Ugovori Zastava oružje 330 mil. USD


Kragujevac -- Fabrika "Zastava oružje" ove godine će imati ugovore vredne skoro 330 miliona dolara, što je 10 puta više nego 2011. kaže ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Prema njegovim rečima u 2012. godini kragujevački oružari će najviše izvoziti na tržište SAD i to lovačko i sportsko naoružanje.

Šutanovac je istakao i da je "posao skladištenja, demilitarizacije municije, koji će, pored ostalih, raditi i Tehničko-remontni zavod u Kragujevcu", dobio podršku Ujedinjenih nacija i OEBS-a.

Govoreći o tehnološkom višku u Fabrici oružja, ministar odbrane je podsetio da su "eksperti procenili da postoji određeni višak", ali da se Ministarstvo trudi da se višak radnika, kako je rekao, "ne otpušta na način kao ranijih godina, već da se pravi socijalni program, jer ukoliko se fabrika ne podmladi, naići će na velike probleme".

"Posao je vredan 12 miliona dolara i već sada imamo određene zemlje koje su donirale novac i zemlje koje su najavile donaciju", rekao je on.

Ministar je ocenio da je Kragujevac važan industrijski grad sa aspekta sistema odbrane, u kome pored fabrike oružje rade i fabrika Zastava kamioni i Tehničko remontni zavod, ali je dodao da je prošla godina bila krizna za oružare u tom gradu.

Šutanovac je podsetio da će se u "Kamionima" proizvoditi novo terensko vozilo, koje će predstavljati kombinaciju džipa i teretnog vozila, i najavio prototip u aprilu, a prve ugovore do kraja ove godine.

"Izdvojili smo sredstva da se razvije prototip, da se novčana sredstva ne potroše na strane nego na domaći proizvod", rekao je Šutanovac i naveo da se prototip razvija u saradnji "Kamiona" i Vojno tehničkog instituta.

Ministar je izrazio očekivanje da će kupci osim Ministarstva odbrane biti i Ministarstvo unutrašnjih poslova, preduzeće "Srbija šume" i ostali kojima je potrebno terensko vozilo.


Izvor: Blic

Bogićević kupuje Valjaonicu Sevojno


Beograd -- Investicioni fondovi RC2 i Darbi, sadašnji većinski vlasnici Valjaonice bakra Sevojno, radi su da tu firmu prodaju i u pregovorima su sa Miroslavom Bogićevićem.


Ova dva fonda su tokom prošle godine preuzela kiparsku firmu Ist point zajedno s kreditima kojima je bila opterećena, a koja poseduje 80,87249 odsto Valjaonice.

Ist point je dotada bio u vlasništvu ovdašnjeg biznismena Zorana Drakulića.

Investicioni savetnici koje je konsultovao Danas, uz napomenu da se ne sećaju kad je bila gora klima za investitore, smatraju da je namera dva investiciona fonda da svoj udeo u Valjaonici bakra prodaju logična, a Farmakom kao potencijalni kupac uverljiv.

Podaci za 2011. godinu još nisu objavljeni, a prethodnu je Valjaonica bakra završila s dobiti od oko 40 miliona dinara. Rudarsko topioničarski basen Bor, u vlasništvu Republike Srbije, tokom 2010. godine je udvostručio poslovne prihode i godinu je završio s dobiti od 87.865 miliona dinara. I jedna i druga firma zapošljavaju otprilike po 1.000 radnika.

"Bogićević ima keša, likvidan je za razliku od većine srpskih biznismena, a ima i podršku banaka“, kažu oni i podsećaju da je Bogićević prošle godine od Međunarodne finansijske korporacije dobio kredit od 120 miliona dolara, koji je prema sopstvenim rečima namenio otvaranju još četiri rudnika i ulaganju u poljoprivredu.

Isti izvori navode da cena bakra raste uporedo sa cenom nafte, pa Rudarsko topioničarski basen Bor, kažu, cveta. "Ali Bor je proizvodnja i profitira od rasta cene, dok je Valjaonica bakra prerada. Sem toga, fondovi koji su je preuzeli nisu očekivali ovo duplo dno krize i sadašnju recesiju“, kažu oni.

Farmakom se inače bavi eksploatacijom olova, cinka, antimona, srebra i zlata. U Valjaonici bakra je došlo i do mnogih kadrovskih promena, pa se odnedavno na čelu Upravnog odbora nalazi 38-godišnji Marko Mitrović, ne naročito poznat u ovdašnjim poslovnim krugovima.

Mitrovića su angažovala dva fonda, sadašnji vlasnici Valjaonice, a ranije je radio za američki investicioni fond EMS kapital na poslovima u istočnoj Evropi. Generalni direktor Valjaonice bakra je i dalje Dragan Subotić.

Zoran Drakulić je većinski udeo u Valjaonici bakra Sevojno stekao kupovinom na javnom tenderu 2004. godine.


Izvor: B92

NIS ulaže više nego što je potpisao


Beograd -- Naftna industrija Srbije će do 2015. uložiti oko 400 miliona evra u zaštitu životne sredine, što je 6,5 puta više nego što je planirano kupoprodajnim ugovorom.

To je najavio generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko.

NIS će, kako je rekao Kravčenko u Vladi Srbije na predstavljanju investicionog programa te komapnije u oblasti ekologije, investirati i u infrastrukturne projekte sa ekološkim efektom.

Kako je objasnio, to su programi modernizaciju benzinskih stanica i energetske efikasnosti, koji posebno utiču na poboljšanje životne sredine.

"Ulaganje u zaštitu životne sredine deo je našeg strateškog opredeljenja da efikasno upravljamo komapanijom i jedan od glavnih prioriteta", istakao je Kravčenko.

Ministar životne sredine Srbije Oliver Dulić je rekao da je zadovoljan došadašnjim investicijama NIS-a u ekologiju i saradnjom sa tom kompanijom u zaštiti životne sredine.


Izvor: B92

Spoljni dug Srbije 23,84 milijarde evra


Spoljni dug Srbije na kraju novembra 2011. godine iznosio je oko 23,84 milijarde evra, što je za 69 miliona više u odnosu na prethodni mesec, navedeno je u časopisu "Konjukturni trendovi Srbije", koji izdaje Privredna komora Srbije.

Dug po glavnici iznosio je oko 23,77 milijardi evra, od čega je dospela glavnica na naplatu 1,19 milijardi, a redovna kamata 224,8 miliona.


Spoljni dug javnog sektora iznosi oko 10,61 milijardi evra, od čega preko 80 odsto otpada na centralni nivo vlasti.


Dug privatnog sektora je 13,24 milijarde evra, od čega se oko dve trećine odnosi na kompanije, a jedna trećina na komercijalne banke.

Izvor: Blic

KG: Kooperanti zapošljavaju stotine


Kragujevac -- Oko 70 poslodavaca, uključujući i Fijatove kooperante, prijavilo se za učešće na Sajmu obrazovanja i zapošljavanja, u Kragujevcu 9. i 10. februara.

"Poslodavci koji su se prijavili za učešće na Sajmu iskazali su potrebu za više stotina radnika, raznih profila obrazovanja i zanimanja, za rad u metalskoj industriji, trgovini, ugostiteljstvu", izjavila je direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje Ljiljana Petrović.

Naglašavajući da je generalni sponzor Sajma obrazovanja i zapošljavnaja fabrika Fijat automobili Srbija, koja će tek dostaviti ponudu za slobodnim radnim mesteima, Petrović je navela da su se među kooperantima te fabrika prijavile one koje grade proizvodne hale u Kragujevcu, poput "SIGIT", "Manjeti mareli" , "Džonson kontrols", "HTL", "Promo manjeto"....

"Fijatovi kooperanti planiraju zapošljavanje više stotina radnika, a prva grupa koju budu odabrali, pre zvaničnog zapošljavanja, prvo će ići na obuku u Italiju", rekla je Petrović.

Petrović je podsetila da poslodavci, pored odgovarajuće stručne spreme za svako zanimanje, posebnu pažnju u razgovorima sa kandidatima posvećuju veštinama nezaposlenih za određenog zanimanje, koje je stečeno bilo kroz formalno tako i kroz neformalno obrazovanje.

Pored Fijatovih kooperanata, među poslodavcima koji traže radnike, je i izraelska kompanija Plaza koja ove godine otvara šoping mol u Kragujevcu.

U Kragujevcu je bez posla oko 22.000 osoba.


Izvor: B92

NBS: Rekordno niska vrednost domaće valute, 108,4 dinara za evro!


Dinar će sutra oslabiti prema evru za jedan odsto, tako da će srednji kurs biti 108,4031 dinara za jedan evro, što je do sada najslabija vrednost domaće valute, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS (www.nbs.rs), jedan evro će koštati jedan dinar više nego danas kada je kurs 107,3461 dinara za jedan evro.

 

U 2012. godini dinar je bio najjači 11. januara kada je kurs iznosio 103,6922 dinara za evro.

 

Do danas dinar je prema evru bio najslabiji 4. novembra 2010. godine, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro.

 

Narodna banka Srbije danas je međubankarskom deviznom tržištu prodala 10 miliona evra da bi ublažila prekomerane dnevne oscilacije kursa. U 2011. NBS je za te svrhe prodala 90 miliona evra, a kupila 45 miliona evra. 

 

Saradnik Instututa za evropske studije Goran Nikolić ocenio je danas da na rast kursa dinara najviše utiče povećan uvoz energenata i energije.
 

"Povećana tražnja za uvozom energije stvorila je neravnotežu na međubankarskom deviznom trežistu", rekao je Nikolić agenciji Beta.

 

Prema rečima Nikolića, ključna stvar sada je kako će se NBS ponašati i koliko će intervenisati na deviznom tržištu, jer je značajnim slabljenjem dinara od početka godine doveden u pitanje cilj da inflacija u 2012. bude četiri plus/minus 1,5 odsto.

 

"Ako želi da ostvari cilj, NBS će morati energičnije da reaguje", rekao je Nikolić i dodao da neke nezvanične informacije govore da je Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjivao da će ove godine biti potrebno da se potroši oko milijardu evra iz deviznih rezervi radi ublažavanja pritisaka na kurs dinara.

Izvor: Blic

Propast Zmaja na dušu države?


Beograd -- Fabrika Zmaj proizvodila je kombajne kojima se želo 95 odsto svih žitarica u bivšoj Jugoslaviji.

Danas u pogonima nema nikoga, fabričke zgrade od ukupno 36.272 kvadratna metra su prazne i zapuštene.

Nekoliko stotina metara dalje, na „Zmajevom“ zemljištu nalaze se dva hipermarketa. Bogdan Rodić je podigao Rodu, koju je kasnije prodao slovenačkom gigantu Merkatoru, dok je drugi u vlasništvu kompanije DIS.

Finansijski izveštaji pokazuju da je broj zaposlenih opao sa 647 pre privatizacije, na 73 u 2010.

Ko je na gubitku?

Pet godina nakon prodaje Zmaja predstavnici Agencije za privatizaciju tvrde da ovo preduzeće nije ni imalo šanse, uprkos tenderu. Iako je ugovor o prodaji više puta prekršen, u Agenciji kažu da bi raskidom ugovora svi bili na gubitku i tvrde da državu ne interesuje proizvodnja kombajna.

„Zmaj“ je 2005. proizveo 34 traktora. Godinu dana kasnije u posed su ušli novi vlasnici, obavezani privatizacionim ugovorom „da će obezbediti kontinuitet proizvodnje u periodu od pet godina“ i da će ugovor biti raskinut ako kupac „ne obezbedi kontinuitet u obavljanju osnovne registrovane delatnosti Subjekta privatizacije“. Proizvodnja je odmah potpuno stala.

Država je Zmaj kao strateški važno preduzeće, prodala na tenderu konzorcijumu of-šor kompanija smeštenih na Britanskim devičanskim ostrvima i u Delaveru (SAD), u decembru 2006. Grupacija je platila milion evra za preuzimanje preduzeća i obavezala se na još šest miliona evra investicija.

Prema istraživanju Centra za istraživačko novinarstvo, iza konzorcijuma koji je kupio Zmaj stoje kompanije „Figra“ iz Beograda, koja je u vreme privatizacije kupila 50 odsto Zmaja, Finpro, registrovan u Delaveru, koji je imao na početku 18 odsto Zmaja, i novosadski Agrocoop (31 odsto).

Uslovi privatizacionog ugovora nisu ispunjeni, a Agencija za privatizaciju je, prema njenim internim dokumentima, znala za smanjenje proizvodnje, stavljanje hipoteka na nekretnine Zmaja, pa čak i prebacivanje novca ove kompanije na račun firme Bogdana Rodića.

Raskid ugovora, međutim, nije pokrenut. Na primer, Agencija je u izveštaju iz oktobra 2007. navela da ne postoji „organizovana proizvodnja“ i da je preduzeće ostvarivalo prihode prodajom rezervnih delova i materijala, te iznajmljivanjem i kroz subvencije.

Izveštaj iz maja 2008. pokazuje da je preduzeće u stvari prestalo da funkcioniše i da prihod od prodaje „čini samo 9,4 odsto u poređenju sa prihodima od prodaje u 2005“.

Danas „Zmaj“ ne proizvodi ništa, ali kontroliše zemlju vrednu više miliona evra, a Zoran Ćopić je u razgovoru za CINS rekao da „Zmaj nije kupljen radi poljoprivrede“ i potvrdio da je privatizovan samo zbog nekretnina.

Revizori iz Agencije za privatizaciju su otkrili da su partneri, tokom prve godine, stavili pod hipoteku 24 odsto nekretnina preduzeća kako bi, između ostalog, dobili bankovne garancije u vrednosti od 5,7 miliona evra za druga preduzeća koja su u Rodićevom vlasništvu, a nemaju veze sa Zmajem.

Bankovna garancija od 2,7 miliona evra, od tadašnje novosadske Metals banke nije trebalo da pomogne Zmaju, već kupovini preduzeća „Vršački vinogradi“ koje je Rodić privatizovao (i ta je privatizacija kasnije raskinuta). Drugi deo imovine Zmaja je založen kod iste banke kako bi Rodićeva kompanija „Rodić M&B iInvest“ dobila tri miliona evra, navodi se u dokumentaciji Agencije za privatizaciju.

Inače, za kapital Metals banke sumnjalo se da potiče iz narko poslova Darka Šarića, kao i da je usko povezana sa jednom velikom crnogorskom bankom, te da se u tom krugu odvijaju glavne operacije pranja novca.

Zbog nesolidnih kreditnih aranžmana, Narodna banka Srbije je pre nekoliko godina uvela prinudnu upravu u Metals banku, i ona je kasnije transformisana u Razvojnu banku Vojvodine.


Izvor: B92

Izvoz Srbije u Tursku veći 90 odsto


Beograd -- Za 11 meseci 2011. robna razmena između Srbije i Turske dostigla je rekordnu vrednost od 544,3 miliona dolara, što je za 31,8 odsto više nego u 2010.

Ministri poljoprivrede dveju zemalja, Dušan Petrović i Mehmet Mehdi Eker saglasni su da je trgovinska razmena iz godine u godinu sve bolja, ali da bi mogla biti veća u raznim oblastima poljoprivrede od biljne proizvodnje, stočarstva, vodoprivrede do naučne saradnje.

„Posle potpisivanja Memoranduma o razumevanju u oblasti poljoprivrede, oktobra prošle godine u Ankari, povećana je trgovinska razmena Srbije i Turske” , rekao je ministar Petrović.

„Razgovaramo o svim aspektima saradnje. Trendovi su dobri i narednih godina možemo očekivati porast u razmeni poljoprivrednih proizvoda” , naglasio je on.

Ministar Petrović je naglasio da postoje realne mogućnosti da se napravi veliki napredak u saradnji i unapređenju trgovinskih odnosa u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije. Kako je istakao, izvoz iz Srbije u Tursku lane je povećan i za 90 odsto, pa je deficit na srpskoj strani smanjen.

"Poljoprivreda utiče na svakodnevni život čoveka, a osnova je za razvoj trgovinskih i ekonomskih odnosa . U obe zemlje, gotovo 20 odsto stanovništva se bavi poljoprivredom, pa moramo više sarađivati u ovoj oblasti. Neophodno je povećavati učešće poljoprivredno- prehrambenih proizvoda u našoj ukupnoj razmeni, koje trenutno iznosi oko 10 odsto" , rekao je Eker, ministar hrane, poljoprivrede i stočarstva Republike Turske.

Srbija sa Turskom ima potpisan Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Pre godinu i po dana, na snagu je stupio i Sporazum o slobodnoj trgovini.


Izvor: B92

U Srbiji 760.000 nezaposlenih, male šanse za nova radna mesta


U Srbiji je zvanično evidentirano 760.000 nezaposlenih, a u ovoj godini će biti izazov da se očuvaju radna mesta zaposlenih, izjavio je danas direktor Nacionalne službe zapošljavanja Srbije Dejan Jovanović.

- Ne očekujem veliku mogućnost za otvaranje novih radnih mesta u Srbiji, ne računajući Kragujevac gde će biti zapošljavanja jer Fijat i njegovi komponentaši nude više stotina radnih mesta, raznih profila - rekao je Jovanović novinarima, posle otvaranja Sajma zapošljavanja i obrazovanja u Kragujevcu.


Naglašavajući da je stopa nezaposlenosti 23,7 procenata, te i da sajmovi zapošljavanja daju veliku šansu nezaposlenima, Jovanović je rekao da anketa o radnoj snazi govori da je broj nezaposlenih nešto manji nego što pokazuje evidencija sa gotovo 760.000 prijavljenih.


- Stopa nezaposlenosti jeste velika i moramo svi zajedno da se sistemski u budućnosti borimo sa nezaposlenošću jer bez rešavanja tog velikog makroekonomskog problema ne možemo kao društvo da krenemo napred - rekao je Jovanović i ukazao da je neophodno popraviti i sistem obrazovanja, ali i nastaviti sa privlačenjem stranih investicija i razvijati domaće preduzetništvo.


Naglašavajući da će Nacionalna služba zapošljavanja i u ovoj godini nastaviti sa organizuje sajmove zapošljavanja, Jovanović je rekao da se godišnje u raznim gradovima Srbije organizuje više od 80 takvih manifestacija, a tu su i sajmovi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Izvor: B92

Bajec: Aranžman sa MMF nije prekinut, revizija do polovine 2012.


Aranžman iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) nije prekinut, niti je doživeo krah, već ostaje na snazi, ali se njegova revizija odlaže do polovine godine, dok se rebalansom budžeta ne utvrdi ono što je dogovoreno da će se u praksi sprovoditi sa stanovišta ekonomske politike vlade, izjavio je danas Tanjugu ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec.

"Znači, program ostaje na snazi, ali se njegova revizija odlaže dok se rebalansom budžeta ne utvrdi ovo što je inače dogovoreno da će se u praksi sprovoditi sa stanovišta ekonomske politike vlade", istakao je Bajec i preneo da je MMF dao pozitivnu ocena o radu vlade Mirka Cvetkovića za 2011. godinu.


U Fondu su uvereni da će premijer Srbije do kraja mandata ispuniti dogovorene obaveze s MMF, kaže Bajec.


"Predstavnici vlade su pružili uveravanje misiji Fonda, koje je ona prihvatila, da će se do kraja svog mandata striktno pridržavati dogovorene ekonomske politike, uključujući i dogovorene okvire sprovođenja budžeta, kako sa stanovišta veličine javnog duga, tako i fiskalnog deficita", istakao je Bajec.


Predstavnici MMF-a su tokom razgovora insistirali pre svega na veličini garancija za zajmove javnim preduzećima i ukazivali na opasnost da se kroz dodatno zaduživanje ne ugrozi zakonski okvir javnog duga, a to se u praksi i ne može sprovesti do kraja mandata sadašnje vlade, rekao je Bajec.


On je izrazio očekivanje da će pitanje rebalansa budžeta biti na dnevnom redu tek posle sastavljanja nove vlade.


"Realno je očekivati da će nova vlada i sa stanovišta drugih budžetskih pozicija, razmatrati svoju budžetsku politiku do kraja 2012. godine u skladu sa ciljevima, koje će ona definisati", kazao je sagovornik Tanjuga.

Izvor: Blic