Patriotizam je i redovna plata


Jelena Krstović, direktor sektora za korporativne komunikacije ”Delta Holdinga”: Zapošljavamo 25.000 ljudi. “Maksi” će ostati najveći domaći trgovinski lanac



NAJVEĆI domaći trgovinski lanac “Maksi” - to će i ostati. Oko prodaje manjinskog dela akcija se pregovara, ali strani partner u ovu firmu najverovatnije neće ući do kraja godine, kaže za “Novosti” Jelena Krstović, direktor sektora za korporativne komunikacije “Delta holdinga”.

- Prve ponuda za partnerski odnos i za kupovinu dela “Maksija” dobili smo pre više od godinu dana. Postoji nekoliko zainteresovanih investicionih fondova i kompanija. Reč je o jako poznatim fondovima i kompanijima, iz Evrope i iz Amerike. U ovom trenutku, zbog poslovne tajne, nisam u prilici da otkrivam imena. Mogu samo da potvrdim da se pregovara, ali i da se prodaja, ako do nje dođe, neće desiti do kraja ove godine.

* Da li to znači da će se u skorijoj budućnosti promeniti struktura vlasništva u korist novog partnera?

- “Maksi” će, u svakom slučaju, ostati domaći, nacionalni trgovinski lanac, jer se kao jedina mogućnost razmatra prodaja manjinskog paketa, odnosno do 50 odsto kompanije. Najveći benefit ovakve poslovne odluke imaće potrošači, u smislu usvajanja nove tehnologije. Uverili smo se u to prilikom prodaje Delta banke jednoj od vodećih svetskih banaka, Banka inteza, kao i Delta osiguranja Generali grupi.

* Predsednik Boris Tadić pozvao je velike domaće privrednike na ekonomski patriotizam, komentarišući da se dobar deo poslovanja srpskih kompanija odvija preko poreskih rajeva?

- Naš ekonomski patriotizam ogleda se i u činjenici da zapošljavamo 25.000 ljudi, da smo u vreme najveće krize uspeli da zadržimo broj zaposlenih koji redovno dobijaju plate, za koje “Delta” izdvaja mesečno 15 miliona evra bruto. Plaćamo sve doprinose i poreze prema državi oko 150 miliona evra godišnje. I ne samo to: nastavljamo sa investicijama. U krizna vremena otvaramo oko 1.000 novih radnih mesta. Ekonomski patriotizam je i to što “Delta” za 20 godina postojanja nije imala nijedan problem sa poslovanjem.

* Koliko je globalna ekonomska kriza uticala na poslovne planove kompanije i hoće li se odraziti na dalja ulaganja?

- Bez obzira na krizu, nastavljamo sa investicijama. Mnogo ulažemo u razvoj “Delta agrara”, primenjujući svetsku tehnologiju. Tako smo posadili još 50 hektara jabuka i sad se naš voćnjak u Čelarevu prostire na preko 200 hektara. Uskoro će biti završena i najsavremenije hladnjače za čuvanje voća.

Razvijamo maloprodajnu mrežu. U Srbiji smo ove godine otvorili pet novih objekata, a do kraja godine dva velika “Tempo” centra dobiće Kragujevac i Leskovac. Takođe ove godine u Crnu Goru ulažemo oko 15 miliona evra. Objekti će biti otvoreni u Igalu, Nikšiću i Kotoru. Krajem godine počinjemo izgradnju velikih objekata u Podgorici, Tirani, Valjevu, Subotici, Novom Pazaru, Bijeljini. Samo u Bugarskoj “Delta Maksi” ulaže 80 miliona evra u širenje maloprodajne mreže.

* “Delta” je velika kompanija i mnogi očekuju da investirate u razvoj društva. Koliko se zalažete za društveno odgovorno poslovanje?

- Mnogobrojne su i dosad bile naše aktivnosti. Od najaktuelnijih izdvajam akciju “Delta Maksija” u kojoj smo, odvajanjem jednog dinara od prodatih proizvoda naše robne marke “Premia”, proteklog meseca sakupili 4,5 miliona dinara za Narodnu kuhinju u Vranju. Na korak smo do potpisivanja ugovora sa gradom o izgradnji zadužbine - objektu za dnevni boravak dece sa invaliditetom. To će biti prva zadužbina kompanije “Delta” i ujedno prva u Srbiji posle Drugog svetskog rata. Njena vrednost je 2,5 mililiona evra. Nažalost, ne postoje nikakve olakšice države, samo na ime PDV kompanija treba da plati oko 400.000 evra, a to je iznos kojim bismo mogli da kompletno opremimo zgradu.


PRODAJEMO DOMAĆE

* Koliki procenat srpske robe prodajete u vašim objektima u inostranstvu?

Osim Srbije, poslujemo u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Albaniji i Bugarskoj. Posebno bih izdvojila Bugarsku, članicu Evropske unije. Ponosni smo što je veliki broj domaćih proizvoda, preko naše maloprodajne mreže, plasiran na tom tržištu - na našim policama je više od 400 srpskih proizvoda.

Kroz “Deltinu” maloprodajnu mrežu plasiramo i proizvode pod našom robnom markom u čiju su proizvodnju uključeni mnogobrojni domaći proizvođači.


ODLAZAK MILKE

* MILKA Forcan napustila je nedavno kompaniju. Da li su poznati razlozi njenog odlaska i ko će je zameniti na poslovima koje je obavljala?

Milka Forcan u poslednje dve godine nije bila uključena u svakodnevno poslovanje “Delta holdinga”. Ona je bila angažovana na međunarodno ekonomskim odnosima i često je boravila van zemlje. Poslove kojima se Milka Forcan nekada bavila u “Delta holdingu” lično sam preuzela još pre dve godine. Njenom odlasku prethodilo je određeno neslaganje sa predsednikom kompanije. Verujemo da je ovo najbolje rešenje. Želimo joj puno uspeha na poslovnom putu koji je sama odabrala.


Izvor: Novosti

Solarna u Boru


Ministar Petar Škundrić u ponedeljak najavio kapitalni projekat - izgradnju elektrane koja će u Boru koristiti sunčevu energiju. Zainteresovane brojne strane kompanije


PRVA elektrana koja će koristiti sunčevu energiju za dobijanje struje biće izgrađena u Boru, najavio je u ponedeljak dr Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike.

- Naš je plan da ova elektrana, prva takve vrste u Srbiji, bude smeštena na 450 hektara jalovišta koja se nalaze u krugu Rudarsko-topioničarskog basena Bor - naglasio je Škundrić. - Elektrana će biti snage 100 megavata i njena izgradnja će ići korak po korak. Očekujemo da vrlo brzo, pošto su interes za ovaj posao pokazale kompanije iz Belgije, Italije, Švajcarske i Kanade, počnemo da postavljamo prvi solarni panel. Ako se ima u vidu da jedan megavat ovako čiste energije košta oko 2,5 miliona evra, proizlazi da je reč o kapitalnoj investiciji teškoj oko 250 miliona evra.

Škundrić je obrazložio da je Bor jedan od gradova sa najviše sunčanih dana u godini zbog čega je i odlučeno da se prva ovakva elektrana gradi upravo na ovom mestu. Pored toga, on je najavio i da će iz drugih jalovišta iz sastava RTB Bor primenom novih tehnologija, biti omogućeno dobijanje novih količina bakra i zlata.


Izvor: Novosti

Spoljni dug premašio 23 milijarde evra
Preduzeća i država na rubu dužničke krize
Danijela Nišavić | 15. 06. 2010. - 00:02h | Foto: O. Bunić | Komentara: 22

Da li smo u dužničkoj iluziji pa ne vidimo ono na šta nam ekonomisti sve glasnije ukazuju - državni i privatni spoljni dug, koji su krajem marta iznosili 23,77 milijardi evra, premašili su 70 odsto bruto domaćeg proizvoda. Predvodnik u zaduživanju su srpska preduzeća koja duguju oko polovine sume ukupnog spoljnog duga - 10 milijardi. Ono što zabrinjava je brzina rasta, ali i to da preduzeća kasne sa otplatama.
 
Preduzeća u Srbiji duguju više od 15 milijardi evra, a postoji opasnost da će država biti primorana da deo tog duga preuzme na sebe

Ukupan javni dug Srbije na kraju marta iznosio je 23,27 milijardi evra. Od toga, na javni sektor odnosi se 7,58 milijardi. Skoro duplo više su dugovanja privatnog sektora koga čine dugovi banaka i preduzeća - 15,69 milijardi evra.


- Državni i privatni spoljni dug Srbije već je kritično veliki, jer je premašio 70 odsto bruto domaćeg proizvoda. Postoji iluzija da dug države, odnosno javni dug, trenutno nije preterano veliki, ali je brzina njegovog rasta velika. U krizama po pravilu pojavljuju se prethodno “sakriveni” dugovi, kao što su garancije države i lokalni dugovi, tako da neke revizije javnog duga Srbije pokazuju da on sada nije 32 odsto BDP već 36 odsto - upozorenje je Pavla Petrovića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu.



U krizi postoji i posebna opasnost da se javni dug dodatno uveća, pošto takvo “vanredno stanje” često prisiljava državu da preuzme na sebe deo privatnog duga, kako bi sprečila velike socijalne potrese i otpuštanja.


- Međunarodno iskustvo potvrđuje da je u zemljama u razvoju kritičan nivo javnog duga od 60 odsto BDP, jer svako uvećanje dovodi do smanjenja potencijalnu stopu privrednog rasta za dva procentna poena. Na primeru Srbije to bi značilo da posle krize umesto po očekivanoj stopi od pet odsto privreda raste po stopi od tri odsto - kaže Petrović.


Na pitanje šta bi sugerisao kreatorima ekonomske politike kada je reč o novim kreditima, profesor Petrović odgovara da Srbija mora da napravi srednjoročnu strategiju.


- Dobar primer je Nemačka koja ima deficit od pet odsto, a koja je donela šestogodišnji program kako da ga dovede na ravnotežu. To mora i Srbija da primeni jer ne može se na kratke staze, dug odjednom naraste i ulazite u krizu. Situacija je takva da zahteva dobar plan na srednji rok, naročito ako se ima u vidu da se iduće godine završava stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, onda slede izbori. Sve nas to, međutim, gura na horizont od godinu dana - naglašava Pavle Petrović.


Nije samo država ta koja se zadužuje. Spoljni dug privatnog sektora na kraju marta iznosio je 15,7 milijardi evra, od čega dug banaka čini 31,6 odsto, a preduzeća 68,4 odsto. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju i da su banke u odnosu na prošlu godinu više uzimale dugoročne kredite.


- Dugoročni izvori evra u Srbiji ne postoje, a banke moraju da imaju usklađenu ročnost izvora sa odobrenim kreditima, odnosno aktive sa pasivom. Zato se i poseže sa kreditnim linijama iz inostranstva - kaže Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora “Erste banke”.


Naš sagovornik smatra da nije problem u tempu zaduživanja, već u nameni za koju se na kraju krediti utroše.


- Najveći deo novca otišao je u potrošnju, za uvoz i posle kupovinu polovnih automobila, “milki” čokolada, plazma televizora… Imamo prostora da se još više zadužujemo, ali se taj novac mora utrošiti za dugoročne investicije, infrastrukturu prevashodno - ukazuje Carić.


Iako se kriza u Srbiji uveliko oseća, privredni život koji podrazumeva rast i razvoj ne može se zaustaviti. Prošle godine prioritet privrede je bilo očuvanje likvidnosti pa su preduzeća uzimala kratkoročne zajmove. Od ove godine situacija se promenila u korist investicionih dugoročnih zajmova.


- Deo preduzeća je aktivirao odluke o investiranju tako da postoji određena tražnja za investicionim kreditima. Ta tražnja je daleko ispod one koja je bila pre početka krize, ali se oseća pozitivan trend - kaže Dušan Radičević, direktor sektora za rad sa privredom “Folks banke”.


Proteklih godina veoma popularni, zbog svoje povoljnosti bili su takozvani “prekogranični zajmovi” koje su preduzeća uzimala direktno iz inostranstva. Upravo to je i doprinelo da spoljni dug privatnog sektora koga čine preduzeća na kraju marta iznosi 10,7 milijardi evra. Interesantno je da je oko trećinu (32,4 odsto) inostranih kredita koje su firme koristile odobrile strane banke i finansijske institucije koje su povezana lica sa domaćim bankama. Oko 25,8 odsto su kredite koje su odobrila inostrana preduzeća povezana sa domaćim dužnicima.


- Sve se manje odobravaju takozvani prekogranični krediti, jer su zbog krize banke u inostranstvu veoma oprezne. “Fudlend” je pre nekoliko godina povukao “kros border” kredit, koji smo u međuvremenu vratili. Trenutno su najpovoljniji subvencionisani zajmovi koje smo mi uzeli većinom za obrtni kapital. Svaku odluku o dodatnom zaduživanju dobro procenjujemo, jer su za razliku pooštreni uslovi, odnosno obezbeđenja koje banke zahtevaju - kaže Vaso Lekić, direktor “Fudlenda”.


Način da preduzeća prebrode krizu prilikom otplate je uzimanje kredita za reprogram. “Pionir” iz Subotice proteklih godina uzeo je više prekograničnih kredita, ali se zadužio i kod banaka u Srbiji.


- Uglavnom vraćamo svoje obaveze prema bankama redovno, ali kada se desi, a desi se, da kasnimo to je situacija kada to nije problematično ni za nas, ni za banke - ističe Stevan Santov, generalni direktor “Pionira” iz Subotice.


Inače, u toku prvog kvartala, privatni sektor zadužio se u inostranstvu po prosečnoj stopi za dugoročne kredita od 3,8 odsto, uglavnom kamate su varijabilne. Prosečna ročnost kredita je četiri godine i tri meseca, a period počeka tri godine.

Izvor: Blic

Kurs povećao ratu


U Srbiji sa otplatom zajma, duže od dva meseca kasni 114.000 građana. Dug po stanovniku 653 evra. Za 74 stambena kredita naplaćena hipoteka


MNOGI koji su uzeli kredite, sada se gorko kaju, jer nisu u mogućnosti da ih na vreme otplaćuju. Naročito su u problemu oni građani koji su uzeli stambene zajmove. Za 74 ove pozajmice je aktivirana hipoteka, od toga je četiri već naplaćeno, odnosno toliko je porodica ostalo bez krova nad glavom. Lane je na doboš otišlo 36 stanova i kuća. Ako se pogleda ukupan broj stambenih kredita - 65.000, vrlo je mali procenat onih koji kasne ili ne mogu da otplaćuju rate, ali zabrinjava njihov rast.

U Srbiji je kod banaka, prema podacima Kreditnog biroa, zaduženo 977.367 građana, a sa otplatama rata duže od dva meseca kasni 114.802 korisnika, dok je u zaostatku dužem od 90 dana 100.533 zaposlenih i penzionera. Glavni razlog za neizmirivanje obaveza prema bankama je veliki rast deviznog kursa, od koga zavisi najveći broj zajmova.

Tekuće račune ima 4,2 miliona građana, a sa uplatom rata kasni pet odsto korisnika duže od 60 dana. Kreditne kartice koristi 842.642 građana, dok svoje obaveze duže od dva meseca ne izmiruje 60.989, a duže od tri meseca 53.101 građanin.

- Zaduženost po stanovniku na kraju februara iznosila je 65.030 dinara, odnosno 653 evra - rekao je Veroljub Dugalić,generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. - Od toga je udeo bankarskih pozajmica 565 evra, minusa na tekućem računu 22 evra, kreditnih kartica 56 evra, a lizing ugovora 10 evra.

Kašnjenje u otplati kredita se povećava i banke pokušavaju da pronađu načina da naplate svoja potraživanja. Neke su spremne da refinansiraju obaveze klijenata na duži rok, kako bi smanjile rate, a pojedine odobravaju i grejs period. Najveći broj banaka stavlja administrativnu zabranu na platu klijenata, dok ne naplati odobreni kredit.


RASTE

PRIVREDA i građani u Srbiji su na kraju maja bankama ukupno dugovali oko 1.504 milijarde dinara što je za 2,3 odsto više nego u aprilu. Najveći dug građana, u iznosu od 241,7 milijardi dinara, je po osnovu stambenih kredita i pozajmica za adaptaciju i za 1,7 odsto je veći nego prethodnog meseca.

Gotovinski krediti su povećani za 1,7 odsto i iznosili su 101,6 milijardi dinara, dok su potrošačke pozajmice u vrednosti 32,1 milijardu dinara na kraju maja bile veće za 4,5 odsto.


KAŠNJENJE

Ukupno kašnjenje u vraćanju kredita bankama u maju povećano je pola procenta i na kraju tog meseca je iznosilo 9,7 procenata. U maju je povećano kašnjenje preduzeća u otplati kredita na 12,5 odsto, što je za 0,2 odsto više nego na kraju prethodnog meseca. Građani su kasnili 3,4 odsto ili za 0,1 odsto više nego u aprilu.


Izvor: Novosti

Fudbal pravi gubitke


Svetsko prvenstvo zadaje udarac globalnoj ekonomiji. Srbija će za dva sata gledanja utakmica izgubiti oko - 23 miliona evra



SVETSKO prvenstvo u fudbalu moglo bi da zada autogol u meču sa globalnom ekonomijom. Gubici koje bi radnici mogli da naprave zbog gledanja utakmica tokom radnog vremena broje se i - milijardama evra.

Tako bi, prema računicama, Veliku Britaniju ovo moglo da košta oko milijardu funti, dok će domaćina Južnoafričku Republiku stajati oko 80 miliona evra. Srbiji bi dva sata gledanja utakmica tokom radnog dana, na kraju moglo da izbije iz “džepa” oko - 23 miliona evra.

Prema rečima Dragoljuba Rajića iz Unije poslodavaca Srbije, može se očekivati da će javni sektor i velike državne firme u unutrašnjosti zemlje skratiti radno vreme do 14 časova.

- Izostajanja s posla zbog fudbala svakako će biti, ali ne i u privatnom sektoru gde se, po potrebi, ostaje i duže - priča Rajić. - Ako to bude, ipak, obuhvatilo od 200.000 do 300.000 radnika, može doći do značajnog gubitka. Ovo je slučaj i u drugim zemljama, a posle prethodnog Svetskog prvenstva oko 10.000 Nemaca zbog ovoga je dobilo otkaze.

Tokom prošlog Svetskog prvenstva, brojke su pokazale da je Britanija gubila i do - 100 miliona funti dnevno! Zato su instituti za menadžment na ostrvu napravili uputstva za “preživljavanje” namenjena poslodavcima. Ove brošure pripremaju menadžere za borbu protiv masovnih “oboljenja” radnika u vreme utakmica.

Evropa je za SP 2006. štetila 2,8 milijardi dolara.


Izvor: Novosti

Budžet odneo donacije


U ovoj deceniji naša zemlja dobila i potrošila gotovo pet milijardi evra bespovratne pomoći. Milijarda završila u državnoj kasi. Najveći darodavci EU, SAD, Nemačka, Italija...




U Srbiju je od 2000. do danas realizovana bespovratna pomoć od gotovo pet milijardi evra, a petina je završila kao pomoć državnoj kasi. Mada ova suma deluje poprilično impozantno, valja podsetiti da su međunarodni zvaničnici za pomoć Srbiji, samo za prve četiri godine, počev od 2001, planirali donacije vredne četiri milijarde evra.

- U tom periodu, iz sveta je za Srbiju stiglo oko 2,5 milijarde evra - podsećaju u Vladi. - U to vreme bespovratna pomoć stizala je direktno korisnicima, a nakon što je EU, kao najveći donator Srbije značajno promenila pravila, a delom preusmerila sredstva i drugim državama, pomoć je stizala u sve manjem i manjem obimu.

Najviše sredstava od donacija otišlo je, zapravo, za budžetsku podršku - gotovo 20 odsto. Zatim, u projekte iz sektora energetike - preko milijardu evra, odnosno nešto više od 16 odsto i saobraćaj oko 12 odsto.

Među najvećim donatorima Srbije su Evropska komisija, Nemačka, SAD, Italija, Švedska, Norveška i Austrija.

Ipak, nisu, u prethodnih godina, sve donacije i bile isplaćivane u novcu. Deo njih stigao je, zapravo, kroz angažovanje stranih stručnjaka na osavremenjivanju rada brojnih sektora privrede i administracije u Srbiji. Mada je deo državnih činovnika, prethodnih godina, bio kivan, jer su ovi, strani stručnjaci koji su u Srbiji “knjiženi” kao tehnička pomoć, dobijali i po deset puta veću platu od sličnog stručnjaka iz Srbije, činjenica je da su, u godinama za nama, baš oni radili na postavljanju na noge čitavog ekonomskog sistema.

Pored toga, jasno je da je i jedan deo stručnjaka iz Srbije vrlo dobro znao da iskoristi projekte koje su, za aktivnosti u Srbiji, raspisale strane vlade. Ima, kako kažu upućeni, već godinama u našoj zemlji onih koji žive isključivo od para sa projekata koje raspisuju vlade raznih država, zvanični Brisel ili Vašington. Istini za volju, dosta se priča i o značajnim provizijama koje su, pri nabavci razne vrste opreme za javne službe ili javna preduzeća, uzimali nadležni iz srpskih institucija.

Izvor “Novosti” iz Brisela kategorično isključuje mogućnost krupne korupcije, bar od sredstava koji u Srbiju stiže iz Evropske unije. Jer, svaki dinar koji stigne iz Unije, kontrolišu, kasnije njihovi revizori i interni kontrolori. Pored toga, u svim velikim projektima u Srbiji, EU ima i svog predstavnika koji aktivno učestvuje u svakoj nabavci.


Nema evidencije

DA država baš i nije prethodnih godina mnogo brinula o tome da li će dozvoliti onima koji koriste sredstva od stranih donacija da ih, bar povremeno, i zloupotrebe. Tako je, tek krajem prošle godine, Diana Dragutinović, inače peti ministar za finansije od 2000. godine, priznala da budžet ne evidentira priliv koji u Srbiju stiže od donacija.

U papirima nema ni prihoda koji ostvaruju institucije koje je osnovala država, a koji se, na godišnjem nivou procenjuje na oko 130 milijardi dinara, odnosno 1,3 miliojarde evra. Tek je budžetom za ovu godinu predviđeno da plan državne kase zadrži podatke o svakom prilivu koji stigne za Srbiju.

Izvor: Novosti

Božidar Đelić izjavio je da je danas u Briselu sa komesarom za proširenje EU Štefanom Fileom dogovorio da se do sredine jula ugovori makrofinansijska podrška budžetu Srbije u iznosu od 200 miliona evra.

Bođidar Đelić i Štefan File (Tanjug)

Time će se obezbediti zatvaranje finansijske konstrukcije budžeta ove i sledeće godine.

"Radi se o zajmu pod uslovima koje dobija sama Evropa. To su dugoročni i veoma jeftini krediti, koji će nam omogućiti da izbegnemo skuplje komercijalne kredite za naš budžet", naveo je Đelić u izjavi Tanjugu.

Đelić je kazao da je Fileu uručio elemente za predstojeći godisnji izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije u domenu evrointegracija.

"Informisali smo ga i o našem radu na odgovorima, na upitnicima koje su dobili naši susedi u prethodnim koracima, i on nas je informisao da će taj upitnik Komisija moći da primi kada dobije 'zeleno svetlo' od strane Saveta ministara. Ali, to je posao koji neće biti urađen uzalud, jer nam je on već obezbedio kvalitetne doprinose za naš izveštaj", rekao je Đelić.

Đelić je u Briselu razgovarao i sa potpredsednicom Evropske komisije, zaduženom za pravdu i ljudska i manjinska prava, Vivijan Reding, sa kojom je, kako je naveo, dogovoreno da se i dalje radi sa Evropskom komisijom o pitanju reforme pravosuđa.

"Dogovoreni plan rada zajedničke grupe našeg Ministarstva pravde i Evropske komisije se dobro odvija i biće razmotren na jednom sastanku početkom jula u Beogradu", kazao je Đelić.

On je naveo da je Redingovoj ukazao na "važnost reforme pravosuđa za razvoj naše zemlje i na činjenicu da u prvim koracima reforme imamo prve pozitivne rezultate, sa ozbiljnim osudama za one koji su ili huligani, ili su izvršili krivično delo silovanja".

"Kroz ove sastanke sa komesarima se vidi da se naš proces evropskih integracija nastavlja, i to je ohrabrujuće posle dobre vesti u ponedeljak o početku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je Đelić.

(Tanjug)

Kurs luta u magli
Stručnjaci i nadležni se prepucavaju šta treba uraditi sa domaćom valutom. Strada milion građana kojima mesečne rate rastu iz meseca u mesec


Država ne treba da brani dinar. Kurs dinara ne treba vezivati za inflaciju. Nije potrebno određivati fiksni kurs. Domaću valutu treba ostaviti da pliva...

To su samo neka mišljenja koje se poslednjih dana, nedelja i meseci mogu čuti i sa najkompetentnijih mesta, ali bez ijednog predloga - šta treba uraditi da bi se domaća valuta stabilizovala i privredi stvorio neophodan ambijent za poslovanje, a građanima skinuo teret sa vrata. Jer, u Srbiji je najmanje milion građana uzelo kredite do kraja prošle godine, pa svaki dalji pad dinara gura ih u sve veće dugove. Već sada blizu 200.000 njih ima problema sa otplatama mesečnih rata.

Ali, ni posle pet i po meseci, ključ za stabinost domaće valute nije pronađen. Iz dana u dan, dinar slabi, a Narodna banka Srbije je u stanju samo da ugasi požar. Od početka godine, prodala je 1,2 mlijarde evra za odbranu kursa, ali on nije spasen. Stručnjaci, nadležni i privrednici se vrte u krugu sa raznim objašnjenima i predlozima kako i da li uopšte da zaštiti domaću monetu, ali nikakvog konkretnog rezultata nema.

Nadležni ističu da kurs nije sidro za inflaciju, već samo jedan od faktora koji utiče na rast ili pad cena. Ne može se sa sigurnošću reći koja je to granica koja bi ugrozila inflaciju,jer zavisi od mnogo faktora, niti NBS može da je najavi.

- Vezivanje kursa dinara za inflaciju nije dobro rešenje kaže Dejan Šoškić, predsednik Saveta NBS i kandidat za guvernera. -To je poznato, staro rešenje već oprobano, na primer, u Latinskoj Americi. Na žalost, takav model nije dao dobre rezultate. Cilj takvog usklađivanja kursa je da se ne dozvoli preterano slabljenje, ali ni jačanje nacionalne valute. Nedostaci takvog usklađivanja su to što bi se sa indeksiranjem išlo do u nedogled, navodeći da je u slučaju Latinske Amerike bilo previše predviđanja, ali i previše kalkulisanja. Istovremeno, potpuno predvidljiv kurs je loš jer otvara prostor za špekulante, odnosno obezbeđuje sigurnu zaradu na kursnim razlikama.

Ideju o vezivanju kursa za inflaciju zajednički su izneli Srpski poslovni klub “Privrednik”, Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora u dokumentu koje su poslali Šoškiću i najvišim državnim funkcionerima.

Prema rečima Šoškića, nemoguće je braniti devizni kurs i zadržati devizne rezerve na istom nivou. Ta dva stava su u suprotnosti. Agresivnija odbrana dinara podrazumeva veće trošenje sredstava iz deviznih rezervi. Mnoge valute su prošle veće i intenzivnije promene deviznog kursa u odnosu na dinar. Rešenje je u stvaranju uslova da srpska privreda postane izvozno orijentisana i najjača u regionu. - Ukoliko i bude investicija, kurs će nastaviti da klizi - smatra Goran Nikolić, ekonomista. - Narodna banka Srbije će u narednom periodu najverovatnije intenzivnije da interveniše, da se ne bi ugrozila cenovna stabilnost. Postoji strah da bi zbog lošeg roda pšenice moglo da dođe do pritiska na cene, a sigurno je da centralana banka neće dozvoliti da se granica pređe. Što se tiče zahteva privrednika, monetrana vlast ne može da pokriva njihove gubitke.


OPTIMIZAM

Kurs će se stabilizovati početkom jula i tako ostati narednih meseci - smatra Goran Nikolić. - Tome će doprineti doznake iz inostranstva, povećana naplata poreskih prihoda, dolazak gastarbajtera, ali i rizici od mogućeg rasta inflacije. Kurs bi mogao da se stabilizuje u letnjem periodu. Evro će u toku godine još jačati, ali ne sada. To bi bilo previše zbog inflacije.


Izvor: Novosti

Umesto krivaca tražiti rešenja


Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista: Ne pritiskamo vlast, želimo da zbijemo redove kako bismo preživeli



VLADA ima velike probleme i ne bih bio u njihovoj koži. Privrednici i ekonomisti su toga svesni i naš predlog antikriznih mera nije nikakav pritisak na vlast već izraz solidarnosti. Jer, kada država ima probleme, i svi mi ih imamo.

Ovo u intervjuu za ”Novosti” poručuje prof. Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije, koji je, zajedno sa privrednicima Toplicom Spasojevićem i Branislavom Grujićem, državnom vrhu uputio dokument u kome se detaljno predlažu rešenja za izlazak iz krize.

* Očekujete li da vlast uvaži vaše apele i program koji nudite ili da se prepucavanja sa krupnim privrednicima nastave po cenu potpunog zaoštravanja odnosa?

- Treba uraditi detaljnu analizu predloga koji smo poslali. U ovom trenutku, krajnje je neodgovorno kritikovati Vladu, mahati lošim ekonomskim pokazateljima. Treba stišati strasti i zbiti redove jer nema svrhe tražiti krivce, već brza, efikasna i održiva rešenja. Svi moramo da se udružimo kako bismo mogli da preživimo. Važno je da se održi nivo aktivnosti, pedale bicikla moraju da se okreću.

* Država se žali da privrednici žele da imaju preveliki uticaj na donošenje važnih odluka, kapitalisti uzvraćaju da bi država trebalo da im više pomogne. Ko je u pravu?

- Simbioza politike i privrede mora da postoji, ali ona ne sme da ide u korist pojedinaca, a protiv interesa većine. Odgovorni političari moraju da znaju da su privrednici jedno od najvažnijih uporišta za ostvarivanje njihovih zamisli. Jer, privrednici, pomerajući granice progresa za sebe, istovremeno ih pomeraju i za društvo.

* Da li dokument koji ste poslali predstavnicima vlasti znači da je propao pokušaj od pre nekoliko meseci da se stvori zajednički front država-sindikati-privrednici?

- Mislim da nije. Sve pozitivne inicijative su dobrodošle.

* Bilo je predloga i da se održavaju zajedničke sednice Vlade i predstavnika krupnog kapitala. Ni od toga još ništa...

- Svakako bi bilo dobro održavati konsultativne sednice. Na nama je da dajemo konstruktivne ideje, a na Vladi i parlamentu je da odluče da li su one dobre i mogu li da dovedu do rešenja. Ako smatraju da nisu, moraju da preuzmu odgovornost za eventualne posledice.

* Osnov vašeg antikriznog paketa je uvođenje novog privrednog modela, koji već mesecima najavljuju i premijer Cvetković i ministarka Dragutinović. U čemu je razlika između vaše i njihove zamisli?

- Naš predlog u fokus stavlja rast proizvodnje u realnom sektoru, kroz investicije u infrastrukturu, energetiku, telekomunikacije, poljoprivredu... Po nama, infrastruktura treba da se finansira isključivo iz koncesija, nikako kreditima, jer smo već prezaduženi.

* Zašto smatrate da je postojeći monetarni model neodrživ?

- Priliv deviza od investicija i privatizacije nedovoljni su da postojeći monetarni model bude dugoročno održiv.

* Kakvu politiku kursa bi država trebalo da vodi?

- Moramo definisati novi model koji, pored kontrole cena, uključuje i kontrolu kursa i rešenje problema nezaposlenosti.

* U vašem predlogu da Vlada bude ta koja će odlučivati o kursu mnogi vide opasnost da se ne sklizne u intervencionizam?

- To je suviše jaka reč za fino štimovanje situacije. Mi se zalažemo ne za fiksni, već za stabilni kurs koji ne mora da se brani intervencijama NBS. Treba uvesti transparentnu formulu za korekcije kursa i definisati da li bi se te korekcije vršile kvartalno ili na šest meseci.

* Očekujete li dalji pad dinara u narednom periodu?

- Kretanje kursa pre svega će zavisiti od toga kakav će monetarni model biti primenjen.

* Da li je pravi trenutak za dizanje PDV i smanjenje poreza na zarade?

- Država, pre svega, treba da se drži načela čvrstog budžetskog ograničenja. Ona ne sme sebi da dozvoli luksuz da mesečno troši 150 miliona evra više nego što prihoduje. Prvo mora da zategne kaiš u javnom sektoru i državnoj administraciji, pa tek onda da to traži i od drugih.


PREISPITATI ODLUKU O BONUSIMA

* POZDRAVLJATE li odluku Vlade da podeli bonuse od 5.000 i 3.000 dinara zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima?

- Striktno ekonomski gledano, to nije dobra odluka i možda bi je trebalo preispitati. Međutim, Vlada verovatno mora da brine i o nivou socijalnog pritiska i da taj pritisak amortizuje.


NEDOSTAJU NAM ČETIRI MILIJARDE EVRA

* KOLIKO direktnih stranih investicija je Srbiji potrebno godišnje kako bi se podigla privredna aktivnost?

- Nedostaje nam 3-4 milijarde evra godišnje za makroekonomsku stabilnost. Zbog globalne krize strani investitori su suzdržani, a domaći su prezaduženi i opterećeni kreditima da bi mogli da krenu u novi investicioni ciklus. Zato je sada na potezu država koja ima zadatak da učini sve kako bi se pokrenuo novi investicioni ciklus.


Izvor: Novosti

Bonusi stižu uskoro


Ministarka finansija Diana Dragurinović o isplati bonusa za javni sektor i penzionere: Čekamo da se utvrdi formula za ugrožene




ZAMERKE MMF i privatnog sektora da se kasni sa ambiciozno najavljenom reformom birokratskog aparata, ministarka finansija Diana Dragutinović odbacuje i kaže da je ovaj proces skoro doveden do kraja.

- Podaci na centralnom nivou pokazuju da smo faktički već završili smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi, u skladu sa dogovorima postignutim sa MMF-om - kaže Dragutinovićeva za ”Novosti”.

Ona dodaje da će, kada se podvuče crta i zaokruži proces racionalizacije, broj zaposlenih biti manji za 10 odsto, kao što je i planirano. Do sada je državna administracija smanjena za devet odsto.

- Taj jedan odsto okončaćemo do kraja avgusta, pa od 1. septembra počinje isplata zarada tačno prema zakonu koji određuje maksimum broja zaposlenih - objašnjava ministarka.

Kako je ”Novostima” potvrđeno pre dva dana u Vladi Srbije, Ministarstvo finansija još nije pripremilo predlog odluke o dodeli jednokratne nadoknade zaposlenima u javnom sektoru. Čeka se i da potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić utvrdi formulu prema kojoj će najugroženiji penzioneri do kraja godine dobiti pomoć.

Na pitanje zašto se kasni sa isplatom 5.000 i 3.000 dinara bonusa za zaposlene u javnom sektoru i penzionere, prva dama srpskih finansija odgovara:

- Ne kasni se. Naša obaveza je da to isplatimo u drugoj polovini godine, a druga polovina godine je širok pojam. Ipak, biće pre ranije nego kasnije.


Izvor: Novosti