Srbija neće preći granicu zaduženja veću od 45 odsto


Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je danas da će sadašnja Vlada Srbije, kao i ona koja bude formirana posle izbora, voditi računa o tome da Srbija ne pređe granicu zaduženja veću od 45 odsto.

"Dobio sam uveravanja od Vlade da Srbija neće preći granicu zaduženja od 45 odsto. O tome će voditi računa i buduća vlada posle izbora, jer, inače, postoji rizik da se zemlja suoči sa spiralom zaduživanja i nesagledivim procesima.To je pitanje ne samo ekonomskog razvoja, već i bezbednosti zemlje", rekao je Tadić novinarima a Jahorini.


Odgovarajući na pitanje da li će aranžman sa Azerbejdžanom o kreditiranju izgradnje deonice puta na Koridoru 11 dovesti Srbiju u situaciju da prekorači tu granicu ili da menja zakon o limitu zaduživanja, Tadić je podsetio da se radi o aranžmanu pod preferencijalnim uslovima i kreditu koji nije komercijalan.


On je takođe dodao da je rast BDP od dva odsto u protekloj godini omogućio ovakvo zaduživanje.

Izvor: Blic

Strane gazde ostaju jer nemaju kud


Novi Sad -- Odlazak Ju-Es stila prvi je slučaj od 2000. da je velika strana kompanija napustila svoju investiciju u Srbiji. Sada i Salford prodaje Imlek i Mlekaru Subotica.

S druge strane, „Ašmor” je nedavno prodao „Karneks” „MK-grupi”.

Amerikancima je železara u Smederevu pravila tolike gubitke da im je odlazak očigledno bio jedino dobro rešenje. Preklane su imali 150 miliona evra minusa, u prvih devet meseci prošle godine još 75 miliona.

To što nije bilo mnogo napuštanja ovdašnjih velikih investicija, ipak ne znači i da su strani investitori oduševljeni poslovanjem u Srbiji, naročito od početka krize. Tadašnji član Upravnog odbora Saveta stranih investitora Alekandar Radosavljević iz „Karsleberga” naveo je da su u 2009. godini „zamrznuta„ ulaganja od oko 700 miliona evra u preduzeća čiji su stranci već vlasnici u Srbiji.

„Salford” je prodaju mlekara najavio još pre nekoliko godina, ali izgleda da sve do sada nije imao kome da ih proda, barem ne po zadovoljavajućoj ceni.

Naravno, bilo je slučajeva da su veliki investitori prodavali svoje ovdašnje akvizicije drugim kompanijama. To je, ipak, druga stvar jer je nekima od njih, prvenstveno investicionim fondovima, to opis delatnosti – da kupe preduzeće, „doteraju” ga i preprodaju.

Bilo je, doduše, i ranije najava da bi neki krupni investitori mogli otići odavde, ali su ipak ostali jer su procenili da im to u datom trenutku pravi manju štetu ili, jednostavno, svoju ovdašnju akviziciju nisu imali kome da prodaju.

Najpoznatiji strani investitori čiji je odlazak bio najavljivan su dve finansijske kompanije koje su svoje poslovanje u Srbiji smestile u Novom Sadu. Predstavnici vlasnika i OTP banke i DDOR-a „Novi Sad„ priznali su da su njihove centrale razmišljale o napuštanju Srbije, ali da se od toga odustalo.

Svojevremeno je jedan od čelnika centrale OTP banke u Budimpešti najavio prodaju srpske i slovačke divizije da bi se krenulo u osvajanje ruskog tržišta. Ipak, od te kombinacije se potom odustalo, uz demantovanje srpskog ogranka OTP-a. Podsetimo, OTP banka je u Srbiji pod svojim okriljem okupila tri dotadašnje manje banke, Kulsku, Cepter i Nišku.

Vlasnik DDOR-a, italijanska „Fondijarija„, nije ni krio da je zbog uticaja globalne ekonomske krize i unutrašnjih problema koji su tako nastali, namerava da proda novosadsku osiguravajuću kuću. Kako je naveo Kristijan Oto Noi, prvi čovek novosadskog osiguravajućeg društva, problem nije u DDOR-u, koji je „atraktivna kompanija s velikim potencijalom”, već u tome što je kriza uzdrmala celu kuću. Plan je bio da DDOR preuzme austrijska Unika, ali se to izjalovilo.

Na nedavnom predstavljanju „Bele knjige” Saveta stranih investitora, predsedniku Privredne komore Beograda Milanu Jankoviću niko nije odgovorio na javno postavljeno pitanje koliko je manjih i srednjih investitora napustilo Srbiju.

Istovremeno, ulagači iz inostranstva su se po ko zna koji put požalili na to da im poslovanje otežavaju spore reforme, loša primena zakona, korupcija, komplikovane birokratske procedure, nepredvidivost paraporeskih nameta, te to što izdavanje građevinskih dozvola traje unedogled.


Izvor: B92

RTB Bor redukovao proizvodnju


Bor -- RTB Bor redukovao je od danas proizvodnju na kopovima, kako bi se smanjila potrošnja električne energije i uštedelo 20 megavati na sat.

Generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski rekao je da RTB Bor na sat troši oko 60 megavati struje, a da je redukovana proizvodnja uvedena nakon preporuke Vlade Srbije o preduzimanju mera zbog uštede električne energije.

"Kako ne bismo doveli u pitanje funkcionisanje bolnica i ustanova od važnosti za grad, jer je pretilo da dođe do restrikcija struje,
odlučili smo da zaustavimo bagere koji rade na raskrivci rudnika bakra Veliki Krivelj", rekao je Spaskovski.

Prema njegovim rečima, zastoj rada bagera na raskrivci trajaće sve dok budu niske temperature i velika potrošnja struje.

"TE KO" Kostolac u saopštenju navodi da je stanje u proizvodnji električne energije u Kostolcu redovno uz preduzete posebne mere za rad u teškim vremenskim uslovima, kao i da kostolačke termoelektrane rade maksimalnim kapacitetom i elektroprivredi isporučuju dnevno 21 milion kilovat sati električne energije.

Prema direktoru Direkcije za proizvodnju termoenergije u "TE -KO" Kostolac Zlatku Zakošeku, radi se u veoma odgovornom režimu sa podignutim nivoom mobilnosti svih službi.

Direktor Zakošek je istakao na deponijama blizu 500.000 tona uglja, dovoljno za potrebe rada blokova u Kostolcu i Drmnu.

Redovno se isporučuje i toplotna energija za gradove Kostolac, Požarevac i okolna naselja.

Kvarovi se otklanjaju u najkraćem vremenskom roku tako da nema bitnijih zastoja u proizvodnji, navedeno je u saopštenju.


Izvor: Blic

Mrkonjić: 2012. u znaku Koridora 11


Beograd -- Izgradnja autoputa na deonici Koridora 11 od Ljiga do Preljine trebalo bi da počne početkom marta, najavio je ministar Milutin Mrkonjić.

Ministar je naglasio da će deonicu od Ljiga do Preljine, zajedno raditi srpske i azerbejdžanske firme i da "oko toga tek slede dogovori".

"Probaćemo da radove počnemo negde početkom marta", istakao je Mrkonjić navodeći da će, ukoliko sve bude kako treba, 2012. godina biti u znaku gradnje Koridora 11.

Za gradnju autoputa od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga se pregovara sa Turcima i na te dve deonice moglo bi da počene da se radi, takođe, za oko mesec dana, rekao je ministar Mrkonjić. Mrkonjić je dodao da će Srbija sama graditi autoput na te dve deonice ukoliko sa ne bude postignut dogovor i sa turskim partnerima.

Ministar je kazao da je ukupna vrednost dogovorenog kredita sa zvaničnicima Azerbejdžana 300 miliona evra i da su ta sredstva odobrena pod veoma povoljnim uslovima.

Direktor "Koridora Srbije" MIhajlo Mišić je izjavio da je reč o izgradnji autoputa E 763 popularnije nazvanim Koridor 11.

Direktor Mišić je kazao da će na delu od Ljiga do Preljine biti građene tri manje deonice od Ljiga do Bojkovaca, od Bojkovaca do Takova i od Takova do Preljine.

Mišić je istakao da je trasa veoma teška s obzirom da ide kroz planinski deo preko Rudnika i da je planirana izgadnja ukupno 66 mostova ukupne površsine veće od 71.000 kvadratnih metara.

Sporazum o zajmu u Bakuu potpisao je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. A, ministri infrastrukture i saobraćaja Srbije i Crne Gore, Milutin Mrkonjić i Andrija Lompar, u petak su još jednom potvrdili da će veliki projekat koji spaja dve zemlje biti realizovan i da je to jedan od prioriteta obe vlade.

Prema rečima Jeremića, radi se o velikom projektu, koji podrazumeva izgradnju 60 mostova, pet tunela i predstavlja značajno ulaganje u infrastrukturu Srbije.

“Mnogi su u prethodnim mesecima sa jednom vrstom potcenjivanja gledali na ekonomsko povezivanje Srbije i Azerbejdžana, međutim, danas imamo konkretan projekat i njegovo otpočinjanje je, praktično, odmah “ naglašava Jeremić.

Azerbejdžanska vlada obezbedila je kredit za izgradnju deonice od Ljiga do Preljine po fiksnoj kamatnoj stopi od četiri odsto, na 15 godina, sa grejs periodom od tri godine, a na izgradnji auto-puta biće zajednički angažovane srpske i azerbejdžanske firme.

Kako kaže Andrija Lompar, Crna Gora je izabrala konsultanta koji priprema izgradnju „saobraćajnice od Podgorice do severa“. Konsultant treba da utvrdi kojom će trasom ići put do granice sa Srbijom i da li će biti građen pun profil i ko će to finansirati.

“Crna Gora će pokušati da dobije sredstva od Evropske investicione banke i nadamo se da će konsultant potvrditi da će auto-put biti građen, prema ranije utvrđenoj trasi” , istakao je Lompar.


Izvor: B92

"Ugledajmo se na MK grupu i Deltu"


Beograd -- Izvoz poljoprivredno prehrambenih proizvoda mogao bi da dostigne 10 milijardi dolara, pet puta više od vrednosti koju sada ostvarujemo.

Za to je potrebno da inostrane investicije u srpski agrar, koje su sada male, a budu između pet i 10 procenata ukupnih investicionih ulaganja.

"Investicije u sekror poljoprivrede su relativno skromne u odnosu na ukupan obim stranih investicija i kreću se između 0,6 i tri procenta na godšnjem nivou", kaže , predsednik Društva agrarnih ekonomista Miladin Ševarlić.

Prema Ševarliću, najveća investiciona ulaganja su na području Vojvodine gde je u proteklih sedam godina investirano u između dve i tri milijarde evra u poljoprivredno prehrambenu industriju, zbog čega je severna pokrajina preuzela primat u strukturi ukupnog izvoza iako raspolaže sa 40 procenata ukupnih oraničnih površina u Srbiji.

Ševarlić je ukazao da je potrošnja hranje u svetu u stalnom porastu zbog čega Srbija ima šansu da postane mnogo veći izvoznik hrane, ali su potrebne velike investicije koje se, kako je rekao, najbrže i najsigurnije vraćaju.

“Prinosi koje ostvaruju pojedine agrobiznis kompanije kao što su MK grupa i Delta agrar su iznad evropskog proseka. Kada bi imali samo na trećini površina prinose koje ostvaruje MK grupa, onda bi izvoz agrara iz Srbije godišnje iznosio deset milijardi dolara”, kazao je Ševarlić.


Izvor: B92

 

Predstavnici Vlade i MMF o budžetu i fiskalnoj politici


Predstavnici Vlade Srbije i misije Međunarodnog monetarnog fonda počeće danas u Beogradu novu rundu razgovora o izvršenju budžeta za 2012, sprovođenju dogovorenih mera fiskalne politike, kao i o poštovanju utvrđenih fiskalnih pravila.

Zvanični razgovori koji će početi plenarnom sednicom u Narodnoj banci Srbije, vode se radi postizanja dogovora od značaja za završetak prvog razmatranja rezultata u sprovođenju aktuelnog stendbaj aranžmana, u vrednosti od 1,1 milijardi evra.


Delegaciju MMF predvodi novi šef misije Zuzana Murgasova.


Razgovori s misijom MMF, u okviru aktuelnog aranžmana iz predostrožnosti, obavljeni su u novembru 2011. u Beogradu i bilo je planirano da 23. decembra Odbor izvršnih direktora MMF odobri prvu reviziju, što je odloženo do uspostavljanja usaglašenog stava dve strane o fiskalnoj politici u Srbiji za 2012.


Stalni predstavnik MMF u Srbiji Bogdan Lisovolik ove nedelje je izjavio da ima malo prostora za menjanje dogovorene politike, i to može da bude veliki problem za Srbiju ukoliko želi da ide putem održivog rasta.


Lisovolik je upozorio da su nova zaduživanja Srbije u budžetu u 2012. planirana za više od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznad dogovorene granice, što je oko 300 miliona evra.


Uz podsećanje da je krajem decembra prošle godine završena prva revizija aranžmana iz predostrožnosti i da je u januaru 2012. trebalo da usledi ocena te revizije, Lisovolik je rekao da je odluka o tome takođe odložena, jer se, po njemu, Vlada Srbije nije držala dogovora u delu koji se odnosi na planirani nivo javnog duga koji ne bi trebalo da pređe 45 odsto BDP, a odstupljeno je i od dogovorene visine deficita budžeta.


Predsednik Boris Tadić rekao je u petak na Jahorini da će sadasnja Vlada Srbije, kao i ona koja bude formirana posle izbora, voditi računa da država ne pređe granicu zaduženja veću od 45 odsto BDP.



Izvor: Blic

Dug prešao granicu, bez rasta BDP-a


Beograd -- Član fiskalnog saveta Vladimir Vučković kaže da sve analize govore da se rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije kreće ka nuli, umesto planiranih 1,5 odsto.

On je izrazio bojazan da će i Međunarodni monetarni fond (MMF) posle razgovora u Beogradu sniziti projekciju rasta naše zemlje.

"Velika je verovatnoća da fiskalni prihodi ove godine neće biti na nivou planiranog", rekao je Vučković i dodao da će vlada zapasti u teškoće, jer neće moći da finansira deficit budžeta.

Vučković je za B92 rekao da će, prema njegovoj oceni, nova vlada morati da sprovede fiskalnu reformu, uz povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) koji će biti logičan korak, uz istovremeno smanjenje javne potrošnje, a najveći deo prilagođavanja će morati da podnese država.

Povodom aktuelnih razgovora s MMF-om u Beogradu, Vučković je istakao da je aranžman iz predostrožnosti bitan za Srbiju, u smislu bezbednosti srpske ekonomije za ulaganje i jačanja poverenja i da trenutno nije bitan novac koji taj aramnžman nosi.

Odgovarajući na pitanje da li je već načinjena šteta s obzirom na to da je MMF odložio odluku o reviziji aranžmana, Vučković je rekao da je delimična šteta napravljena i da se svako oklevanje investitora da ulaže u našu zemlju reflektuje preko deviznog kursa.

Vučković je podsetio da srpska strana nije uvek do kraja ispunjavala sve obaveze dogovorene s MMF-om i da je dobijala pozitivne ocene u reviziji i dodao da ne razume zahteve Fonda pošto situacija nije toliko ozbiljna.

Vlada mora, u skladu sa Zakonom o fiskalnom sistemu, da napravi plan za vraćanje javnog duga i da snizi javni dug na 45 odsto BDP, upozorio je Vučković i izrazio bojazan da se u naredne dve godine može desiti da Srbija poveća javni dug iznad 50 odsto BDP-a.

"Gotovo je izvesno da je Srbija već probila granicu javnog duga od 45 odsto BDP-a i uskoro se čekaju prve analize", upozorio je Vučković.
Bajec: Vlada neće odstupati

Odgovarajući na pitanje da li će vlada povećaati PDV, ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec je podsetio da je Skupština izglasala budžet za ovu godinu u kome je planirana suma plata i penzija, pri čemu su one zamrznute već dve godine i predočio da će buduća vlada u prve dve godine mandata morati da ozbiljno "zagrize" u fiskalne i strukturne reforme.

Prenoseći impresije sa današnje plenarne sednice vlade i MMF- a, Bajec je preneo da se srpska strana trudila da članovima MMF-a objasni da se ne može predvideti koliko će garancija za kredite biti aktivirano u ovoj godini.

Odgovarajući na pitanje da li se MMF interesovao zašto je država privremeno preuzela smederevsku železaru, Bajec je odgovorio potvrdno i objašnjeno im da je to učinjeno zbog zaštite cele privrede i, kako je rekao, delegacija MMF-a o tome posle nije raspravljala.

Bajec je naglasio da Vlada neće odstupati od tih planiranih garancija za kredite u ovoj godini i najavio će Vladi predložiti izmene Zakona o javnom dugu u koji će ubuduće ulaziti sve garancije za zajmove.

Garancije su vezane za investicije i aktiviraju se u momentu kada poslanici u Skupštini Srbije izglasaju neki kredit, rekao je Bajec.

Misija MMF-a je došla u Beograd da objasni zašto je Bord izvršnih direktora dva puta odlagao ocenu revizije aarnžmana iz predostrožnosti, rekao je Bajec.

On je preneo da su se na plenarnoj sednici razmatrala pitanja realnosti sprovođenja budžeta, garancije za kredite javnih preduzeća i dokapitalizacija Komercijalna banke, a bilo je i reči o makroekonomskim projekcijama za ovu godinu i da li BDP može da raste 1,5 odsto i da li će se deficit budžeta održati na 4,25 odsto i javni dug na 4,5 odsto BDP-a.


Izvor: B92

"Srpski hamer" stiže iz Kragujevca


Kragujevac -- Ministarstvo odbrane kroz saradnju Vojske Srbije i Zastava kamiona u Kragujevcu pokreće proizvodnju novog kombinovanog terenskog vozila (NKTV).

Želja ministarstva je da se sredstva iz budžeta troše na pravi način, za razvoj domaće industrije, kaže ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Prvi prototip NKTV očekuje se već u aprilu, a posle testiranja serijska proizvodnja počeće krajem 2012. ili početkom 2013. godine, i to najmanje još jednog vozila - klasičnog džipa ili kombija.



Kako ističe Šutanovac, ova vozila imaju perspektivu i na domaćem tržištu, dakle za VS, MUP, Sektor za vanredne situacije, ali i u inostranstvu.

Dragan Šutanovac podseća da je zahvaljujući Ministarstvu odbrane i njegovom dogovoru s Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja došlo do izgradnje pogona Fijatovih kooperanata na lokaciji vojnog kompleksa Grošnica, bez čega bi, kako ukazuje, projekat Fijat automobili Srbija, suštinski važan za Kragujevac i celu Šumadiju, bio teško ugrožen.

"Posebno je važno što će to biti proizvod iz Kragujevca, grada kojem je trenutno neophodna pomoć i koji je istovremeno važan i iz aspekta sistema odbrane. Vlada Srbije donela je odluku o subvencionisanju proizvodnje u Zastava kamionima, što je poseban stimulans", kaže ministar.

Šumadija će ove godine biti centar investicionih aktivnosti iz budžeta Ministarstva odbrane, a proizvodnja pomenutih vozila tek je jedna od planiranih stavki.

Što se tiče Zastava oružja i Tehničko-remontnog zavoda u Kragujevcu, u nedavno potpisanom protokolu o saradnji Ministarstva odbrane sa UN i OEBS utvrđen je projekat vredan 11 miliona evra kojim će se obezbediti bolje skladištenje, remont i svi uslovi za delaboraciju (uništenje) municije. To će se najviše raditi u Zavodu.

"Očekujem da Zastava oružje u ovoj godini ostvari ugovore od preko 30 miliona dolara, što bi, uz dodatnu pomoć države, omogućilo podmlađivanje kadra u ovoj kompaniji. Želja nam je da se za deo zaposlenih obezbedi najbolji socijalni program, a da se uposle mladi ljudi, da se zaustavi iseljavanje iz Šumadije", navodi ministar odbrane.


Izvor: B92

Najniža vrednost dinara ove godine - 106,5 za evro


Dinar je danas oslabio za 57 para ili 0,5 odsto, na najnižu vrednost ove godine od 106,5622 dinara za jedan evro, saopštila je Narodna banka Srbije. Na mesečnom nivou, dinar je prema zajedničkoj evropskoj valuti oslabio 1,2, a na godišnjem 2,8 odsto.

Od početka godine dinar je bio najjači 11. januara, kada je srednji kurs bio 103,6922 dinara za evro, a najslabiji do sada 30. januara kada je jedan evro vredeo 106,1874 dinara.

 

Indikativni kurs dinara prema dolaru u ponedeljak je bio 81,5569 dinara za jedan dolar i za 0,5 odsto je slabiji nego prethodnog dana.

 

U odnosu na pre mesec dana, dinar je prema dolaru jači za jedan odsto, a u odnosu na pre godinu dana slabiji je za 6,7 odsto, navela je NBS.

Izvor: Blic

Uskoro lista banaka koje su prevarile klijente


Za mesec dana biće poznato koje su banke i lizing kuće prekršile Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Naime, novim propisom Narodna banka Srbije ima obavezu da tromesečno objavljuje informacije o davaocima usluga koji nisu postupili po zakonu.

Dva meseca je proteklo od kako je počela primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. U NBS kažu da je povećan broj primljenih pitanja, ali i preuranjenih prigovora koji se odnose na bankarske usluge. U poređenju s novembrom, u decembru je bilo čak 1,8 puta više primljenih pitanja i 2,7 puta više preuranjenih prigovora.

 

- Građani su se između ostalog žalili na način na koji je izvršeno usklađivanje ugovora koje su zaključili sa bankom, na nemogućnost korišćenja platnih kartica koje su banke preventivno blokirale. Takođe i na to što su banke pre početka primene zakona prodale njihova dugovanja po tekućim računima agencijama za naplatu dugovanja - ističu za “Blic” u Centru za zaštitu korisnika NBS.

Uprkos zakonu koji je doneo reda, kako kažu u Udruženju bankarskih klijenata “Efektiva”, građani im se i dalje javljaju zbog istog problema - povećanje marži i kamatnih stopa.
 

- Ono što se sada dešava i nakon 5. decembra, a i ne nazire se rešenje problema, jesu aneksi za stambene kredite jedne grčke banke.

Naime, banke pokušavaju da u ugovore svojim klijentima ubace element “ponder”, koji zapravo predstavlja drugu promenljivu vrednost, i kroz određenu formulu koeficijenta obaveznih deviznih rezervi - kaže Dejan Gavrilović iz ”Efektive”.
 

Banka je slanjem aneksa ugovora broj dva onim klijentima koji nisu potpisali ugovor zapravo priznala da prethodni aneks nije bio u skladu sa zakonom. Međutim, oni klijenti koji su potpisali aneks broj jedan omogućili su banci da im te odredbe uvrsti u ugovor.
 

- Ako banka u aneksu kaže da raniji aneks nije mogla da primeni bez potpisa klijenta, time faktički priznaje da taj aneks nije bio u skladu sa primenom novog zakona jer bi ga u suprotnom morala primeniti neposredno bez potpisa klijenta. U toku je pisanje prigovora NBS u kojima se korisnici kredita obaveštavaju da je banka pokušala da promeni metod obračuna kamatne stope neposredno nakon zakona, što nije u skladu sa novim propisom - ističe Gavrilović.
 

Drugim rečima, banka je nastojala da promeni metod obračuna, kao i interval za usklađivanje i da ubaci novu promenljivu vrednost iskazanu kroz ponder.

Aneksom broj dva ova grčka banka priznaje da metodu obračuna, kao i interval za usklađivanje ne može da promeni, ali uporno pokušava da uvrsti ponder kao element obračuna kamatne stope.
 

Aleksandar Ćalović, zamenik predsednika IO Čačanske banke, kaže za “Blic” da je zakon, pored zaštite korisnika, bio dobar i za zaštitu banaka jednih od drugih.


- Kako više nije moguće nuditi kredit s nula odsto kamate, nije moguće ni činiti neravnopravnu konkurenciju bankama koje nemaju gomilu skrivenih troškova - kaže on.
 

Kad je u pitanju objavljivanje spiskova banaka koje su varale klijente, Ćalović tu odluku NBS ne smatra za svojevrstan stub srama, jer se, kako kaže, ionako zna koje su banke menjale maržu bez prethodnog obaveštenja klijenata.

Sporne odredbe
U Udruženju banaka Srbije više puta su napominjali da nisu protiv donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali da brojne odredbe nisu dobre. Kao najproblematičnije navodili su mogućnosti po kojima klijent može da odustane od ugovora u roku od 14 dana, kao i da eventualne zloupotrebe na kartici plaća samo do iznosa od 15.000 dinara.

Novčane kazne
Ukoliko prekrše zakon, banke će morati da plate kazne od 500.000 do 800.000 dinara u sledećim slučajevima:
- ako ugovor ne sadrži obavezne elemente
- ako ugovor sadrži promenljivu nominalnu kamatnu stopu suprotno zakonu
- ako ne pribave pismenu saglasnost za izmenu obaveznih elemenata ugovora, odnosno jednostrano izmene uslove iz ugovora ili jednostrano otkažu ugovor
- ako ne primene zvanični srednji kurs pri odobravanju ili otplati kredita
- ukoliko naplate naknadu za prevremenu otplatu suprotno zakonu
- ako banka onemogući klijentu da podigne novac sa svog računa u gotovini bez naplate posebne naknade odmah do 600.000 dinara, odnosno najkasnije dva dana po prilivu novca iznad te sume
- ako korisniku naplate naknadu za gašenje računa ili platne kartice
- ako ustupi potraživanje suprotno zakonu

Izvor: Blic