Srbija ima loše računovodstvo

BEOGRAD - Direktor Kancelarije Svetske banke za Srbiju i Crnu Goru Karolin Junger izjavila je juče da Srbija još nije dostigla potrebne standarde u oblasti računovodstva i revizije. "Kvalitet i dostupnost finansijskih izveštaja ključni su za ekonomski rast i ublažavanje rizika od nestabilnog finansijskog sistema. Srbija treba još dosta da radi na poboljšanju računovodstvenih i revizijskih standarda i nema vremena za gubljenje", ukazala je Jungerova.

Ona je, povodom predstavljanja izveštaja Svetske banke o poštovanju standarda i propisa u računovodstvu i reviziji u Srbiji, navela da je srpska vlada sada u prilici da uskladi zakonski okvir u ovoj oblasti s međunarodnim iskustvima. "Da bi se postigli što bolji rezultati, neophodna je saradnja javnog i privatnog sektora i međunarodnih institucija", naglasila je Jungerova.

U izveštaju Svetske banke navedeno je da je za pouzdanost i preciznost izveštaja o poslovanju potrebno da direktori preduzeća budu odgovorni za njihovu ispravnost, kao i da se osnuje revizijska komora koja će kontrolisati rad revizora. Naglašeno je da u Srbiji nema dovoljno kvalitetnih računovođa i revizora i da treba još dosta da se radi na njihovoj obuci. "Priprema godišnjih finansijskih izveštaja u Srbiji shvata se kao nešto što se radi zbog poreza, a izrada revizorskih izveštaja kao birokratski zahtev", navodi se u izveštaju Svetske banke, prenosi Beta.
Izvor "Glas javnosti"

Landi: Dug "Sartida" ostao nerešen

BEOGRAD - Ambasador Italije Beogradu Antonio Zanardi Landi izjavio je juče da je druga privredno-kulturna manifestacija "Italija u Beogradu 2005" uspešno okončana i da je otvorila perspektive za dalju saradnju. On je kazao da iako se još ne zna tačan broj učesnika, očigledno postoji jak interes privrednika SCG za širenje saradnje i izvoz srpskih proizvoda u Italiju. "To je nešto što će se neizbežno desiti, bez obzira na granice tržišta", naglasio je Landi. Prema njegovim rečima, na privrednom skupu prekjuče je registrovano 900 srpskih i 450 italijanskih kompanija.

Landi je, ipak, naglasio da je i tokom ove manifestacije ostalo nerešeno "suštinsko pitanje u odnosima" Italije i SCG, koje se odnosi na nerešena potraživanja italijanske firme "Duferko" prema nekadašnjoj smederevskoj železari "Sartid". "To je pitanje na koje smo obratili pažnju i tokom večere sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a za koje smo pre mesec dana saznali da nije rešeno i da može da oteža približavanje naših zemalja", precizirao je ambasador. Prema njegovim rečima, na taj problem upozorio je prijateljski, i uveren je da će srpska vlada posvetiti pažnju rešenju tog problema, koji će italijanska strana nastojati da reši u narednim mesecima.

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić kazao je da je vlada "svesna ozbiljnosti problema 'Duferka'" i dodao da je sa ministrom privrede Predragom Bubalom "jako radi na tome". "'Duferko' je kostur prošlosti ružnih devedesetih, a mi imamo ozbiljne zakonske prepreke da ga rešimo, jer, na žalost, Duferko nije jedini poverilac u tom sporu", kazao je Parivodić, prenosi Beta.
Izvor "Glas javnosti"

NBG - finansijski centar Srbije   
11. oktobar 2005.  Izvor: B92    
Beograd -- U starom delu grada ima malo slobodnih placeva i postoji problem nerešenog vlasništva, što Novi Beograd čini izuzetno atraktivnim.
Budući biznis park na mestu starog aerodroma u Novom Beogradu najveća je investicija u nekretnine ne samo u Beogradu, već i u celoj Srbiji. Kompanija Eirport Siti Belgrejd uložiće u narednih nekoliko godina 120 miliona evra u kompleks koji će osim poslovnog prostora imati i kafea, prodavnice, puno zelenih površina i sve što je potrebno da se čovek dok radi, oseća prijatno.

Za izgradnju su angažovane isključivo domaće firme. Investitori se jedino žale na dugu i skupu proceduru: "Procedura je skupa pre svega mereno izgubljenim vremenom , što znači da je komplikovana, nama nejasna i odnosi nam puno energije. Da bismo rešili bilo koji problem moramo se obraćati različitim zvaničnicima, odeljenjima, nema centralnog pristupa koji je stranim investitorima neophodan", kaže Gili Dekel, direktor Eirport Siti Belgrejd.

Pini Koen, direktor kompanije Afrika Izrael, koja je suvlasnik Erport sitija, kaže da je razmišljao i o ulaganjima u druge gradove u Srbiji. I on se, međutim, žali na birokratiju, zbog koje se postavlja pitanje da li je odluka da dođu u Srbiju pre četiri godine, bila dobra. "Naša odluka je bila dobra, ali smo tada verovali da neće biti ovako velika birokratija. Pitali smo vladu šta može da učini, bar za međunarodne kompanije kao što je naša, da biznis učini efikasnijim i da skrati proceduru".

Opštinska vlast ne može sama da reši problem birokratije, kaže Željko Ožegović, predsednik opštine Novi Beograd. Važno je, smatra on, da svi saslušaju šta im stranci govore, da se sve institucije okupe za jednim stolom i nađu način da ubrzaju procedure. Beograd nema strateški plan razvoja. "Tek sada je formiran tim koji treba da odluči u kom pravcu grad želi da se razvija. Tako se dogodilo da su stranci prvo sami došli i počeli da grade, umesto da ih je sačekao gotov plan i sva potrebna podrška. Jer na kraju, sve što sazidaju, ostaje u Srbiji", kaže za B92 Ožegović.

Prehrambena industrija Srbije na sajmu u Kelnu

Hrana jak adut Srbije

Na ovogodišnjem sajmu prehrambenih proizvoda „Anuga 2005“ u Kelnu, koji je otvoren u subotu i završava se danas, među 6.300 izlagača iz 108 zemalja sveta je i 10 preduzeća iz Srbije.

Volfganga Limberta, koordinatora programa podrške ekonomskom razvoju i zapošljavanju u Srbiji (WFB) i Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GTZ), pitali smo da li smatra da je pojavljivanje deset firmi iz Srbije na ovom sajmu dovoljno da reprezentuje zemlju koja smatra da je njena budućnost u proizvodnji hrane.

- U svakom slučaju, uspeh je što na ovom sajmu nastupaju i firme iz Srbije. Naravno, ne sme se ostati samo na ovome, već se mora redovno nastupati na velikim sajmovima, gde bi srpske firme dobile šansu da uspostave kontakte sa velikim svetskim firmama i tako se uključile u svetsku trgovačku mrežu. Mi podržavamo osam firmi koje se bave proizvodnjom hrane, kao i dve iz sektora dubokog zamrzavanja hrane. Neke od ovih firmi su spremne da ubuduće nastupaju i na nirnberškom sajmu biološki zdrave hrane, i da tamo ponude takve proizvode kao izvoznici. Ja verujem da Srbija na tom polju može da bude konkurentna, jer proizvodnja biohrane traži dosta radne snage, a proizvodnja u Srbiji jeftinija je nego u Nemačkoj. U tome bi se moglo uspeti.
Da li biste kao uspešnu okarakterisali saradnju sa Srbijom?

- Da, mi smo na najboljem putu, ali ne smemo da se opustimo. Treba da se izvrši privatizacija nekih firmi, ali ima i nekih privatnih preduzeća koja su zastupljena na „Anugi“ i spadaju u jako dobre proizvođače. Tu se može govoriti o dobrom razvoju, jer ta preduzeća već imaju sertifikate ISO 9000, što ih kvalifikuje za međunarodni posao i trgovinu sa EU. Verujem da Srbija u poređenju, recimo, sa Rumunijom upravo u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda u Vojvodini ima prednost.
Šta su vaši prioriteti, privatizacija ili drugi projekti?

- I jedno i drugo. Privatizacija, kao i stvaranje uslova za investicije. Mi pokušavamo da preko Ministarstva za međunarodne odnose i Ministarstva za privredu olakšamo uslove za direktne investicije u Srbiju. Birokratija u Srbiji mora da se smanji. Zemlja ima izvanredan logistički položaj, blizu je Mađarske i mreže autoputeva, blizu zapadne Evrope, na primer Nemačke i njenog tržišta, ali moramo imati bolje uslove za investiranje, zadovoljiti potrebe naročito srednjih investitora i dati im šansu. Sa druge strane, mora se i dalje raditi na privatizaciji kako se ne bi izgubila veza sa međunarodnim tržištem i eventualnim kupcima.
Izvor "Blic"

Dogodine manje nezaposlenih

Očekujem da će od polovine iduće godine konačno početi da se smanjuje broj nezaposlenih u Srbiji, izjavio je juče Radovan Ristanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.


Na evidenciji NSZ krajem avgusta meseca bilo je evidentirano više od 890.000 nezaposlenih, a procenu da će broj nezaposlenih posle duge godine u kojoj je povećan početi da se smanjuje Ristanović bazira na očekivanju da će početkom pregovora o pridruživanju EU biti stvoreni stabilniji uslovi za privređivanje, što će rezultirati i većim stranim investicijama i novim radnim mestima.

- Procene su da će se najveći broj ljudi zaposliti u privredi, a pre svega u malim i srednjim preduzećima - kaže Ristanović.

Važnu ulogu u bržem otvaranju novih radnih mesta trebalo bi da odigraju i lokalni saveti za zapošljavanje, o čemu se juče raspravljalo na okruglom stolu koji je organizovala Nacionalna služba za zapošljavanje. Tom prilikom Slobodan Lalović, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, istakao je da se ovi saveti najteže formiraju upravo u sredinama gde je stopa nezaposlenosti najveća. Izmenama Zakona o zapošljavanju, čije se usvajanje prema očekivanjima resornog ministarstva očekuje do kraja ove godine, osnivanje lokalnih saveza za zapošljavanje biće obavezno.



Izvor: Blic \ R. M.

Direktor Poreske uprave optužio vlasnika Glasa i Kurira

Rodić: Sve sam radio po zakonu

Ilić je izneo niz neistina i optužio me, u starom komunističko- boljševičkom stilu, da nekoga treba okaljati, pa neka se pere kako zna - kaže Rodić
BEOGRAD - Direktor Poreske uprave Vladimir Ilić optužio je juče vlasnika listova Glas javnosti i Kurir Radisava Rodića da je pokušao "do sada najveću prevaru s porezom na dodatnu vrednost i veliku pljačku, pa je, kada su poreznici to sprečili, preko tih novina počeo objavljivati feljtone protiv njih". Ilić je rekao "da razne Rodićeve firme duguju 530 miliona dinara poreza, od čega je 414 miliona na osnovu PDV-a, ili skoro polovinu ukupne svote od 880 miliona koju preduzeća u Srbiji duguju za PDV".

Kako je objasnio Ilić, a preneo Fonet, "Rodić je razvio sistem seljenja kapitala iz jedne u drugu svoju firmu", a kao najnoviji primer Ilić je naveo podatak da je ovih dana jedno preduzeće prodao preduzeću svog sina i, umesto duga po osnovu PDV-a, iskazao potraživanje tog poreza od države u vrednosti od 414 miliona dinara. Ilić je istakao da su, po njegovom nalogu, kontrole izvršene u svim medijskim kućama i da je jedini problem bio s Rodićevim sistemom, jer je "bilo opstrukcije, a na neka dokumenta se čekalo mesecima".

 
  Ilić precizno da odgovori

- Pozivam gospodina Ilića, kao poreskog eksperta, da radi objektivnog informisanja javnosti objasni koji propis sam svojim ponašanjem i činjenjem prekršio. Ilić bi trebalo da saopšti i da li je američki ulagač "Ronako sistems" povredio zakon - istakao je Rodić.
   
 
 
 
Radisav Rodić, pokretač Glasa javnosti i Kurira, istakao je da je direktor Poreske uprave Srbije Vladimir Ilić održao konferenciju za štampu u zgradi Vlade Srbije "o Radisavu Rodiću i njegovom poslovanju", a o tome nije obavestio redakcije Kurira i Glasa javnosti. "Da su redakcije obaveštene, došao bih i ja - da Ilić i ja sučelimo argumente pred novinarima", dodao je Rodić.

- Prema indirektnom saznanju, gospodin Ilić je izneo niz neistina i optužio me, u starom komunističko-boljševičkom stilu, da nekoga treba okaljati, pa neka se pere kako zna. Podsećam javnost da je Dinkićeva tortura preko Poreske uprave Srbije i Vladimira Ilića počela 17. februara, sutradan po objavljivanju prvog nastavka feljtona "Demokratska pljačka Srbije". U kontroli dugoj 235 dana učestvovalo je na terenu 79 inspektora kontrole, pobrojanih po datumima, u feljtonu koji ovih dana izlazi u Glasu javnosti - rekao je Rodić.

Vladimir Ilić je, istakao je Rodić, produžena ruka Mlađana Dinkića u fabrikovanju neistina, tako da je, svesno ili ne poznajući materiju, izrekao niz neistina na koje mogu da reagujem tek kada budem iz medija saznao tačno šta je sve Ilić rekao - objasnio je Rodić.

Za sada mogu samo da kažem da je Poreska uprava uspešno sprovela Dinkićev nalog da se uništi firma "Ronako" u Opovu, "Glas" d. o. o. iz Beograda i "Kurir info" iz Beograda, i to fingiranim rešenjima o kojima smo već pisali, naglasio je Rodić.

- Strani ulagači kapitala su, posle pisanog obraćanja Vojislavu Koštunici, zahtevali hitno povlačenje kapitala iz ovih firmi, što je pravni zastupnik stranih ulagača odmah učinio. Rezime Dinkićevog progona je uništavanje firmi koje su držale medijske kuće Glas, Kurir i štampariju, ali su strani ulagači kapitala formirali novo pravno lice u vlasništvu američke firme "Ronako sistems inc" i u njega uložili svoj kapital koji su podržali opstanak Glasa javnosti, Kurira i štamparije. Ova transakcija urađena je strogo po važećim zakonskim propisima, a tako je obračunat i PDV. Sve posledice, proistekle iz tih transakcija, proizvod su Dinkićeve torture preko Poreske uprave Srbije, na čelu sa Ilićem, te je izlišna svaka optužba na moj račun - objasnio je Rodić.



Izvor: Glas Javnosti

Ispod granice siromaštva 10 odsto   
13. oktobar 2005. Izvor: Beta,B92
    
Beograd -- Srbija je siromašna zemlja u kojoj oko deset odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva, a isto toliko je blizu te granice

Saradnik Centra za liberalno-demokratske studije Gordana Matković rekla je da se, prema istraživanjima koja su sprovedena 2002. i 2003. godine, koeficijent nejednakosti između bogatih i siromašnih u Srbiji kretao oko 33 odsto, što je u odnosu na trenutne indicije bilo na prihvatljivom nivou.

Matkovićeva je kazala da se Srbija u tom pogledu nalazila između zemalja centralne Evrope, gde je nejednakost između bogatih i siromašnih bila relativno niska i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza gde je koeficijent nejednakosti bio oko 40 odsto i prelazio na nivo koji stručnjaci procenjuju kao dosta visok.

Visoka nejednakost između bogatih i siromašnih utiče nepovoljno na ekonomski rast, a može uticati i na političku nestabilnost, jačanjem političkih snaga koje imaju demagoške i populističke elemente u svojim programima i koji bi u slučaju dolaska na vlast usporili proces tranzicije, rekla je ona.

Carina još nije dobila uputstvo o naplati dažbina na "domaće" vozilo

Punto iz Italije ulazi bez carine?
Vlada Srbije još nije donela propis o oslobađanju carine za "zastavu 10". Ako to učini, država gubi milione evra

BEOGRAD - Domaći automobil "zastava 10" za sada nije ništa drugo do potpuno strano vozilo koje će biti napravljeno u torinskoj fabrici "Fijat". To je na predstavljanju "domaćeg punta" u Centru "Sava" potvrdio i Zoran Radojević, generalni direktor Grupe "Zastava vozila". Radojević je rekao da će prvih 7.000 automobila "zastave 10" biti sklopljeno u Torinu, sve dok se "Zastava" tehnički ne modernizuje, pre svega u delu sklapanja školjki i u procesu montaže.

Međutim, bez obzira na "potez godine", vlasti u Srbiji nisu odgovorile na niz značajnih pitanja, među kojima su ona o naplati carina na automobile stranog porekla na koja se samo lepe domaće markice, kao i krucijalno - da li srpska automobilska industrija postaje "šrafciger", poput one u Mađarskoj. Da još nema zvaničnih informacija o naplati carine na strani automobil, zbog čega bi državna kasa mogla da bude oštećena za milione evra, potvrđuju i u Upravi carina. I na "Zastavinom" štandu u Novom Sadu ističu da se carina ne plaća "jer je reč o domaćem proizvodu".
Aleksandar Georgijevski, šef Odseka za poreklo robe u Upravi carina, međutim, ističe da će, prema nezvaničnim informacijama kojima raspolaže Uprava carina, automobil koji će se u Srbiji prodavati kao domaći "zastava 10", dolaziti iz Italije u delovima, pa će se oni sklapati u pogonima u Kragujevcu.

"Po važećoj zakonskoj regulativi, u spoljnotrgovinskom postupku redovno se plaća predviđena stopa carine za tu vrstu robe. Mimo postojeće zakonske regulative Uprava carine nije do sada dobila nikakvo drugačije tumačenje. Dakle, za uvoz tih delova plaća se carina u redovnom postupku", rekao je Georgijevski. Uprava carine, naglasio je on, odnosno odsek koji se bavi poreklom robe i preferencijalima, do sada nije dobio nikakav stav, tačnije tumačenje o eventualno posebnim uslovima pod kojima će se uvoziti delovi za sklapanje vozila "zastava 10".

- Ne mogu da kažem koliko bi kumulativno iznosila carina na delove za takvo vozilo, jer svaki deo ima svoju carinsku stopu. Da li država ubira više ukoliko se carina naplaćuje na delove pojedinačno, ili na finalni proizvod, niko napamet ne može da kaže, jer je to složen račun. Uostalom, proizvod se svrstava u finalni, bez obzira na to što se ceo uvozi u delovima, tako da država ne gubi ništa jer se naplaćuje ceo iznos carine - objasnio je Georgijevski i dodao da ukoliko od nadležnih organa ne stigne nikakvo rešenje o drugačijem načinu carinjenja, Uprava carine će primeniti redovni postupak naplate carine na automobile, odnosno 20 odsto od vrednosti vozila.
Izvor "Glas javnosti"

Dobra zarada na oranicama

Bogati kupuju zemlju

Za kupovinu dva preduzeća koja imaju poljoprivredno zemljište, “Napredak” iz Stare Pazove i “Jedinstvo” iz Apatina, vlada veliko interesovanje. U oba slučaja svoje ponude na tenderu dostavili su “Delta M”, čiji je vlasnik Miroslav Mišković, i “MK komerc” Miodraga Kostića. Razlog zašto su poljoprivredni kombinati i preduzeća na meti domaćih biznismena mnogi vide u njihovoj niskoj ceni. Jer, priključenjem u Evropsku uniju, cena oranica povećaće se višestruko. Ipak, to nije jedini motiv, pojedini kupci, pak, žele da zaokruže proces od proizvodnje do prodaje.

Prof. dr Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, ukazuje na to da postoji više razloga kupovine poljoprivrednih dobara i preduzeća.

- Prvi je stvarni interes da se organizuje poljoprivredna proizvodnja i ostvari profit u agrobiznisu. Drugi je pranje novca. Sigurno da su neki vlasnici ovakvih investicija koji ne mogu da dokažu poreklo kapitala učestvovali na aukcijama i tenderima. Treći razlog je profitabilno ulaganje kapitala, kako bi se kasnije ta imovina, to jest zemljište, preprodala. Činjenica je da se poljoprivredno zemljište sada kupuje i prodaje u bescenje, ali našim priključenjem Evropskoj uniji cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji porašće desetostruko - kaže za “Blic” prof. dr Ševarlić.

Niska cena zemlje

Naš sagovornik smatra da su sadašnje cene po kojima se prodaje zemljišta nerealne. A da je tako, po rečima prof. Ševarlića, pokazuje računica koliko je svojevremeno s jedne strane uloženo u uređenje tog zemljišta (sistemi za navodnavanje, poljski putevi, metrozaštitni pojasevi, regulacija vodotoka, komasacija, arondacija...), a kolika je, na kraju, njegova cena.

Početkom novembra, biće poznato ko je od četiri zainteresovana dostavio najbolju ponudu za kupovinu preduzeća za gajenje žita, useva i zasada “Napredak” iz Stare Pazove. Za ovu firmu, koja ima 6.175 kvadrata poljoprivrednog zemljišta, ponude su podneli Veterinarski zavod Zemun, “Delta M”, “MK komerc” i češka firma “Setuza”.

Dva poznata biznismena Mišković i Kostić zainteresovana su i za kupovinu firme koja se bavi poljoprivrednom proizvodnjom “Jedinstvo” iz Apatina. Za ovo preduzeće za gajenje žita, useva i zasada, koje ima 40.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, ponudu su dostavili i Mađari.

Orijentacija “Delta holdinga” poslednjih godina jeste ulaganje u proizvodnju hrane. Otuda nije čudno što ova kompanija želi da zaokruži ceo lanac - od proizvodnje do prodaje prehrambenih proizvoda . Pojedini proizvođači, pak, žele da obezbede jeftiniju sirovinu za svoju proizvodnju. Konkretno, to je slučaj “Nektara”, proizvođača sokova iz Bačke Palanke. Kako je nedavno za “Blic” izjavio Bojan Radun, izvršni direktor “Nektara”, ova kompanija nije zainteresovana za velike i trome agrokomplekse, jer je njihova cena nerealno visoka, ali ih veoma zanima zemljište pogodno za proširenje proizvodnje voća, a koje se ne nalazi predaleko od fabrike.

Svojinska struktura

U Srbiji ima 4,2 miliona hektara obradivog zemljišta. Većina tog zemljišta je u posedu seljaka, 700.000 poljoprivrednih proizvođača, koji u proseku raspolažu sa približno 2,5 hektara, a oko 630.000 hektara je u društvenoj, državnoj ili zadružnoj svojini. Od toga, 240.000 hektara je u državnom vlasništvu.

Svojinska struktura u ovim poljoprivrednim dobrima je takva da je 50 odsto zemlje u društvenoj, 40 odsto u državnoj, 3,5 odsto u zadružnoj, a čak 6,5 odsto zemlje vlasnički je sporno. Do sada privatizovana dobra imala su zemlju u društvenom vlasništvu, koja mogu da budu predmet kupoprodaje, ali i mnogo više zemljišta u državnoj svojini. Te njive, međutim, ne mogu se privatizovati, ali kupac stiče pravo da ih koristi.

- Prvi put ove godine Ministarstvo poljoprivrede Srbije pokrenulo je postupak za naplatu zakupa za korišćenje državnog zemljišta kojim su ranije raspolagali poljoprivredni kombinati i preduzeća koja su privatizovana. Početna cena je 4.000 dinara po hektaru, a u zavisnosti od zainteresovanosti, u pojedinim slučajevima biće i viša. U privatnom zakupu, cene su više i to dvostruko, ali se radi o manjim površinama. Svaki građanin koji ima slobodnog kapitala poželjno je da ulaže u kupovinu poljoprivrednog zemljišta, budući da cene tog prirodnog resursa u slobodnoj kupoprodaji stalno rastu - zaključuje prof. dr Miladin Ševarlić.
Izvor "Blic"

Vlasnik Glasa i Kurira demantuje poreznike

Rodić: Ilić je izmislio prevaru

Radisav Rodić i njegovi sinovi nisu danas vlasnici nijednog privrednog društva u Srbiji, izuzev onih koje su kupljene od Agencije za privatizaciju - kategorično demantuje tvrdnje direktora Poreske uprave Vladimira Ilića Radisav Rodić, pokretač Glasa javnosti i Kurira. "Ilić je na konferenciji za novinare izneo niz neistina u pokušaju da obmane javnost i grubo okleveta Radisava Rodića", navodi se u saopštenju.

- Rešenje o poreskom zaduženju PDV-om za firmu RONACO donela je Poreska uprava - Filijala u Pančevu, na osnovu urednih faktura. Pravo na vraćanje po fakturama plaćenog iznosa PDV-a zakonom je zagarantovano firmi BELEGE, čiji je vlasnik američka kompanija. Poreska uprava i direktor Ilić ne mogu pravo na vraćanje plaćenog PDV poreza nazvati prevarom, jer je reč o doslednoj primeni zakona. Takođe, Rodić nije vršio bilo kakvo seljenje kapitala, o kojima govori Ilić, jer je Rodić ispunio zahtev stranog ulagača kapitala i njegova potraživanja ustupio novom pravnom licu u vlasništvu inostranog kreditora BELEGE u iznosu od preko 40 miliona dolara, stara preko 15 godina.

To novo pravno lice, vlasništvo stranog ulagača, naplatilo je ustupljena potraživanja plaćanjem kupljene robe, mašina, repromaterijala i ostale kupljene robe po ispostavljenim fakturama, i tako preko banke naplatilo svoja potraživanja. BELEGE je platila PDV i na fakturisanu robu kupljenu od dužnika i na taj način stekla pravo na vraćanje PDV-a u iznosu od 414 miliona dinara pošto su isti i platili onako kako Zakon o PDV-u nalaže - naglašava se u saopštenju.

- Nije Rodić, Kurir, ni Glas javnosti pisao feljton o progonu Poreske uprave iz bilo kog razloga, izuzev objektivnog informisanja javnosti i onemogućavanja PU u normalnom obavljanju registrovane delatnosti. Međutim, upravo je Ilić izmislio prevaru sa PDV-om i izmislio Rodićev dug po osnovu PDV-a (iako Rodić kao fizičko lice uopšte nije obveznik PDV-a) da bi napravio ravnotežu sa tekstovima koje objavljuju dnevni listovi Kurir i Glas javnosti. Ilić verovatno ne može da objasni nikome u zemlji koji je razlog da stotine poreskih inspektora angažuje radi kontrole nekoliko malih preduzeća, koja čak nemaju ni toliko zaposlenih. Dakle, zaključak je jasan.

Sredstva javnog informisanja, a posebno Kurir i Glas javnosti, koje ne kontrolišu Mlađan Dinkić i njegova družina iz G17 plus, nemaju zvaničnog ili nezvaničnog Dinkićevog cenzora, pa ih stoga treba uništiti. Na taj način brojne afere bi ostale neraskrinkane, a građani ne bi bili upoznati sa milijardama dolara, evra i dinara ukradenog novca i šteta koje država trpi iz dana u dan zbog kriminalnog ponašanja dela ljudi na vlasti - zaključuje se u saopštenju pokretača Glasa javnosti i Kurira.
Izvor "Glas javnosti"