MINISTAR CVETKOVIĆ: PRIORITETI IZBALANSIRAN BUDŽET I MAKROEKONOMSKA STABILNOST

Ministar finansija Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će prioriteti tog resora biti donošenje izbalansiranog budžeta za 2007. godinu, održavanje makroekonomske stabilnosti u zemlji i paralelno stvaranje koncepta budžeta za sledeću godinu.

'Budžet bi trebalo da bude usaglašen i predat Vladi na usvajanje do sredine juna, kako bi u drugoj polovini tog meseca bio usvojen u Skupštini, i time se, sa privremenog, prešlo na redovno finansiranje', rekao je Cvetković.

On je naglasio da ne može sada da govori o ciframa, ali da se radi na tome da bude usvojen 'izbalansiran' budžet, a ako se u tome ne uspe 'verovatno će doći do malog deficita'.

Na tribini 'Ekonomisti predlažu novoj vladi', na privatnom Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu, ministar je rekao da će budžet pored platežnih rashoda sadržati i kapitalni deo, odnosno, Nacionalni invcesticioni plan će biti regularni deo rashoda, a ne nešto što će biti finansirano van njega.

Cvetković je najavio da će se odmah po usvajanju budžeta za 2007. raditi i na definisanju makroekonomksih procena, koje će biti uvrštene u budžet za 2008.

Ministarstvi finansija, napomenuo je on, pružiće svu neophodnu podršku evropskim integracijama Srbije i obezbeđivanju makroekonomske stabilnosti, jer će sve to dovesti do stvaranja privrednog ambijenta, podizanja proizvodnje i poboljsanja životnog standarda ljudi.


Izvor: RTS

 PRODUŽEN ROK ZA DOSTAVLJANJE REŠENJA ZA POREZ NA IMOVINU

Poreska uprava saopštila je da je produžen rok za dostavljanje rešenja za porez na imovinu poreskim obveznicima na 15. juni ove godine.

Obveznici poreza na imovinu koji nisu od 15. februara ove godine i od 15. maja ove godine uplatili na ime akontacije poreza na imovinu za tekuću godinu po četvrtinu iznosa poreza utvrđenog rešenjem iz 2006. godine ili su uplate izvršili posle tih rokova, obračunavaće se kamata po stopi propisanoj zakonom za svaki dan zakašnjenja sa uplatom.

Kada dobiju rešenje o utvrđivanju poreza za tekuću godinu, poreski obveznici dužni su da izvrše uplatu eventualne razlike između uplaćenih akontacija i akontacija određenih na osnovu zaduženja za ovu godinu u roku od 15 dana od dana uručenja rešenja, u kom slučaju im neće biti obračunata kamata.

Budući da od 1. januara ove godine, lokalne samouprave u celosti utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu svoje izvorne prihode, u koje spada i porez na imovinu, Poreska uprava od tog datuma nije nadležna više po tom pitanju.

Poreska uprava ocenjuje da zbog toga što je 140 jedinica lokalne samouprave sklopilo ugovor sa tom upravom o postupku utvrđivanja poreza, nema kašnjenja u postupku donošenja rešenja za porez na imovinu.

Izvor: RTS

 MONETARNI ODBOR SNIZIO REFERENTNU KAMATU SA 10 NA 9,5 ODSTO

Monetarni odbor Narodne banke Srbije doneo je odluku o snižavanju referentne kamatne stope sa 10 na 9,5 odsto, saopštila je NBS i podsetila da je to deveto sniženje referentne kamatne stope u poslednjih devet meseci.

Iako će majska inflacija uključiti poskupljenje električne energije, NBS je ocenila, da ukupna inflacija na godišnjem nivou neće preći pet odsto, što potvrdjuje ranije zalaganje NBS da se ne odlaže korekcija cene struje, jer neizvesnost može imati veći negativan efekat na inflatorna očekivanja, nego što je stvarni uticaj ovog poskupljenja na opšti nivo cena.

I bazna inflacija, na koju NBS utiče svojom monetarnom politikom, u maju beleži dalji pad na godišnjem nivou, što je ''stvorilo prostor za dodatnu blagu relaksaciju monetarne politike''.

Sa današnjim, devetim po redu sniženjem referentne kamatne stope u poslednjih devet meseci od kako je uvedena kao glavni instrument monetarnog regulisanja, ova kamatna stopa NBS, u skladu sa smanjivanjem inflacije, spustila se na jednocifreni nivo.

Procenjujući da će se inflacija dalje smanjivati, NBS je upozorila da održanje tog trenda zavisi pre svega od čvrstog okvira ekonomske politike za ovu godinu, uključujući i budžet za 2007. godinu, koji treba da odrazi potrebnu restriktivnost fiskalne politike i omogući monetarnoj politici da stabilnost cena ostvaruje uz niži stepen restriktivnosti.

Novi budžet kao glavni determinator domaće tražnje, plan korekcije regulisanih cena i stav investitora prema našoj zemlji, uz kretanje svetskih cena nafte, ostaju glavne odrednice koje će u narednim mesecima opredeliti kretanje referentne kamatne stope u pravcu koji će obezbediti ostvarivanje bazne stope inflacije u planiranim okvirima za ovu godinu, konstatovao je Monetarni odbor prilikom razmatranja Izveštaja o inflaciji za prvo tromesečje ove godine.

Izvor: RTS

 DJELIĆ: STRATEGIJA PRIVATIZACIJE JAVNIH PREDUZEĆA DO AVGUSTA

Strategija Vlade Srbije za privatizaciju javnih preduzeća biće doneta do avgusta, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

'Većinska privatizacija Naftne industrije Srbije, Telekoma i Elektroprivrede Srbije uopšte nije u igri', rekao je Đelić na okruglom stolu 'Ekonomisti predlažu novoj vladi...' koji je organizovao beogradski Fakultet za ekonomiju, finasije i administraciju.

On je pojasnio da Srbija mora da nađe oslonac za ubrzanje razvoja, a kako nema prirodne resurse kao što su nafta, gas i metali, jedina dodatna sredstva u smislu privatizacije su ta javna preduzeća.

Zato bi, smatra Đelić, bilo krajnje naivno i u neskladu sa državnim interesima da se po ubrzanom postupku proda većinski kapital tih preduzeća.

Od tih javnih preduzeća mogli bi da se naprave regionalni lideri, ako se bude postupalo mudro, misli Đelić.

On je kazao da će se sigurnio ići na delimičnu privatizaciju Naftne industrije Srbije , na bazi strategije koju je usvojila prethodna
vlada.

Pre privatizacije, kako je naveo, bitno je da se ojača korporativno upravljanje u svim javnim preduzećima, kao i da se poboljša produktivnost, što će značiti često i otvaranje njihovog kapitala i eksternim akcionarima.

On je podsetio da je u toku predizborne kampanje obećana mogućnost kupovine kapitala velikih javnih preduzeća od strane građana po povoljnijim uslovima, što bi, po negovim rečima, moglo da se desi u prvoj polovini mandata nove vlade.

Govoreći o pespektivama Srbije Đelić je naglasio da je 'zemlja, uz nekoliko velikih prepreka, potencijalno na pragu najvećeg razvoja u svojoj istoriji'.

Srbija će, kako je istakao, na kraju mandata ovog demokratskog bloka postati članica Evropske unije i po standardu svojih građana biti
mnogo ispred svoga regiona.

To će se desiti ukoliko se 'izađe iz određene ideološke neodređenosti, reformskog pupulizma i tehnokratije'. Stepen razvoja i brzina kojom će se on odvijati zavisiće od saradnje sa Haškim trbunalom i uspostavljanja veza sa međunarodnim finasijskim institucijama.

Bitno je i odvojiti pitanje rešavanje problema statusa Kosova i Metohije od ostalih pitanja, dodao je potpredsednik vlade.

Dinkić: Završetak privatizacije tek naredne godine

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da će proces privatizacije u Srbiji biti završen tokom naredne godine.

Privatizacija ne može da se završi do kraja ove godine, a konkretni planovi oko njenog okončanja biće predstavljeni za oko mesec dana, rekao je on na okruglom stolu 'Ekonomisti predlažu vladi...' u organizaciji beogradskog Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Dinkić je istakao da će za privatizaciju javnih preduzeća, kao što su Naftna industrija Srbije [NIS] i Jat, biti potrebno doneti posebne zakone kojima bi bio utvrđen način i dinamika privatizacije, te raspodela prihoda.

Ministar je kazao da će se u privatizaciji NIS-a verovatno krenuti prodajom 25 odsto kompanije sa obavezom dalje privatizacije uz dokapitalizaciju, na ranije predložen način koji je utvrdila prethodna Vlada Srbije.

Govoreći o prioritetima ministarstva na čijem je čelu, on je istakao ubrzanje privatizacije, dalje privlačenje stranih investicija i održavanje njihovog kontinuiteta, pomoć razvoju sektora malih i srednjih preduzeća [MSP], povećanje zaposlenosti i izvoza, ravnomeran regionalni razvoj, brži razvoj turizma.

Dinkić je naglasio da će aktivirati rad Agencije za MSP i povezati je sa Fondom za razvoj koji bi u budućnosti prevashodno trebalo da se bavi MSP i razvojem nerazvijenih područja.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo ekonomije će podržati i osnivanje agencije za ravnomerni regionalni razvoj, a obnoviće i rad Nacionalnog saveta za konkurentnost.

U planu je i osnivanje fonda koji bi pomogao pretvaranju inovacija u gotove proizvode, dodao je Dinkić.

On je najavio da će od septembra uvesti novu meru pomoći u finansiranju početnika u biznisu kreditima bez hipoteke, a radiće se i na otklanjanju administrativnih mera za strane investitore.

Izvor: RTS

Lista još ista
A. MUSLIBEGOVIĆ, 29. maj 2007

VRAĆANJE poverenja građana i privrednika u institucije, sprovođenje zakona, smanjenje nezaposlenosti, poreskih stopa i trgovinskih deficita, veća konkurentnost zemlje, bolje obrazovanje glavni su saveti Vladi Srbije sa okruglog stola "Ekonomisti predlažu novoj Vladi....", koji je organizovao Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju. Ekonomisti savetuju da novoformirana Vlada treba više da radi i na održavanju najvažnijih ekonomskih uslova, kao što su niska inflacija, visoka strana ulaganja, niže kamatne stope, ali da tek ispunjenja garantuju uspešnost u evropskim integracijama.
Na skoro tročasovnom skupu ulogu savetnika imali su vodeći ekonomski eksperti i privrednici, a "branili" su se Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, Mlađan Dinkić, ministar ekonomije Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije i Mirko Cvetković, ministar finansija.
Povećanje konkurentnosti privrede bila je tema koje su se dotakli skoro svi učesnici.
- Vlada treba da obnovi rad Nacionalnog saveta za unapređenje konkurentnosti i kroz rad uključi i državu, privredu, nevladine organizacije, komore... - istakao je Goran Pitić, profesor ekonomije. - Evropa investira u obrazovanje ljudi, ne teži da bude jeftinija, već pametnija. To treba da bude i savet za nas. Videli smo da su pogrešne koncepcije dovele do poremećaja na tržištu rada.
I profesor ekonomije Nebojša Savić ističe upozoravajuće nizak nivo konkurentnosti naše zemlje, a poslednji podaci ukazuju da smo tek na 87. mestu u svetu, dok nas bruto domaći proizvod rangira između 60. i 65. mesta. Jedan od Savićevih saveta Vladi je i smanjenje direktnog učešća u privredi, a povećanje indirektnog, jer i nije pohvalno da država kontroliše skoro 50 odsto cena.
Privatizaciju preduzeća kao uslov za dalji razvoj istakli su svi učesnici, a Aleksandar Vlahović, direktor "Eki investmenta", smatra da se taj postupak ne može raditi samo pukom primenom zakona, pogotovo kod onih firmi koje su u lošem položaju. Po njemu, za takve rešenje je primena stečajnog postupka.
Direktno zadužen za privatizaciju Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, objasnio je najvažnije prioritete, među kojima je i privatizacija.
- Do kraja juna Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja završiće plan završetka privatizacije društvenih preduzeća - objasnio je Dinkić. - Nije moguće završiti privatizaciju do kraja ove godine, ali će taj proces biti okončan tokom naredne godine.
NIS, EPS I "TELEKOM"
JEDNU od gorućih tema iz predizborne kampanje, privatizaciju javnih preduzeća, u utorak su dotakli najviše ministri iz nove Vlade i složili se da će uskoro biti poznat metod i dinamika prodaje Naftne industrije Srbije i JAT. Za NIS je, prema Dinkiću, verovatno da će se ići kroz prodaju 25 odsto i uz dokapitalizaciju, kao što je i ranije predloženo. I Božidar Đelić je potvrdio da će do avgusta biti završena zajednička strategija za delimičnu privatizaciju NIS.
- Nije u igri većinska prodaja NIS, Telekoma i EPS, jer naša zemlja mora da nađe oslonac za ubrzanje razvoja, jer nemamo naftu, gas i metale - objasnio je Đelić. - Ne smemo grlom u jagode...

CEFTA JE ŠANSA
ČUO se u utorak i glas privrednika, iako ih je u odnosu na eksperte i ministre bilo tri puta manje. Slobodan Vučićević, predsednik Srpske asocijacije menadžera, ukazao je na veliku šansu kroz CEFTU, prvenstveno za domaće investitore, koji sada imaju mogućnost da plasiraju na tržište oko 25 miliona korisnika. Pitanja Haga i Kosova, Vučićević je označio kao ogromne probleme, dok su veliki problemi korupcija, siva ekonomija i komplikovane administrativne procedure. Toplica Spasojević, predsednik kompanije "IMT", smatra da su među najvažnijim zadacima investicije u infrastrukturu i znanje zaposlenih.

VIŠAK ILI MANJAK
BUDžET za 2007. godinu biće izbalansiran da pokrije tekući i kapitalni rashod, rekao je Mirko Cvetković, ministar finansija Srbije. On je pomenuo i da će biti dobro ako budžet bude na nuli, ali i da je moguć mali budžetski deficit. S druge strane, Mlađan Dinkić kaže da bi budžet mogao da bude i u suficitu, jer će šestomesečni višak biti i 30 milijardi dinara.

VEĆ SMO IZGUBILI
VAŽAN posao je i privlačenje stranih investicija i to najmanje 3,5 milijarde dolara godišnje, ali to ove godine neće biti moguće, jer smo pola godine izgubili u formiranju Vlade rekao j Dinkić. - Planiramo da aktiviramo Agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća koja će biti povezana sa Fondom za razvoj, jer će na taj način i doći do bržeg zapošljavanja.
 

Izvor: Novosti

Kamata za svaki dan
A. B. M., 29. maj 2007

Rok za dostavljanje rešenja za porez na imovinu produžen je do 15. juna, saopštila je u utorak Poreska uprava. Svim građanima koji nisu uplatili prve dve rate poreza od 15. februara i 15. maja, kao akontacije za ovogodišnje plaćanje poreza, ili su uplatili posle tih rokova, računaće se kamata za svaki dan kašnjenja.
Građani su dužni da kada dobiju rešenje o utvrđivanju poreza za 2007. godinu plate eventualne razlike između uplaćenih i novih akontacija i to u roku od 15 dana od dana uručenja rešenja, ali im tada neće biti obračunata kamata.
Poreznici su u utorak podsetili da od 1. januara ove godine, lokalne samouprave utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu svoje izvorne prihode, u koje spada i porez na imovinu, za koji Poreska uprava od tog datuma nije nadležna. Poreznici, međutim, navode i da 140 gradova i opština sklopilo ugovor sa tom upravom o postupku utvrđivanja poreza, zato i nema kašnjenja donošenju rešenja za porez na imovinu.
 

Izvor: Novosti

Zacepili sa Prokopom
T. Spalević, 29. maj 2007

NASTAVAK izgradnje nove glavne železničke stanice "Beograd - Centar" u Prokopu zavisi od dogovora između gradskih vlasti i investitora - kompanije "Trigranit", koja je pobedila na međunarodnom tenderu.
Sve je, kako kaže Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu, zapelo zbog cifre, koju Beograd traži na ime naknade za uređenje zemljišta. Iako je veći deo infrastrukture u Prokopu završen, za kvadraturu, koju investitor planira da gradi, treba da izdvoji oko 30 miliona evra samo na ime naknade za uređenje.
- Grad je izašao sa punim iznosom i to je sporno - objašnjava Ilić. - "Trigranit" ne želi da ugovori posao dok se ne definišu obaveze prema gradu. Očekujem da će ova Vlada u saradnji sa Beogradom naći kompromisno rešenje kako bi investicija konačno krenula i kako bi se oslobodio Savski amfiteatar.
Prva faza radova u Prokopu obuhvata izgradnju svih koloseka i perona. Takođe, predviđena je i izgradnja 128.000 kvadrata poslovno - stambenog prostora na velikoj betonskoj ploči koja prekriva koloseke, kao i 10.000 kvadrata poslovnih sadržaja unutar stanice. Vrednost posla premašuje 200 miliona evra.
Za železnicu je, inače, navodi Ilić, obezbeđen kredit od 140 miliona evra i to 60 miliona za vozna sredstva i 80 za obnovu infrastrukture pre svega na Koriodru 10. Priprema se i projektna dokumentacija za elektrifikaciju pruge Stalać - Niš - Dimitrovgrad.
Na putnoj mreži Srbije prioritet Ministarstva je da se završe započeti projekti. Obilaznice oko Užica, Novog Pazara, Kraljeva, da se završi put Studenica - Ivanjica - Kokin brod, da se Timočka krajina spoji sa Koridorom 10. Tu je i most Beška, zatim most kod Rače... Priprema se i tender za izgradnju autoputa ka makedonskoj granici, a na jesen kreću i radovi na izgradnji autoputa Horgoš - Požega.
Velika ulaganja od oko 100 miliona evra očekuju se i na Dunavu.
 

Izvor: Novosti

Nebo meri letinu
M. ČABARKAPA, 29. maj 2007

TAMAN što je problem suše prestao da pritiska srpske poljoprivrednike, s neba je stigla nova neprijatnost. Grad, često veličine oraha, u drugoj polovini maja opustošio je nekoliko sela u okolini Alibunara, Kuršumlije, Žitorađe, Prokuplja, Valjeva... Stradalo je voće, povrće, usevi...
- Pojedina sela zaista su pretrpela velike štete od grada, ali to, bar za sada, nije alarmantno za ukupnu srpsku poljoprivredu - kaže Milan Prostran, predsednik Opšteg udruženja za poljoprivredu PKS. - Sela trpe štetu uprkos protivgradnoj zaštiti i tada stradaju usevi, voće, povrće.
Svake godine samo u Vojvodini od grada i oluje bude oštećeno, ili uništeno, 10 do 15 odsto površina pod usevima, što iznosi između 150 i 200 hiljada hektara. Broj olujnih i gradnih dana je približan - oko 50, a gradonosni period traje u proseku oko 150 dana, mada može da bude znatno duži.
Poljoprivrednici bi štete od suše, grada i drugih prirodnih nepogoda, mogli da umanje osiguravanjem useva, voćnjaka i farmi. Seljaci, međutim, za sada malo koriste tu pogodnost i pored toga što Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše 30 odsto premije osiguranja za registrovana domaćinstva. Oni tvrde da su prinuđeni da štede na svemu zbog nepovoljnih uslova privređivanja i slabe brige države o njima.
U osiguravajućim društvima, pak, kažu da su njihove cene pristupačne i da paorima nude razne olakšice i popuste. Oni koji to rade, svoje useve najčešće osiguravaju od grada, oluje, poplave, požara i groma.
Novosadski DDOR pokriva oko 60 odsto svih osiguranika, a "Dunav" ostalo. Prema rečima Dragana Radojičića, direktora sektora za osiguranje poljoprivrednika u "Dunavu", preko njih je osigurano oko 100 hiljada hektara, od čega polovina otpada na velike kombinate, a polovina na individualne posede. Prosečna cena za rizik treće i četvrte kategorije, koji je i najčešći, je oko 1.100 do 1.300 dinara na procenjeni rod pšenice od četiri tone po hektaru.
- Poslednjih dana prilično je poraslo interesovanje za osiguravanje useva i voćnjaka tako da će ove godine, čini se, biti više osiguranih površina - kaže Radojičić. - Srbija je, inače, podeljena na deset zona rizika i u zavisnosti od toga je i određena cena. Najskuplja su područja devete i desete kategorije u kojima je grad česta pojava: okolina Kopaonika, delovi Banata oko Bele Crkve i Rađevina, dok je područja Srema, obrenovačke, valjevske i šabačke opštine spadaju u treću i četvrtu kategoriju.
- Seljaci vrlo malo osiguravaju svoje posede, ali se nadam da će se to uskoro promeniti jer ima inicijativa da se subvencije u poljoprivredi uslove osiguravanjem useva, voćnjaka, farmi - kaže Prostran. - Očekujemo da će novi ministar poljoprivrede ubrzo to da stavi na dnevni red, a mi ćemo ga svesrdno podržati.

VOĆE DOBRO PONELO
PREMA proceni Milana Prostrana voće je ovog proleća dobro ponelo i za sada solidno napreduje. Jedino su trešnje malo omanule, jer je u vreme cvetanja bilo dosta padavina, dok se kod ostalog voća, bar prema sadašnjim pokazateljima, može očekivati prosečan rod.
 

Izvor: Novosti

Narod zajmi keš
S. MORAVČEVIĆ, 29. maj 2007

OD 37 banaka, lane je samo sedam zaradilo 16,7 milijardi dinara, od toga četiri su imale profit veći od milijardu dinara, dok su dve bile veoma blizu ove dobiti. Samo je mali broj banaka mogao da podnese teret troškova koje je nametala Narodna banka Srbije kroz izdvajanja za visoku obaveznu rezervu. Ovi nameti su doveli i do zaustavljanja pada kamatnih stopa i smanjenja obima kreditne aktivnosti.
Ovo je u utorak rekao Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije i istakao da je tokom prošle godine, došlo i do nepovoljne promene u strukturi novih kredita, kao i do značajnog pada kreditiranja privrede i direktnog zaduživanja banaka u inostranstvu.
- Banke su lane odobrile više kredita stanovništvu i to 63 odsto, a manje firmama, koje se poslednjih meseci gotovo i nisu zaduživale kod banaka u zemlji - istakao je Dugalić. - U strukturi zajmova datih građanima dominiraju skupe, nenamenske, pozajmice. To potencijalno izlaže kreditne portfolije banaka većem riziku, ali za sada nisu prouzrokovale pad privredne aktivnosti. Pri kraju prošle godine preduzeća su se u inostranstvu zadužila u iznosu od 500 miliona evra.
Prema rečima Radovana Jelašića, guvernera NBS, bankarske marže iz 2005. godine su prošlost, a to će uskoro biti i one iz prošle godine. Jer, zarade banaka baziraće se na ostvarenom poslu, a ne na visini marži. On je naglasio da će konkurencija znatno umanjiti profitabilnost. Nada se kako je naglasio, i da će "tabu teme", poput troškova za usluge vođenja tekućih računa, administrativne zabrane, platni nalozi u procentima umesto u fiksnim ciframa, godišnjih troškova praćenja kredita i ostalo, ponovo biti stavljeni na sto, odnosno izneti javno.
- U šumi provizija nominalnih kamatnih stopa, jednokratnih troškova i građanima sa fakultetskim obrazovanjem je teško da donesu odluku o tome koja je za njih usluga najpovoljnija - rekao je Jelašić. - Banke su obavezne da daju relevantne informacije o svim svojim uslugama na razumljiv način. Time omogućavaju klijentima da uporede uslove za isti proizvod kod različitih banaka i da donesu kvalitetnu odluku.

STRANCI
U Srbiji su 22 banke u većinskom ili potpunom, stranom vlasništvu. Kako je rekao guverner NBS, država treba da definiše svoju dalju strategiju vezanu za manjinsko, ili većinsko učešće u bankama.
Pojedinci koji su postali vlasnici banaka isključivo su zainteresovani za brzi porast cena akcija i njihovu brzu prodaju, nadajući se unosnom profitu.
 

Izvor: Novosti

Djelić: Srbiji potreban ruski kapital
Sreda, 30. maj 2007. 18:58

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić izjavio je posle sastanka s privrednom delegacijom Rusije da je dogovoreno formiranje operativne radne grupe od nekoliko ministara, koja će raditi na pospešivanju privredne saradnje i investicija izmedju dve zemlje.

U interesu Srbije je da privuče ruski kapital, ne samo u oblasti energetike, rekao je Djelić, ocenjujući da su rusko-srpski odnosi razvijeniji nego ranije i da očekuje da će ubuduće biti još bolji.

Djelić je najavio da će iduće nedelje u posetu Srbiji stići delegacija ruskog "Gazproma", sa kojom će predstavnici Vlade Srbije razgovarati o gasifikaciji i skladištenju gasa u Banatskom Dvoru i o mogućnosti igradnje toplana na gas u Srbiji.

Djelić je rekao da očekuje da ruski investitori učestvuju u ponovljenom tenderu za prodaju Rudarsko-topioničarksog basena Bor, kao i da Moskovska banka otvori predstavništvo u Srbiji. "Nadamo se da će i druge ruske banke, boljeg ili istog rejtinga kao Moskovska banka, doći u Srbiju i dobiti grinfild licencu ili učestvovati u privatizaciji preostalioh banaka u kojima će država prodavati svoj udeo", naveo je Djelkić.

U razgovorima sa ruskim privrednicima, prema njegovim rečima, nije bilo reči o privatizaciji srpskog avioprevoznika, "Jat ervejza", za koji je zainteresovan ruski "Aeroflot". "Do avgusta će se utvrditi strategija restrukturiranja i privatizacija Jata, a 'Aeroflot' je dobrodošao, kao i drugi investitori", istakao je Djelić.

On je dodao da je Srbija zainteresovana da Ruska Duma što pre ratifikuje Sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom.

O svim pitanjima vezanim za odnose Srbije i Rusije, kako je istakao Djelić, razgovaraće početkom juna u Sankt Peterburgu premijer Vojislav Koštunica i predsednik Rusije Vladimir Putin.


Izvor: MTS-Mondo