivrede.

Izvor: B92

Hoćemo li dočekati ruski kredit?


Beograd -- Iz Železnica Srbije najvljuju novi rok za potpisivanje prvog ugovora za revitalizaciju železnice iz ruskog kredita - kraj februara.

Iako je ideja o davanju kredita Rusije za srpsku železnicu stara više od dve godine nikako da dođe do realizacije, a rokovi za prve ugovore stalno se odlažu.

Dejan Lasica, pomoćnik ministra infrastrukture za železnicu kaže da će do kraja ovog meseca biti pospisan prvi ugovor vredan 420 miliona evra o nekoliko projekata u železničkoj infrastrukturi na osnovu ruskog državnog kredita od 600 miliona evra.

U Srbiji je već desetak dana ruska delegacija, koja se sa domaćim stručnjacima dogovara o detaljima ostvarivanja ruskog kredita.

"U toku su pregovori o ceni i procentualnom učešću domaćih i ruskih firmi, a završetak pregovora se očekuje tokom nove posete ruske delegacije u februaru. Ostali delovi ugovora su u velikoj meri usaglašeni", objašnjava Lasica.

Dogovoreno je, prema rečima Lasice, da se ruski kredit fazno realizuje i da tokom ove godine počne ostvarivanje projekata čija je tehnička dokumentacija usaglašena i potvrđena.

Osim usaglašenih projekata, moguće je da se iz kredita finansira i izgradnja tehničko-putničke stanice Zemun vredne oko 29 miliona evra, izgradnja “Beograd centra” za oko 108 miliona evra i modernizacija pruge Beograd-Bar.

"Uslov za ostvarivanje svih projekata je i zaključivanje bilateralnog kreditnog ugovora između dve države sa jasno naznačenim predmetom radova. Taj sporazum mora biti ratifikovan u Narodnoj skupštini. U skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, uslov za sprovođenje projekata bez javnog tendera je postojanje bilateralnog međudržavnog sporazuma. Radna verzija tog sporazuma nalazi se na razmatranju u ruskom ministarstvu finansija", dodao je Lasica.

Ruska firma „Zarubestroj tehnologije“, ćerka firma Ruskih državnih železnica, otvorila je predstavništvo u Srbiji krajem prošle godine. Ova firma, kako ističe Lasica, biće nosilac posla u čitavom projektu u saradnji sa domaćim firmama.

Prvi ugovor koji će biti potpisan do kraja februara obuhvata izgradnju drugog koloseka pruge Beograd-Pančevo, projektantska vrednost 45 miliona evra, nabavku dizel-motornih garnitura za potrebe Železnica Srbije, oko 75 miliona evra, izgradnju pruge Valjevo-Loznica, projektantska vrednost 270 miliona evra, rehabilitaciju deonice na koridoru 10, 111 kilometara pruga u vrednosti oko 30 miliona evra i nedostajuću tehničku dokumentaciju, glavni projekat za deonicu Valjevo-Loznica.

Izvor: B92

Od aprila poskupljuje i ugalj


Resavica -- JP za esploataciju uglja Resavica očekuje saglasnost Vlade da od aprila podignu cenu uglja - industrijskog 30 do 40 odsto, a za široku potrošnju devet odsto.

“Povećanje cene industrijskom uglju, koji uglavnom ide za Termoelektrane, za 30 do 40 odsto, "neće uticati na cenu struje, jer se radi o veoma malim količinama u odnosu na one količine koje dolaze iz Basena Kolubara", izjavio je za generalni direktor JP PEU Goran Bojić.

On je dodao da ni povećanje cene od devet odsto za široku potrošnju, "neće ugroziti životni standarad građana jer se radi o malom povećanju".

Uz napomenu da JP PEU ima najnižu cenu uglja u regionu, Bojić je istakao da će nova cena pomoći rudarima Resavice da budu više zastupljeni u energetskom sistemu države.

Bojić je istakao da su rudnici JP PEU za ovu godinu planirali proizvodnju 700.000 tona uglja 4,5 odsto više nego prošle godine. Termoelektrani "Morava" iz Svilajnca, prema ugovoru, biće isporučeno 300.000 tona.


Izvor: B92

Dinkić: Fijat - srpski proizvod


Kragujevac -- Probna proizvodnja u pogonima Fijatovih dobavljača, za novi model automobila, koji su podigli pogone u Grošnici u Kragujevcu, počeće 15. marta.

Potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović posetila je pogon Fabrike "Promo magneto kompani" PMC, koji će proizvoditi limene delove za nov model automobila, a u čiju izgradnju i instaliranje opreme je uloženo 60 miliona evra.

Ona je naglasila da su pogone podigli sedam Fijatovih dobavljača i to tri u krugu fabrike Fijat automobili Srbija, a četiri u Grošnici, gde je do pre devet meseci bila kasarna istog naziva.

U izgradnju svih sedam i opremanje uloženo je oko 100 miliona evra. Najvažniji dobavljači Fijata u svetu, iz prve grupe su Manjeti Mareli, Džonson Kontrols, Sigit, HTL, PMC, ...

"Ovo je najveći projekat, nekoliko decenija unazad", rekla je Kalanovićeva za fabriku Fijat automobili Srbija i podsetila da će ta fabrika pored zapošjavanja, omogućiti Srbiji značajan izvoz.

Direktor PMC-a Dejan Dragutinović rekao je da je ta kompanija značajan dobavljač Fijata ne samo u Kragujevcu, već i u svim njegovim fabrikama u svetu.

Prema njegovim rečima, ta fabrika će za novi model automobila, isporučivati 60 pozicija, a do kraja godine ukupno će brojati oko 300 radnika. Površina fabrike je oko 14.000 kvadratnih metara i u zavisnosti od razvoja Fijata, ta površina biće povećana, rekao je Dragutinović. Prema rečima gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, svi infarstrukturni radovi, bitni za dobavljače, biće završeni do 15. marta.

Lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić je kazao da će novi automobil, koji će biti promovisan 6. marta u Ženevi, a čija serijska proizvodnja u Kragujevcu počinje u maju, biti srpski proizvod. Oko 80 odsto delova proizvodiće se u Srbiji, koja će već iduće godine, od izvoza tog automobila imati prihod od 1,3 milijardi evra, što je šestina izvoza u Srbije u prošloj godini, rekao je Dinkić, dodajući da će kod svih sedam kooperanata biti zaposleno 1.000 radnika.

Izvor: B92

Za godinu, 40.000 zaposlenih manje


Beograd -- Ukupan broj zaposlenih u Srbiji krajem decembra bio je za oko 1.100 osoba manji u odnosu na prethodni mesec i za 40.000 manje u odnosu na januar 2011 godine.

U Srbiji je krajem prošle godine bilo milion i 734.983 radnika, objavio je mesečni bilten Privredne komore Srbije "Konjunkturni trendovi Srbije."

Najveći pad zaposlenosti, zabeležen je u sektoru preduzetništva, za koji se procenjuje da je u ovom periodu ostao bez 26.000 zaposlenih.

Nezaposlenih poslednjeg dana 2011. godine, ukupno je bilo 745.187, što je za 15.667 ili za 2,15 odsto više u odnosu na kraj 2010. godine.

Stopa registrovane nezaposlenosti u decembru iznosi 27,62 odsto i veća je u odnosu na prethodni mesec kada je iznosila 27,21 odsto, navodi se u biltenu.


Izvor: B92

Stamenković: Poguban raskid s MMF


Beograd -- Stručnjaci Ekonomskog instutita ocenili su da bi prekid aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom imao dugoročne negativne posledice po razvoj Srbije.

To bi dovelo do eksterne nelikvidnosti, rasta kursa dinara i inflacije, smanjenja investicionog rejtinga, više cene kapitala i sporijeg rasta, ocenio je saradnik tog instituta Stojan Stamenković na predstavljanju mesečnika Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

On je ocenio da Srbija štetu trpi i zbog toga što je došlo do odlaganja i istakao da bi razgovori sa Misijom MMF-a mogli da budu teški, jer je malo verovatno da će postojati spremnost te finasijske institucije da se poveća budžetski deficit.

Imeprativ Srbije je ubrzana fikskalna konsolidacija, koja je, prema rečima saradnika Ekonomskog instituta u Beogradu, moguća samo primenom oštrih fiskalnih mera na kratki rok i kompleksnom reformom sistema i javnog sekotra.

"U razgovorima sa MMF moraćemo da se suočimo sa predviđanjem nižeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od očekivanih 1,5 odsto i mogućnosti da će rast biti nulti", rekao je Stamenković.

Prema njegovim rečima, finasiranje javne potrošnje će biti poseban problem, koji će postojati i ako se održi aranžman sa MMF.

Stamenković je ocenio da se novi problem za ekonomski razvoj javlja zbog odlaska Ju-Es stila (US Steel) iz Srbije i rekao da se nada se da će država vrlo bro naći strateškog partnera za smederevsku železaru.

U slučaju da železara pređe na "hladni hod", prema njegovim rečima izvoz Srbije bi bio smanjenjen bar za osam procenata, a proizvodnja prerađivačke industrije do četiri odsto.

"Kompenzacija bi trebalo da usledi ako se aktivira Fijat sa proizovodnjom (u Kragujevcu) koja je najavljena", rekao je saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković, na promociji MAT-a koji izdaju taj institut i Privredna komora Srbije.


Izvor: B92

Dinar nastavlja da slabi, sutrašnji kurs 107,34

Dinar nastavlja da slabi i sutra će prema evru izgubiti još 0,7 odsto vrednosti, pa će zvanični srednji kurs će biti 107,34 dinara za jedan evro, saopštila je Narodna banka Srbije.

Tako slabu vrednost dinar nije imao cele prošle godine, jer je njegova najniža vrednost zabeležena 6. januara 2011. bila 106,49 dinara za evro.


Od početka ove godine dinar je bio najjači 11. januara, kada je srednji kurs bio 103,69 dinara za evro, a najslabiji do sada danas 7. februara, sa srednjim kursem od 106,56 dinara za evro.


Na mesečnom nivou, dinar će prema zajedničkoj evropskoj valuti u sredu oslabiti 1,9 a na godišnjem 3,7 odsto.


Indikativni kurs dinara prema dolaru u ponedeljak je bio 81,25 dinara za jedan dolar i bez promene je u odnosu na prethodni dan. U odnosu na pre mesec dana, dinar je prema dolaru jači za 1,4 odsto, a u odnosu na pre godinu dana slabiji je za 6,6 odsto, navela je NBS.

Izvor: Blic

Sladoledi iz Srbije na tržištu EU


Beograd -- Nestle planira investicije u dve svoje fabrike u Srbiji i izvoz proizvoda iz Srbije na tržište EU, kaže potpredsednik prehrambrene kompanije Nestle Loran Freks.

"Srpsko tržište je od strateške važnosti, što potvrđuju i planovi da ulažemo u razvoj postojećih proizvoda, kao i u proizvodnju Nestle brendova koji se trenutno uvoze u Srbiju", kazao je Freks.

Freks je u razgovoru sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem istakao da je kompanija Nestle prepoznala potencijal srpske privrede, naročito u prehrambenom sektoru.

Na to, rekao je Freks, ukazuju i investicije u Srbiji uključujući i nedavno preuzimanje Centroproizvoda iz Surčina.

"Početak izvoza sladoleda na tržište Evropske unije dokazuje konkurentnost Nestleovih fabrika u Srbiji, a isti model planiramo da primenimo i na proizvode iz fabrike u Surčinu", kazao je Freks i dodao da Nestle planira jačanje saradnje sa lokalnim dobavljačima.

Potpredsednik Nestlea i direktor za Evropu Loran Freks tokom poseta Srbiji obišao je i Nestelovu fabriku sladoleda u Staroj Pazovi i pogone Centroproizvoda, koji je švajcarska prehrambena kompanija zvanično preuzela u decembru 2011.

Nestle je najeveća svetska prehrambena kompanija, koja ima oko 280.000 zaposlenih, od čega 950 ljudi zapošljava u jadranskom regionu, koji obuhvata i Srbiju.

Kompanija Nestle je u 2010. godini imala prihod od prodaje od 110 milijardi švajcarskih franaka

Izvor: B92