Na aukciji u Novom Sadu prodaja 11 preduzeća
Autor: Tanjug | 25.05.2007 - 12:32

Na narednoj aukciji u Novom Sadu, koja će se održati 28. maja u Sportsko-poslovnom centru "Vojvodina", naći će se 11 preduzeća, najavila je danas Agencija za privatizaciju.
Potencijalnim kupcima će biti ponuđeno 70 odsto kapitala novosadskog "Vojvodinaturista", "Tehnike" i "Subotica-filma" iz Subotice, "Somborskih novina" iz istoimenog grada.
Privatizaciju očekuju u preduzeću "Vojvođanka" iz Rume, vršački "Vik", "Novi dom - promet" iz Debeljače, "Mala Bosna" iz tog mesta kod Subotice, "Severni Banat" iz Kikinde, "Jedinstvo" iz Gajdobre i bačkotopolski "Grmeč".
To će biti 46. aukcija u Novom Sadu, odnosno 193. u Srbiji.


Izvor: Blic

Vesna Džinić direktorka Agencije za privatizaciju
Autor: Beta | 25.05.2007 - 10:25

Direktor Agencije za privatizaciju Srbije Vladan Galić podneo je u četvrtak ostavku, a na njegovo mesto će biti postavljena doskorašnja direktorka trezora Vesna Džinić, izjavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.
Dinkić je kazao da razlog za Galićevu ostavku nije nikakav njegov propust, već uobičajena procedura u slučaju promene na čelu ministarsta zaduženog za privatizaciju.
On je istakao da Vesna Džinić nije član stranke G 17 Plus, a da će za direktora Agencije biti postavljena jer je i do sada bila njegov blizak saradnik.
"Kao ministar zadužen između ostalog i za proces privatizacije, želim da sarađujem u toj zahtevnoj oblasti sa nekim sa kim sam radio već šest, sedam godina", rekao je Dinkić i dodao da ne bi ni vodio ministarstvo u slučaju da agenciju vodi neko koga i ne poznaje.
Vesna Džinić je u vreme kada je Dinkić bio guverner Narodne banke Srbije (NBS) bila direktorka Agencije za osiguranje, sanaciju stečaja i banaka, a zatim direktor trezora za vreme njegovog mandata kao ministra finansija.

Izvor: Blic

Komora Srbije bira predsednika
Za sada tri kandidata
Autor: R. M. | 25.05.2007 - 10:02

Skupština Privredne komore Srbije izabrala je juče Stojana Jevtića, dosadašnjeg potpredsednika, za vršioca dužnosti predsednika Komore do izbora novog predsednika.

Upravnom odboru Privredne komore Srbije do sada su pristigle tri kandidature za novog predsednika Komore. Reč je o Veliboru Sovroviću, potpredsedniku PKS-a i generalnom direktoru „Laste“, Toplici Spasojeviću, vlasniku kompanije ITM, i Draganu Lukaču, predsedniku Privredne komore Novog Sada.
Na jučerašnjoj sednici UO bilo je i predloga da se već juče utvrdi lista kandidata, međutim privrednici su taj predlog odbili jer procedura predviđa da kandidati prvo predstave svoje programe i plan rada tokom četvorogodišnjeg mandata i da tek potom na predlog Upravnog odbora Skupština PKS izabere novog predsednika. Dogovoreno je da kandidati za ovu funkciju mogu da se evidentiraju do 30 juna, a da UO do kraja jula utvrdi listu kandidata.

Izvor: Blic

U Beogradu najveća kockarnica u Evropi
Lutrija Srbije regionalni lider
Autor: V. Nedeljković | 26.05.2007 - 09:52

Državna lutrija Srbije ima nameru da se širi u regionu. Započeli smo pregovore o kupovini lutrije Crne Gore i Makedonije, ali tu nećemo stati. U septembru ove godine ponovo počinje nekada veoma popularna igra na sreću „Bingo“. Akcionari smo „Grand kazina Beograd“ koji će biti otvoren u julu u hotelu „Jugoslavija“. To će biti najveća kockarnica u Evropi, na površini od devet hiljada kvadrata i velika turistička atrakcija, najavljuje za „Blic“ Darko Nikolić, savetnik u Državnoj lutriji Srbije.

Kazino
„Grand kazino Beograd“ biće turistička atrakcija. Pored kockarnice imaće raznovrsne propratne sadržaje. U planu je otvaranje nekoliko restorana sa različitim nacionalnim kuhinjama, kabaretske scene, modernog bara... - kaže Nikolić. Osim Državne lutrije Srbije, akcionari „Grand kazina Beograd“ su „Kazino Austrija“ i „Kazino Loutraki“ iz Grčke.
- Sa predstavnicima Lutrije Crne Gore obavljeni su prvi pregovori, ali još ne možemo reći da Državna lutrija Srbije sigurno kupuje lutriju Crne Gore i Makedonije. To su za sada naše želje, ali i mogućnosti - kaže Darko Nikolić.
Najpopularnija igra na sreću loto donela je milionske dobitke za 23 građanina Srbije. Za dve i po godine, koliko postoji Državna lutrija Srbije, podeljeno je oko 400 robnih nagrada, a najveći srećnici dobili su stanove, automobile i motore. Zahvaljujući velikoj popularnosti igara na sreću iz Državne lutrije Srbije u državni budžet do sada je već otišlo 65 miliona evra.
- Taj novac se koristi za Crveni krst Srbije, socijalno-humanitarne organizacije, rekreativni sport, lokalnu samoupravu i budžet Republike Srbije. Državna lutrija Srbije priređuje najkvalitetnije igre na sreću koje su spoj vrhunske tehnologije i kreativnosti. Zahvaljujući tome svi u regionu bi hteli Državnu lutriju Srbije za partnera. Međutim, naše ambicije su da postanemo lider u regionu u oblasti industrije igara na sreću - kaže Nikolić.
Prihod budžeta od klasičnih igara na sreću pre formiranja Državne lutrije Srbije iznosio je 0,33 milijarde dinara, dok je u 2006. godini dostigao 2,11 milijardi dinara.
- Ukupan promet naše kompanije u 2006. godini bio je 6,844 milijarde dinara, od čega je samo prihod od igre „loto 7 od 39“ iznosio 4,13 milijardi dinara. Uspeli smo da postanemo jedna od najprofitabilnijih kompanija u zemlji, a nadamo se da će ovogodišnji promet biti veći od sedam milijardi dinara - kaže Nikolić.

Izvor: Blic

Filip Kotler, svetski stručnjak za marketing, u našoj zemlji
Investitori menjaju imidž države
Autor: M. Cvejić | 26.05.2007 - 09:55

Filip Kotler, profesor na Kolegovoj školi menadžmenta u SAD, u svetu je sinonim za marketing. Njegove knjige su prodate u više od tri miliona primeraka na više od dvadeset jezika. Profesor Kotler je pružao konsultantske usluge najpoznatijim svetskim kompanijama i raznim vladama. Na poziv Ekonomskog fakulteta, juče je održao seminar u Centru „Sava“ pod nazivom „Kako biti konkurentan i pobediti na globalnom tržištu“.

Iako je seminar kasnio, Kotler je kao pravi profesionalac pronašao 15 minuta da na brzinu porazgovara sa novinarima. Pitanja su bila različita od toga gde Srbija na globalnom tržištu, do toga kako da promeni svoj negativni imidž.
- Za zemlje u tranziciji, kao što je Srbija, veoma je bitno da shvate gde se nalaze, odnosno da uoče svoje slabosti, mogućnosti i pretnje. Znači Srbija mora da vidi gde su njenje prednosti u privredi, da li je to hrana, vino, elektronika, koja vrsta elektronike. Molim srpske stručnjake da što više proučavaju razvoj susednih zemalja tipa Rumuniju i Bugarsku, ali i baltičke zemlje kao što su Letonija, Litvanija i Estonija. Potrebna je takođe ravnomernija poreska politika, pa možda čak i da u prvih pet godina nova preduzeća budu oslobođena plaćanja poreza - izjavio je Kotler.
Po njegovim rečima, Srbija mora da bude brza i da brzo donosi prave izbore.
- Vaša zemlja mora da ima viziju u narednih pet do deset godina. Ljudi su spremni da čekaju ako imaju obećanu viziju. Ljudski resursi su jako bitni, zbog čega je potrebna jaka vizija kako bi se oni zadržali - navodi Filip Kotler.
Na pitanje kako da Srbija promeni negativan imidž, Kotler kaže da naša zemlja ima problem sa PR.
- Postoji razni načini da se promeni negativan imidž. Jedan od načina je da se dovede nekoliko najjačih investitora u svetu, a onda da ih prime predsednik, premijer i ministri koji bi im pokazali prave mogućnosti investiranja. Drugi način je dovesti novinare iz inostranstva, dati im kraljevski smeštaj i voditi ih svuda gde oni žele. Napraviti takav ambijent da ne požele tako lako da odu iz vaše zemlje - objašnjava Filip Kotler.

Izvor: Blic

Prodaja javnih firmi na dugom štapu
Železnica državi
Autor: D. Nišavić - R. Ž. Marković | 26.05.2007 - 09:53

„Jat ervejz“ do kraja ove godine najverovatnije dobiće novog vlasnika. Najveći interes do sada pokazali ruski „Aeroflot“ i indijska „Er Indija“. Za razliku od nacionalne avio-kompanije, JP „Železnice Srbije“ ostaće u državnom vlasništvu, dok je početak i kraj privatizacije Naftne industrije Srbije i Elektroprivrede Srbije još neizvestan jer se nije odmaklo od planiranja.

JAT hoće i Indijci
Saradnja „Jat ervejza“ i „Er Indije“ započeta je još u decembru prošle godine, kada su predstavnici dve kompanije potpisali pismo o namerama zajedničkog poslovanja. Tim dokumentom bilo je predviđeno iznajmljivanje „Jatovih“ pilota indijskoj floti, školovanje indijskih pilota u Pilotskoj akademiji u Vršcu, uspostavljanje direktnih letova „Er Indije“ iz Beograda za SAD i Kanadu, kao i stvaranje zajedničke kompanije u Beogradu. Time bi u stvari bila sprovedena dokapitalizacija „Jat ervejza“, koja bi podrazumevala strateško partnerstvo, ulaganje kapitala i prebacivanje novih aviona „Er Indije“ u Srbiju.
Za srpskog avio-prevoznika, po rečima Velimira Ilića, ministra infrastrukture pokazano je veliko interesovanje. Ovo ministarstvo priprema informaciju koju će za nekoliko dana proslediti Vladi Srbije jer o vlasničkom statusu „Jata“ ona donosi konačnu odluku. Sudeći po najavama Mlađana Dinkića, ministra za ekonomiju i reginonalni razvoj, Vlada Srbije do kraja juna trebalo bi da odluči na koji će način nacionalna avio-kompanija biti privatizovana. Više detalja, kako je rečeno „Blicu“, saznaće se tokom iduće nedelje.
Nacionalnom avio-prevozniku „Jat ervejzu“ stigle su mnoge ponude za privatizaciju, među kojima su najozbiljnije ruskog „Aeroflota“ i kompanije „Er Indija“.
- Pregovori o privatizaciji sa ruskom kompanijom su u toku, ali se, takođe, još od decembra prošle godine intenzivno razgovara i o ponudi „Er Indije“, koja podrazumeva i strateško partnerstvo - kažu u „Jat ervejzu“ i dodaju da je za kupovinu naše avio-kompanije zainteresovano još nekoliko drugih kompanija koje su za sada zahtevale da se ne pominju u javnosti.
- Konačnu odluku o privatizaciji ili strateškom partnerstvu sa bilo kojom kompanijom daće Vlada Srbije, kao vlasnik nacionalnog avio-prevoznika - rekli su u „Jatu“.

Privatne linije
Imovina i infrastruktura „Železnica Srbije“ ostaće u državnom vlasništvu jer je zakonom tako predviđeno. Tokom iduće godine, a najverovatnije do kraja 2008, međutim prevoz na železnici moći će osim „Železnica Srbije“ da obavljaju i domaći i inostrani privatni operateri.
- Prodaja odnosno privatizacija „Železnica Srbije“ nije predviđena, niti je to zakonski moguće rešenje. Kompanija ostaje u državnom vlasništvu, a jedino će moći privatni operateri koji dobiju licencu da obavljaju prevoz. Postoji veliko interesovanje za određene putne linije, kao što je barska pruga, koridor 10, kao i tamo gde je razvijena privreda, za kargo prevoz - kaže Milanko Šarančić, generalni direktor „Železnica Srbije“.

Tender za nis
Kako je predviđeno u prvoj fazi modela privatizacije Naftne industrije Srbije, 37,5 odsto trebalo bi da bude prodato strateškom partneru. Država bi zadržala isti udeo od 37,5 odsto, dok bi ostatak bio raspodeljen za Privatizacioni registar i zaposlene.
Inače, tender za privatizaciju NIS-a najavljivan je još za kraj prošle godine, ali je odložen zbog parlamentarnih izbora. Iako je tada bilo reči da je sve spremno i da će konačnu odluku dati nova vlada, još u toku kampanje iz Demokratske stranke je rečeno da bi model privatizacije mogao biti izmenjen. Tako je visoki funkcioner DS-a Aleksandar Vlahović početkom godine rekao da bi bilo poželjno da deo akcija kompanije (od 15 odsto) bude preko inicijalne javne ponude ponuđen građanima. U svakom slučaju, krajnju odluku doneće Vlada Srbije, kada prihvati konačni model privatizacije.

Prodaja eps-a spora
Ove godine trebalo bi da počnu pripreme za transformaciju Elektroprivrede Srbije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo u kojem bi EPS holding ostao stopostotni vlasnik privrednih društava. Trenutno ne postoji plan privatizacije a konsultantska kuća „Artur de Litl“ trebalo bi da do polovine godine predloži model restrukturiranja i pozicioniranja EPS-a, a koji bi bio korišćen i za budući model privatizacije.
Prema nekim ranijim najavama, EPS ne bi trebalo da uđe u proces privatizacije pre 2010. godine, a krajnji model privatizacije će, kao i u slučaju NIS-a, opet odobriti Vlada Srbije.

Izvor: Blic

Ponovo subvencionisani stambeni krediti
Autor: Tanjug - Beta | 25.05.2007 - 19:35

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je danas da će plate u javnim preduzećima, u kojima su one neopravdano povećane, biti smanjene, jer su podignute mimo dogovora sa Vladom, kao i da će odobravanje stambenih kredita, koje dotira država, ponovo početi od iduće nedelje.
Stambeni krediti koje dotira država ponovo će početi da se odobravaju od oduće nedelje, jer je za te namene do kraja juna u budžetu obezbedjeno 200 miliona dinara, najavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
"Dodatna sredstva za subvencionisanje stambenih kredita biće obezbedjena u budžetu za iduću godinu, koji će biti izglasan do kraja juna", rekao je Đelić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije i istakao da postoji mogućnost da se ti krediti odobravaju i starijima od 45 godina.
Nastavak odobravanja subvencionisanih kredita, koji su obustavljeni početkom maja, omogućen je izmenama Uredbe o privremenom finansiranju budžeta od januara do kraja juna ove godine, koje je Vlada Srbije usvojila danas, a koje stupaju na snagu 27. maja. Tim izmenama je predviđeno da se iz budžeta za prvih šest meseci potroši 260,6 milijardi dinara, što je za 600 miliona dinara manje od Zakonom o budžetskom sistemu maksimalno dozvoljenog iznosa.
Prihodi budžeta u tom periodu biće 285,1 milijarda dinara, tako da će budžetski suficit biti 25,1 milijarda dinara. Izdaci za Nacionalni investicioni plan (NIP) su, kako je naveo Đelić, uračunati u budžetske troškove, i za te namene je izmenjenom uredbom o privremenom finansiranju predvidjeno 20,6 milijardi dinara (242,8 miliona evra).
Đelić je dodao da će u budžet za ovu godinu biti uključena primena novih poreskih propisa, kojima će se ukinuti porez na kupovinu prvog stana. Ta poreska olakšica bi se primenjivala od jula ove godine.

Kazne za neopravdano povećanje plata

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je i da će se "Vlada tokom leta pozabaviti ne samo kadrovskim pitanjima u javnim preduzećima, već i aktuelnom situacijom, produktivnošću i planovima za njihovo restruktuiranje i eventualnu privatizaciju".
"Što se tiče plata u javnim preduzećima, sve što je ispregovarano - normalno je, a sve što je van tog dovora biće kažnjeno. Do leta će se Vlada pozabaviti izradom sveobuhvatne strategije za javna preduzeća, koja će obuhvatiti period od naredne četiri godine", precizirao je potpredsednik Vlade Srbije.
Na pitanje koje su njegove nadležnosti u Vladi, Đelić je odgovorio da, na osnovu koalicionog dogovora i odluke koju je potpisao premijer Vojislav Koštunica, njegove nadležnosti obuhvataju pet resora. Prvi su evropske integracije, drugi vođenje i koordinacija svih privrednih resora Vlade Srbije, treći se odnosi na vođenje pregovora sa međunarodnim finansijskim organizacijama, četvrti na implementaciju Strategije za borbu protiv siromaštva a peti se tiče izrade i implementacije Strategije održivog razvoja naše zemlje, naveo je potpredsednik Vlade.
On je obećao da će tokom celog mandata u Vladi "voditi, davati impuls i objašnjavati građanima Srbije šta se dešava u domenu privrede, finansija i ekonomije".

Izvor: Blic

Rudarski sektor ostvario 1,3 milijarde dolara
Nedelja, 27. maj 2007. 11:21

Vrednost proizvodnje u rudarskom sektoru Srbije bila je prošle godine 1,3 milijarde dolara, a uz povećanje investicija ona bi mogla biti četvorostruko veća u narednih pet godina, izjavio je načelnik Odeljenja za rudarstvo i geologiju u Ministarstvu rudarstva i energetike Zoran Teodorović.

On je rekao da je vrednost prošlogodišnje rudarske proizvodnje bila za oko 700 miliona manja nego 1990, a razlozi za pad proizvodnje uglavnom su nedovoljne investicije i ljudstvo, geološka istraživanja, razvoj rudnih rezervi i modernizaciju opreme.

Prema rečima Teodorovića, prošlogodišnja proizvodnja bakra u Srbiji iznosila je sedam miliona tona, olova i cinka nešto više od 200.000 tona, uglja lignita 40 miliona tona, a mrkog uglja 600.000 tona.

U oblasti industrije minerala lane je proizvedeno 35 miliona tona u 200 rudarskih objekata, dok je proizvadnja nafte i gasa bila 700.000 tona.

Teodorović je ukazao na to da Srbija ima ogroman mineralni potencijal, jer je registrovano oko 1.300 mesta na kojima ima metala i uglja, a čija bi iskorišćenost mogla biti povećana uz ciljna geološka istraživanja i investicije.

On je istakao da je za unapredjenje stanja u sektoru rudarstva neophodno izraditi strategiju o razvoju rudarske industrije, Zakon o rudarstvu i obezbediti poseban budžet koji će sve to realizovati.

Prema oceni stručnjaka, rudarski sektor Srbije učestvuje sa svega dva odsto u bruto društvenom proizvodu (BDP), dok na rudarsku industriju u svetu otpada izmedju osam i 12 odsto BDP-a.

Izvor: MTS-Mondo

Отворена 18. туристичка берза бања

У Врњачкој Бањи данас је отворена 18. Туристичка берза бања, на овогодишњој манифестацији учествује 27 представника бањских и климатских места из Србије и три из Босне и Херцеговине.

Државни секретар за економију и регионални развој Горан Петковић, отварајући манифестацију, истакао је да у оквиру Стратегије развоја туризма Себије, чија је реализација почела прошле године, бањски туризам има значајно место.

Он је рекао да ће институције попут берзе бања бити незаобилазан део активности које ће покренути новоформирано министарство економије и регионалног развоја.

"Када је реч о бањском туризму, ми ћемо радити на стварању производа веће вредности, који ће људе забавити, које ће бањски гости волети. Ових дана су у току семинари за едуковање бањских радника како би госте дочекали на нови и забавнији начин", додао је Петковић.

На берзи бања у Врњачкој Бањи уручена су и годишња признања "бањски лист", које додељује Удружење бањских и климатских места Србије.

За најуспешњи маркетиншки наступ признање је добио Завод за рехабилитацију "Пролом Бања", за најуређенији бањски парк награду је добило Јавно предузеће "Борјак" Врњачка Бања, а за најуспешнији рехабилициони центар је проглашена Специјална болница "Меркур" из Врњачке Бање.

Признање за допринос бањском туризму добио је директор Специјалне болнице "Меркур" Дејан Станојевић, а за укупан допринос у бањском туризму награду је добила секретар Удружења бањских и климатских места Србије Љубица Ивановић.

У оквиру Туристичке берзе бања одржано је и саветовање на тему "Менаџмент у здравственом туризму".

Izvor: Beta

 HEMOFARM PREUZIMA PREOSTALI UDEO U AGROVOJVODINI

Farmaceutski koncern Hemofarm iz Vršca objavio je ponudu za preuzimanje preostalih 24,5 odsto akcija u vršačkom preduzeću Agrovojvodina, po pojedinačnoj ceni od 1.000 dinara.

Hemofarm koncern u Agrovojvodini već poseduje 75,4 odsto ukupno izdatih akcija tog preduzeća, a ponuda za preuzimanje je otvorena do 18. juna ove godine, navodi se u oglasu u listu 'Politika'.

Preduzeće Agrovojvodina, čija je osnovna delatnost trgovina, a pre svega trgovina na veliko i malo opremom za grejanje, na Beogradskoj berzi trguje akcijama od septembra 2004. godine, čija je trenutna pojedinačna cena 196 dinara. Dobit tog preduzeća je sa 4,6 miliona dinara na kraju 2005. godine smanjena na 2,9 miliona dinara krajem prošle godine, od čega je oko milion dinara otišlo manjinskim ulagačima, a ostatak vlasniku matičnog pravnog lica.

Ukupna imovina krajem prošle godine iznosila je 63,6 miliona dinara, od čega su dugoročne obaveze bile oko 21,9 miliona dinara.

U Agrovojvodini je tokom ove godine izvršena dokapitalizacija vredna 23 miliona dinara, tako da je trajni kapital uvećan na 64,7 miliona dinara, navodi se na sajtu te kompanije.

Vršački koncern Hemofarm kupila je prošle godine nemačka Štada.

Izvor: RTS