Šoškić: Dinar među najstabilnijim valutama u Evropi


Dinar je među najstabilnijim valutame, ne samo u regionu, nego i u Evropi, izjavio je danas guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić i ocenio da Srbija ulazi u period stabilnosti domaće valute i niske inflacije, koja bi ove godine trebalo da se kreće u planiranom koridoru od 4,5 plus - minus 1,5 odsto.



NBS je prošle nedelje pravovremeno reagovala (prodajom 78,5 miliona evra na međubanskarskom deviznom tržištu), rekao je Šoškić za Televiziji B92 i dodao da je najvažnije da je tržište bilo likvidno, a građani i privreda su u svakom momentu mogli da kupe ili prodaju devize.

 

Šoškić rekao je danas da je dinar stabilan i da će NBS i dalje intervenisati ako postoje velike dnevne oscilacije deviznog kursa.

"Dinar je stabilan ne samo danas nego poslednjih 15 meseci", kazao je Šoškić.

 

On je ocenio da nema razloga za zabrinutost, podsećajući da je pre 15 meseci evro vredeo 107 dinara, a danas je nešto iznad 108 dinara.

 

On je ukazao da nije zahvalno davati prognoze o kursu i naveo da će NBS kao i do sada pomno pratiti dešavanja na tržištu. Šoškić je rekao da je bitno da je tržiše bilo ovih dana likvidno i da je svako ko je hteo mogao da kupi devize i naveo da NBS raspolaže deviznim rezervama koje su dovoljne za očuvanje finansijskog sistema.


Odgovarajući na pitanje šta smatra "intervencijom NBS zbog prevelike dnevne oscilacije kursa", Šoškić je rekao da NBS reaguje kada je postoji prevelika tražnja ili prevelika ponuda deviza na tržištu, a ne da bi tendenciozno branila određeni nivo kursa.


On je ponovio da je prošle nedelje centralna banka reagovala zbog veće tražnje za devizama zbog kupovine energenata na stranom tržištu.

 

Udar na kurs?
Komentarišući različite procene da će dinar do kraja godine opasti na oko 117 do 130 za evro, Šoškić je rekao da su takve prognoze neutemeljene na činjenicama.
Na opasku da, prema prema procenama nekih domaćih analitičara, sredinom godine sledi "veliki udar" na kurs zato što dospevaju na naplatu trezorski zapisi u ukupnoj vrednosti od oko 1,5 milijardu evra, Šoškić je rekaoo da ne očekuje veliki tražnju za devizama, niti bilo kakav negativan scenario i dodao da trezorski zapisi kontinuirano dospevaju za naplatui i nije se dogodilo da to utiče negativno na kurs.

 

Evrozona


Šoškić je takođe rekao da Vlada Srbije pažljivo i sa zabrinutošću posmatra situaciju u evrozoni. On je dodao da se rešenje ipak nazire, kao što je to slučaj proteklih dana sa Grčkom i da će uslediti oporavak u evrozoni, "ali do toga neće doći tako brzo".


Zbog toga Šoškić u ovoj godini u Srbiji očekuje pozitivnu stopu rasta (0,5 odsto), a sledeće godine postepen izlazak iz krize i period rasta privrede, ako se u narednom periodu ponaša odgovorno da bi održala makroekonomsku stabilnost.


"Ukoliko vlada nastavi da radi u skladu sa dogovorom s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i poštuje budžetske okvire, to će prepoznati i investiciona javnost", rekao je guverner NBS.


U prilog njegove tvrdnje da vlada neće povećavati javnu potrošnju u vreme predizborne kampanje, Šoškićev argument više je to što je vlada i ranije pokazivala visok nivo svesti u sličnim situacijama, a tu je i zakonska regulativa koja ograničava budžetsku potrošnju, kao i institucije sistema poput Fiskalnog saveta koji ima zadatak da upozorava na poštovanje budžetske discipline.


Fiskalno odgovorno
Šoškić je kazao da Srbija mora da se ponaša fiskalno odgovorno, onako kako je dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i da se nakon izbora vrati u aktivni aranžman sa MMF-om koji je pre nekoliko dana zamrznut.
"Od nas zavisi koje ćemo korake napraviti. Vlada Srbije je rekla da će se pridržavati budžetskih ograničenja", kazao je Šoškić i dodao da je sadašnja vlada ispoljila najveći nivo fiskalne odgovornosti.

Izvor: Blic

Svaki deseti nema od čega da vraća kredit


Sa otplatom kredita na kraju prošle godine kasnilo je tačno 90.433 građana, 10.468 poljoprivrednika i oko 16.000 preduzeća, stoji u izveštaju Kreditnog biroa u koji je “Blic” imao uvid. Bankari strahuju od novih gubitaka u privredi i rasta nezaposlenosti, te najavljuju nove probleme sa otplatom kredita.

Ukupno 116.000 klijenata ili svaki deseti dužnik u bankama više nema novca da redovno otplaćuje kredite. Od marta 2011. ovaj broj je povećan za oko 6.000, od čega se najviše odnosi na fizička lica. Danas svoje obaveze redovno ne izmiruje svaki jedanaesti građanin, sa otplatom kasni svaki četvrti poljoprivrednik i svako peto pravno lice.


M. Miletić, autoprevoznik iz Beograda, uspeo je da otplati gotovinski kredit, ali ga sada muči stambeni.


- Kada sam kupio stan krajem 2005. godine, mesečna rata je iznosila 180 evra, a sada je iznad 250 evra. Prvo mi je pre godinu dana smanjena plata za 20 odsto, ali sam kredit nastavio da otplaćujem zahvaljujući ušteđevini. Plata mi je potom smanjena skoro upola, ušteđevine više nemam, a kredit ne otplaćujem tri meseca. Iz banke zovu redovno, a ja i dalje tražim izgovore i drugi posao - priča on.


Zoran Petrović, zamenik predsednika IO “Rajfajzen banke” kaže da ne vidi vrh u pogledu učešća loših plasmana.


- Argumenti su nove, niže procene privrednog rasta kao posledica dešavanja u Evropi koja je naš ključni partner. Takođe, ne zaustavlja se ni pad stope nezaposlenosti, a tada pada i broj kreditno sposobnih građana. A, posledice su višestruke, od usporavanja kreditne aktivnosti, što znači manje kredita, do skupljih zajmova i ograničene ekonomske aktivnosti - kaže Petrović za “Blic”.


Najnoviji podaci govore da problemi sa kašnjenjem u otplati jenjavaju. U odnosu na septembar prošle godine broj problematićnih kredita smanjen je za oko 1.000, ali poznavaoci upozoravaju da bi novi negativan talas neplatiša trebalo očekivati tokom cele godine. Ocena je da će kriza u Evropi značiti i pad tražnje u Srbiji. Praktično, to će za naša preduzeća značiti pad proizvodnje, ali i smanjenje plata i broja radnika.



- Banke su likvidne, situacija je stabilna, ali se ne može reći da je dobro. Nesporno je da će se kriza iz realnog sektora brže prelivati u finansijski, da privreda posluje sa gubitkom i da građani ostaju bez posla ili sa manjim platama. Krajem prošle godine smo imali poboljšanje u otplati kredita. Može biti da je neka banka imala veliki otpis potraživanja, ali u ovoj godini realno je očekivati negativan trend. Mi u banci imamo sedam-osam loših zajmova, što nije mnogo, ali je zabrinjavajuće to što je iznos dupliran za pola godine - ocenio je predsednik IO jedne veće banke u Srbiji.


Prema podacima Narodne banke Srbije, učešće problematičnih kredita konstantno raste i dostiglo je 19,3 odsto, s tim što najviše kašnjenje u otplati beleži privreda - 22,3 odsto, dok među građanima probleme sa kašnjenjem ima njih 8,4 odsto. U klubu 17 evropskih ekonomija u razvoju od Srbije je lošije plasirana samo Litvanija.


U “Unikredit banci” ističu da će nivo problematičnih kredita u ovoj godini zavisiti isključivo od dešavanja u privredi.


- Ako firme budu kasnile u otplati kredita, to će se preko plata, preliti i na građane. Sve će zavisiti od likvidnosti preduzeća - kaže za “Blic” Nikola Vuletić, direktor Direkcije za komercijalne poslove u Unikredit banci.

 

On objašnjava da se bankarima crvena lampica pali već kada problematični krediti dostignu dva-tri odsto.


I Vladimir Vukotić, predsednik IO “Oportjuniti banke”, očekuje tešku godinu.


- Najviše će biti pogođeni građevinski i trgovinski sektor, ali i sve što ima prizvuk luksuza, poput boljih restorana. To je trend i iz prethodne godine. S druge strane, građanima je najveći problem rast nezaposlenosti, te neredovne plate, uz weventualni rast kursa koji poskupljuje kredite - kaže Vukotić.

 
NBS: Sprečićemo oscilacije kursa

Narodna banka Srbije učiniće sve što je neophodno da spreči prekomerne kratkoročne oscilacije kursa i obezbedi stabilnost deviznog tržišta u Srbiji.

Devizne rezerve od 11,6 milijardi evra su više nego dovoljna garacija sposobnosti za to - istakao je juče Bojan Marković, viceguverner NBS na prezentaciji izveštaja o inflaciji za februar. Viceguverner Marković je istakao da bi intervencija Centralne u pravcu odbrane nivoa deviznog kursa zapravo omogućila onima koji loše upravljaju deviznom likvidnošću i investitorima kratkoročne orijentacije koji odlaze iz zemlje da devize kupe jeftinije nego što bi ih inače kupili, a da se za to troše devizne rezerve Srbije. - Investitori kada su im dospele na naplatu državne hartije od vrednosti nisu kupovali nove, već su dobijene dinare pretvarali u devize i to je uticalo na kurs - ističe “Blic” Goran Nikolić, ekonomista.

Izvor: Blic

"Plima pek" opet ide na doboš


Kruševac -- Agencija za privatizaciju Srbije raskinula je ugovor o privatizaciji kruševačke pekarske industrije "Plima pek” zbog nepoštovanja kontinuiteta proizvodnje.

Vršilac dužnosti generalne direktorke "Plima pek" Gordana Užarević nedavno je kazala da se u tom preduzeću posluje normalno, da se dnevno proizvede 25.000 vekni hleba, plus specijalne vrste hleba i peciva, te da su obezbeđene zalihe brašna za tu količinu proizvodnje.

Nekadašnja pekarska industrija "Branko Perišić", a sada "Plima pek", privatizovana je u oktobru 2005. godine, kada ju je na aukciji za 83 miliona dinara kupio kruševački biznismen Božin Milićević.

"Plima pek" posluje u okviru "Plima holdinga", u čijem sistemu je radila i uljara "Plima M", za koju je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o privatizaciji krajem prošle godine.

Obe fabrike se nalaze na spisku preduzeća koja su duže od godinu dana obustavila plaćanje, koji je objavila Narodna banka Srbije.

Zastupnik kapitala u "Plimi M" Nebojša Radenković rekao je ranije da je poslao zahtev Agenciji za privatizaciju da tom preduzeću odobri restrukturiranje, kako bi se izbegao stečaj.

Pekarska industrija "Plima pek" sada upošljava 212 ljudi, a u trenutku privatizacije u njemu je radilo 380 radnika.


Izvor: B92

U Srbiji najviše zaradili Slovenci


Beograd -- Prema podacima NBS, tokom 11 meseci 2011.stranci su u Srbiju uložili 1,8 milijardi evra, a iz Srbije izneli su nešto iznad 217 miliona evra.

Najviše je investirano iz Luksemburga, odakle je stigla Delez grupa, novi vlasnik Maksija, a najviše je izneto u Sloveniju čak 114 miliona.

Iz Slovenije je u Srbiju prošle godine investirano 36, 67 miliona evra. Naši investitori su u Srbiju iz Slovenije, na osnovu ranijih ulaganja, uneli manje od milion, tačnije 846.000 evra.

Oni koji su ulagali u inostranstvu, izneli su iz Srbije ukupno 134,6 miliona evra, a uneli po osnovu ranijih ulaganja 50,6 miliona.

Najviše je odavde investirano u Veliku Britaniju (35,76 miliona), Bosnu i Hercegovinu (23,2 miliona) i Hrvatsku (17.57 miliona). U Srbiju su, po osnovu ranijih ulaganja, najviše uneli iz Rusije (23,5 miliona evra), Crne Gore (7,1 milion).

Radi poređenja, tokom 2010. godine inostrani građani su u Srbiju investirali 1,5 miliona evra, a po osnovu ranijih ulaganja, iz nje izneli 180,2 miliona evra.

S obzirom na tamošnju situaciju i značaj grčkih investicija u Srbiji, značajno je primetiti da su investicije iz te zemlje u Srbiju tokom jedanaest meseci prošle godine, u odnosu na 2010. bitno smanjene.

Grčki investitori su 2010. u Srbiju uneli 34,8 miliona evra, a po osnovu ranijih ulaganja izneli 1,15 miliona.

U toku 11 meseci 2011. investirali su 9,4 miliona, a izneli samo 613.000 evra. Rezidenti Republike Srbije prošle godine su u Grčku izneli 677.000 evra, a ove godine ništa. Tokom 2010. rezidenti Republike Srbije su iz Grčke izneli 17.000 evra, a prošle godine 301.000 evra.


Izvor: B92

Minus privrede veći od 90 mlrd. RSD


Beograd -- Privrednici strahuju da finansijski izveštaji za prošlu godinu neće biti bolji od 2010. Minus privrede mogao bi preći tadašnjih 90 milijaradi dinara.

Detaljna analiza tek će pokazati finansijski bilans srpske privrede 2011. godine. Preduzeća do kraja meseca predaju godišnje izveštaje, a analitičari Agencije za privredne registre obrađivaće ih narednih nekoliko meseci.

Prerađivačka industrija je tokom 2010. godine imala 32 milijarde dinara gubitka i to je bio najveći „minus“ u srpskoj privredi.

Kada je u pitanju pad broja zaposlenih, prošla godina bi trebalo da bude nešto bolja od 2010. Pre dve godine u oko 91.000 preduzeća, koliko je Agencija za privredne registre obradila finansijskih izveštaja, radna snaga je bila smanjena za 6,6 odsto ili 70.692 bivših zaposlenih. Procene statistike govore da je tokom 2011. broj radnika u Srbiji smanjen za oko 40.000.

Najveći procenata lošeg poslovanja išao je na dušu „Ju-Es stila“, koji je tu godinu završio sa manjkom od 15,1 milijarde dinara. To je bilo blizu 180 miliona dolara. Amerikanci su nedavno napustili Smederevo, ali presek centrale u Pitsburgu pokazuje da su se gubici tokom prošle godine povećali. Prešli su 200 miliona dolara.

Verovatno je i da među dobitnicima neće biti velikih iznenađenja. Naftna industrija Srbije u 2010. je imala najveći dobitak - 16,5 milijardi dinara. Ova kompanija je nedavno izašla za prošlogodišnjim rezultatom. Neto dobitkom od 40,6 milijardi dinara premašili su i sopstvena očekivanja.

"Već sada bi mogli da ih proglasimo za najprofitabilnije preduzeće u Srbiji" , kaže Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza invest grupe“.

On dodaje da je srpska privreda prošle godine imala mali rast, svega dva odsto bruto domaćeg proizvoda, ali da to ne znači da su sve kompanije loše poslovale.

Kako kaže, NIS je najbolji primer, ali dodaje da u konačnom izveštaju ima i „baba“ i „žaba“ i onih koji godinama postoje samo na papiru i onih koji stvarno rade.

"Izvesno je da je 2011. bila prilično teška godine. To pokazuje i činjenica da sve najjače firme na Beogradskoj berzi nisu sve napravile dobre rezultate" , kaže Gujaničić.

I podaci Kreditnog biroa pokazuju da je zaduženost u 2011. povećana za 107 milijardi dinara. Razlika bi bila još veća da mnoge firme nisu u problemima, pa do kredita ne mogu ni da dođu.

"Analiza stanja kompanija u Srbiji pokazala je da samo 30 odsto preduzeća ispunjava osnovne kriterijume likvidnosti " , izjavio je nedavno član Izvršnog odbora Banke Inteza Marko Popović.

On objašnjava da banke više neće biti pokretači ekonomskog rasta i da kompanije moraju da pronađu nove izvore finansiranja.

Ti načini mogli bi da budu fondovi razvoja ili berze. Veliki problem u Srbiji predstavlja visok nivo problematičnih kredita, 19 odsto zajmova je problematično, dok je kod kompanija taj procenat 22,4 odsto.


Izvor: B92

Dinar u ponedeljak slabiji za 0,1 odsto, srednji kurs evra 108,45

Dinar će u ponedeljak oslabiti prema evru za 0,1 odsto, tako da će srednji kurs biti 108,4522 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS (www.nbs.rs), jedan evro koštaće sedam para više nego danas kada je kurs 108,3777 dinara za jedan evro.

 

Dinar će na mesečnom nivou oslabiti prema evru za 2,9 odsto, a na godišnjem za 43 odsto.

 

Domaća valuta je do sada bila najslabija 10. februara ove godine, kada je devizni kurs bio 109,1794 dinara za jedan evro.

 

Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu 8. februara prodala 10 miliona evra, a 9. februara 68,5 miliona evra da bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

 

U 2012. godini dinar je bio najjači 11. januara kada je kurs iznosio 103,6922 dinara za jedan evro.

Izvor: Blic

Brodogradilište banci umesto Koletu

Apatin -- Vojvođanska banka je ponudila 230 miliona dinara za kupovinu Brodogradilišta u Apatinu, a kompanija MK Komerc 130 miliona dinara.

Ponuda Vojvođanske banke biće najverovatnije prihvaćena, rekao je stečajni upravnik brodogradilišta Predrag Ljubović.

On je objasnio da će konačnu odluku o prodaji brodogradilišta doneti Odbor poverilaca jer je cena Vojvođanske banke od 230 miliona manja od polovine procenjene vrednosti brodgradilišta.

Potraživanja poverilaca iznose 1,18 milijardi dinara, a najveća ima Vojvođanska banka.

Odbor poverilaca je 19. septembra dao saglasnost da stečajni upravnik Brodogradilišta proda preduzeće jedinom ponuđaču koji se odazvao pozivu za neposrednu pogodbu, MK Komercu, s ponudom od 150 miliona dinara.

Sudija je na osnovu prigovora Vojvođanske banke odložio potpisivanje ugovora do odluke Privrednog suda.


Izvor: Blic

MMF nam predlaže veći PDV i duži radni vek


Međunarodni monetarni fond doći će u Srbiju tek kada bude formirana nova vlada, ali za nastavak aranžmana zahteva postizanje dogovora o tri tačke - rebalansu budžeta za 2012. godinu, usvajanju srednjoročnog programa koji bi smanjio zaduženost zemlje, kao i o ubrzanju strukturnih reformi. Međutim, ono što MMF predlaže da taj program sadrži, između ostalog, jeste povećanje PDV-a, smanjenje mase plata koje se isplaćuju iz budžeta, povećanje broja poreskih obveznika, kao i smanjenje subvencija.


Dalje, MMF predlaže da nova vlada razmotri mogućnost sprovođenja poreske reforme koja bi podrazumevala smanjenje poreza na dohodak i dobit dok bi porez na imovinu i PDV trebalo povećati. Na kraju predloženo je nekom novom kabinetu da se upusti u penzijsku reformu koja bi podrazumevala povećanje starosne granice za odlazak u penziju.


Sve ovo misija MMF-a nije saopštila javnosti Srbije dok je nedavno bila u Beogradu, već je po povratku u Vašington stavila u preporuku, u koju je “Blic” imao uvid.

 

U pismu koje jasno otkriva u koliko se teškom ekonomskom trenutku i ranjivom položaju nalazi naša zemlja zbog krize u svetu konstatuje se da je završetak prve revizije odložen jer budžet za 2012. nije u skladu sa dogovorenim fiskalnim programom.

 

“Dogovoreno je da deficit budžeta bude 4,25 odsto BDP i da garancije Vlade za nove kredite ne budu veće od jedan odsto BDP. Međutim, usvojeni budžet uključuje garancije koje iznose skoro dva odsto BDP”, stoji u pismu, iz čega se jasno vidi za koliko je Cvetkovićev kabinet prekršio dogovor.

 

Fond upozorava da će se privredni rast u 2012. značajno usporiti i da će biti oko 0,5 odsto, ali postoji rizik da bude i manji.

Izvor: Blic

Farme mleka postaju uzaludan posao


Novi Sad -- Za razliku od farmera u Hrvatskoj, koji već 5 dana blokraju pogone mlekara, domaći farmeri ne razmišljaju o protestima iako problema ima mnogo.

Problem je kažu što kod nas veliki jer mleka nemamo dovoljno, farme se i dalje gase, prosečna otkupna cena je niska, ali ipak očekuju da će ovdašnje mlekare prema njima imati korektan odnos i da neće menjati pravila igre na njihovu štetu.

“Kod nas je situacija izuzetno teška, mleka odavno nema dovoljno ali, iako su džepovi porošača prazni, kriza u mlekarskom sektoru se ne oseti Kupuje se samo ono što se mora, opala je prodaja sireva i drugih mlečnih prerađevina. Na nogama smo još uvek zahvaljujući premiji od pet dinara po litru, odnosno 25 dinara po grlu, koju dobijamo od države” ,kaže Jugoslav Dimitrijević, proizvođač mleka iz Odžaka koji dnevno isporučuje 1.000 litara mleka.

Vojvođanski stočari navode da je nedavno ugašena farma u Irmovu koja je imala 500-600 krava; odžačko „Jedinstvo” nekada je imalo 300 krava na muži, a sada 50 i to će verovatno uništiti; Bački Gračac uništio je potpuno proizvodnju, nema nijedne krave; „Vojvodina” iz Bačkog Brestovca takođe nema nijedno grlo; u istoj je situaciji je i Ratkovo, gde je bilo 200-300 grla a sada ih nema...

Naši farmeri nemaju problema s otkupom pošto im mlekare uzmu sve što proizvedu, ali sve je na staklenim nogama jer praktično u ovom trenutku to što industrija proizvede zadovoljava domaće potrebe zato što su smanjene. Naime, po podacima iz mlekara, prodaja i potrošnja mleka u Srbiji je smanjena sedam-osam odsto.

“Da je kupovna moć kao pre nekoliko godina, mleka ne bi bilo ni u tragovima. Pri tom, farme propadaju, gase se. U Banatu, ali i u drugim delovima Vojvodine, stavljen je katanac na mnoge od njih jer je za one koji imaju manje grla to uzaludan posao. Kukuruz je 19 dinara, a kroz mleko se za njega „izvuče” 10 do 12 dinara. Što bi neko radio uz takvu štetu” , pita se Dejan Trajković, farmer iz Skorenovca, navodeći alarmantan podatak da je za tri godine stočni fond smanjen za 200.000 krava i ukazujući na potrebu da se premije po litru mleka povećaju na deset dinara.

Kada je reč o najavljenoj prodaji „Imleka” i Mlekare „Subotica” holandskoj kompaniji, naši farmeri očekuju pomak nabolje.

“Reč je o kompaniji čiji su većinski vlasnici poljoprivrednici, proizvođači mleka. Nadamo se da će, u slučaju da im pripadnu i naše mlekare, znati i hteti da ulažu u proizvodnju mleka i u stočarstvo i da će imati sluha za probleme farmera “ , kaže Dimitrijević.


Izvor: B92

EPS: Struja mora da poskupi za 60%


Beograd -- Plan poslovanja Elektroprivrede Srbije predviđa da struja u naredne dve godine poskupi za ukupno 60 odsto. U 2012. godini bez većih računa, najavljuju iz EPS-a.

Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković je, naime, izjavio da planom poslovanja kompanije nije predviđeno povećanje cene struje u ovoj godini, ali da do kraja 2014. cena mora da poraste 60 odsto.

Marković je u intervjuu agenciji Beta kazao da to poskupljenje može da se uradi odjednom ili postepeno, ističući da će od 2015. u Srbiji biti potpuno otvoreno tržište električne energije koje će samo regulisati tu cenu.

Prema njegovim rečima, dugovanja za struju se u poslednjih par godina kreću od 700 do 900 miliona evra, po pola privreda i građani. "EPS utužuje dužnike i na sudu pokušava da naplati dugovanja, i to je jedina mera koja može da da rezultate, ali sada to mora da se radi ubrzano jer novi Zakon o zaštiti potrošača predvidja kraće rokove za zastarevanje dugova", kazao je Marković.

"EPS je potpuno spreman za otvaranje tržišta i priželjkuje ga već godinama. Najgori način upravljanje cenom i cenovnom politikom jeste administrativni način. To treba da uradi tržište", kazao je Marković.

On je istakao da niska cena električne energije u Srbiji, najniža u Evropi, stimuliše neracionalnu potrošnju i onemogućava investicije EPS-a. "Srbija je sa prosečnom cenom od pet evrocenti za kilovat sat energetski najneefikasnija zemlja u Evropi", kazao je Marković.

Kako je dodao, zbog toga što nije predviđeno povećanje cene struje u 2012. godini redukovan je i plan ulaganja, tako da EPS u ovoj godini ima na raspolaganju veoma skromna sredstva za investiranje.

"Godišnji nivo investicija EPS-a bio je od 400 do 500 miiona evra, a sa sadašnjom cenom struje kompanija je na oko 100 miliona evra investicija u 2012. godini", rekao je generalni direktor srpske elektroenergetske kompanije.

On je podsetio da je stabilno snabdevanje strujom tokom ledenog talasa u Srbiji obezbeđeno i zahvaljući višegodišnjem pravovremenom ulaganju u remonte, i dodao da će u ovoj godini biti dovoljno novca za sve predviđene remonte.

EPS ipak u plusu

Marković je kazao će na rezultate poslovanja EPS-a u 2012. godini uticati i troškovi povećanog uvoza struje zbog ledenog talasa, ali da bi izveštaj o poslovanju za prošlu godini trebalo da pokaže da je Elektroprivreda Srbije imala profit.

On je precizirao da će tačan iznos dobiti EPS-a za 2011. godinu biti objavljen početkom marta, nakon usvajanja finasijskog izveštaja dodajući da će istovremeno biti objavljeni podaci iz nove procene vrednosti kompanije.

Marković je podsetio da je EPS u 2011. godini proizveo rekordnu količinu struje, više od 36 milijardi kilovat sati, i da zahvaljujući tom rezultatu i povećanju efikasnosti očekuje pozitivan rezultat u godišnjem izveštaju.

Generalni direktor EPS-a je kazao i da se prema kompanijskim procenama godišnje ukrade se oko četiri odsto struje, dok su tehnički gubici oko 11 odsto, tako da ukupni gubici u sistemu dostižu oko 15 odsto.

Tehnički gubici sistema kakav je EPS trebalo bi da budu oko osam odsto, kazao je Marković i dodao da je jedna od mera koja je preduzeta pokretanje projekta zamene brojila.

Uvođenjem sistema daljinskog upravljanja očekuje se smanjenje krađe struje i gubitaka u sistemu, naveo je Marković, dodajući da je reč o dugoročnom projektu vrednom oko 700 miliona evra.


Izvor: B92