Mlađan Dinkić o aferi sa Nacionalnom štedionicom
"Moj najuspešniji projekat"

NOVI SAD - Ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je juče da je osnivanje Nacionalne štedionice jedan od najuspešnijih projekata u njegovoj karijeri. Dinkić je rekao da je o poslovanju te banke spreman da raspravlja sa svim kritičarima, kako bi se "izmišljene afere stavile ad akta". On je dodao da bi na pitanje ko je omogućio da država izgubi većinsko vlasništvo u toj banci odgovore trebalo da daju Kori Udovički i Božidar Đelić, koji su u septembru 2003. godine bili na funkcijama guvernera NBS i ministra finansija.

- Kada sam postao ministar, vlasništvo države u Nacionalnoj štedionici bilo je 10 odsto, a mi smo ga podigli na 37 procenata. Državni udeo u toj banci bio je nakon dokapitalizacije koju su dozvolili Đelić i Udovički. Ako ikoga treba kriviti, iako ja nisam za to, treba njih pitati zašto su dozvolili dokapitalizaciju - rekao je Dinkić.

On je izrazio spremnost da odgovara pred državnim organima, ističući da "neće dozvoliti nikome da ga uništi kao čoveka".

"Bilo bi dobro i da me nadležni državni organi pozovu, samo da se ta lakrdija okonča. Ovako ispada i da ja kreiram hapšenja po Srbiji. Nije bilo dovoljno što sam đavo za poreski sistem, sad treba i da budem đavo koji odlučuje o hapšenjima, zbog stvari koje nemaju veze sa finansijama. To je potpuno besmisleno", rekao je Dinkić. On je naveo i da je "potpuno saglasan" s predlogom da nezavisni eksperti ispitaju poslovanje Nacionalne štedionice i podsetio da su, u vreme njegovih napada na Nemanju Kolesara, Zorana Janjuševića i Dušana Mihajlovića, UBPOK i Komisija za sprečavanje pranja novca vršili istragu i konstatovali da je "sa Nacionalnom štedionicom sve u redu".

Dinkić je objasnio da je vlada odbila da proda "i najmanji promil svog udela" u toj banci, jer je cena koja je ponuđena bila mala, dodajući da je uveren da će kapital Nacionalne štedionice biti daleko veći i da država sa 37 odsto udela, koliko sada ima, može bitno da utiče na njeno poslovanje. "Kao ministar, želim svom nasledniku da prepustim odluku o tome da li će se državno vlasništvo prodavati. Ja to ne želim, zato što je ta banka konkurentna i zato što ne bi tebalo prodavati sve one banke koje na tržištu mogu ravnopravno da konkurišu sa vodećim svetskim bankama", rekao je Dinkić.

Izvor: Glas Javnosti

Šta predviđa novo usklađivanje primanja penzionera
Troškovi života usporavaju rast penzija

Počev od sledeće godine, primanja penzionera usklađivaće se samo dva puta godišnje i to u prve tri godine sa sve većim udelom troškova života, a sve manjim učešćem plata. Od 2009. usklađivaće se isključivo sa troškovima života.

Iduće godine, 1. aprila i 1. oktobra penzije će se odmeravati prema 62,5 odsto kretanja troškova života i 37,5 odsto kretanja plata u prethodnih pola godine. Za 2007. predviđena su takođe dva usklađivanja, s tim što će se uzeti 75 odsto troškova života, a 25 odsto plata, a godinu dana kasnije učešće troškova života povećaće se na 87,5 a zarada smanjiti na 12,5 odsto.

Penzije će po sadašnjoj formuli poslednji put biti usklađene od 1. oktobra prema kretanju plata i troškova života u julu, avgustu i septembru. Koliko budu dobili sa prvim oktobarskim čekom, penzioneri će dobijati sve do prvog čeka za april sledeće godine.

Tačnu računicu kako će se buduće usklađivanje penzija odraziti na kretanje penzionerskih primanja sada je nemoguće izvesti jer se još ne zna kako će se narednih godina kretati troškovi života i plate radnika.

Međutim, već same činjenice da će se penzije indeksirati samo dva puta u godini umesto dosadašnja četiri i da će one u sve većoj meri zavisiti od troškova života a sve manje od zarada, koje su penzionerima i donosile povišice, jasno upućuju na zaključak da će penzije rasti sporije nego što bi rasle da na snazi ostaje sadašnja indeksacija.

Na takav zaključak upućuje i poređenje računice rađene u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku i podataka o kretanju penzija u poslednje tri godine. Prema računici Ministarstva rada rađenoj na osnovu memoranduma Ministarstva finansija o kretanju zarada i troškova u narednih pet godina, penzije bi se u prve dve godine povećavale za oko 1.100 dinara u odnosu na prethodnu godinu, dok bi kasnijih godina to povećavanje bilo smanjeno prvo na 900, a kasnije i na samo 600 dinara.

Podaci o kretanju penzija u prethodne tri godine pokazuju da su se prosečne penzije u odnosu na njihov iznos iz prethodne godine povećavale za oko 1.400 dinara. Tako je prosečna penzija za 2002. godinu iznosila 6.721, za 2003. - 8.102, a za prošlu - 9.578 dinara.

Prema pomenutoj računici Ministarstva rada, prosečna penzija za sledeću godinu po novom usklađivanju iznosila bi 12.687 dinara (1.100 više nego ove godine), 2007. - 13.733 dinara (povećanje 1.100), 2008. godine - 14.610 (povećanje 900 dinara), 2009. - 15.268 (povećanje 600) i 2010. - 15.841, dakle samo oko 600 dinara više nego u prethodnoj godini.

Od usvojenog amandmana Socijalističke partije Srbije prema kome prosečna penzija u naredne tri godine ne sme biti manja od 60 odsto prosečne plate penzioneri se, po svemu sudeći, neće ovajditi.

- Da je usvojeno da ovaj amandman važi trajno, to bi za nekoliko godina spasilo penzije od sunovrata. Ovako, budući da penzije u sledeće tri godine najverovatnije neće ni pasti ispod tih 60 odsto, usvajanje ovog amandmana neće imati nikakav značaj - kaže za „Blic“ Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine. Njegovu procenu potvrđuje i računica Ministarstva za rad prema kojoj bi tek 2009. godine prosečna penzija pala ispod 60 odsto prosečne plate.

Od ovog amandmana, dakle, teško je očekivati bilo kakvu korist, ali šteta je moguća. Naime, kako je prethodnih dana u više navrata upozorio Slobodan Lalović, ministar za rad, ovaj predlog SPS-a (sada već sastavni deo zakona) jedino je rešenje koje Međunarodni monetarni fond ne može prihvati. On očekuje da će delegacija MMF koja sledeće sedmice dolazi u Srbiju prihvatiti činjenicu da ova odredba suštinski ne znači ništa. Za slučaj da takvog razumevanja ipak ne bude, Lalović je najavio i mogućnost da Vlada Srbije predloži izmenu tog člana zakona.

Jedno od retkih pozitivnih rešenja koje su izmene ovog zakona donele, po mišljenju penzionera, jeste utvrđivanje nove najniže penzije. Ona će januara sledeće godine biti utvrđena u iznosu od 25 odsto prosečne ovogodišnje bruto plate u republici, što će, prema proceni Milana Nenadića, značiti povećanje najnižeg penzionerskog primanja za nekoliko stotina dinara. Najniža penzija sada iznosi oko 4.600 dinara.
R. Marković

Izvor: Blic

Privatni penzioni fond
Uplatom do većih prihoda u starosti

Zahvaljujući privatnim penzionim fondovima, nezaposleni građani mogu sebi obezbediti penziju, dok zaposleni mogu primati i državnu i privatnu penziju, kada za to dođe vreme. Koliko će novca izdvojiti za svoje penziono osiguranje, da li će to činiti redovno ili periodično, isključivo je stvar individualne odluke svakog pojedinca.

Visina privatne penzije zavisi od obima uplata, dužine perioda u kome je premija uplaćivana i visine propisane dobiti, a može se ostvariti kao starosna, porodična ili invalidska penzija, u slučaju 100 odsto invaliditeta.

- Premija se ne mora uplaćivati redovno, svakog meseca, niti se mora uplaćivati u jednakom iznosu. Jedini uslov je da se ne može uplatiti manje od 710 dinara, objašnjava Mirjana Grbović, direktor Prvog penzionog fonda „Dunav TBI“, i dodaje da ovo osiguranje mogu uplaćivati sve žene mlađe od 60, muškarci mlađi od 65 godina i svi stariji od 16 godina.

Nezaposleni građani koji uplaćuju svoje penziono osiguranje mogu podići svoj novac kada god to odluče, dok oni koji su zaposleni i kojima poslodavac uplaćuje privatno penziono osiguranje mogu koristiti taj novac tek kada steknu uslove za penziju.

- Kada dođe trenutak za penziju, građani biraju da li će da povuku deo ili celokupnu akumuliranu sumu koja se sastoji iz uplata koji su imali i iz pripisane dobiti fonda, koja se osiguranicima pripisuje kvartalno ili hoće da primaju neku od starosnih penzija na pet, deset godina ili doživotno - ističe Mirjana Grbović.

- Ljudi koji se opredele za dodatnu penziju mogu biti sigurni da će imati dovoljno novca u starosti za sve svoje želje i potrebe - naglašava Zoran Popović, direktor „Cepter osiguranja“, koje dodatnu penziju obezbeđuje putem tzv. osiguranja lične rente, koje se može uplaćivati u periodu između pet i 25 godina.

Zakon o penzionim fondovima je usvojen u srpskom parlamentu, tako da možemo očekivati da će privatne penzije postati deo svakodnevice sve većeg broja građana Srbije.
M. J.

Izvor: Blic

Priznavanje stare devizne štednje u BiH

BEOGRAD - Iako se još sasvim pouzdano ne zna kada bi uopšte mogla da počne isplata stare devizne štednje u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, konzularno odeljenje Ambasade Bosne i Hercegovine u Beogradu pozvalo je sve izbegle osobe sa ovog područja da podnesu zahteve za verifikaciju stare devizne štednje. Ova verifikacija se, kako je objašnjeno, radi zbog toga da bi se utvrdio ukupan i pojedinačni dug bilo Republike Srpske, bilo Federacije Bosne i Hercegovine, a isplata novca oštećenim građanima doći će na red kad za to, kako kažu, budu ispunjeni uslovi.

- Izbegli koji su na području Republike Srpske imali deponovanu štednju do 31. decembra 1991. godine moći će da predaju zahtev u svim poslovnim prostorijama Agencije za posredničke, informatičke i finansijske usluge AFIP, a njihov broj u Banjaluci je 9938751-213-306. Izbeglice sa prostora Federacije mogu da se informišu u Federalnom ministarstvu finansija na broj 9938733-253-462, a oni iz Distrikta Brčko na 9938749-231-751 - izjavio je za Glas Mitar Pavić, savetnik u Ambasadi BiH u Beogradu.

Zahtevi za priznavanje devizne štednje moraju se dostavljati lično ili preko punomoćnika, a za banke na teritoriji Republike Srpske dostavljaju se od 10. avgusta do 10. novembra, dok se za banke sa prostora Federacije zahtevi dostavljaju od 12. septembra do 31. decembra ove godine. Formulari za zahteve mogu se dobiti u konzulatu Ambasade BiH u Beogradu, ali i na sajtu njnjnj. fmf. gov. ba pa onda odete na info, pa stara devizna štednja i tu imate obrazac 01 ili 02 za punomoćnika.

Takođe i na sajtu www. apif. net i www. bdcentral. net možete pronaći sve neophodne podatke za Republiku Srpsku i Distrikt Brčko. S obzirom na to da su na prostoru bivše Bosne i Hercegovine građani imali otvoren devizni račun u više banaka, savetnik Pavić kaže da se ovom prilikom u zahtevu navode svi devizni računi, ali da će se, prema njegovim saznanjima, za sada isplaćivati stare devizne štednje u bankama iz BiH. Pitanje banaka iz Srbije, Slovenije i slično još nije rešeno.
D. S

Izvor: Glas Javnosti

Misija MMF-a ne dolazi u Beograd zbog penzija

BEOGRAD - Delegacija MMF-a neće doći u Beograd 5. oktobra, kada je trebalo da započnu pregovori o šestoj reviziji trogodišnjeg aranžmana. Iz te finansijske institucije juče je saopšteno da misija, u dogovoru s Vladom Srbije, odlaže dolazak zbog potrebe da Fond proceni kakav će finansijski efekat na budžet imati tek usvojeni Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Povodom ovoga oglasio se guverner NBS Radovan Jelašić, iz čijeg kabineta je saopšteno da je "neophodno da Vlada Srbije već u narednoj nedelji intenzivira razgovore sa ovom međunarodnom institucijom". U Fondu žele da naprave računicu, s obzirom na to da je u Skupštini Srbije usvojen nešto drugačiji Zakon od onog što je bio zahtev MMF-a, objašnjavaju u kabinetu.

MMF-u najviše smeta odredba, prema kojoj prosečne penzije u Republici u naredne tri godine ne mogu pasti ispod 60 odsto prosečne zarade. Taj amandman SPS-a prihvatila je većina poslanika, imajući u vidu da bi značajno smanjenje penzija u odnosu na plate imalo veoma negativne efekte na primanja više od milion i 200 hiljada penzionera.

"Trn u oku" MMF-a je i odredba prema kojoj će se penzije u sledeće tri godine usklađivati dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra, prema troškovima života i platama, umesto kako je ranije dogovoreno s MMF-om, samo jednom godišnje, i to prema rastu troškova života. Odstupanje od čvrstog zahteva MMF-a je i u vezi postepenog pomeranja starosne granice za po dve godine za muškarce i žene, koje je trebalo da počne da se primenjuje od 1. januara 2006. godine, a Zakonom je odloženo za 2008.

Ministar rada zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović je najavio da će, ukoliko pregovori o šestoj reviziji trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om budu dovedeni u pitanje, biti predložene nove izmene i dopune penzionog zakona.

- Bili smo upozoreni od strane MMF-a, ali su se stranke vladajuće koalicije u Skupštini zaklonili iza amandmana SPS-a i "popustili" njihovim zahtevima. Sad nam je preostalo samo da sačekamo šta će da pokaže računica, i ako "budžetski račun" bude probijen, moraćemo da menjamo Zakon - ističe poslanik SDP-a Meho Omerović.
G. T

Izvor: Glas Javnosti

Srbija nema sud za malverzacije
Upravni odbor Nacionalne štedionice doneo odluku o trećoj, spornoj dokapitalizaciji, dva dana pre nego što su predstavnici države ušli u organe upravljanja

BEOGRAD - Optužba gospodina Mlađana Dinkića da smo za slučaj Nacionalne štedionice krivi bivši ministar finansija Božidar Đelić i ja, kao bivši guverner, slatko me je nasmejala - kaže Kori Udovički, guverner u vladi Zorana Đinđića, povodom optužbi ministra Dinkića da je država, dok su Udovički i Đelić bili na ovim funkcijama, (a Dinkić guverner) izgubila većinsko vlasništvo u ovoj banci.

- Pravni, istražni i sudski sistem u Srbiji, nažalost, nisu dorasli krupnim finansijskim malverzacijama, a to dobro zna ministar finansija Mlađan Dinkić jer ni on ne uspeva da doskoči Bogoljubu Kariću, pa zbog toga takve organe poziva da ispitaju njegov slučaj sa Nacionalnom - kaže Udovički.

Božidar Đelić, odgovarajući Dinkiću na prozivku, ističe da je Upravni odbor Nacionalne štedionice doneo odluku o trećoj, spornoj dokapitalizaciji, dva dana pre nego što su predstavnici države ušli u organe upravljanja štedionice, a kada su oni bili u prilici da utiču na poslovanje, već je počela tehnička realizacija ove odluke o dokapitalizaciji. Ona je omogućila ofšor firmama da kontrolišu poslovanje štedionice- kaže Đelić i dodaje da je svaka polemika sa Dinkićem, kada se znaju ove činjenice, izlišna.

Država u poslu sa štedionicom, ipak, kako tvrde finansijski stručnjaci, može da stopira dalji rast štete, tako što bi bar sada raspisala tender za isplatu stare štednje. Na taj način bi, ili primorala štedionicu da ponudi bolje uslove za isplatu od drugih, ili taj posao poveri nekolicini banaka, i napravi konkurenciju kako Nacionalna ne bi bila u tako privilegovanom položaju i obračunavala diskont kod konverzije obveznica pre roka dospeća, bez velikog straha od konkurencije.

Da su u unosnom poslu kupovine i prodaje akcija štedionice mogli da profitiraju samo dobro obavešteni, iz najbližeg okruženja Dinkića, ilustruje i podatak, da je njegov bivši savetnik u banci i istovremeno predsednik UO štedionice Nikola Živanović ovih dana zaradio nekoliko miliona evra.
S. J.

Izvor: Glas Javnosti

Država u prodaji akcija ne koristi propise koje je sama donela
Tajkuni kupuju, država gubi

BEOGRAD - Prodaja fabrike ulja "Vital" firmi "Invej", odnosno kontroverznom biznismenu Predragu Rankoviću -Peconiju, preko ponude za preuzimanje, pokazala je svu nesposobnost državnih institucija da, koristeći zakone koje su sami doneli dobro prodaju svoju imovinu i obezbede prave partnere za srpsku privredu. Ranković je kupio 51 odsto akcija "Vitala"po ceni od 4.100 dinara po komadu, a neizvesno je šta će biti sa državnim paketom od 41 odsto. Po pravilu, novi gazda odmah ide u dokapitalizaciju i smanjiće vrednost državnih akcija, pa će poreski obveznici od "Vitala" dobiti siću.

Ranković, inače vlasnik kruševačkog "Rubina", uspeo je da pobedi poznatu američku kompaniju "Bunge" samo zato što ministar finansija Mlađan Dinkić već mesecima prolongira pripremu izmena zakona o preuzimanju, kao i zbog toga što ministar privrede Predrag Bubalo nema mnogo vremena za svoj posao jer obilazi fabrike i preseca vrpce. On i Agencija za privatizaciju očigledno nisu vešti da, koristeći član 77 svog Zakona o privatizaciji, tajkunima doskoče. Od prodaje akcija u manjim paketima, umesto svih na tenderu, jedinu će vajdu imati penzioneri. Propuštena je šansa da na ovo tlo uđe vrhunska kompanija koja donosi svež kapital i tehnologiju.

Nesposobni da prodaju

Naš izvor iz "Vitala" tvrdi da Agencija za privatizaciju nije ni pokušala da organizuje tender, osim inicijalnu javnu ponudu. On ističe da je niko u fabrici ne zna kako je Ranković istisnuo američku firmu, sa kojom su ranije vođeni pregovori o dokapitalizaciji, a čemu se protivio sindikat. On tvrdi da je iznenada promenjen i ceo menadžment firme. Naš sagovornik napominje da je tender planiran samo u vreme dok je na njenom čelu bio Branko Pavlović, koji je smenjen, baš uoči moguće prodaje "Knjaza" Vladi Divcu i "Danonu".
" Zajednička prodaja akcija na tenderu pravno je izvodljiva, ali su oni nesposobni jer ne znaju kako to da izvedu. Pa kako, lako, akcionar koji potpisuje ugovor sa Agencijom za privatizaciju i Akcijskim fondom obavezao bi se da će, ako se povuče, platiti kaznu na ime štete od 100.000 evra" - kaže Pavlović, koji sada konsultuje male akcionare u mnogim firmama kako da zaštite svoj interes.

Od nadmetanja sa Rankovićem, za čije se ime vezuje i fabrika duvana, kockarnice i koji je hapšen za vreme "Sablje", američki "Bunge" je odustao. Isto se desilo i prilikom prodaje "Knjaza" kada je multinacionalni lider "Danone" izašao iz trke, pa je fabriku kupio kajmanski fond "Balkan limitid". Ko je pravi vlasnik "Knjaza" niko ne zna jer je jedini poznati lik u ovoj priči Milan Beko. I u "Knjazu" su Akcijski i PIO fond imali 40, a zaposleni i penzioneri blizu 60 odsto.

"Poučena" ovim iskustvom vlada je pre više od godinu dana donela Uredbu, prema kojoj može da se udruži sa akcionarima i preko tendera bolje proda ne samo sve akcije, nego i firmu. Pošto su se mnogi plaćeni dušebrižnici tada zabrinuli da se time krši transparentnost postupka i prava jadnih tajkuna, Uredba je pretočena u član 77 izmenjenog Zakona o privatizaciji.

Međutim, to je ostalo prazno slovo jer država jedino zna da, kao bilo koji nevešti trgovac, proda svoje akcije bilo kome samo ako je taj spreman da ih sve kupi. To se pokazalo i kod Luke "Beograd", ali i drugih pre nje.

Komentar ministra Bubala na prodaju "Vitala" nismo mogli da dobijemo jer je bio na otvaranju fabrike duvana u Vranju.
Miodrag Đorđević direktor Agencije za privatizaciju tvrdi da su pokušali da se dogovore sa akcionarima i Sindikatima vrbaške fabrike o zajedničkoj prodaji akcija, ali da oni nisu bili za to zainteresovani jer im je bitna samo cena akcija.

- Zajednička prodaja nije baš jednostavna, zato što svaki od akcionara mora prethodno da potpiše ugovor sa državom o udruživanju, ali ima mogućnost i da se predomisli u svakom momentu i da na primer u vreme trajanja tendera proda akcije preko ponude za preuzimanje. Sve to tendersku prodaju akcija čini rizičnim poslom, tim pre što je postupak skup, kaže Đorđević. On odbacuje optužbe da je džabe izmenjen zakon . "Ima preduzeća u kojima država poseduje većinski paket od preko 50 odsto i gde ćemo pokušati to da uradimo "- kaže Đorđević i priznaje da je takvih firmi, doduše, malo.
Z. M

Izvor: Glas Javnosti

 Uštede u javnim nabavkama primetno sve manje

Rasipnička kupovina

Za tri godine, koliko se primenjuje Zakon o javnim nabavkama, postignuta je ukupna ušteda od 28 odsto. Ovi rezultati svedoče o tome da se delimično stalo na put korupciji u oblasti velikih nabavki, ali podatak da je procenat uštede pao sa 12 odsto u 2003. na 8,2 odsto u 2004. godini.

Prema rečima Predraga Jovanovića, direktora Uprave za javne nabavke, kada se nabavke raščlane po grupama, vidi se da je najveći pad ušteda zabeležen kod zdravstva i javnih preduzeća. Tako su uštede u zdravstvu sa 23 odsto u 2002. pale na svega osam odsto u 2003, da bi u 2004. taj procenat bio tri odsto.

- Svake godine procenat uštede smanjuje im se za tri puta, a istovremeno raste njihovo učešće u ukupnim nabavkama - kaže Jovanović.

Javna preduzeća su učestvovala sa 34,7 odsto u ukupnim nabavkama, a uštede su ima pale sa 17 odsto u 2003. na 7,4 odsto.

- Ove dve kategorije, koje nose više od pola nabavki, povukle su ceo prosek ušteda na dole. Očigledno je da nije bilo prave konkurencije kod nabavki u ova dva sektora, odnosno da je bilo diskriminacije i netransparentnosti postupka - kaže Jovanović.

Zato je, prema njegovim rečima, nužno pojačati kontrolu, pre svega kod realizacije nabavki, gde su najčešće zloupotrebe.

- To u praksi izgleda ovako: ponuđač da dampinšku cenu, a kasnije se naprave aneksi ili se ni ne realizacije sve dogovoreno. Iz prakse znamo da ima slučajeva da se ponuda aneksira pet, šest puta, a u jednom slučaju je ponuđena cena tako i udesetostručena. Dešava se da se isporuči neodgovarajuća oprema koja posle trune u magacinima. Dakle, oblast realizacije sada niko ne kontroliše i to se maksimalno zloupotrebljava - objašnjava Jovanović.

Rešenje je u jačem radu UBPOK-a i tužilaštava, kao i prilagođavanju krivičnog zakona, koji mora da kvalifikuje ova dela i da se omogući efikasna istraga.

- Nijedan slučaj zloupotrebe u javnim nabavkama nije procesuiran. Naš je utisak da je ovo i za tužioce nova oblast koji se povlače i beže od tih slučajeva. Lek je specijalizacija tužilaca i sudija za ovu oblast - ističe Jovanović. On podseća da u narednih sedam do deset dana Srbija treba da dobije novu ocenu sprovođenja javnih nabavki od Svetske banke. Jovanović se nada blagom pomaku u odnosu na poslednje ocenjivanje, kada smo dobili najgoru ocenu D (na lestvici od A do D).



Izvor: Blic \ K. P.

„Blic“ pitanje

Kada treba očekivati delegaciju MMF-a i da li će dogovor sa Vladom Srbije biti postignut bez izmena Zakona o penzijama

Slobodan Lalović, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku:

- I kad je usvajan Zakon, ja sam rekao da mislim da su ta rešenja prava i neophodna za ostvarenje ciljeva. To i sada mislim. Videćemo šta će se dešavati u narednih desetak dana. Očekujem da ćemo naredne nedelje nastaviti međusobnu komunikaciju sa MMF-om i da ćemo uspeti da postignemo dogovor i sa postojećim rešenjima.

Kori Udovički, bivši guverner Narodne banke Srbije:

- MMF nikada ne pravi apsolutno nepopustljive kriterijume za ispunjenje zahteva, ali same zahteve teško menja. Zato ne može da popusti i dozvoli izmene zahteva već samo izmene mera za postizanje željenih efekata. Pitanje je sada da li vlada ima nešto da ponudi u zamenu. Pretpostavljam da vlada nije toliko neodgovorna.

Zoran Popov, ekonomista:

- Mislim da će dogovor biti postignut i bez dodatnih izmena Zakona, jer razlike između ta dva rešenja i nisu toliko velike da ne bi mogle da budu prihvaćene. U pitanju je odluka Narodne skupštine i tu se ne može ništa učiniti, jedino ako MMF ne kaže da zbog toga ceo aranžman otpada. Ali teško da će do toga doći zbog penzionog sistema.

Mlađan Dinkić, ministar finansija u Vladi Srbije:

- Amandmani SPS na predlog Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju neće imati veći uticaj na budžet Srbije. Prve procene pokazuju da je su efekti tih amandmana na budžet beznačajni i očekujem da će se sa tim složiti i MMF. Očekujem da će misija MMF-a uskoro stići u Beograd i da će taj aranžman biti uspešno okončan.

Božidar Đelić, bivši ministar finansija:

- Mislim da će delegacija MMF-a sasvim izvesno doći ponovo krajem oktobra meseca. Moje predviđanje je da će očuvanje Zakona o penzijama Međunarodni monetarni fond usloviti još tvrđim budžetom za narednu 2006. godinu. Ono što Srbija nije platila na mostu platiće još više na ćupriji.

Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije:

- Međunarodni monetarni fond sada pravi računicu kakve će finansijske efekte na budžet izazvati izmene zakona o penzionom osiguranju. Troškovi sadašnjeg finansiranja penzija, prema njegovim tvrdnjama, dugoročno su neodrživi pošto 20 do 25 odsto budžeta ide na dotiranje penzija, rekao je Jelašić još u petak.



Izvor: Blic

 Privatizacije banaka sa državnim vlasništvom

Veliko interesovanje za „Vojvođansku banku“

Renomirane međunarodne banke i finansijske institucije moći će da do 7. novembra dostave izjave o zainteresovanosti za kupovinu 99 odsto državnog vlasništva „Vojvođanske banke“. Interesenata za ovu jednu od najvećih domaćih banaka, kako nezvanično saznajemo, ima - a tokom nedelje biće poznato ko je među prvima otkupio tendersku dokumentaciju.

Ukupna aktiva „Vojvođanske banke“, koja upošljava 2.448 zaposlenih, iznosi 463,5 miliona evra, dok je kapital 50,4 miliona evra. Posle ove banke svoje nove vlasnike trebalo bi da dobiju i „Kredi banka“ iz Kragujevca, „Niška banka“, „Panonska banka“, „Privredna banka Pančevo“, kao i „Čačanska banka“. Republika Srbija manjinski je akcionar u „Agrobanci“ (18,78 odsto), „Privrednoj banci Beograd“ (16,36 odsto) i „Komercijalnoj banci“ (33,86 odsto).

- Nažalost, ostaćemo bez domaćih banaka, i sve će otići u ruke stranaca. Nemamo domaćeg kapitala, a nemamo ni strategiju kako da ga dobijemo. Strane banke ovde dolaze jer je za njih mnogo isplativije da daju kredite nego u njihovim zemljama porekla. Likvidacijom četiri velike državne banke, ali i nekih manjih, stvoren je prostor i za ostale bankarske usluge, kao što je na primer lizing - smatra Milan Kovačević, stručni konsultant za inostrana ulaganja, i dodaje da ulaskom na naše bankarsko tržište strane banke zaokružuju svoje poslovanje u regionu.

Proces privatizacije banaka u Srbiji započet je 2003. godine. Početkom februara prodajom „Jubanke“ za 152 miliona evra „Alfa banci“ uspešno je obavljena privatizacija prve domaće banke sa većinskim državnim učešćem. Republika Srbija tada je prodala 88,64 odsto akcijskog kapitala ovoj grčkoj banci.

Dosta pažnje javnosti privukla je prodaja „Novosadske banke“ i „Kontinental banke“. „Nova ljubljanska banka“ u budžet Srbije uplatila je 49,5 miliona evra i tako postala vlasnik 98,43 odsto akcija „Kontinental banke“. Austrijska „Erste banka“ kupila je 83,28 odsto državnog vlasništva u „Novosadskoj banci“ za 73,2 miliona evra.

U međuvremenu, i banke sa privatnim vlasništvom promenile su i dobile nove vlasnike. Tako su akcionari „Atlas banke“ u Beogradu potpisali ugovor o strateškom partnerstvu sa grčkom „Pirejskom bankom“, a proces preuzimanja završen je krajem maja. Ova grčka banka postala je vlasnik 80 odsto „Atlas banke“, a ukupna vrednost transakcije je 19,5 miliona evra. Italijanska „Intesa“ postala je vlasnik 90 odsto akcija plus jedne akcije „Delta banke“ za 333 miliona evra.

Jedna od vodećih evropskih banaka „Kredi agrikol“ dokapitalizacijom od 34 miliona evra sada je u vlasništvu ima 71 odsto „Meridijan banke“. I „Eksim banka“ ima novog vlasnika a to je „HVB banka“ Srbija i Crna Gora.



Izvor: Blic \ D. Nišavić