Sedam ponuda za most Beška

Ponude na tender za projektovanje i izgradnju novog i sanaciju postojećeg mosta na Dunavu kod Beške, pored domaćeg sedmočlanog Konzorcijuma predvođenog „Mostogradnjom“, dostavili su i francuski „Vinči“, „Mostotrest“ iz Rusije, nemačko-austrijski konzorcijum „Alpine i DSD“, hrvatski „Konstruktor“ i grčka „Pan tehnika“.


Direkcija za puteve Srbije najavila je da bi najpovoljniji ponuđač za realizaciju projekta, čije je planirana vrednost oko 53 miliona evra, trebalo da bude izabran najkasnije za 60 dana. U Sindikatu građevinara „Nezavisnost“ nadaju se da će na tenderu pobediti domaći konzorcijum i u tom smislu očekuju podršku resornog ministarstva Vlade Srbije. Predstavnici tog sindikata juče su upozorili da bi, u slučaju da srpske firme ne dobiju posao, mogli da se dese masovni ulični protesti i blokade građevinara.

Obnova mosta i izgradnja novog, koje bi trebalo da počnu naredne godine, finansiraće se iz kredita Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Planirano je da se paralelno sa starim mostom dugim 2,2 kilometra izgradi most „blizanac“ širine kolovoza 11 metara i sa dve zaustavne trake. Prema uslovima tendera, radovi na mostovima koji se nalaze na autoputu Beograd - Novi Sad trebalo bi da traju najduže tri godine.



Izvor: Blic \ M. J. 

Ekonomista Boško Živković o parama u ruskoj Evroaksis banci

Opasno plasirane devizne rezerve

Srpska privreda nije smela da se kreditira novcem iz deviznih rezervi u Evroaksis banci, tim devizama se čuva likvidnost zemlje i kurs

BEOGRAD - Devizne rezerve u bankama u inostranstvu ne smeju se koristiti za kreditiranje preduzeća u zemlji odakle su one došle ili bilo kakve druge transakcije. To su "spoljne" rezerve zemlje, a koriste se za održavanje spoljne likvidnosti zemlje i očuvanje kursa valute. One u svakom trenutku moraju biti na raspolaganju centralnoj banci - kategoričan je ekonomista profesor Boško Živković, odgovarajući na pitanje da li Narodna banka Srbije treba da drži taj novac "blokiran" u ruskoj Evroaksis banci ili, tačnije, da reprogramira povlačenje zbog toga što se tim novcem kreditiraju čak i javna preduzeća u Srbiji.
   
      

Nije ni među 100 banaka u Rusiji

Evroaksis banka je 1. januara 2003. godine bila na 97. mestu na top-listi ruskih banaka po veličini aktive, a 1. januara 2004. pala je na 125. mesto. Aktiva banke na kraju 2004. bila je 171 milion dolara, a kapital 20,3 miliona dolara, navodi se na sajtu ove banke.
      
      
      
   

- Korišćenje deviznih rezervi koje su se nalazile u Franko-Jugoslav i Anglo-Jugoslav banci za kreditiranje privrede je tragično iskustvo koje nas je devedesetih godina dovelo do toga da su devizne rezerve pretvorene u nenaplativa potraživanja - objašnjava Živković.

Na pitanje da li NBS treba da brine o tome da li bi, zbog pogrešne ocene ove mešovite ruske Evroaksis banke da plasira sredstva u rizičnu srpsku privredu, i naglog povlačenja deviznih rezervi, to ugrozilo njenu likvidnost ili čak odvelo u bankrot, Živković tvrdi da srpsku centralnu banku ne treba da brine ako ova banka bankrotira. "To ne bi ugrozilo srpski, već ruski finansijski sistem. U slučaju bankrota, Srbija bi morala da se namiri iz stečajne mase ove banke, što nije najpovoljnija varijanta. Zbog toga se, između ostalog, devizne rezerve i ne drže u rizičnim već u prvoklasnim bankama", objašnjava Živković i dodaje da je neprihvatljivo objašnjenje da je za vreme sankcija za poslovanje srpskih firmi ova banka bila jedini izlaz u svet. "Ako je taj argument nekad i imao smisla, sankcije su davno ukinute i danas to objašnjenje nema nikakve logike", zaključio je Živković.

Na pitanje da li je kamata na devizne rezerve (libor plus 0,5) adekvatna rejtingu, a koji nije previše visok, Živković naglašava da je prioritetni kriterijum, na osnovu koga se procenjuje u koju banku treba položiti devizne rezerve zemlje, sigurnost tih sredstava, a da je tek sekundarni kriterijum visina kamate.



Izvor: [url=http://www.glas-javnosti.co.yu]Glas Javnosti[/ur \ l]S. J.

Aleksandar Vlahović, konsultant EFG banke u kupovini Štedionice

Država za Nacionalnu nikad neće dobiti bolju cenu

BEOGRAD - Vlada je na moj predlog odlučila da ne proda 37,7 odsto akcija u Nacionalnoj štedionici kako bi sačuvala pravo veta na sve strateške odluke banke, a očekuje i da će vrednost banke rasti - ponovio je juče Mlađan Dinkić, ministar finansija.

- Kapital grčke banke je relativno mali, 16 miliona evra, a udeo države je oko 5,5 miliona. Da smo prodali svoj udeo, dobili bismo oko 30 miliona evra, što je malo. Zadržali smo akcije i zato da ne bi nekom palo na pamet da prestane sa isplaćivanjem stare devizne štednje. Ako Grci budu dokapitalizovali banku, ispratićemo ih. Ako oni ulože dvadeset miliona evra, i mi ćemo isto toliko - dodao je Dinkić.
   
      

Ubedili su Đelića

Na pitanje da li se, kao tadašnji član vlade, seća ko je inicirao osnivanje štedionice, Vlahović kaže da je taj predlog stigao iz tadašnjeg ministarstva finansija, a da se tadašnji premijer Zoran Đinđić odlučno protivio, govoreći "šta će nam Nacionalna štedionica kada imamo Poštansku štedionicu".
- Mlađana Dinkića, Miroljuba Labusa i Božidara Đelića su pregovarali. Ne znam kako su objasnili zašto je bilo potrebno formiranje Nacionalne štedionice, što je predložio tadašnji guverner Mlađan Dinkić, ali je postojalo čvrsto obećanje da će država u njoj biti većinski vlasnik. Tako su ubedili Đelića da pristane i prihvati predlog - kaže Vlahović.
      
      
      
   

Aleksandar Vlahović, konsultant grčke EFG banke pri kupovini Nacionalne štedionice, kaže da je odluka države da zadrži manjinski paket akcija u Štedionici potpuno pogrešna.

- Ne vidim ekonomski razlog zbog koga je država odbila da proda manjinski paket u Štedionici, a prodaje većinske pakete u drugim bankama. Ako je već to želela da zadrži paket akcija u Jubanci. Istina je da država ima pravo da blokira neke nerazumne odluke većinskog vlasnika, odnosno EFG banke, ali najavljena dokapitalizacija ne spada u tu kategoriju. Ne vidim kakav bi bio interes države da ne dozvoli da ta banka finansijski ojača.

Osim toga, ako država želi da prati dokapitalizaciju, ona bi iz novca poreskih obveznika na ulog EFG banke od 10 evra morala da uplati 3,7 evra kako bi zadržala postojeći paket od 37 odsto. Ako država ne učestvuje u dokapitalizaciji - to bi tek bila glupost, jer će joj se smanjiti procenat vlasništva. Država nikad neće dobiti tako dobru cenu za akcije Štedionice, a osim toga, ne znam ni da li je zadržavanje vlasništva u skladu sa politikom Međunarodnog monetarnog fonda koji traži da se država povuče iz banaka do kraja 2006. godine - kaže Vlahović.

Na pitanje zašto je savetovao EFG banci da kupi baš Nacionalnu štedionicu, Vlahović kaže da je grčka banka zaključila da će najveći deo tržišta osvojiti, ne razvojem, već kupovinom druge banke i da su u igri bile Novosadska i Meridijan banka, ali da iz više razloga nisu kupljene, pa je procenjeno da Nacionalna štedionica ima značajan deo tržišta, nema starih dugova kao druge banke i poseduje modernu opremu. Isplata stare štednje nije bila presudna za kupovinu ove banke - kaže Vlahović.



Izvor: Glas Javnosti \ M. O. - S. J

Mlađan Dinkić o rezultatima rada Ministarstva finansija

Inflacija kvari idilu

BEOGRAD - Mlađan Dinkić, ministar finansija, juče je na konferenciji za novinare povodom petogodišnjice oktobarskih promena predstavio dostignuća vlade i svog ministarstva. Ne štedeći komplimente na svoj, ali i na račun saradnika, Dinkić je pokazao da je, osim deficita plaćanja tekućih transakcija i visine inflacije, sve na zadovoljavajućem nivou, kako se samo poželeti može.

Prethodne vlade od 2001. godine pa do sada usvojile su veliki broj zakona, a u poslednje dve godine čak 171, od čega su 83 finansijska. Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika premašio je 3.000 dolara, a pre pet godina bio je 829 dolara po glavi stanovnika. U ovom periodu BDP je rastao po prosečnoj stopi od pet odsto, a sve preko toga, kako je on rekao, bilo bi nerealno. Za prvu polovinu ove godine stopa rasta BDP je 6,1 odsto, a planirano je 4,5. Dinkić je rekao da je vlada napravila moderne javne finansije jer iskazuje javne rashode za razliku od svih prethodnih vlada.

Kao napredak, on ističe i budžetski suficit, prvi put u istoriji, kao i smanjenje inflacije sa 120 odsto u 2000. godini na 13,7 odsto na kraju 2004. godine. Devizne rezerve NBS su sa 360 miliona dolara u 2000. godini povećane na 5,2 milijarde, što pokriva petomesečni uvoz i 260 odsto ukupne novčane mase. Rast nove devizne štednje, izmirivanje starih dugova prema penzionerima i starim deviznim štedišama Dinkić je postavio kao prioritet svog ministarstva. Kao jedan od svojih najvećih uspeha Dinkić je istakao pad kamata na dugoročne stambene kredite koji su dvostruko manje nego u 2003. godini.



Izvor: Glas Javnosti \ M. O

Jelašić: Ne trebaju nam pare od MMF-a

BEOGRAD - Guverner Radovan Jelašić izjavio je juče da centralna banka neće povlačiti poslednju ratu iz trogodišnjeg aranžmama sa Međunarodnim monetarnim fondom. "Prilikom šeste revizije trogodišnjeg aranžmana NBS neće povlačiti sredstva od MMF-a, nisu nam potrebna pošto ukupne devizne rezerve iznose 5,8 milijardi dolara", rekao je guverner. On je dodao da je uspešno okončanje aranžmana izuzetno bitno zbog kreditnog rejtinga zemlje i odnosa sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Jelašić je kazao i da je za uspešno okončanje aranžmana sa MMF-om bitno i smanjenje inflacije koja je dostigla vrednost od 11,7 odsto ističući da se stopom inflacije odražava stanje spoljnotrgovinskog deficita, porasta kreditne aktivnosti i deficita tekućeg bilansa. Guverner je izjavio i da nije upoznat sa sadržajem proračuna koji je Vlada Srbije poslala MMF-u i izrazio uverenje da će do kraja nedelje iz Vašingtona stići odgovor da li delegacija MMF-a dolazi u Beograd ili ne. Na pitanje kada očekuje dolazak delegacije MMF-a u Beograd, Jelašić je odgovorio da je "siguran da će do kraja nedelje doći neka poruka i sa njihove strane".

Inače, ukupna vrednost trogodišnjeg aranžmana za podršku deviznim rezervama i platnom bilansu započetog u maju 2002. je oko 994 miliona dolara, a nakon pozitivne šeste revizije Srbiji bi ostalo da povuče još oko 90 miliona dolara.



Izvor: Glas Javnosti

Smiljko nudi pet milijardi evra

NIŠ - Gradonačelnik Niša Smiljko Kostić predstavio je francuskog biznismena i industrijalca Andre Gelfija koji je izjavio da je spreman da u Niš dovede najveće svetske operatere, izvođače radova i finansijere koji bi podržali kapitalne projekte u ovom gradu. Gelfi je, inače, predstavljen kao predsednik Međunarodnog investicionog fonda, ali nije rečeno o kakvom je fondu reč, već samo da su na sličan način realizovane značajne investicije u Rusiji, Azerbejdžanu, Gvineji... Sa francuskim biznismenom bio je i Goran Takač, vlasnik markentinške agencije "Studio 6" koji je kazao da se Nišu nudi investicioni potencijal "od pet milijardi dolara, ali da ni to nije granica".

- Reč je o investitorima koji ne učestvuju na tenderima, ali koji su spremni da ulože sopstveni novac u profitabilne i rentabilne projekte, koje bi odabrao grad, a pare bi počele da pristižu odmah nakon izrada studija o izvodljivosti projekata - kazao je Takač.

Kostić je dodao da će Niš ovoj grupi finansijera ponuditi svoje kapitalne i prioritetne industrijske i infrastrukturne projekte, među kojima je izmeštanje železničkih magistrala iz gradskog jezgra, izradnju istočne zaobilaznice ka Bugarskoj i izgradnju novog aerodroma.



Izvor: Glas Javnosti \ M. D

U 2005. oko milijardu dolara ino-ulaganja

Priliv stranih direktnih investicija u Srbiju u prvih šest meseci 2005. godine iznosio je 725 miliona dolara. Dominirale su investicije u novcu, a glavni nosioci bili su strani strateški partneri u bankarskom sektoru, za razliku od prethodnih godina gde je pokretač bio realni sektor. Da bi se ulaganja u Srbiju povećala, prema mišljenju ekonomista trebalo bi poboljšati celokupno poslovno okruženje koje se odnosi na carinske i na poreske stope, kao i na administrativnu i monetarnu politike.

Do sada se putem privatizacije realnog sektora na našem tržištu pozicioniralo dvadesetak multinacionalnih kompanija, uključujući i manje strane kompanije koje su se pojavljivale kao kupci u aukcijskim prodajama ili u sastavu konzorcijuma sa domaćim partnerima. Strani kapital je zastupljen u 103 preduzeća.

- Zatvoreno tržište, slaba konkurencija i postojanje monopola često su razlozi zbog kojih investitori dolaze u Srbiju. Od ukupnih investicija, „grinfild“ investicije su veoma male. Zato treba poboljšati celokupno poslovno okruženje - ističe Miroslav Prokopijević, predsednik Centra za slobodna tržišta i dodaje da treba sniziti carine koje su kod nas dva puta veće nego u Evropskoj uniji, da treba smanjiti poreske stope i broj poreza, kao i da evro mora postati konkurentan dinaru, što bi sprečilo Narodnu banku da neograničeno štampa novac.

On smatra da administrativne procedura treba da postane mnogo brža i da bude naklonjena biznisu, kao i da kapitalni tokovi moraju biti liberalizovani.

Da bi se stvorilo adekvatno poslovno okruženje, neophodno je donošenje zakona, prvenstveno zakona o restituciji i zakona o investicionim fondovima, jer je onima koji ulažu to veoma važno.

- Važno je da se obezbedi sprovođenje svih zakona i da u okviru zakonodavnog sistema Srbije institucije funkcionišu efikasno u smanjenju stepena korupcije, jer oni koji imaju kapital zaziru od korupcije - smatra Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka.



Izvor: Blic \ M. Jeveričić

Počele da rade nove kompanije Naftne industrije Srbije

I u NIS-u fotelje po partijskom ključu

Predsednik UO "Srbijagasa" je Svetislav Krstić, član SPS-a. Predsednik UO "Transnafte" je Dejan Mikavica, član DSS-a, a njegov zamenik je Radovan Teodorović, član SDPO-a i poljoprivrednik
BEOGRAD - Reorganizovana Naftna industrija Srbije ovih dana je počela da radi pod rukovodstvom "osveženog" kadrovskog tima. NIS je podeljen na dva javna preduzeća i jedno akcionarsko društvo. Ipak, najzanimljivija je bila podela direktorskih fotelja i mesta u Upravnim odborima. U NIS-u a. d. formirana je još jedna celina da bi se pronašlo mesto za jednog bivšeg direktora, a kadar SPS-a Živadin Mihailović, zvani Žika Muštikla, čija se firma bavi gasifikacijom, predstavljaće Vladu Srbije u NIS-u AD.

Dosta članova Upravnih odbora u tri novoformirane firme i predstavnika Vlade Srbije u Skupštini akcionara NIS-a a. d. nema odgovarajuću stručnu spremu za obavljanje posla u naftnom sektoru. Tako će NIS za privatizaciju, umesto vrhunskih znalaca, spremati partijski kadrovi. U Upravne odbore i za zastupnike Vlade Srbije izabrani su gradonačelnici, politikolozi i poljoprivrednici.

 
  Žika Muštikla zastupa vladu u NIS-u

Vladu će u Skupštini akcionara NIS-a a. d. predstavljati Živadin Mihailović Žika Muštikla, vlasnik "Stankoma". Radoslav Jović, predsednik opštine Kraljevo, i Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca, takođe će se brinuti o interesima države u naftnom sektoru
   
 
 
 
NIS a. d, gde je ostao najveći deo bivšeg NIS-a, imaće četiri celine - Naftagas (za proizvodnju gasa i nafte), Petrol (za preradu nafte i prodaju goriva), TNG (za proizvodnju i prodaju gasa za vozila) i Ugostiteljstvo i turizam. JP "Srbijagas" će se baviti gasom, a JP "Transnafta" će upravljati transportom nafte. Predsednik UO NIS-a a. d. je dosadašnji direktor NIS-a Željko Popović, a njegov šef kabineta Boško Prosenica je avanzovao i biće direktor Ugostiteljstva i turizma. Ovaj deo NIS-a a. d. veoma je zanimljiv jer obuhvata sve hotele, odmarališta i restorane bivšeg NIS-a, koji će u narednim mesecima biti prodati. Direktor NIS-a a. d, ujedno i direktor Petrola, biće Dušan Pavlović.

Zanimljivo je da se u prvim planovima za reorganizaciju kao posebna celina u NIS-u a. d. nije spominjala firma za tečni nafti gas. Reč je o minornom delu prometa NIS-a, ali je, prema nezvaničnim podacima, moralo da se napravi mesto za Srđana Bošnjakovića, dosadašnjeg direktora "NIS gasa". Naime, postavljanjem Miloša Tomića, bivšeg predsednika UO NIS-a, na mesto direktora "Srbijagasa", u čiji sastav ulazi "NIS gas", Bošnjaković je ostao bez funkcije.

Osim što je dosad bio predsednik UO NIS-a, Tomića je za ovo mesto kandidovalo i članstvo u G17 plus, jer je ovoj stranci "pripala" firma "Srbijagas". Inače ova firma biće veoma interesantna jer se planira ubrzavanje gasifikacije, koja je vredna oko milijardu evra, a i neki njeni delovi biće privatizovani. Zanimljivo je da je direktor "Transnafte", koja se do sada bavila gasom, Nebojša Lemajić bio pomoćnik generalnog direktora za ovaj energent, a sada je postao direktor firme koja je zadužena za transport nafte.

Tek upravni odbori tri nova preduzeća su posebna priča. Predsednik UO "Srbijagasa je Svetislav Krstić, član SPS-a. Uz njega je u ovom odboru i Tomislav Kitanović, politikolog po struci i član SDPO. Predsednik UO "Transnafte" Dejan Mikavica član je DSS-a, a njegov zamenik je poljoprivrednik i član SDPO Radovan Teodorović.



Izvor: Glas Javnosti \ V. Spasić

Enriko Barbijeri, direktor italijanskog Instituta za spoljnu trgovinu

Srbija malo povoljnija za ulaganja

BEOGRAD - Prošlogodišnjoj manifestaciji "Italija u Beogradu", koja je trebalo da zbliži privrednike dve zemlje, prisustvovalo je 110 firmi iz Italije. Četiri meseca posle manifestacije, Institut je sproveo anketu među italijanskim privrednicima, a rezultati pokazuju da je 66 odsto kompanija nastavilo pregovore sa jednim ili dva srpska preduzeća - rekao je Enriko Barbijeri, direktor italijanskog Instituta za spoljnu trgovinu u Beogradu.

 
  Sporazum o saradnji komora

Predsednik PKS Slobodan Milosavljević i potpredsednik Unije italijanskih komora Antonio Poleti potpisaće u ponedeljak sporazum o saradnji dveju komora na projektu izgradnje multimodalnog logističkog terminala. Projekat je vredan 2,5 milijardi evra, a njegov cilj je povezivanje srpskih i italijanskih kompanija u sektorima transporta, proizvodnje opreme i potrošnih dobara, kao i međunarodne trgovine.
   
 
 
 
Italijanske kompanije najviše su zainteresovane za drvnu i mašinsku industriju, zatim tekstilnu i sektor koji uređuje životnu sredinu, objasnio je Barbijeri. "Ove godine, na manifestaciji "Italija u Beogradu" 10. i 11. oktobra dolazak je najavilo oko 470 kompanija, najviše iz bankarskog i poljoprivrednog sektora. One su više zainteresovane za kupovinu firmi nego za direktna ulaganja", dodao je direktor Instituta.

Na pitanje da li je Srbija napravila pomak u poboljšanju klime za investiranje, Barbijeri je kazao da "nekog napretka ima, ali je nesumnjivo ostao osnovni problem, a to je ne tako dobra percepcija koju imaju strane firme o Srbiji".

- Potrebna su jasna tumačenja i sprovođenje zakona, neophodna je efikasna administracija... Međutim, dolaskom velike italijanske bankarske grupacije u Srbiju - Intese, ohrabreni su investitori iz Italije - istakao je Barbijeri i dodaje da će na danima "Italija u Beogradu" biti predstavljeni detalji iz ugovora između "Fijata" i "Zastave", ali o načinu na koji će biti regulisan dug kragujevačkog preduzeća prema italijanskoj kompaniji, on nije mogao ništa da kaže.



Izvor: Glas Javnosti \ I. K.

Narodna banka proverava menjačnice

BEOGRAD - Narodna banka Srbije saopštila je uče da su menjačnice od 1. oktobra dužne da građanima pruže punu informaciju o uslovima koje nude prilikom prodaje ili kupovine deviza. "Svaki menjač je obavezan da preko svoje reklamne table za sve valute iz svoje kursne liste istakne minimalnu sumu koju građani dobijaju po jedinici prodate strane valute, odnosno maksimalnu sumu koju plaćaju prilikom kupovine.

U ove sume obavezno mora da bude uključen i procenat provizije koju menjač naplaćuje prilikom prodaje ili kupovine deviza od građana, objašnjava NBS i dodaje da je to propisano da bi građani mogli da saznaju koliku proviziju uzima menjač. NBS je već obavila kontrole pojedinih menjačnica, koje će u narednom periodu biti nastavljene.



Izvor: Glas Javnosti \ I. K.