Trgovinski savetnik Ambasade Austrije
 
OMV zainteresovan za srpske rafinerije

Kompanija OMV ubrzano širi svoju mrežu u Srbiji. S obzirom na to da prema postojećim propisima gorivo može da se kupuje samo ako je prerađeno u Pančevu i Novom Sadu, OMV je zainteresovan da preuzme vlasništvo bar u jednoj od postojeće dve rafinerije, kaže za „Blic“ Herbert Preclik, trgovinski savetnik pri Ambasadi Austrije u Beogradu.

Gospodin Preclik veoma je zadovoljan što angažovanje austrijskih kompanija u Srbiji, kako kaže, karakterišu primeri dobrih privatizacija kao što su kupovina kruševačke „Merime“ od „Henkela“, „Potisja“ iz Kanjiže od „Tondaha“ itd.

- Kompanije iz Austrije u Srbiji ne pojavljuju se tek tako - samo da nešto kupe, već ovde dolaze sa jasnom strategijom. I to veoma dobro ide - kaže Preclik i dodaje da Austrija aktivno pomaže Ministarstvu i Agenciji za privatizaciju, kao i da postoji izuzetno dobra saradnja sa Privrednom komorom Beograda i Privrednom komorom Srbije koja je nedavno otvorila predstavništvo u Beču. Dobru saradnju i zainteresovanost Austrije za promene u našoj zemlji Preclik ilustruje i činjenicom da će tokom ovog meseca u Lincu i Gracu biti održani seminari o privatizaciji u Srbiji.

U spoljnotrgovinskoj razmeni dve zemlje, po rečima našeg sagovornika, takođe ima pozitivnih pomaka. Sadašnji obim razmene sa Srbijom na nivou od oko 600 miliona evra godišnje jeste znatno manji od obima razmene sa Hrvatskom (1,6 milijarde evra) ali, kaže Preclik, treba imati u vidu da su Hrvati s promenama krenuli još 1995/96. Da tradicija postoji, potvrđuje i podatak iz 1990. kada je Austrija više izvozila u Srbiju nego u Mađarsku. U međuvremenu, situacija se ekstremno promenila u korist naših severnih suseda koji danas deset puta više uvoze robe iz Austrije nego mi.

Kada je reč o privrednim granama za koje su firme iz Austrije najviše zainteresovane, Preclik izdvaja kompletnu infrastrukturu i građevinarstvo, uz opasku da u Beogradu u kome se, vidljivo je svakom koraku, veoma mnogo gradi, još uvek postoje samo dva hotela svetskog renomea. Na pitanje da li pod infrastrukturom podrazumeva i komunalnu oblast, Preclik odgovara potvrdno i ističe da je u Trgovinskom predstavništvu u Beogradu nedavno zaposlen specijalni konsultant za komunalnu oblast, pre svega za vodosnabdevanje i zaštitu čovekove okoline - reciklažu, problem otpadnih voda i odnošenja smeća.

Napominjući da u Austriji živi i radi oko 150.000 Srba, gospodin Preclik ističe da između dva naroda postoji izgrađen odnos poverenja i kaže:

- U Srbiju je došlo pet najvećih austrijskih banaka, četiri najveće građevinske firme, četiri predstavništva advokatskih kancelarija, osiguravajuća društva, lizing kompanije. I svi oni tvrde da su jako zadovoljni što ovde rade i što sam im savetovao da dođu u Srbiju.



Izvor: Blic \ Branislav Krivokapić

Gubitak Srbije zbog skoka cena nafte u svetu
 
Neplanirani trošak 620 miliona dolara

Zbog velikog skoka cene nafte na svetskom tržištu, Srbija ove godine mora izdvojiti dodatnih 620 miliona dolara, a društveni proizvod biće manji za oko 3,9 odsto, tvrdi savetnik u NIS Stevan Pjevac u tekstu objavljenom na sajtu www.energyobserver.com.


Prema procenama Pjevca, za uvoz nafte Srbija će u 2005. godini potrošiti 1.572.420.000 dolara, što je čak 628.250.000 dolara više od sume koja je planirana i koja se zasnivala na relativno stabilnoj ceni nafte na svetskom tržištu (22 do 28 dolara za barel).

Pjevac smatra da će nafte i gasa u ovom veku biti dovoljno, čak i uz rastuće potrebe Kine, Indije i zemalja Afrike, te da za takvu vrstu psihološke panike više nema mesta.

- Kakvu će politiku Srbija voditi na ovom planu, zavisi od previše vanekonomskih činilaca, ali ističem da sa dve-tri dobre koncesije u inostranstvu, ne raubujući snaženje domaće rezerve, možemo podmiriti domaće potrebe za naftom i osloboditi se uticaja cenovnih oscilacija, koje su u sadašnjim uslovima razarajuće za naše makroekonomske bilanse - poručio je Stevan Pjevac, savetnik u Naftnoj industriji Srbije.




Izvor: Blic

Sve više stranih firmi u Srbiji obavlja prodaju preko kataloga

Poštari donose robu na vrata

BEOGRAD - Nemačka firma Kvele, koja se bavi kataloškom prodajom na daljinu, pre mesec dana pojavila se i na našem tržištu. Ova firma trebalo bi da bude konkurencija Nekermanu koji već nekoliko godina šalje svoje proizvode direktno u kuću naručioca. Inače Nekerman i Kvele deo su iste kompanije Karštadt Kvele AG iz Nemačke. Kada kupac pozove, operateri primaju narudžbinu u obliku šifri jer se svaki proizvod vodi kao šifra. Naručena roba stiže u roku od sedam do petnaest dana.

- Uvozimo robu iz Hrvatske, a u Hrvatsku stiže iz Nemačke. Kvele trenutno ima 25 zaposlenih, uskoro planiramo da pošaljemo 120.000 kataloga kupcima. Cene u kataloškoj prodaji su uglavnom niže nego u običnim prodavnicama jer ove kompanije imaju milionske promete. Najviša cena u našem katalogu je oko 8.000 dinara - kaže Vlada Stošković, glavni i odgovorni urednik za katalošku prodaju "Kvele" u SCG. Pri kupovini putem kataloga na cenu proizvoda treba dodati i poštarinu. Za najmanji paket plaća se poštarina od 199 dinara, a pa sve do 5.000 za velike porudžbine. Ova firma ima ugovor sa PTT-om, koji je njihov strateški partner.

O značaju ove vrste trgovine govori i podatak da Kvele planira da u naredne četiri godine ostvari promet od pet milijardi dinara na srpskom tržištu. Ipak, kod kataloške prodaje i drugih oblika direktne trgovine postoji opasnost i za kupce, ali i za državu. Ministar trgovine, turizma i usluga Bojan Dimitrijević najavio je da novi zakoni o trgovini, zaštiti potrošača i o oglašavanju podrazumevaju i pojačan inspekcijski nadzor na terenu zbog brojnih zloupotreba kataloške i prodaje na daljinu. On je dodao i da je bilo slučajeva da preduzeća koja se bave kataloškom prodajom ili prodajom "od vrata do vrata" izbegavaju plaćanje poreza.

U Poreskoj upravi tvrde, međutim, da je teško izbeći plaćanje poreza, a posebno za firme koje se bave kataloškom prodajom, jer naplata ide preko pošte.

- Kupac plaća robu u pošti prilikom preuzimanja narudžbine, a pošta potom po odbitku poštarine uplati novac na račun firme. Kod primene PDV za sve je teško i komplikovano da izbegnu plaćanje poreza jer bi onda ceo lanac od proizvođača do maloprodavca trebalo da ne plaća. Ako se roba prodaje na crno, onda je to druga stvar i to je kriminal. Do sada nismo imali slučajeva da firme koje se bave kataloškom prodajom izbegavaju plaćanje poreza - kaže Slavko Pavlović, samostalni izvršilac u direkciji za kontrolu Poreske uprave.



Izvor: Glas Javnosti \ M. Obradović

Vladan Marković, generalni direktor Beoelektrana, o restrukturiranju

Uštede smanjuju cenu grejanja

Građani bi grejanje trebalo da plaćaju deset dinara više, ali u Beoelektranama tvrde da se do kraja godine cena verovatno neće menjati
BEOGRAD - U Srbiji je sve poskupelo. Toj lančanoj reakciji najviše je doprinelo drastično poskupljenje sirove nafte na svetskom tržištu. Gotovo sve usluge su poskupele. Drugi put u toku godine EPS najavljuje višu cenu struje, a cena centralnog grejanja stoji.
Novi generalni direktor Beogradskih elektrana Vladan Marković kaže da grejanje do kraja godine najverovatnije neće poskupeti, jer takav stav zastupaju i gradski čelnici.
- Međutim, prema računici Udruženja toplana Srbije i Beoelektrana, ukupna cena grejanja po kvadratnom metru bi sa 29,2 dinara, trebalo da se koriguje za oko 10 dinara kako bi troškovi toplana bili pokriveni. Ne zastupam stav da višu cenu energenata automatski treba prevaliti na građane jer prostora za racionalnije poslovanje ima.

 
  Neplanska gasifikacija

Komentarišući neplansku gasifikaciju Beograda, Marković naglašava da je prestonici hitno potrebna energetska strategija, kako bi i Elektrane znale svoje pravce razvoja. "Sada se dešava da su toplovodne i gasne mreže isprepletane. Gas u centar gradova i oko njih ne bi trebalo uvoditi zbog sigurnosti i ekologije. Grejanje u tim delovima treba rešiti širenjem toplovodne mreže, što je i naš prioritet. Uostalom, cena gasa malim potrošačima uskoro će biti duplo veća od one koju će plaćati Elektrane. To znači da će centralno grejanje opet biti najjeftinije", zaključuje on.
   
 
 
 
Upravo zbog toga drugi prioritet Beoelektrana predstavlja restrukturiranje kompanije, koje do sada nije urađeno - naglašava Marković i dodaje da su elektrane u potpunosti spremne za predstojeću grejnu sezonu jer su ove godine po prvi put urađeni najobimniji remonti postrojenja.

On kaže da je u Elektranama već započeta reorganizacija, odnosno spajanje funkcionalno povezanih celina. "Već smo oformili planiranje i razvoj, a odvojićemo 'prodaju i market' u jednu celinu. To će omogućiti da potrošači na jednom mestu mogu da dobiju sve usluge koje nude Elektrane. Dakle, cilj nam je da korisnici dobiju bolju uslugu, a Beoelektrane 'čiste račune' i efikasnije poslovanje svih segmenta firme. Takođe, planiramo da delatnosti projektovanja i nadzora, spojimo sa održavanjem u jednu celinu. Na osnovu toga, korisnicima će biti omogućeno da dobiju kompletnu uslugu od projektovanja, preko izvođenja radova do nadzora. Samo takva organizacija doneće kompletnoj firmi uštede od najmanje 20 odsto i to u prvoj godini" - naglašava Marković.

Dakle, od 1. oktobra svaki proizvodni sektor u Elektranama, objašnjava on, dužan je da vodi svoje materijalno-finansijsko poslovanje. To znači da čelnici proizvodnih sektora - toplana - moraju racionalno da posluju, jer će troškovi i stepen naplate biti transparentan podatak. "Do sada to nije tako funkcionisalo, troškovi su se prelivali, a bilo je i puno neracionalnosti, od potrošnje goriva do slabe naplate. Cilj je da se rezultati rada od sada vezuju za lične dohotke, pa ko racionalno posluje dobiće veću platu", objašnjava on.



Izvor: Glas Javnosti \ I Krasnić

Vozači bez goriva, rafinerija u remnontu

Sve benzinske pumpe širom Srbije trebalo bi narednih dana da budu snabdevene dovoljnom količinom svih vrsta naftnih derivata. Privatni prometnici kao razlog nestašice bezolovnog benzina i dizela navode remont Rafinerije u Pančevu u pogrešno vreme. U Naftnoj industriji Srbije, međutim, ističu da je postrojenje u pančevačkoj rafineriji od juče ponovo pokrenuto i da će goriva biti dovoljno, kao i da predviđene rezerve još nisu potrošene.


Građani su juče na većini NIS-ovih pumpi mogli sipati sve vrste goriva, iako je bezolovnog benzina i dizela nedostajalo na većini privatnih benzinskih stanica.

- Ponovo je nastao isti problem, jer je NIS usred jesenjih poljoprivrednih radova predvideo remont Rafinerije u Pančevu. Zalihe nisu dovoljne za redovno snabdevanje a, ukoliko se dozvoli uvoz po postojećim cenama, to će za sve biti neisplativo, jer bi nabavna cena bila veća od maloprodajne - ističe Milan Rakić, predsednik Udruženja privatnih benzinskih stanica Srbije.

Na pumpama iz sistema AVIA snabdevanje svim derivatima odvija se redovno, osim trenutnih nestašica i gužvi zbog nedostatka pojedinih derivata na drugim pumpama. Građani su juče, kako smo proverili, dizel mogli sipati na većini benzinskih pumpi OMV-a, dok bezolovnog benzina nije bilo.

Iako i većina privatnika i NIS ističu da na benzinskim stanicama ima dovoljno svih vrsta goriva, građani se susreću sa nestašicom. Ako je razlog tome samo remont Rafinerije u Pančevu, narednih dana građani mogu očekivati bolju snabdevenost jer je Rafinerija počela sa radom.



Izvor: Blic \ M. J

Država neočekivano počela pregovore sa grčkom EFG Jurobankom

Dinkić ipak prodaje akcije "Nacionalne"

BEOGRAD - Država je juče započela pregovore sa grčkom EFG bankom, odnedavno većinskim vlasnikom Nacionalne štedionice, o načinu prodaje državnog paketa akcija od 37 odsto u ovoj banci. Ministar finansija Mlađan Dinkić se i danas hvali da je pre mesec dana napravio dobar potez, jer je odbio da ponudi ovoj banci državni paket, tvrdeći da će u budućnosti, bez obzira što nudi manjinski paket akcija, zaraditi više jer će rasti vrednost Štedionice. Ipak, u međuvremenu se predomislio. Ostaje još samo da se vidi da li će EFG imati razumevanja za pogrešne odluke prvog čoveka finansija i isplatiti bar cenu po kojoj su akcije prodali Vuk Hamović, Vojin Lazarević i drugi akcionari, a to je više od 630.000 dinara za akciju.
Ova cena, inače, nekoliko puta premašuje maksimalnu koja je dobijena prodajom najboljih banaka u Srbiji. Dinkić sada jedino može da ucenjuje EFG banku da će joj oduzeti isplatu štednje, mada je ranije tvrdio da neće - ukoliko mu ne ponudi istu cenu - i tako ga, kao eksperta, spase potpunog kraha. Nacionalna štedionica je preuzela obavezu da isplati 63 odsto stare devizne štednje i oko sedam odsto štednje u Dafiment banci, Jugoskandiku i Borskoj banci, što ukupno čini 70 odsto, a ostatak od 30 odsto isplaćuju druge banke. Pošto stara štednja iznosi 4,2 milijarde evra, to znači da bi Štedionica trebalo da isplati oko 2,5 milijardi evra.

 
  Grci zauzeti

- Štedionica je jedina koja je pristala da isplaćuje štednju o svom trošku i u prve dve godine uložila je u opremu 2,5 miliona dolara, a ima i drugih troškova kao što su osiguranje novca, transport i druge - kaže Vukov.
Na pitanje kako menadžment grčke EFG banke reaguje na predloge da se ovaj posao oduzme štedionici i raspiše tender, Vukov je odgovorio da su "ravnodušni jer su zauzeti pregovorima".
   
 
 
 
Od 2002. godine do 30. septembra Štedionica je isplatila 468,6 miliona evra i 401,1 milion dinara, istakao je Dejan Vukov, direktor Službe za odnose s javnošću. Građani su, radi podizanja svog novca u Štedionici, otvorili 400.000 računa i od toga je 40 odsto ostalo aktivno, a ostatak je ugašen nakon obavljene transakcije. Istina je, kako tvrdi Dinkić, da je Štedionica isplatila 95 odsto štednih uloga, ali to su uglavnom sitniji ulozi i na red će tek doći krupnije svote koje su vlasništvo pet odsto štediša. Ako je, prema gruboj računici, do sada isplaćeno oko 480 miliona evra, pred Štedionicom je još ogroman posao isplate oko dve milijarde evra.

Za uslugu isplate štednje, Štedionica nema nikakvu nadoknadu od države, ali će svakako pristojno zaraditi na trgovanju obveznicama. Vukov je istakao da Štedionica trenutno poseduje obveznice u vrednosti 1,5 milijardi evra, da zavisno od procene situacije i kretanja na tržištu odlučuje o prodaji ili kupovini. Na pitanje da li je napravljena računica o tome koliko je ova banka u proseku zaradila, kupujući obveznice po diskontnim cenama i prodajući ih po višim cenama, Vukov je odgovorio da je "to teško izračunati jer se istovremeno jedne kupuju, a druge prodaju, ali da se ipak više kupuju". To znači - što je bliži rok dospeća, to je i manji diskont i veća zarada.



Izvor: Glas Javnosti \ S. Jovičić

Aranžman sa MMF od presudnog značaja

BEOGRAD - Devizne rezerve u proteklih devet meseci povećane su za 1,08 milijardi evra i sa rastom od 34,8 odsto na kraju septembra dostigle su nivo od 4,20 milijardi evra. Samo u prošlom mesecu ostvaren je rast deviznih rezervi od 94 miliona evra, iako je tokom septembra na ime izmirenja obaveza prema inokreditima i MMF-u isplaćeno 75,1 milion evra, a po osnovu stare devizne štednje i Zajma za privredni preporod 9,5 miliona evra, saopštava NBS.

"Ovakav nivo deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase od 263,3 odsto, kao i pokriće skoro polugodišnjih potreba uvoza robe. Samo u prošlom mesecu, na primer, priliv po osnovu otkupa deviza iznosio je 172,8 miliona evra, dok je deblokada zlata kod Credit Suisse Zurich uvećala devizne rezerve za 27,6 miliona evra. Od početka godine do 30. septembra dinar je nominalno depresirao prema evru za 6,9 odsto", precizira NBS.

Ovakav nivo deviznih rezervi, po oceni NBS, obezbeđuje potrebnu stabilnost za vođenje politike kursa dinara i omogućava Srbiji da ne povlači više nova kreditna sredstva od MMF-a i plaća na njih kamatu, uključujući i poslednju preostalu tranšu iz aktuelnog finansijskog aranžmana sa ovom međunarodnom institucijom. Međutim, uspešan završetak ovog aranžmana do kraja godine je od presudnog značaja za rejting naše zemlje na međunarodnom finansijskom i investicionom tržištu, kao i za odnose i sa drugim finansijskim institucijama. Pre svega, dodaje NBS, sa Pariskim klubom koji treba da otpiše Srbiji preostalih 15 odsto reprogramiranog duga u iznosu od oko 750 miliona dolara, ali tek nakon uspešnog završetka aranžmana sa MMF-om.



Izvor: Glas Javnosti \ I. K.

Novi vlasnik kompanije 063 požalio se resornim ministrima

Mobtel dužan 100 miliona evra

Mobtel se stalno zaduživao kreditima od po 20-30 miliona evra kod Rajfajzen banke u Češkoj, kao i kod Komercijalne banke, i to sve da bi davao svojim firmama

BEOGRAD - Nekadašnja firma Bogoljuba Karića Mobtel dužna je više od 100 miliona evra, saznaje Glas od izvora bliskih Vladi Srbije. Naime, prekjuče popodne održan je sastanak ministara za finansije i kapitalnih investicija Mlađana Dinkića i Velimira Ilića sa predsednikom Upravnog odbora Mobtela Martinom Šlafom. Šlaf se tada požalio srpskim ministrima da se iz Mobtela odlilo više od 100 miliona evra i da ne zna na koji način mogu da se isplate dividende i da je gotovo ostala samo ljuštura od nekadašnjeg preduzeća. Šlaf je, kako tvrdi ovaj izvor, objašnjavao da je ispalo da je samo kupio deo tržišta mobilne telefonije, a da je Karićima isplatio 400 miliona evra.

- Karić, odnosno Mobtel, konstantno su se zaduživali kreditima od po 20-30 miliona evra kod Rajfajzen banke u Češkoj, kao i Komercijalne banke... i to sve da bi davao svojim firmama. Primera radi, samo BK TV godišnje kroz nekih petnaestak ugovora s Mobtelom dobije oko šest miliona evra, kao i Evropa osiguranje, dok je najveći deo prebacivan na firmu Astra simit. Znači, oni su se sve više zaduživali, tako da su opterećeni sve većim kamatama. Podsećam da se najveći deo kamata plaća "Eriksonu", jer je kompletna oprema Mobtela od ovog proizvođača - rekao je naš izvor i naglasio da su sastanku prisustvovali predstavnici PTT-a i pojedini stručnjaci...

Sagovornik ističe da su Šlafu "vezane ruke jer ne može da raskine nijedan ugovor koji je potpisao Karić".
- Karić je potpisao veoma jake ugovore sa svojim firmama i ako bi neko hteo da ih raskine morao bi da plati 100 i više odsto odštete. Na primer, ako su ugovori za BK TV vredni šest miliona evra, ukoliko bi se raskinuli, morala bi da se plati šteta od devet miliona vera. A kad bi se uračunali svi ugovori, šteta bi bila između 100 i 150 miliona evra - naglašava izvor Glasa i dodaje da je na tom sastanku bilo i radikalnijih zahteva, odnosno da se počne s hapšenjem svih odgovornih.

On je rekao da bi danas trebalo da se sastanu Miroljub Labus i Vojislav Koštunica, kako bi se konačno odlučilo šta dalje raditi. Drugi izvor iz Ministarstva za kapitalne investicije kaže da je jedini gubitnik PTT, kojem do sada nisu isplaćivane dividende, što je zaposlene i celo javno preduzeće dovelo u tešku situaciju. On naglašava da je u pitanju dug veći od 50 miliona evra.
Izvor "Glas javnosti"

Zastavin „Punto“ 7.990 evra

Prodaja prvih modela „Fijatovog“ putničkog automobila „punto“ sa oznakom „zastava 10“ počeće za dva-tri dana, a cena baznog modela iznosi 7.990 evra, izjavio je Tanjugu generalni direktor Grupe „Zastava vozila“ Zoran Radojević. Prema njegovim rečima, prodaja automobila „zastava 10“ počeće na Sajmu u Novom Sadu za pravna lica, dok se fizička lica za pretplatu mogu prijavljivati već od početka naredne sedmice.

„Dok se fabrika tehnički ne modernizuje, pre svega u delu sklapanja školjki i u procesu montaže, prvih 7.000 modela ovog automobila biće proizvedeno u Torinu“, rekao je Radojević i naglasio da će se prvi modeli na srpskom tržištu pojaviti krajem godine. Radojević je podsetio da je ugovorom sa „Fijatom“ predviđeno da proizvodnja automobila „zastava 10“ u kragujevačkim pogonima počne za devet do 12 meseci. Generalni direktor je podsetio i da u poslu sa „Fijatom“ svih 220 kooperanata „Zastave“ iz 53 grada u Srbiji dobijaju veliku šansu.

Inače, u proteklih godinu dana ostvareni su značajni rezultati u trgovinskoj saradnji Italije i Srbije, jer je izvoz iz Srbije povećan za 120, a uvoz iz Italije za 42 odsto, izjavio je premijer Vojislav Koštunica na otvaranju dvodnevnog skupa „Italija u Beogradu“ u Centru „Sava“, na kome učestvuje 500 predstavnika italijanskih i više od 1.000 domaćih preduzeća. Koštunica je rekao da je Italija postala naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner. On je naglasio da je današnji skup još značajniji jer se poklapa s početkom pregovora naše zemlje o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. Koštunica je dodao da je to za poslovne partnere još jedna dobra vest, jer će Srbija postati deo zajednice kojoj oduvek po svojim vrednostima i nasleđima pripada.

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije Milan Parivodić izjavio je danas da Vlada „tačno zna šta hoće da uradi od Srbije i na koji način će to da postigne“, naglasivši da je njen cilj da Srbija postane ekonomski centar Balkana. Obraćajući se učesnicima manifestacije Parivodić je poručio da je Srbija „profitabilna, stabilna i gostoprimljiva za sve investitore“ i dodao da će, prema dosadašnjim rezultatima, strana ulaganja u Srbiju dostići tri milijarde dolara.

Zamenik italijanskog ministra za proizvodne aktivnosti Adolfo Urso izjavio je da je od prošlogodišnjeg skupa povećan obim italijanskih investicija u Srbiju i da je Italija na prvom mestu po broju investicija kroz privatizaciju, kojih je samo u toku ove godine bilo 17. On je naveo primere „Inteze“ i „Uno kredit banke“.
Izvor "Blic"

Stamenković: Inflacija u 2005. oko 15 odsto

BEOGRAD - Saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković procenio je juče da bi inflacija u Srbiji u ovoj godini mogla biti oko 15 odsto. On je kazao da, iako se inflacija od jula usporava, verovatnoća da ona do kraja godine bude 13,7 odsto veoma je mala. "Da inflacija do kraja godine ne bi premašila projektovanih 13,7 odsto, ona u poslednja tri meseca ne bi smela da bude veća od 1,7 odsto ukupno, ili od 0,56 odsto prosečno, a takođe i rast cena na malo trebalo bi da bude sporiji", naglasio je Stamenković.

On je podsetio da je inflacija u septembru bila na mesečnom nivou od 1,1 odsto, a 11,8 odsto na godišnjem nivou, dok je prosečna stopa rasta cena na malo u prvih devet meseci ove godine bila 1,25 odsto. Prema rečima Stamenkovića, najveći pritisak na inflaciju imale su tražnja, svetske cene energenata, relativno visok stepen monopolizacije privrede, a rast cena izazivali su i nemonetarni faktori. Stamenković je dodao da je sredinom ove godine mesečna agregatna tražnja stanovništva bila oko 115 milijardi dinara, što je u odnosu na isti period 2003. godine rast od preko 35 odsto, a da je to bio i osnovni uzrok rasta cena, spoljnotrgovinskog deficita i industrijske proizvodnje.

On je dodao i da je industrijska proizvodnja u prvih osam meseci ove godine bila za 0,7 odsto manja nego 2004. godine, ali da će, prema njegovoj prognozi, ukupna industrijska proizvodnja u ovoj godini biti jednaka prošlogodišnjoj. Prema rečima Stamenkovića, u Srbiji je od 2001. do 2004. godine ugašeno oko 400.000 radnih mesta, ali je u privatnom sektoru otvoreno 170.000 novih radnih, prenosi Beta.
Izvor "Glas javnosti"