AUKCIJA ZA PRODAJU 11 VOJVOĐANSKIH PREDUZEĆA

Na aukciji, koja će danas biti održana u amfiteatru Sportsko-poslovnog centra 'Vojvodina' u Novom Sadu, naći će se 11 preduzeća, saopštila je Agencija za privatizaciju. Potencijalnim kupcima biće ponuđeno 70 odsto kapitala novosadskog 'Vojvodinaturista', 'Tehnike' i 'Subotica-filma' iz Subotice, 'Somborskih novina' iz istoimenog grada.

Privatizaciju očekuju u 'Vojvođanka' iz Rume, vršački 'Vik', 'Novi dom - promet' iz Debeljače, 'Mala Bosna' iz tog mesta kod Subotice, 'Severni Banat' iz Kikinde, 'Jedinstvo' iz Gajdobre i bačkotopolski 'Grmeč'.

Biće to 46. aukcija u Novom Sadu, odnosno 193. u Srbiji.

Izvor: RTS

Kradu signale, uređaje, robu iz vagona
Lopovi ugožavaju bezbednost putnika
Autor: M. Cvejić | 28.05.2007 - 09:56

„Železnice Srbije“ sve češće se suočavaju sa neverovatnim krađama koje mogu da ugroze i bezbednost saobraćaja.

Krade se sve, od tehničke opreme i delova postrojenja do uređaja sa koloseka i vozila-vagona.
- Krade se sve i nijedna vrsta postrojenja ili uređaja nije zaštićena pred drskošću kradljivaca. Kradu se i postrojenja i uređaji sa infrastrukturnih i mobilnih prevoznih kapaciteta koje se ne mogu svrstati u obične krađe jer one direktno ugrožavaju bezbednost železničkog saobraćaja - navode u „Železnicama Srbije“.
Zbog krađa dolazi do smetnji i kvarova na signalno-sigurnosnim postrojenjima, pa se time stvaraju problemi sa sporazumevanjem, nastaju smetnje i kvarovi na vozovima i stvara prostor za nastanak grešaka i propusta u radu izvršnog osoblja, što može dovesti do teških posledica po bezbednost saobraćaja.
Ono što je interesantno jeste da se u „Železnicama Srbije“ dešavaju krađe i u delu prevoza gde se krade roba koja se prevozi, i to od frižidera, televizora, sokova, pelena, pa čak i roba teška više od 500 kilograma, kao što su metalne ploče.
U ovoj kompaniji očekuju i pomoć države, koja bi trebalo da donese propise kojima se krađe koje ugrožavaju bezbednost saobraćaja neće tretirati kao obične krađe.

Šta se kralo u prošloj godini?
2006.
Mart - Između Ostružnice i Surčina ukradeno 1.600 metara kontaktne mreže.
Maj - Na otvorenoj pruzi između stanica Novi Sad i Novi Sad - Ložionica zatečena su lica kako skidaju i kradu sitnokolosečni pribor sa koloseka.
Jun - Između Vranjske Banje i Ristovca ukradeno je 19 tegova koji služe za kompenzovanje kontaktne mreže, a između stanica Golubinci i Putinci otuđene su prigušnice.
Jul - Između stanica Sombor i Bukovički salaši otuđeni TT vodovi, a u ukrsnici Vodanj pokradeni su kablovi šinskih prespoja.
Avgust - Ukradeni TT kablovi između stanica Tavankut i Bajmok.
Oktobar - Na putnom prelazu PFB-1 ukradeni su punoprelazni polubranici sa automatskog uređaja, a između Loznice i prevoja TT kablovi.
Decembar - Između Rimskih šančeva i Kaća na putnom prelazu ukradene su šine vođice (kontrašine), dok su kod Vrbasa odneli TT vodove (počinioci uhvaćeni).

Izvor: Blic

Istraživanje o valjanosti rada u 400 kompanija
Firme dobre, a usluge loše
Autor: B.J. - J.I. | 28.05.2007 - 09:57

Zaposleni u oko 400 vodećih kompanija u Srbiji smatraju da njihove firme posluju „skoro pa savršeno“.

Nažalost toliku dozu njihovog oduševljenja „mušterije“ ne dele, pokazuju rezultati istraživanja „BMM Poslovne lige“, koja je ispitivala kvalitet prodajne i uslužne delatnosti u našoj zemlji. Dok firme sebi daju skoro „čistu desetku“ za efikasnost u rešavanju prigovora svojih korisnika, na drugoj strani više od polovine ispitanih „kupaca“ nije zadovoljno.
- U naše anonimno istraživanje bilo je uključeno više od 800 zaposlenih i rezultati su pokazali da ovi ljudi imaju visoko mišljenje o svojim kompanijama. Tako 78 odsto smatra da je njihova firma visoko stručna na svim nivoima, 77 odsto da kvalitet proizvoda odgovara ceni i isto toliko ispitanika da zaposleni rešavaju pregovore klijenata na fleksibilan način, dok čak 84 odsto smatra da se njihove kompanije uvek trude da učine „ono malo više“ za korisnike - kaže Mirko Đurić, direktor „BMM Poslovne lige“ koja se bavi istraživanjem tržišta.
Istraživanje „BMM Poslovne lige“ koje je sprovedeno u 13 zemalja pokazalo je i da su Srbi najmanje samokritični i da imaju najviše mišljenje o svojim firmama.
Međutim, već „propitivanje“ klijenata banaka promenilo je „idiličnu sliku“.
- Razlika u mišljenju zaposlenih i klijenata uvek postoji, ali je u Srbiji izuzetno vidljiva. Više od polovine ispitanika nije zadovoljno efikasnošću na koji zaposleni rešavaju njihove prigovore, da banka čini „ono malo više“ smatra tek njih 29 odsto, a isto toliko njih smatra da se trudi da bi podigla kvalitet usluge. Korisnici su zadovoljni stručnošću zaposlenih, njihovom ljubaznošću i uslovima koji su konkurentni u odnosu na druge banke - kaže Đurić.
On napominje da u Srbiji i dalje nije pravilo poslovati na osnovu istraživanja tržišta, već se odluke donose na osnovu intuicije, iskustva i ličnih kontakata, odnosno informacije sa tržišta se prikupljaju tradicionalnim putem.

Šta kažu zaposleni u firmama    Nisko ocenjuju    Visoko ocenjuju
1. Moja kompanija ima veliku stručnost na različitim nivoima    12    78
2. Moja kompanija ulaže napore da bi postigla kvalitet    5    89
3. Moja kompanija osigurava vrednost proizvoda za novac     10    77
4. Mislim da ostavljamo utisak kompanije od poverenja    6    88
5. Moja kompanija poštuje dogovore i obećanja    9    86
6. Zaposleni rešavaju prigovore klijenata na efikasan način    9    77

Šta kažu klijenti banaka    Nisko ocenjuju    Visoko ocenjuju
1. Zaposleni u banci pokazuju veliku stručnost    38    48
2. Zaposleni u banci na efikasan način rešavaju moje prigovore    52    33
3. Moja banka se trudi da učini „ono malo više“ za mene    43    29
4. Službenici u banci su uvek srdačni i nasmejani    24    62
5. Banka, čije usluge koristim, ulaže napore da bi
podigla kvalitet usluge koju mi pruža      43    29

Izvor: Blic

Ју-Ес стил највећи извозник из Србије


Највећи извозник из Србије у 2006. години била је компанија "Ју-Ес стил Србија" (УС Стеел) која је извезла производе од челика за укупно 664,6 милиона евра, пише у данас објављеној публикацији "Топ 300 извозника" .

На ранг листи 300 највећих извозника за прошлу годину објављеној у публикацији магазина "Економист", друго место заузима панчевачка "Петрохемија" са 207 милиона евра извоза, а пиротски "Тигар МХ" је трећи са 104 милиона евра.

Метанолско-сирћетни комплекс из Кикинде је четврти са извозом од 63,6 милиона евра, а фабрике шећера "Суноко" са од око 63,58 милиона евра.

Међу десет највећи извозника Србије су и Хемофарм (59,6 милиона евра), Нафтна индустрија Србије (48,3 милиона евра), Таркет (46,3 милиона евра), Електропривреда Србије (44,3 милиона евра) и Тетрапак (41,2 милиона евра).

На конференцији за новинаре поводом представљања првог издања публикације "Топ 300 извозника", генерални директор Ју-Ес стила Србије Даглас Метјуз (Доуглас Матхеwс) оценио је да би нова Влада Србије требало да се усмери на изградњу инфраструктуре како би омогућила даље повећање извоза из Србије.

"Неопходно је улагање у развој железничког, друмског и речног саобраћаја, изградњу гасовода и телекомуникација како би се наставио развој приведе и повећање извоза", навео је он.

Како се истиче у публикацији, укупан извоз из Србије током прошле године износио је око 6,5 милијарди евра, удео компанија Ју-Ес стил у том извозу је 12 одсто, а међу 20 највећих извозиника је 12 мултинационалних компанија.

Начелник одељења за промоцију извоза у Агенцији за страна улагања и промоцију извоа (СИЕПА) Ирена Посин истакла је да је та Агенција поделила 2,5 милиона евра за за помоћ у извозу око 300 предузећа.

"СИЕПА годишње организује учешће на око 15 сајамских манифестација у иностранству, на којима се до сада представило 170 предузећа, а у просеку се уговоре извозни послови вредни три милиона евра на сваком сајму", истакла је она.


Izvor: Beta

 ITALIJANI ULAŽU 15 MILIONA EVRA U FABRIKU U SOMBORU

Predsednici italijanske firme za proizvodnju ženskog rublja 'Calcedonija' za jugoistočnu Evropu Dubravko Hoić i opštine Sombor Jovan Slavković potpisali su ugovor o izgradnji fabrike vredne 15 miliona evra, koja će zapošljavati 400 radnika.

Potpisivanju ugovora prisustvovali su ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, ministar bez portfelja zadužen za Nacionalni investicioni plan Dragan Đilas, predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Jasna Matić i pokrajinski sekretar za privredu Siniša Lazić.

Slavković je rekao da je dolazak 'Calcedonije' veoma važan događaj za somborsku privredu, jer će fabrika značiti mnogo u smanjenju nezaposlenosti.

Predsednik 'Calcedonije' Hoić kazao je da će fabrika u industrijskoj zoni Sombora, početi da radi naredne godine i da će zapošljavati, za početak, oko 400 radnika čija će obuka početi u junu.

Ministar Mlađan Dinkić i Dubravko Hoić potpisali su i ugovor o bespovratnoj stimulaciji ulagačima za otvaranje novih radnih mesta, na osnovu koje će investitor za svakog od 400 novozaposlenih u novoj fabrici iz sredstava Nacionalnog investicionog programa, dobiti subvenciju od 2.000 evra.

Izvor: RTS

 INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA VEĆA 6,5 ODSTO NEGO U APRILU 2006.

Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je za 6,5 odsto u aprilu ove godine u odnosu na taj mesec 2006, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Zabeleženo mesečno povećanje u aprilu je ipak, ostalo na nivou ukupnog lanjskog proseka, navedeno je u saopštenju. Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u aprilu imale su proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja nameštaja, zatim hemikalija i hemijskih proizvoda, izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa, kao i proizvodnja osnovnih metala.

Posmatrano po sektorima, rast od 8,4 odsto zabeležen je u prerađivačkoj industriji, dok je u proizvodnji i distribuciji električne energije gasa i vode rast bio 1,1 procenat. Manja proizvodnja, za 1,3 odsto, zabeležena je u aprilu u sektoru vađenja ruda i kamena.

Industrijska proizvodnja, posmatrano po namenskim grupama, u tom mesecu je najviše porasla kod trajnih proizvoda za široku potrošnju i to za čak 71,4 odsto, intermedijarnih proizvoda [osim energije] 12,6 odsto, kao i netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 6,5 procenata.

U aprilu je pad zabeležen kod kapitalnih proizvoda za 7,5 odsto i kod energije za 1,4 odsto.

Što se tiče obima industrijske proizvodnje u tom mesecu zabeležen je rast kod 19 oblasti koje u strukturi industrijske proizvodnje učeštvuju sa 81 odsto.

Pad je zabeležen u 10 oblasti koje u strukturi industrijske proizvodnje učestvuju sa 19 odsto, navedeno je u saopštenju.

Izvor: RTS

 EKONOMISTOVA EDICIJA 'TOP 300 IZVOZNIKA U SRBIJI'

Preduzeća najveći izvoznici u Srbiji su Ju Es stil Srbija iz Smedereva, Hip Petrohemija Pančevo, Tigar MH iz Pirota, Metanolsko-sirćetni kompleks Kikinda i kompanija 'Sunako' iz Novog Sada, objavljeno je u najnovijoj 'Ekonomistovoj' ediciji 'Top 300 izvoznika u Srbiji u 2006. godini'.

Iza njih su Hemofarm koncern, Nafta industrija Srbije, Preduzeće Parket DOO, Elektroprivreda Srbije i 'Tetra pak prodakšn'.

'Ju Es stil Srbija' je, prema podacima iz edicije, ostvario izvoz u vrednosti 664,5 miliona evra, što je trostruko više od drugoplasirane kompanije HIP Petrohemija, koja je izvezla robu u vrednosti 207,2 miliona evra, dok je trećeplasirani 'Tigar' izvezao za 104,1 milion evra.

Izvozni lider u prehrambenoj industriji je 'Crvenka', u poljopivredi Naučni institut za ratarstvo, u auto industriji 'Zastava automobili', dok su u građevinarstvu prve tri firme, Parket, cementara La farž - Beočin i kikindski 'Toza Marković'.

Načelnik odeljenja za promociju izvoza Irena Posin rekla je, na predstavljanju edicije, da su se, zahvaljujući radu Agencije za promociju izvoza [SIEPA] u protekloj godini naša preduzeća sve više orijentisala na izvoz i postajala konkurentnija.

Ona je istakla da je zahvaljujući promociji firmi iz Srbije na više od 15 sajmova u svetu bilo predstavljeno oko 170 preduzeća prehrambene, tekstilne i auto industrije.

Neka od njih su i sklopila aranžmane zahvaljujući kojima su ostvarila izvoz u visini tri miliona evra.

Podršku izvozu dale su i dve novoosnovane institucije Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza.

Izvor: RTS

 KNJAZ MILOŠ I KARLZBERG BH SKLOPILI UGOVOR O DISTRIBUCIJI

Ogranak kompanije 'Karlsberg' za Bosnu i Hercegovinu 'Karlsberg BH' i aranđelovački 'Knjaz Miloš' sklopili su trogodišnji ugovor o distribuciji proizvoda 'Knjaz Miloš' na tržište BiH.

Ugovor će omogućiti da se, uz dobru logistiku i organizaciju prodaje koju ima 'Karlsberg', poveća prodaja 'Knjaz Miloša' u BiH za oko 20 odsto, rekao je na konferenciji za novinare generalni direktor aranđelovačke kompanije Slobodan Petrović.

Prema njegovim rečima, osnovni razlog za udruživaje sa 'Karlsbergom' bio je pad prodaje proizvoda 'Knjaz Miloša' u BiH za oko 30 odsto, koji je počeo tokom prošle godine, a sve zbog loše distributivne mreže.

On je istakao da je saradnja 'Knjaz Miloša' i 'Karlzberga' dobar primer za saradnju u regionu, dodavši da dve kompanije razgovaraju i o saradnji u Srbiji.

Nakon popravljanja tržišne pozicije u BiH, gde se tržišno učešće 'Knjaz Miloša' u zavisnosti od proizvoda kreće oko 35 odsto, kao i prodaje u republikama bivše Jugoslavije, plan je da ta kompanija plasira svoje proizvode i u Albaniju, Rumuniju i Bugarsku, istakao je Petrović.

Izvor: RTS

 EUROBANKA EFG ISPLAĆIVAĆE OBVEZNICE STARE DEVIZNE ŠTEDNJE
 
Eurobanka EFG saopštila je da će sve njene filijale u Srbiji biti otvorene u subotu i nedelju - 2. i 3. juna isključivo radi isplate ovogodišnje rate stare devizne štednje.

'Kao zvaničan agent Vlade Srbije, kao i svih godina, servisiraćemo isplatu ovogodišnje rate stare devizne štednje od 31. maja', navedeno je u saopštenju.

Podseća se da je Eurobanka EFG, kao pravni naslednik bivše Nacionalne štedionice, omogućila klijentima da obveznice stare devizne štednje unovče u više od 100 filijala širom Srbije.

Narodna banka Srbije ranije je najavila da isplata obveznica Republike Srbije serije A 2007, emitovanih po osnovu stare devizne štednje, počinje 31. maja 2007. godine.

Radi se o obveznicama u koje je do 15. maja 2007. konvertovana štednja u iznosu od oko 213 miliona evra, a za njihovu nesmetanu isplatu obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije.

Izvor: RTS

 DALJA SILAZNA KOREKCIJA INDEKSA, PROMET NEŠTO NIŽI

Na Beogradskoj berzi hartija od vrednosti nastavljena je primetna silazna korekcija oba berzanska indeksa, praćena blagim padom prometa u odnosu na kraj prethodne sedmice, ali rastom učešća stranih ulagača.

Indeks BELEX15, koji obuhvata akcije najlikvidnijih srpskih preduzeća, popustio je za još 1,60 odsto na 2.925,29 indeksnih poena, dok je opšti indeks, BELEX line, skliznuo za 1,25 odsto na 4.675,07 poena.

U trgovanju akcijama sklopljene su 1.182 transakcije, prema 1.371 prošlog petka, dok je po vrednosti promet opao za nešto više od 17 miliona na 404.974.641 dinar, ali je učešće stranih investitora u prometu poraslo za desetak procenata, na 42,33 odsto.

Među akcijama koje se nalaze u režimu kontinuiranog trgovanja najviše je danas porasla cena hartija beogradskog 'Univerzal holdinga', za 14,25 odsto, ispred gornjomilanovačkog 'Metalca', vranjanskog 'Alfa plama' i pirotskog 'Tigra', sa znatno skromnijim skokom od 3,58, 3,12 odnosno 2,57 odsto.

Po padu akcija, za 14,51 odsto, ubedljivo prednjači novosadski 'Agrokop', a slede ga zrenjaninski 'Radijator' [8,11 odsto], zemunski 'Ikarbus' [7,27 odsto] i beogradska Komercijalna banka, s padom akcija za 6,02 odsto.

Najtrgovanije su bile akcije požarevačkog 'Bambija', kojima je ostvaren promet vredan 69,3 miliona dinara. Hartijama bečejskog 'Soja proteina' trgovano je u vrednosti 52.856.070, a niške 'AIK banke' za 45.555.994 dinara.

Izvor: RTS