Istraživanje o valjanosti rada u 400 kompanija
Firme dobre, a usluge loše
Autor: B.J. - J.I. | 28.05.2007 - 09:57

Zaposleni u oko 400 vodećih kompanija u Srbiji smatraju da njihove firme posluju „skoro pa savršeno“.

Nažalost toliku dozu njihovog oduševljenja „mušterije“ ne dele, pokazuju rezultati istraživanja „BMM Poslovne lige“, koja je ispitivala kvalitet prodajne i uslužne delatnosti u našoj zemlji. Dok firme sebi daju skoro „čistu desetku“ za efikasnost u rešavanju prigovora svojih korisnika, na drugoj strani više od polovine ispitanih „kupaca“ nije zadovoljno.
- U naše anonimno istraživanje bilo je uključeno više od 800 zaposlenih i rezultati su pokazali da ovi ljudi imaju visoko mišljenje o svojim kompanijama. Tako 78 odsto smatra da je njihova firma visoko stručna na svim nivoima, 77 odsto da kvalitet proizvoda odgovara ceni i isto toliko ispitanika da zaposleni rešavaju pregovore klijenata na fleksibilan način, dok čak 84 odsto smatra da se njihove kompanije uvek trude da učine „ono malo više“ za korisnike - kaže Mirko Đurić, direktor „BMM Poslovne lige“ koja se bavi istraživanjem tržišta.
Istraživanje „BMM Poslovne lige“ koje je sprovedeno u 13 zemalja pokazalo je i da su Srbi najmanje samokritični i da imaju najviše mišljenje o svojim firmama.
Međutim, već „propitivanje“ klijenata banaka promenilo je „idiličnu sliku“.
- Razlika u mišljenju zaposlenih i klijenata uvek postoji, ali je u Srbiji izuzetno vidljiva. Više od polovine ispitanika nije zadovoljno efikasnošću na koji zaposleni rešavaju njihove prigovore, da banka čini „ono malo više“ smatra tek njih 29 odsto, a isto toliko njih smatra da se trudi da bi podigla kvalitet usluge. Korisnici su zadovoljni stručnošću zaposlenih, njihovom ljubaznošću i uslovima koji su konkurentni u odnosu na druge banke - kaže Đurić.
On napominje da u Srbiji i dalje nije pravilo poslovati na osnovu istraživanja tržišta, već se odluke donose na osnovu intuicije, iskustva i ličnih kontakata, odnosno informacije sa tržišta se prikupljaju tradicionalnim putem.

Šta kažu zaposleni u firmama    Nisko ocenjuju    Visoko ocenjuju
1. Moja kompanija ima veliku stručnost na različitim nivoima    12    78
2. Moja kompanija ulaže napore da bi postigla kvalitet    5    89
3. Moja kompanija osigurava vrednost proizvoda za novac     10    77
4. Mislim da ostavljamo utisak kompanije od poverenja    6    88
5. Moja kompanija poštuje dogovore i obećanja    9    86
6. Zaposleni rešavaju prigovore klijenata na efikasan način    9    77

Šta kažu klijenti banaka    Nisko ocenjuju    Visoko ocenjuju
1. Zaposleni u banci pokazuju veliku stručnost    38    48
2. Zaposleni u banci na efikasan način rešavaju moje prigovore    52    33
3. Moja banka se trudi da učini „ono malo više“ za mene    43    29
4. Službenici u banci su uvek srdačni i nasmejani    24    62
5. Banka, čije usluge koristim, ulaže napore da bi
podigla kvalitet usluge koju mi pruža      43    29

Izvor: Blic

Počinje isplata stare devizne štednje
Autor: Tanjug | 28.05.2007 - 16:55

Eurobank EFG Štedionica najavila je danas da će od četvrtka, 31. maja, građanima isplaćivati staru deviznu štednju u više od 100 filijala širom Srbije, a u subotu i nedelju (2. i 3. juna), od 10 do 15.30 časova biće otvorene sve filijale banke, isključivo radi isplate ovogodišnje rate stare devizne štednje.
Kao zvanični agent Vlade Srbije, koji servisira isplatu ovogodišnje rate stare devizne štednje, ova banka je pripremila specijalnu ponudu za vlasnike stare devizne štednje i druge zainteresovane klijente, pod nazivom "Euro STEP plus", a radi se o štednji sa kamatnim stopama koje se stepenasto uvećavaju iz meseca u mesec. Kamate dostižu efektivnu kamatnu stopu od osam odsto u poslednjem, 12. mesecu oročenja. Klijent u svakom momentu može da podigne svoj novac bez posledica po dosadašnju štednju, a specijalna ponuda omogućava i doživotno besplatnu članarinu na kreditnu VISA karticu.
Ostale pogodnosti su minimalna mesečna uplata od pet odsto od preostalog duga, mesečni izveštaj o izvršenim transakcijama na kućnu adresu, kao i mogućnost da po isplati svake mesečne rate, isti iznos imaju na raspolaganju za nove kupovine i podizanje gotovine. Eurobank EFG Štedionica svojim klijentima nudi i mogućnost otkupa obveznica Republike Srbije pod ubedljivo najpovoljnijim uslovima na tržištu, kao i stambene i keš kredite na bazi zaloge obveznica.
Ove godine neće se organizovati zakazivanje termina, usled smanjenog broja klijenata kojima je ostao dug po ovom osnovu. Eurobank EFG Štedionica naglašava vlasnicima stare štednje da isplata traje sve dok poslednji građanin ne bude isplaćen, jer je država obezbedila dovoljno novca za izmirenje obaveza prema vlasnicima stare štednje, navedeno je u saopštenju.

Izvor: Blic

Pomoć poljoprivrednicima nakon usvajanja budžeta
Autor: Tanjug | 28.05.2007 - 17:44

Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević izjavio je danas da poljoprivrednici čiji usevi su oštećeni gradom koji je zahvatio pojedine delove Srbije, naknadu štete ne mogu očekivati pre usvajanja budžeta, jer je trenutno "budžetska rezerva praktično na izmaku".
"U ovom trenutku prioritet je da se utvrde razmere štete, da se napravi snimak stanja i da se to, u zavisnosti od veličine štete, projektuje za budžet koji će, nadam se, biti usvojen do kraja juna. Tek tada se stiču mogućnosti da se pomogne ukoliko za to postoje potrebe i razlozi", rekao je Milosavljević Tanjugu. "Nesporno ima štete, ne možemo u ovom trenutku da damo procenu kolike su i kakve su, ali sa velikim zadovoljstvom ću učiniti sve što mogu da tim ljudima pomognemo", kazao je ministar.
"Nažalost, ne samo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede već i sva ministarstva uključujući i čitavu državu su već punih pet meseci u predfinansiranju. Nažalost, pošto nemamo budžet, nismo u mogućnosti da nikakvu urgentnu pomoć nikome i ni za kakve situacije obezbedimo", objasnio je Milosavljević.
Grad je velike štete poljoprivedi u Srbiji naneo prošle sedmice. Procena štete još nije gotova, stručne službe i predstavnici opštinskih organa su danas na terenu, rekao je Milosavljević. On je dodao da će se u zavisnosti od izveštaja koji bi sutra mogao da bude sačinjen, dalje razmatrati "koliko može da se pripomogne da se te posledice ublaže ili u potpunosti saniraju".

Izvor: Blic

Specijalna edicija „Top 300 izvoznika“
Svetu prodajemo čelik i hranu
Autor: D. N. | 29.05.2007 - 10:14

Tri najveća srpska izvoznika „Ju-Es stil“, HIP „Petrohemija“ i „Tigar“ prošle godine prodali su robu u inostranstvu za 975,9 miliona evra, što je skoro deseti deo planiranog izvoza od devet milijardi dolara za ovu godinu.

Izvozni rezultati i dalje su skromni, a naročito ako se ima u vidu visok spoljnotrgovinski deficit zemlje, koji je zaključno sa martom stigao na dve milijarde dolara.
U izvozu i dalje doniminiraju sistemi koji imaju stabilne izvore finansiranja i uhodanu prodajnu mrežu van granica Srbije, a primetan je pozitivan trend - sve je više malih i srednjih preduzeća.
Prvih dvadeset vodećih kompanija na „Top 300 izvoznika“ najnovije edicije „Ekonomist magazina“ doprinosi sa više od 29 odsto u ukupnom izvozu srpske privrede. Među najvećim izvoznicima (prvih pedeset), osim javnih preduzeća u vlasništvu države koje tek očekuje privatizacija (NIS, Elektroprivreda Srbije), tu su i velike privatne kompanije „MK komerc“, „Delta M“, „Svislajon Takovo“, „Marbo produkt“... Dobre spoljnotrgovinske rezultate postigli su i privatizovane firme „Apatinska pivara“, „Henkel Merima“, „Dijamant“, „Soko Nada Štark“, „Lafarž“, dok su nekadašnje izvozne perjanice „Progres“, „Sloboda“, „Zorka kolor“ sa nešto više od milion evra izvoza u začelju liste.

Izvor: Blic

Informacije o penzijama od sada i preko govornog automata
Autor: Beta | 29.05.2007 - 13:55

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) od danas je pokrenuo novu uslugu, sve važne informacije za penzionere, osiguranike i poslodavce sada su dostupne putem telefonskog govornog automata.
Pozivom na brojeve telefona 0700/017-017 ili 011/30-60-680 korisnici mogu dobiti sve informacije zbog kojih su do sada dolazili na šaltere Republičkog fonda za penziono i invalidsko osiguranje. Svaki poziv na broj telefona 0700/017-017 naplaćuje se po ceni lokalnog poziva, bez obzira na to iz kog mesta Srbije je upućen.
Aleksandra Stankov-Mijatović iz Kol centra PIO fonda rekla je danas agenciji Beta da će putem govornog telefonskog automata, pored osnovnih informacija o isplati penzija, biti dostupne i informacije o uslovima za odlazak u starosnu invalidsku i porodičnu penziju. Korisnici će moći da saznaju i kako da provere da li su im preduzeća plaćala doprinose.
Deo informacija namenjen je i poslodavcima, a tiče se prijave i ođave osiguranja, popunjavanja obrazaca M4 i drugih obaveza poslodavaca.
Aleksandra Stankov-Mijatović napominje da je cilj nove usluge PIO fonda da se izbegnu gužve i duga čekanja na šalterima. Ona dodaje da će rad govornog automata biti statistički praćen. Time će se steći uvid u to za koje oblasti su korisnici najviše zainteresovani, koje informacije treba dopuniti ili pojasniti.
Beogradska filijala Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje svakodnevno primi oko 1.000 telefonskih poziva sa različitim pitanjima i zahtevima građana.
Do kraja godine u okviru Kol centra republičkog PIO fonda počeće da funkcioniše i služba operatera, koja će pružati informacije o ličnim i pojedinačnim zahtevima i predmetima korisnika.

Izvor: Blic

Svetozar Šijačić, član izvršnog odbora „Rajfajzen banke“
Jaka konkurencija banaka obara kamate
Autor: A. Galić | 29.05.2007 - 10:13

Štednja u našoj zemlji konstantno raste, ali je i potreba za kreditima sve veća. Neke nove bankarske usluge mogle bi da snize trenutne kamatne stope, ali za to još uvek ne postoje zakonski okviri. O toj temi, kao i o tome na čemu banke u Srbiji najviše zarađuju razgovaramo sa Svetozarom Šijačićem, članom izvršnog odbora koji je zadužen za poslove sa stanovništvom u „Rajfajzen banci“.

Prema vašem mišljenju, kako će formiranje vlade uticati na dalje kretanje kamatnih stopa u Srbiji i da li se očekuju neke veće oscilacije evra?
- Naše zvanične projekcije su da se sa kursom u narednom periodu ništa spektakularno neće dogoditi, ali sve to zavisi od dalje makroekonomske stabilnosti i ekonomske politike u narednom periodu. S obzirom na formiranje i sastav vlade, sve ukazuje da će se voditi ista ili slična monetarna politika. Ozbiljnije prognoze mogu se dati tek kada vidimo kakav će budžet usvojiti Skupština. Ako bude takav da povećava javnu potrošnju, Narodna banka će biti prisiljena da sprovodi rigorozniju restriktivnu monetarnu politiku pa bi to moglo da dovede do povećanja kamata. S druge strane, dolaze i velike banke, što će značajno povećati konkurenciju.
Zašto investicioni fond još uvek nije počeo da radi, iako je to više puta najavljivano?
- U našoj zemlji je veoma teško naći dobre portfolio menadžere. Sad smo konačno sve završili, i očekujemo da za mesec dana počnemo rad.
Kad planirate, najavili ste, osnivanje stambene štedionice?
- Pokušavamo poslednje dve godine da plasiramo ovu ideju, ali za sada nismo naišli na razumevanje. Ovakve institucije postoje u Rumuniji, Hrvatskoj, ali i u mnogim razvijenijim zemljama kao što su Nemačka i Austrija. Osnovna ideja ovog modela štednje je da namenska štednja za stan bude zvanično podržana i subvencionisana od strane nekog državnog organa, kao generator stambene izgradnje i time razvoja građevinske delatnosti. Ovo se čini racionalnije rešenje od onog koji trenutno imamo. U svakom slučaju, i dalje ćemo pokušavati.
Od čega banke u Srbiji više zarađuju, od kamata ili pratećih stvari kao što su provizije?
- Sve banke, ne samo u Srbiji, trude se da svoje troškove operativnog poslovanja pokriju iz naknada, a kamate se koriste kao prihod za vlasnike kapitala bilo da se radi o akcionarima, štedišama ili depozitarima banke. Ali na to utiču mnogi faktori. Kod nas se još uvek veći deo prihoda ostvaruje od kamata. Postoji jedna „magična brojka“ od 300.000 klijenata i kad je banka prekorači ulazi u zonu pozitivnog poslovanja.
Da li vaša banka više novca obezbeđuje iz sopstvenih izvora, kao što je štednja građana, ili iz zaduživanja u inostranstvu?
- U „Rajfajzen banci“ nivo štednje značajno raste, tako da se veliki deo sredstava obezbeđuje na ovaj način. Kako su sve banke, pa tako i naša poslednjih godina, krenule sa aktivnim kreditiranjem građana, samo ovaj izvor postao je nedovoljan, tako da se izvori nalaze i u inostranstvu.
Kakva je procedura u slučaju kašnjenje u otplati kredita?
- Ako pričamo o stambenim kreditima, već posle 15 dana kašnjenja klijenta zove odgovorni službenik iz banke, nakon toga se dostavlja opomena, pa drugi telefonski poziv... U banci postoji čitava služba koja se ovim bavi. Ako i to podsećanje ne urodi plodom, nakon 180 dana raskida se ugovor i kreće u naplatu sudskim putem. Ovakvih situacija, srećom, nismo imali mnogo.
Da li biste se vi lično pre zadužili u evrima ili švajcarskim francima.
- U evrima bez razmišljanja. I to sam i uradio.

Izvor: Blic

Dinkić: Kraj privatizacije 2008.
29. maj 2007. | 15:39 | Izvor: Beta

Beograd -- Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio da će proces privatizacije u Srbiji biti završen tek tokom naredne godine.

"Privatizacija ne može da se završi do kraja ove godine, a konkretni planovi oko njenog okončanja biće predstavljeni za oko mesec dana", rekao je Dinkić. On je rekao da će za privatizaciju javnih preduzeća, kao što su NIS i Jat, biti potrebno doneti posebne zakone kojima bi bio utvrđen način i dinamika privatizacije i raspodela prihoda.

Ministar je kazao da će se u privatizaciji NIS-a verovatno krenuti prodajom 25 odsto kompanije, sa obavezom dalje privatizacije uz dokapitalizaciju, na ranije predložen način koji je utvrdila prethodna Vlada Srbije.

Govoreći o prioritetima ministarstva na čijem je čelu, on je istakao ubrzanje privatizacije, dalje privlačenje stranih investicija i održavanje njihovog kontinuiteta, pomoć razvoju sektora malih i srednjih preduzeća, povećanje zaposlenosti i izvoza, ravnomeran regionalni razvoj, brži razvoj turizma.

Dinkić je naglasio da će aktivirati rad Agencije za MSP i povezati je sa Fondom za razvoj, koji bi u budućnosti prevashodno trebalo da se bavi MSP i razvojem nerazvijenih područja.

On je najavio da će od septembra uvesti novu meru pomoći u finansiranju početnika u biznisu kreditima bez hipoteke, a radiće se i na otklanjanju administrativnih mera za strane investitore.

Dinkić je najavio i da će Skupštini Srbije uskoro biti poslat na ratifikaciju sporazum o slobodnoj trgovini Cefta, koji su već ratifikovale sve zemlje regiona jugoistočne Evrope.


Izvor: B92

 ŽETVA POČINJE ZA NEKOLIKO DANA

Direktor novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Petar Sekulić izjavio je da će žetva pšenice na vojvođanskim njivama početi za nekoliko dana, ranije nego prethodnih godina.

Sekulić je na manifestaciji 'Dani polja strnih žita' na Rimskim šančevima, koju ogranizuje taj Institut, rekao da je obezbeđeno dovoljno semena strnih žita, i izrazio nadu da će mere novog Ministarstva poljoprivrede Srbije doprineti poboljšanju stanja u poljoprivredi.

Upravnik Odeljenja za strna žita na Institutu za ratartsvo I povrtartsvo Srbislav Denčić ocenio je da će prinosi pšenice biti od tri do 3,5 tone po hektaru.

'Ukoliko u narednih 15 dana bude sunčano, sa temperaturama između 25 i 30 stepeni, možemo da očekujemo dobar rod pšenice', rekao je Denčić, dodajući da će 'prinosi biti vrlo niski ukoliko temperature do žetve budu previsoke'.

Prema Denčićevim rečima, pšenica je u Srbiji posejana na oko 550.000 hektara i može se očekivati da na nekim površinama bude i rekordnih prinosa, iznad sedam tona po hektaru.

Izvor: RTS

 POČELA GASIFIKACIJA NIŠA VREDNA OKO 132 MILIONA DINARA

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović označio je u Nišu početak izgradnje distributivne gasne mreže u tom gradu, čija ukupna vrednost iznosi 132,9 miliona dinara.

'Ovo je formalni početak radova na sekundarnoj gasovodnoj mreži koja bi trebalo da razvede gas do domaćinstva u pet naselja, a maksimalni broj priklljučaka na ovoj mreži je 50.000', rekao je novinarima Popović.

'Republika finansira gasifikacionu mrežu po Srbiji i cilj je da dovede gas do svakog mesta, a da potom lokalna samouprava zajedno sa partnerima grade sekundarnu mrežu', kazao je on.

Međutim, Niš je jedan od izuzetaka jer se iz NIP finansira i deo sekundarne mreže. Radovi treba da budu gotovi do kraja godine. Biće postavljeno više od 65 kilometara cevi.

Popović je istakao da je gasifikacija Srbije izuzetno značajna, jer će u zimskim mesecima biti smanjeno zagađenje i problemi Elektroprivrede Srbije.

'Gasovod Niš-Sofija jedan je od prioriteta od ogromnog strateškog značaja, a u ovom momentu gas u Srbiju ulazi kod Horgoša, te ako bi realizovali gasovod Niš Sofija imali bismo dva ulaza i tako ne bismo zavisili od jedne tačke i od tehničkih problema na jednom mestu niti od propusne moći', naglasio je ministar.

Izvor: RTS

 HRVATSKE FIRME U POSETI ZASTAVI ZBOG MOGUĆE SARADNJE

Predstavnici tridesetak firmi iz Hrvatske razgovarali su sa poslovodstvom kragujevačke 'Zastave' o mogućnoj kooperaciji u proizvodnji automobila 'zastava 10'.

Načelnica Odeljenja za izvoz i inostrana ulaganja u Ministarstvu privrede Hrvatske Zdenka Mesić izjavila je novinarima da su 'hrvatski privrednici zainteresovani da postanu kooperanti u prizvodnji nove 'zastave 10' '. Ona je izjavila da očekuje da će poseta hrvatskih privrednika 'biti pozitivna' za saradnju auto-industrija dve zemlje koja je nekad bila veoma uspešna.

Generalni direktor 'Zastave' Zoran Radojević podsetio je da je kragujevačka fabrika imala razvijenu saradnju sa firmama iz Hrvatske i izrazio uverenje da će saradnja biti uspešna i u projektu 'zastave 10'.

'Sastav delegacije iz Hrvatske obećava da ćemo da napravimo posao', ocenio je Radojević. Razgovorima u 'Zastavi' prisustvovali su predstavnici firmi medju kojima 'Plastik' iz Solina, 'Đuro Đaković', 'DIV' iz Samobora, 'Feroplast', 'Končar' i 'Supra'. Radojević je dodao da ugovor Zastave sa italijanskim 'Fiatom' omogućava da se lokalizuje proizvodnja svih delova automobila 'zastava 10'.

Ističući da je preko 6,5 miliona 'fiata punto' prodato u Evropi, generalni direktor 'Zastave' je rekao da će se razgovarati ne samo o proizvodnji delova za prvu ugradnju, već i rezervnih delova i naglasio da očekuje veliko interesovanje privrednika iz Hrvatske za to.

Izvor: RTS