Stižu kineski džipovi

Do kraja godine u Srbiju i Crnu Goru stići će blizu 140 džipova i pik-apova kineskog proizvođača „Habei Đongzing automobil“. Oni će koštati od 7.950 do 18.200 dolara i biće upola jeftiniji od sličnih vozila poznatih proizvođača.

„Bi-Bi-Es biro“ biće generalni distributer za SCG, Hrvatsku, Sloveniju, Makedoniju, BiH i Albaniju. Oni su, u saradnji sa ovdašnjim partnerom „Juni-fud grupom“, već počeli da rade na organizaciji mreže dilera, servisa i skladišta rezervnih delova, a očekuju da će prodaja početi u januaru sledeće godine.

Ugovor o uvozu za sada pet modela džipova i pik-ap vozila potpisali su u Pekingu direktor „Bi-Bi-Es biroa“ iz Beograda Dragoljub Pavlović i rukovodioci kineske kompanije „Hebei Đongzing automobil“. Prema Pavlovićevim rečima, planirano je da do kraja godine u SCG stigne 137 dostavnih i terenskih vozila: singl pik-apova, „tigar“, dabl pik-apova 4x4, džipova „seal SUV“ i posebna serija „landmark“ 4x4 džipova terenaca.

"Blic"

Novi redosled isplata penzija

Jedna i po penzija korisnicima Fonda PIO zaposlenih i 20,5 penzija seljacima nedavno usvojenim zakonom pretvorene su u javni dug i najstarijima će biti isplaćene kao obveznice.


Zbog toga će unekoliko biti poremećen redosled isplata penzija i u jednom i u drugom fondu. Tako će fond zaposlenih oko 25. oktobra isplatiti prvi ček za avgust, koji je i inače na redu za isplatu, a 15 dana kasnije, oko 10. novembra, prvi deo penzije za oktobar. Drugi avgustovski ček i oba čeka za septembar biće pretvoreni u obveznice i isplaćeni u tri rate, počev od 20. januara sledeće godine.

Što se seljaka tiče, njima će sa prvom narednom isplatom stići prvi deo primanja za januar prošle godine, a u novembru prvi ček za oktobar ove godine. Ostale preskočene penzije, dakle, sve lanjske (osim prvog dela za januar) i devet ovogodišnjih, zaključno sa drugim septembarskim čekom, biće pretvorene u obveznice i isplaćene u pet godišnjih rata, s tim što prva dospeva 20. februara 2006.

Na šalterima „Nove banke“ AD Beograd danas će početi isplata septembarskih penzija za penzionere koji žive u Srbiji, a primanja dobijaju iz Fonda PIO Republike Srpske, rečeno je „Blicu“ u ovoj banci. Danas će takođe biti prebačene pare i PTT-u i drugim bankama za koje su se penzioneri odlučili da preko njih dobijaju svoje prinadležnosti.



Izvor: Blic \ R. M.

Otvaranje tržišta energije

Energetika Srbije u EU

Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike, potpisaće 25. oktobra u Atini ugovor o formiranju zajednice za energetiku, kojom će biti omogućeno stvaranje tržišta za promet prirodnog gasa i električne energije između Evropske energetske zajednice, SCG, Albanije, Bugarske, BiH, Hrvatske, Makedonije, Rumunije, Turske i misije UN na Kosovu.


Potpisivanjem tog ugovora, energetski sektor u Srbiji dobiće pristup fondovima Evropske unije za finansiranje raznih projekata iz ove oblasti.

- Na ovaj način domaće tržište električne energije postaće otvoreno. To znači da ćemo struju moći da nabavljamo i od drugih, a ne samo od Elektroprivrede Srbije, kao i da će druge zemlje moći da koriste električnu energiju proizvedenu u Srbiji - objašnjava Željko Martinović, portparol Ministarstva.

Uslovi za prenos energije iz drugih zemalja biće dosta povoljniji nego kada je reč o klasičnom uvozu.

- Zemlje koje sada potpisuju ovaj ugovor morale su dosta toga da urade kako bi stekle uslove za to. Pored prometa električne energije, za Srbiju je značajan i promet prirodnog gasa, jer se do 2015. planira uvođenje gasa u 400.000 domaćinstava u Srbiji, južno od Save i Dunava - ističe Martinović i dodaje da se pregovara o povezivanju rumunskog i srpskog gasovoda, kao i da je moguće da će promet gasa za Hrvatsku i BiH ići preko Srbije.

Nakon stvaranja tržišta za promet prirodnog gasa i električne energije na prostoru jugoistočne Evrope, mogu se očekivati i slične pogodnosti za tržište nafte i naftnih derivata.



Izvor: Blic \ M. J.

U Srbiji počinje grejna sezona, koja će dodatno opteretiti kućni budžet

Najjeftiniji gas i centralno grejanje

Cena centralnog grejanja je od 26 do 42 dinara po kvadratom metru, ali toplane najavljuju novu korekciju. Mesečni računi za zagrevanje 60 kvadrata na gas do 4.250 dinara, dok za ugalj treba dati od pet do devet hiljada dinara

BEOGRAD - Ove zime građani Srbije koji se greju pomoću električne energije imaće najveće mesečne izdatke, a najmanje će imati oni koji se greju na gas i centralno grejanje. U odnosu na prošlu zimu najviše je poskupeo gas, skoro sedam dinara, a nešto manje centralno grejanje, iako je moguće da toplane dodatno povećaju cenu. Struja je skuplja za oko deset odsto nego prošle zime, kao i drva, dok su jedino cene uglja mirovale.
Međutim, centralno grejanje nema istu cenu za sve građane, jer se cene po gradovima u Srbiji razlikuju, od 26 do 42 dinara po kvadratnom metru. Za stan od 60 kvadrata, u zavisnosti od toga u kom gradu se stan nalazi, grejanje mesečno najmanje košta 1.560 dinara, a najviše 2.520 dinara. Centralno grejanje je najskuplje u Subotici i Boru - 42 dinara po kvadratu, u Novom Sadu je 40, a u Vranju zagrevanje jednog kvadratnog metra košta 39 dinara. Valjevci i Zrenjaninci mesečno će za grejanje morati da plate 32 dinara. U Leskovcu je 29 dinara, u Nišu 27, a najnižu cenu "drži" Kraljevo - 26 dinara.

Ove cene nisu konačne jer su pojedine toplane zatražile poskupljenje svojih usluga. Toplana u Nišu traži poskupljenje za deset dinara, Zrenjaninci za osam dinara. Novi cenovnik najavile su i toplane u Valjevu i Kraljevu. Uslediće i jedno pojeftinjenje, i to u Vranju, jer su građani oštro reagovali na cenu od 42 dinara. Naravno, nepovoljnost kod centralnog grejanja jeste to što se u mnogim gradovima plaća svih 12 meseci u godini.

Za grejanje gasom za stan od 60 kvadrata potrebno je mesečno 250 kubika tog energenta. S obzirom na to da kubik gasa košta oko 17 dinara, za jedan mesec je potrebno 4.250 dinara. Gas se plaća samo tokom zime.

Oni građani koji nemaju sreće jer nisu priključeni na centralno grejanje ili gasovod, a to je najveći broj domaćinstava, ove zime grejaće se na drva, ugalj i, naravno, električnu energiju. Za zagrevanje stana od 60 kvadrata ugljem, u zavisnosti od kvaliteta, mesečno je potrebno od jedne do dve tone. Najjeftiniji ugalj "kolubara" košta oko 2.500 dinara po toni, a najskuplji "banovići" oko sedam hiljada dinara, tako da će mesečni "računi" biti od 5.000 do deset hiljada dinara. Ako se grejete na drva i potrošite dva kubika mesečno, potrebno je, ponovo u zavisnosti od kvaliteta, od 5.000 do 9.000 dinara.
Izvor "Glas javnosti"

Raspisan tender za autoput Horgoš - Požega

BEOGRAD - Vlada Srbije raspisala je tender za dodelu koncesija za izgradnju autoputa od Horgoša do Požege, "najveću investiciju u srpskoj istoriji", rekao je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić. On je izjavio da su se već prvog dana raspisivanja na tender javile najveće svetske firme koje su zainteresovane za izgradnju.

Sekretar za saobraćaj i saobraćajnu infrastrukturu Miodrag Jocić rekao je da je procenjena vrednost projekta oko 780 miliona evra, prenosi Beta. Prema njegovim rečima, procenjeni troškovi za ekspropijaciju zemljišta, planiranja i izgradnju 148 kilometara autoputa od Beograda do Požege koji prolazi kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru su oko 640 miliona evra. Jocić je naveo da se potpisivanje ugovora sa izabranim izvođačem radova očekuje u avgustu ili septembru sledeće godine i istakao da su sve dileme oko trase autoputa već razrešene.

Predmet koncesije su izgradnja leve trake autoputa od Horgoša do Novog Sada, dužine 106 kilometara, održavanje 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda i projektovanje i izgradnja autoputa od Beograda do Požege, dužine 148 kilometara, navedeno je u oglasu o raspisivanju tendera. Koncesija se daje na 25 godina, a prvi deo tendera je kvalifikacioni, a u drugom delu će biti izabran najpovoljniji ponuđač.
"Glas javnosti"

Srbijanka" ide u stečaj

VALJEVO - Poreska uprava predložila je Trgovinskom sudu u Valjevu da pokrene stečajni postupak za Poljoprivredno-industrijski kombinat "Srbijanka" zbog nagomilanih dugova. Najveći poverilac "Srbijanke" je "Agrobanka", koja od tog preduzeća potražuje 17 miliona evra po osnovu kredita iz 1983. godine, koji je tada bio 3,5 miliona dolara.

- Iznenađeni smo odlukom države da u našoj kompaniji pokrene stečaj jer očekujemo da će se kratkom roku biti utvrđeno da su potraživanja "Agrobanke" znatno manja. Tražimo još 30 dana kako bismo u pregovorima sa "Agrobankom" rešili pitanje duga, kao i rok od 60 dana da se organizuje nova akcijska prodaja "Srbijanke" - kaže zamenik direktora "Srbijanke" Milojko Pantić.

On je objasnio da poslovodstvo "Srbijanke" smatra da je osnovni dug te kompanije 1983. godine bio 3,5 miliona dolara, a da su u "Agrobanci" došli do 17 miliona evra na osnovu pretpostavke da Narodna banka Srbije neće prihvatiti dug iz sukcesije, s obzirom na to da je kredit uzet u vreme bivše SFRJ.
"Glas javnosti"

Vojvođanske vlasti protiv koncesije

NOVI SAD - Tender za dodelu koncesije na izgradnju i korišćenje autoputa od Horgoša do Požege, predstavlja ujedno i najavu novih sporenja pokrajinskih i republičkih vlasti. U Novom Sadu naime smatraju da je koncesija štetna po interese Vojvodine, ali i sumnjiva sa stanovišta pravne zasnovanosti.

- Nema opravdanja za nameru da se deonica autoputa koja prolazi kroz Vojvodinu koristi za finansiranje izgradnje puta u drugom delu zemlje. Niko nije protiv toga da se deo prihoda koji se ostvaruje u Vojvodini utroši na projekte od državnog interesa negde drugde, ali je ovo neprihvatljivo. Osim toga, ne može se u koncesiju davati nešto što je već izgrađeno, a to je jedna traka autoputa, pa i deonica druge trake - kaže predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš.
Na koji način će pokrajinske vlasti reagovati u slučaju koncesije, ostaje da se vidi.



Izvor: Glas Javnosti \ R. K.

Inflacija veća od projektovane
Izvor: Beta 
Beograd -- Ministar trgovine Bojan Dimitrijević kaže da će inflacija, i pored dobrih rezultata vlade, ove godine biti veća od projektovane.

"Stopa inflacije do kraja godine kretaće se između 13 i 15 procenata i ona je veća od stope od oko devet procenata, koliko je bilo projektovano", kazao je Dimitrijević. Ministar je kao glavni uzrok inflacije naveo porast cena nafte na svetskom tržištu.

"Ovu godinu ćemo završiti sa jedan do dva odsto suficita u budžetu, što se prethodnih godina nije dešavalo", rekao je Dimitrijević i dodao da i pored porasta inflacije Vlada Srbije očekuje da će doći i do porasta proizvodnje: "Društveni proizvod bi trebalo da poraste za šest procenata, iako su prognoze bile od četiri do 4,5 odsto." 

Bez značajnih poskupljenja struje?
Izvor: Beta 
Vašington -- Dugoročno, cena struje u SCG ne bi trebalo značajno da se poveća, izjavio je konsultant u firmi Dilojt end Taš, Branko Terzić.

"Manje zemlje će imati svoje specifične probleme. Na sreću, u Srbiji i Crnoj Gori struja se proizvodi korišćenjem uglja i preko hidorelektrana, tako da cene struje ne bi trebalo da značajno poskupe, kao ni u oblasti prevoza, u sektoru javnog saobraćaja", rekao je konsultant za globalna energetska pitanja Branko Terzić za Glas Amerike.

Ove zime američke porodice koje koriste prirodni gas za grejanje svojih kuća biće suočene sa povećanjem računa za grejanje za 30 do 40 odsto, rekao je Terzić.

Međunarodna agencija za energiju sa sedištem u Parizu očekuje da će se sadašnje cene nafte od oko 64 do 65 dolara po barelu zadržati na tom nivou i narednih godinu dana. To je svakako visoka cena, ali nije najviša do sada u poređenju sa cenom nafte 80-tih godina, koja je iznosila negde od 80 do 100 dolara po barelu. Ukoliko se visoka cena nafte zadrži, ekonomije SAD i drugih zemalja će morati da se prilagode takvoj situaciji.

Pre dvadeset godina, osam odsto potrošačkog dolara bilo je namenjeno rashodima za energiju, a sada samo četiri do pet odsto, što znači da se koristi daleko manje energije. Sada u SAD nema toliko teške industrije, a druge industrijske grane koriste daleko manje energije.

Terzić navodi da su cene nafte i prirodnog gasa veoma visoke: "Cena prirodnog gasa je proteklih deset godina povećana više nego cena nafte. Ove zime američka domaćinstva, koja koriste prirodni gas za grejanje svojih kuća, biće suočena sa povećanjem računa za grejanje za 30 do 40 odsto. Na životni standard će, takođe, uticati veće cene benzina, koje su skočile sa dva na tri dolara i više po galonu.""Građani širom sveta moraće da promene svoj životni stil, da, recimo, manje voze i da više štede, posebno na grejanje kuća i stambenih prostora", uporava ovaj stručnjak i dodaje da će važno, na primer, biti da kuće budu dobro izolovane i da se obrati pažnja na svakodnevne aktivnosti i na taj načini smanji potreba za energijom, što će smanjiti potražnju, povećati zalihe i nadajmo se doprineti smanjenju energetskih cena u budućnosti. 

Vlada Srbije ćuti na zahtev Italijana da im se hitno vrati dug

Duferko nije povlašćen
Država italijanskoj firmi duguje 70 miliona evra. Duferko je samo jedan od poverilaca i nema poseban status. Kada se proda imovina Sartida biće namireni svi poverioci u srazmernom procentu, kažu u Trgovinskom sudu

BEOGRAD - Za pretnju italijanskog ambasadora Antonija Zanardija Landija da bi "prazno obećanje Vlade Srbije o isplati duga Sartida italijanskom preduzeću Duferko moglo da ugrozi kreditnu liniju za nabavku opreme u Italiji", niko od srpskih zvaničnika nema reč objašnjenja. Agostino Konte, direktor za međunarodne odnose u kompaniji Duferko kaže da je Sartid dužan, nakon otpisa dela duga od oko 50 miliona dolara, oko 70 miliona dolara na ime sirovina koje mu je pre nekoliko godina isporučio Duferko.
Umesto da isporuči robu italijanskoj firmi i razduži se, Sartid je prodaje drugima. Duferko je zbog toga, još u vreme vlade Zorana Đinđića, tražio objašnjenje i dobio garanciju da će tu obavezu preuzeti država. Konte tvrdi da je država svojevremeno obećala da će se Sartid prilikom prodaje ponuditi Duferku, ili će se dug namiriti iz cene koja se dobije prodajom smederevske kompanije nekoj drugoj firmi, ali nijedna od te dve varijante nije realizovana.

U Trgovinskom sudu u Beogradu kažu da je američkom "Ju-Es- stilu" prodat deo Sartida, a ostatak je u stečaju. Iz stečajne mase trebalo bi da se namire dugovi više poverilaca, pa i Duferka.
- Ta italijanska kompanija je samo jedan od poverilaca i nema poseban status. Kada se proda imovina Sartida biće namireni svi poverioci, i to u srazmernom procentu. Ako se prodajom imovine Železare obezbedi dovoljno para, dugovi će biti isplaćeni svim poveriocima u stopostotnom iznosu. U suprotnom, dobiće po deset-dvadeset ili više odsto - kaže Ivanka Kozić-Knežević, portparol Trgovinskog suda.

Kolika je briga vlade prema Duferku, shvatio je i Agostino Konte koji je o tom problemu razgovarao sa premijerom Vojislavom Koštunicom i predsednikom Borisom Tadićem, a oni su obećali da će se to rešavati, "ne u razgovoru sa Sartidom, već političkim dogovorom" i na osnovu Memoranduma o razumevanju potpisanog prošle godine, kojim je favorizovana ova firma u odnosu na druge poverioce. Ipak, taj memorandum će, po svoj prilici, ostati mrtvo slovo na papiru jer, osim što država u kasi nema para, ne postoji ni jaka volja da se povrede drugi poverioci i ne namire u punom iznosu, što će se, po svoj prilici, dogoditi jer su ukupni dugovi veliki i teško je očekivati da će se prodajom imovine namaći dovoljno para za sve.

Pretnja ambasadora Zanardi Landija

Italijanski ambasador u Beogradu Antonio Zanardi Landi izjavio je da očekuje da će se ovaj problem rešiti do kraja godine, ali i zapretio da će u suprotnom poverenje investitora u Srbiji biti poljuljano i da će "ne jednom, već pet puta razmisliti pre nego što ulože novac u Srbiju".

Izvor "Glas javnosti"