Šesta banka pristupila programu stambenog kreditiranja građana

Svakog dana stiže 500 zahteva

U pet banaka koje su sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita potpisale ugovor o subvencioniranju svakodnevno stiže i do 500 zahteva za odobravanje stambenog kredita. Procedura odobravanja kredita u bankama traje tri do četiri dana, nakon čega građani za jedan dan saznaju da li im je i Nacionalna korporacija odobrila kreditiranje.

U „Rajfajzen banci“, koja je prva potpisala ugovor sa državom o subvencioniranju stambenih kredita, do sada je odobren 71 kredit, a ukupno je primljeno 278 zahteva koji su u procesu realizacije.

- Trenutno imamo 320 zakazanih sastanaka sa klijentima koji su zainteresovani za ove stambene kredite. Ukupan iznos kredita koji su odobreni je 2.485.000 evra a prosečan iznos po kreditu je 35.000 evra - ističu u „Rajfazen banci“ i dodaju da su građani veoma zadovoljni što u roku od tri dana dobijaju odgovor od banke da li im je kredit odobren ili ne.

„Prokredit banka“ svakog dana primi oko 400 telefonskih poziva, građana koji bi želeli da kupe stan pomoću ove vrste kredita. Takođe, oko 250 građana svakodnevno u ekspoziturama ove banke preuzme pakete sa zahtevom za kredit, objašnjenjima i spiskom neophodne dokumentacije za prijavljivanje za stambene kredite.

- Za prva dva dana nakon potpisivanja ugovora „Prokredit banke“ sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita i Ministarstvom finansija više od 500 građana je posetilo ekspoziture naše banke i preuzelo pakete sa zahtevima za stambene kredita - kažu u „Prokredit banci“.

Od 10 zahteva za stambeni kredit koje odobri „Metals banka“ iz Novog Sada, Nacionalna korporacija za osiguranje odobri osam. Do sada je koplet sa neophodnom dokumentacijom za stambene kredite u ovoj banci preuzelo 500 građana, ali se taj broj svakoga dana uvećava.

- Najviše se za kupovinu stana na kredit interesuju građani Novog Sada - kažu u „Metals banci“.

Stambene kredite uz subvenciju sa državom odobravaju i „Kontinental banka“ kao i „Novosadska banka“.

- Potpisali smo ugovor o subvencioniranju stambenih kredita sa Nacionalnom korporacijom i uskoro bi trebalo da počnemo da primamo zahteve građana za kreditiranje - najavljuju u „Novosadskoj banci“.

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita do sada je odobrila 65 kredita čija je prosečna vrednost oko 30.000 evra.

- Za jedan dan klijent zna da li mu je kredit odobren - potvrđuje Jelena Pupovac-Kovačević, savetnik u Nacionalnoj korporaciji.



Izvor: Blic \ M. Jeveričić

Penzioneri traže da se hitno odredi šta sve spada u troškove života

U penzije "ušla" i cena eksera

Ministarstvo za rad i socijalnu politiku završilo i predalo Vladi Srbije na razmatranje proračun o vrednosti novog penzionog sistema

BEOGRAD - Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku završilo je juče neophodnu analizu efekata usvojenih amandmana na Zakon o penzijskom osiguranje i napravilo proračun koliko će koštati novi penzioni sistem i da će li naš budžet to može da podnese ili ne i predalo ga Vladi Srbije, koja bi trebalo da ga prosledi Međunarodnom monetarnom fondu. Ukoliko se utvrdi da usvojeni amandmani na Zakon o penzijskom osiguranju, koje su poslanici usvojili prošle nedelje, neće dovesti do velikih poremećaja u budžetu, pretpostavlja se i da MMF neće praviti problem za nastavak pregovora o završetku trogodišnjeg aranžmana.

Podsećamo, poslanici parlamenta, posle dugih prepirki i neslaganja, u četvrtak su ipak usvojili Zakon o penzijskom osiguranju, koji, između ostalog, predviđa da se u sledeće tri godine penzije usklađuju sa troškovima života i platama, što je najverovatnije i uticalo da predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda odlože svoj dolazak u Srbiju, koji je bio zakazan za danas.
   
      

Prvo povećanje prvog aprila

Upravo usvojenim odredbama predviđa se da će prvo povećanje penzija uslediti 1. aprila, kada će se ona obračunavati na osnovu 62,5 odsto rasta troškova života i 37,5 odsto rasta zarada iz prethodnih šest meseci. Postepeno će se smanjivati udeo koji zarade imaju u povišici, a tek od 2009. godine penzije će se usklađivati samo sa troškovima života. Starosna granica počeće da se pomera za po šest meseci godišnje tek od 2009. godine, a dve godine kasnije, žene će u penziju odlaziti da 60, a muškarci sa 65 godina.
      
      
      
   

Iako u vladi smatraju da za sada nema mesta panici i da primena novih penzionih propisa neće narušiti ravnotežu u budžetu, odnosno da će se i MMF složiti s njihovom računicom, najstariji građani i dalje misle da će se posledice svih odluka ipak slomiti preko njihovih leđa.

Prema rečima Živorada Pantića, predsednika sindikata penzionera Srbije "Nezavisnost", odredbe koje su poslanici usvojili samo pokazuju da će penzije ubuduće zaostajati za platama, odnosno da će praktično biti zamrznute.

- Koliko primimo u oktobru, toliko ćemo dobiti i u aprilu, uz neznatne povišice od jedan do dva odsto, jer tako predviđa usvojena odredba da se penzije usklađuju dva puta godišnje. Ono što se pothitno mora uraditi jeste da se definiše šta sve spada u troškove života i šta podrazumeva potrošačka korpa, prema kojoj će se ubuduće određivati i penzije. To mora da budu osnovne životne namirnice - hleb, ulje, mleko, grejanje, a nikako građevinski materijal, parfemi, staklo ili lokomotive. Kada je reč o tome da penzije ne smeju biti ispod 60 odsto od prosečne plate, moguće je da ta odredba uopšte ne bude ispoštovana. Čak i da bude, to nas neće mnogo usrećiti, ali ako ne bude ispoštovana, penzioneri su tek onda nadrljali - kaže Pantić.

On ističe da je sada sve u rukama naše delegacije koja treba da pregovara sa Međunarodnim monetarnim fondom.
- Oni moraju da objasne predstavnicima MMF-a da sadašnji penzioneri ne smeju da trpe restrikcije, već da bi novousvojene odredbe trebalo da se odnose eventualno na buduće generacije penzionera. Osim toga, postoji jedna velika nelogičnost. Pitamo se kako je moguće da MMF Hrvatskoj, koja je u sličnoj situaciji kao i Srbija i Crna Gora, preporučuje takozvani švajcarski model obračunavanja penzija, a u našem slučaju insistira da on bude ukinut i zamenjen novim - naglašava predsednik sindikata penzionera "Nezavisnost".



Izvor: Glas Javnosti \ M. Blaževski

Za jedno radno mesto bori se 20 nezaposlenih

BEOGRAD - U Srbiji je registrovano 890.067 nezaposlenih, a prema anketi o radnoj snazi, koja je nedavno sprovedena, stopa nezaposlenosti kod nas je dvostruko viša u odnosu na prosek u Evropskoj uniji i ona je 18,5 odsto - rekao je Radovan Ristanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, i dodao da je ova stopa kod mladih čak 48 procenata. Kako je naglasio, ljudi u proseku posao traže 50 meseci, više od polovine nezaposlenih na posao čeka više od dve godine, a isto toliko ljudi u Srbiji nema ni dan radnog iskustva. Ristanović je istakao da rezultati pokazuju da na jedno radno mesto konkuriše 21 nezaposlen.

- Ovakva situacija na tržištu rada zahteva neodložnu reformu Nacionalne službe. Funkcionisanje i dalji razvoj službe najviše opterećuje administrativni i birokratski način rada, koji proizilazi iz neodgovarajućih zakonskih rešenja u oblasti evidencije i prenošenja funkcije socijalne i zdravstvene zaštite u nadležnost Nacionalne službe - kaže Ristanović i dodaje da od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih ljudi više od trećine nije aktivno u traženju posla ili nije spremno da prihvati odgovarajući posao, već je na evidenciji zbog ostvarivanja drugih socijalnih prava.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje navodi da će ova služba ubuduće sprovoditi aktivne mere politike tržišta rada, organizovati klubove i centre za traženje poslova, motivacione treninge, poslovno savetovanje, sajmove zapošljavanja i uvesti individualne planove zapošljavanja.

- Glavni uslov za sprovođenje reformi je razvoj novog informacionog sistema Nacionalne službe, kao i razvoj sistema samousluživanja - zaključuje Ristanović.



Izvor: Glas JavnostiM. S. B.

Ustavni sud mesecima odlaže raspravu o raspodeli stanova na Aerodromu "Beograd"

Direktori bezbedni, predmet luta po sudu

Radnici osporili način kupovine stanova jer je prodato pravo na korišćenje građevinskog zemljišta kao javnog dobra

BEOGRAD - Kupovina stanova za pet direktora javnog preduzeća i jednog šefa kabineta u javnom preduzeću Aerodrom "Beograd" pobudila je krajem prošle godine pažnju javnosti, a slučaj je dospeo do Ustavnog suda koji deset meseci ne uspeva da razreši dilemu da li je sve obavljeno po zakonu. Direktor Aerodroma Nebojša Nedeljković i zamenik Goran Kaličanin prošle godine su prodali pravo korišćenja građevinskog zemljišta na aerodromu Kontroli letenja, a dobijeni novac je položen u Atlas banku.

Aerodrom je 148 miliona dinara ili 1,7 miliona evra položio na depozitni račun ove banke, na rok od 15 godina, sa valutnom klauzulom i kamatom od 0,5 odsto na godišnjem nivou. Banka je dala kredit Aerodromu sa rokom otplate od 15 godina i kamatom od četiri odsto godišnje. Ta sredstva Aerodrom daje kao zajam direktorima Nebojši Nedeljkoviću, Goranu Kaličaninu i šesnaestorici radnika, takođe za kupovinu stanova dok je njih sedam dobilo zajam za gradnju kuća, a 20 za adaptaciju stanova.

Rok otplate je 40 godina, a kamata je 0,5 odsto godišnje. Praktično, Aerodrom "Beograd" obezbeđuje garanciju za kredit zaposlenima, koji postaju vlasnici stana pod hipotekom do otplate zajma. Posebno je zanimljivo to što je novo rukovodstvo Aerodroma došlo na funkcije u avgustu, a u nove stanove uselili su se već za Novu godinu.

Poslovodstvo je tada odbacilo optužbe da su zloupotrebili ovlašćenja i sebi omogućili kupovinu luksuznih stanova uz odlične kreditne uslove. Međutim, dvanaestoro, uglavnom mlađih radnika ovog javnog preduzeća, krajem oktobra prošle godine nije tako mislilo, kada su podneli zahtev za ocenu ustavnosti članova 9, 10 i 11 Pravilnika o bližim uslovima načina rešavanja stambenih pitanja zaposlenih u ovom preduzeću, smatrajući da su favorizovani radnici sa dužim radnim stažom. Sindikalci su tada tvrdili da je novac od ustupanja građevinskog zemljišta, kao javnog dobra, trebalo uložiti u poboljšanje uslova rada u ovom preduzeću.

Krajem decembra 2004. Ustavni sud Srbije odlučio je da odloži odlučivanje o ustavnosti i zakonitosti pojedinih odredbi ovog Pravilnika. Predsednik suda, Slobodan Vučetić, tada je predložio da se odlučivanje odloži jer je u toku rad na oceni ustavnosti i zakonitosti Uredbe o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini, donete jula 2002. godine, a na osnovu koje je donet ovaj Pravilnik.

Zašto ovaj postupak traje tako dugo, skoro već godinu dana, predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić ovako objašnjava:
- U postupku rasprave ovaj predmet dodeljen je najpre jednom sudiji, koji je potom otišao u penziju, pa je dodeljen drugom sudiji koji je napustio sud. Proletos smo imali konsultacije sa predstavnicima Vlade Srbije i sada je predmet ušao u plan rada za period septembar-decembar - kaže Vučetić.



Izvor: Glas Javnosti \ A. Matić

Direktor Evroaksis banke tvrdi da je tema o državnom novcu "zatvorena"

Devizne rezerve i u javnim preduzećima

NBS priznaje da je Evroaksis banka tražila da se uspori dinamika povlačenja plasiranih sredstava da se ne bi ugrozila njena likvidnost

MOSKVA/BEOGRAD - Predsednik moskovske mešovite Evroaksis banke Nebojša Guzina ocenio je juče da se priče o tome koliko je još novca iz deviznih rezervi zemlje ostalo u ovoj banci pokreću u funkciji dnevne politike. "Naša banka tako postaje koleteralna šteta unutarpolitičkih razmirica", kazao je Guzina.

Prema njegovim rečima, ta tema je za banku "odavno zatvorena", a Evroaksis banka ne želi da učestvuje u unutarpolitičkim prepucavanjima jer bi to bilo "kontraproduktivno", prenosi Tanjug. Inače, Guzinin prethodnik Miloš Mirković rekao je u septembru prošle godine da je banka vratila 32,5 miliona dolara i obećao da će do kraja 2005. biti vraćena preostala suma depozita NBS od 25 miliona dolara. Od tada je ta mešovita banka od 25 miliona dolara vratila nešto manje od četiri miliona.
   
      

NBS dobro zarađuje

Sredstva se povlače kontinuirano i postepeno, a Evroaksis banka je do sada poštovala dogovorenu dinamiku, tvrdi NBS. U međuvremenu, na sredstva u depozitu banka plaća kamatu po kamatnoj stopi libor plus 0,5, što znači da je u periodu od 25. februara 2004. do danas NBS prihodovala 1,02 miliona američkih dolara. NBS će nastaviti da smanjuje depozit kod Evroaksis banke, uvažavajući kako smernice o upravljanju deviznim rezervama, tako i mogućnosti da ova banka vrati preostala sredstva", zaključuje se u saopštenju iz kabineta guvernera.
Međutim, u reakciji NBS se ne objašnjava zašto povlači, kako sama tvrdi, novac iz te banke kada dobro zarađuje, kao i to zašto je smernicama o upravljanju deviznim rezervama propisano da se one ne mogu držati u nižerangiranim bankama.
      
      
      
   

I Narodna banka Srbije reagovala je povodom teksta u Glasu javnosti. Iz centralne banke saopštavaju da "na dan preuzimanja funkcije guvernera od strane Radovana Jelašića, 25. februara 2004. godine, NBS je u depozitu kod Evroaksis banke imala ukupno 42 miliona dolara, a 30. septembra ove godine 21,1 milion". U ovom periodu, dodaje se u saopštenju iz Kabineta guvernera, povučeno je iz depozita kod pomenute banke 20,9 miliona dolara i NBS ističe da se svakog meseca ovaj depozit smanjuje.

U saopštenju NBS se priznaje da je Evroaksis banka tražila da se uspori dinamika povlačenja plasiranih sredstava. Međutim, NBS ipak ne precizira kada je to traženo od centralne banke i da li joj je ona izašla u susret. " Sporija dinamika povlačenja sredstava tražena je s obzirom na to da bi dalje povlačenje predviđenom dinamikom ugrozilo ne samo poslovanje ove banke, već bi imalo negativan uticaj i na određeni broj domaćih banaka i privredu, imajući u vidu kredite koje je Evroaksis banka plasirala javnim preduzećima u Srbiji", dodaje se u saopštenju.

Glas podseća da je do žestokih optužbi na račun guvernera upravo došlo zbog držanja državnih deviznih rezervi u banci koja, kako sada priznaje i sama NBS, nesolventna. NBS zapravo i sama priznaje da bi Evroaksis banka bila ugrožena ukoliko bi se novac povukao iz nje, i to ne odmah, već po utvrđenoj dinamici. Optužbe su takođe bile upućivane i zbog toga što je nižerangiranoj banci ostavljen prostor da novac iz državnih rezervi plasira javnim preduzećima, koja su, kako tvrdi Savet za borbu protiv korupcije i potpredsednik DS-a Dušan Petrović, korišćena kao garancije za uvoz struje i nafte.

- Sada se kod Evroaksis banke nalazi isti nivo sredstava, kakav je bio i 31. decembra 2000. godine. Deo deviznih rezervi položen je još 1999. godine, odlukom tadašnjeg guvernera, kao i da je oktobra 2003. godine usvojen reprogram o povlačenju plasiranih sredstava NBS kod Evroaksis banke, kojim je bilo predviđeno da početak povlačenja bude februar 2004. godine - naglašava se u reakciji iz kabineta guvernera.



Izvor: Glas JavnostiI. K

Državni fond olakšava preduzetnicima dobijanje zajma

Novčane garancije za biznis

BEOGRAD - Garancijski fond počeo je da radi pre godinu dana, sa ciljem da u svojstvu posrednika olakša vlasnicima malih i srednjih firmi dobijanje dugoročnih kredita kod banaka. Najviši iznos, za koji fond "zalegne", ne može biti veći od polovine kredita koji klijentu odobrava poslovna banka, u šta je uračunata i kamata. U izuzetnim slučajevima, za izvozne poslove, garancija može biti i 80 odsto. Preduzeće "Simpeko" iz Bora, zahvaljujući državnom Garancijskom fondu i "Hipo Alpe Adria" banci, gradi novu fabriku za proizvodnju plavog kamena koja će zaposliti 25 radnika. Vlasnik ove firme Sima Čovikanović kaže da im je garancija omogućila da dobiju kredit pod povoljnim uslovima, na pet godina uz grejs period od godinu dana.
   
      

Krpe nedostatke

Ipak, najveći problem da dobiju kredit imaju oni koji tek kreću u privatni biznis jer banke nerado ulaze u ovaj rizik.
- Razmatramo dva takva projekta. Činjenica je da banke traže čvrsto sredstvo obezbeđenja koje mogu lako da naplate, dok mi nismo u toj meri rigorozni jer je naša uloga u tome da zakrpimo neke nedostatke. Kao obezbeđenje uzimamo hipoteku na nepokretnosti i ručnu zalogu na opremu. Često i pomažemo da se neupisani objekat uknjiži u katastar-kaže Tijanić.
      
      
      
   

Do sada je izdato oko 2.500 garancija, u vrednosti 12 miliona evra, koliko iznosi i kapital ovog fonda, a čime je u sektor malog biznisa kroz kredite poslovnih banaka ušlo oko 30 miliona evra.

Po zakonu iznos garancija može biti dva i po puta viši od kapitala fonda. Čvrste garancije olakšale su dobijanje kredita za investicije jednoj vinariji, kao i mešovitoj firmi u kojoj Danci imaju 49 odsto kapitala. Banka je ovoj mešovitoj firmi dala 150.000 evra, a fond se obavezao na vraćanje 75.000, ako to ne učini dužnik.

Milisav Tijanić, direktor Garancijskog fonda, kaže da svi oni koji zakucaju na njihova vrata imaju viziju gde da ulože dobijena sredstva, ali da je veliki problem u kojoj meri su realno procenili rizik posla koji započinju. "Ima hiljadu stvari o kojima treba, pre ulaganja novca, voditi računa, upozorava Tijanić i dodaje da se garancije, uglavnom izdaju za dugoročne kredite, a često se pomaže i da se kratkoročni kredit reprogramira na duži period.

Fond može da plasira "slobodne" pare u državne hartije i obveznice stare štednje, ali i u banke, koje imaju kreditne linije za mala i srednja preduzeća.



Izvor: Glas Javnosti \ Z.M.

"Lukoil" hoće rafinerije

BEOGRAD - Generalni direktor ruske naftne kompanije "Lukoil" Vladimir Repin potvrdio je juče da je ta kompanija zainteresovana za Naftnu industriju Srbije. "Lukoil" je zainteresovan za modernizaciju i za privatizaciju rafinerija u Pančevu i Novom Sadu. "Pratimo sve šta se dešava i očekujemo izveštaj privatizacionog savetnika", kazao je Repin na Sajmu energetike.

On je dodao da je "Lukoil" do sada u Srbiju investirao oko 300 miliona evra i da namerava da učestvuje u svim poslovima vezanim za naftni sektor. Repin je kazao da je ruska naftna kompanija zainteresovan i za izgradnju naftovoda od Rumunije do Srbije. "Smatramo da 'Lukoil' u Srbiji treba da poseduje 200 benzinskih stanica i ima dva ili tri skladišta nafte, a sve to treba da odgovara evropskim standardima i normama", kazao je direktor ruske naftne kompanije, prenosi Beta.

Repin je dodao i da je "Lukoil" u Srbiji u prošloj godini zbog tržišta koje je neliberalno zabeležio 13 miliona dolara gubitka, a toliki gubici biće i ove godine. "Srbija treba što pre da sprovede liberalizaciju tržišta naftnih derivata jer će to omogućiti napredak njene privrede", naglasio je Repin.



Izvor: Glas Javnosti

"Ce market" spreman za prodaju

BEOGRAD - Trgovinski sud u Beogradu prihvatio je zahtev za povlačenje tužbe menadžmenta "Ce marketa" i doneo rešenje kojim se omogućuje trgovina akcijama tog preduzeća. Menadžment "Ce marketa" tužio je prošle godine Centralni registar hartija od vrednosti i brokersku kuću "Senzal" za dodelu identifikacionih brojeva akcijama "Ce marketa".

Ta tužba je bila razlog što je Trgovinski sud u oktobru prošle godine doneo privremenu meru zabrane trgovine akcijama "Ce merketa", istog dana kad je Komisija za hartije od vrednosti odobrila tri ponude za kupovinu tih akcija. Sa povlačenjem tužbe, kako je Beti rečeno u Trgovinskom sudu, saglasni su Centralni registar i "Senzal". Komisija za hartije od vrednosti će, nakon dobijanja rešenja Trgovinskog suda, odobriti nastavak privremeno obustavljenog postupka preuzimanja akcija "Ce marketa".

Ponude za preuzimanja akcija te firme dostavili su slovenački "Merkator", investicioni fond "Ašmor" iz Velike Britanije i firma "Primer Ce" čiji je direktor Slobodan Radulović. Zbog najavljene prodaje akcionarskih udela u "Ce marketu" kompaniji Delta M mimo finansijskog tržišta "Merkator" je povukao svoju ponudu. Delta M je potpisala ugovor sa Udruženjem malih akcionara "Ce marketa" o otkupu njihovih akcionarskih uloga i obavezala se da će isplata 300 evra po akciji početi posle 15. septembra.



Izvor: Glas Javnosti

Počinju pregovori o pristupu STO-u
Izvor: Beta 
Beograd -- Milan Parivodić će učestvovati na prvom sastanku Radne grupe za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji

U saopštenju Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom kaže se da će tokom pregovora 7. oktobra u Ženevi ministar Parivodić obaviti posebne razgovore sa visokim prestavnicima STO, kao i sa predstavnicima pojedinih država članica Svetske trgovinske organizacije.

Nakon uvodjenja takozvanog načela dvostrukog koloseka za pristup članica državne zajednice toj organizaciji, kako se podseća, Srbija je 7. decembra 2004. godine, u svojstvu autonomne carinske teritorije, podnela zahtev za članstvo u STO.
Na sednici Generalnog Saveta STO 15. februara 2005. godine, prihvaćeni su posebni zahtevi Srbije, odnosno Crne Gore za početak procesa pregovora, a tada je formirana i radna grupa za pristupanje Srbije STO. 

Upozorenje guvernera

Ove kredite neće pojesti inflacija

Osim uspešnog okončanja aranžmana sa MMF-om, veoma je važno i smanjenje inflacije koja je za devet meseci dostigla 11,7 odsto. Jer, za razliku od javnog duga koji opada, građani se sve više zadužuju. Oni kao da zaboravljaju da ove kredite neće pojesti inflacija i da će sigurno stići na naplatu, rekao je juče guverner NBS Radovan Jelašić.


Na predavanju prvoj generaciji brucoša Beogradske bankarske akademije - Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije, guverner je istakao da je NBS neće povlačiti poslednju ratu iz trogodišnjeg aranžmama sa MMF-om, niti su joj potrebna sredstva od novog aranžmana jer imamo visok nivo deviznih rezervi. - Zbog buduće saradnje i kreditnog rejtinga zemlje za nas je, međutim, veoma važan uspešan završetak šeste revizije - rekao je Jelašić.

U kratkoj anketi „Blic“ je nekolicinu stručnjaka pitao šta misle o budućnosti srpskog bankarstva.

Dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu:
- Očigledno da proces kompletiranja bankarstva u stranim rukama ide ka svom kraju. Dobro bi bilo da se u Srbiji zadrži makar jedna banka koja će ostati domaća. U budućnosti, država bi morala da formira i razvojnu banku koja bi doprinela afirmaciji razvoja privrede. Možemo očekivati dalji rast potrošačkih kredita jer je glad za njima teško zaustavljiva. Glavni zadatak biće kako takvu glad stvoriti i u privredi.

Dr Goran Pitić, predsednik UO „Sosijete ženeral banke“:
- Bankarski sektor pripada onom delu tranzicije u kojem je za kratko vreme učinjeno puno. Konkurencija čini svoje a, u odnosu na pre, snižavaju se kamatne stope. Međutim, bez konkurentne privrede ne može se imati konkurentno bankarstvo. Dalji pad kamatnih stopa zavisiće od monetarne politike, ali i ostvarenja ekonomske i fiskalne politike u Srbiji.

Dr Hasan Hanić, dekan Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije:
- Banke u Srbiji počele su da privlače nova ulaganja i na osnovu toga da odobravaju nove zajmove. Ekonomska aktivnost se pomera ka privatnom sektoru. Međutim, ostaju još uvek duboke strukturne slabosti privrede. Kao i u mnogim drugim privredama u tranziciji, inicijalni oporavak proizvodnje tek treba da dovede do povećanja zaposlenosti. Postizanje veće političke stabilnosti i bolje makroekonomsko upravljanje ključni su preduslovi ne samo za brži nego i za održiv privredni rast zemlje. Visok nivo rizika predstavlja snažnu kočnicu kako za domaće tako i za strane investicije.

Dr Dejan Erić, profesor Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije:
- Napravljen je veliki pomak u bankarskom sistemu, tako da on liči na bankarske sisteme drugih država. Tržište kapitala pokazuje značajne znake života, a sada imamo i uređeno tržište novca. Neopravdano se dugo donosi zakon o investicionim fondovima. Nažalost, nemamo još jasnu viziju i strategiju razvoja finansija i domaćeg bankarstva koja bi morala što pre da se donese.




Izvor: Blic \ D. Nišavić