Šta ako propadne banka u kojoj čuvate novac
Država garant štednje do 3.000 evra
Autor: B. Krivokapić | 09.05.2007 - 09:58

Po brizi za klijente srpske banke treće u regionu
Srpske banke su na trećem mestu među finansijskim institucijama zemalja srednje Evrope koje je, po kvalitetu pruženih usluga klijentima, rangirala kompanija „Internešenel servis ček“. Prema istraživanju sprovedenom u martu, najbolje rangirana po bankarskim uslugama klijentima je Mađarska sa 88,9 poena, a za njom slede Rumunija, Srbija, Češka i Hrvatska, dok se na začelju nalaze banke u Sloveniji i Bugarskoj.
(Beta)
Devizna štednja premašila je 4,5 milijardi dolara, sumu koju su građani Srbije tokom 2001. zamenili pretvarajući marke u evre. Dinarski štedni depoziti veći su od šest milijardi, ili oko 75 miliona evra. Poverenje je vraćeno i pare iz slamarice ponovo su znatnim delom prebačene u sefove banaka. Ali šta se dešava ako, daleko bilo, neka banka bankrotira.
Prema Zakonu o osiguranju depozita iz 2005. godine, svim građanima deponentima banke nad kojom se pokrene stečajni postupak, država, odnosno Agencija za osiguranje depozita, garantuje isplatu 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS. Prema tom zakonu, država se obavezala da će sve štediše banke koja ode u stečaj, a čija štednja ne prelazi iznos od 3.000 evra, isplatiti u roku od 90 dana od dana pokretanja stečajnog postupka. Na primer, ukoliko štedni depozit iznosi 5.000 evra, štediši čija banka ode u stečaj država će isplatiti 3.000 evra, a nadoknada ostatka vrši se iz stečajne mase tako što se podnese zahtev trgovinskom sudu kod koga se vodi postupak stečaja.
Dakle, sistem osiguranja štednih depozita građana bitno je drugačiji od sistema iz vremena za koje nas vežu ružne uspomene zvane Jezda i Dafina. Tada su banke bile u državnom vlasništvu, a i one privatne formirala je država radi jednokratne pljačke stanovništva. Posledice olako obećanih kamata i lažno osiguranih depozita i danas su vidljive - u postupku stečaja ili likvidacije nalazi se 16 banaka, a poslednju isplatu tzv. stare štednje, iako se ona posle 2000. godine uredno servisira, mnogi će dočekati tek 2016. godine.
Ljudi koji danas štede u bankama, srećom, nemaju razloga za tu vrstu straha. U međuvremenu, u Srbiju su pristigla velika bankarska imena, moćna i jača od naše nejake države. Sigurnost deponentima, te banke garantuju velikom imovinom i raznovrsnim investicijama širom sveta. I uz sve to oni srpskoj Agenciji za osiguranje depozita uredno plaćaju premiju osiguranja koja garantuje isplatu već pomenutog minimuma od 3.000 evra.
Dakle, osim kamatnih stopa koje, posebno na oročene devize, nisu naročito primamljive, štediše danas nemaju razloga za brigu. Pa, ipak, polaganje novca u banku jeste lični izbor i zato se valja upoznati sa svojim pravima i mogućnostima zaštite. Jer, iako retko, dešava se da i veliki posrnu.

Prvo obaveze, pa štednja
Ukoliko vlasnik štednje na dan pokretanja stečaja ima obaveze prema banci (nepokriven minus, nevraćen kredit...), po zakonu, sredstva na njegovom depozitnom računu prvo se koriste za izmirenje tih obaveza, a isplaćuje mu se ostatak. Kada je reč o kamati, ona se, shodno ugovoru, obračunava do dana pokretanja stečajnog postupka i predstavlja sastavni deo depozita koji se štiti i garantuje važećom šemom osiguranja.

Izvor: Blic

Podaci Narodne banke Srbije
Četvrtina banaka poslovala s gubitkom
Autor: D. Nišavić | 09.05.2007 - 10:00

Od 37 banaka u Srbiji njih 28 je u 2006. ostvarilo profit u ukupnom iznosu od 16,5 milijardi dinara. Devet banaka je poslovalo s gubitkom koji je ukupno iznosio 5,664 milijarde dinara, što je trećina profita srpskih banaka u prošloj godini. Stručnjaci tvrde da su gubici privremenog karaktera i da klijenti zbog toga ne bi trebalo da osete negativne posledice.

Više od petine ukupnog gubitka bankarskog sektora (1,7 milijardi dinara) ostvarila je banka „Poštanska štedionica“. Kako objašnjavaju u NBS, takvom rezultatu najviše je doprinelo čišćenje bilansa banke od loše aktive pred najavljeno pripajanje „Srpske banke“.
- Tokom poslednjeg kvartala 2006. godine, Vlada Republike Srbije je izvršila dokapitalizaciju „Poštanske štedionice“ čime je obezbeđeno pokriće zabeleženog gubitka. Za prvi kvartal 2007. godine ta banka jeste iskazala gubitak, ali je on u velikoj meri smanjen i, preračunat na godišnji nivo, deset puta je manji od gubitka u 2006 godini. Stoga bi u i narednom periodu trebalo očekivati konsolidaciju i unapređenje profitabilnosti banke, bez rizika za sigurnost sredstava klijenata banke - kažu u Narodnoj banci Srbije.
U NBS tvrde da je privremeno poslovanje s gubitkom uobičajena pojava u bankarstvu i da građani zbog toga neće trpeti posledice jer menadžeri u bankama na vreme obezbeđuju novac za pokriće gubitaka.

Iskazale gubitak ali bez rizika po klijente
Alfa banka
Kontinental banka NLB grupa
Eurobank EFG štedionica
Erste banka
Findomestik banka
Laiki banka
Meridijan banka
Niška banka
Banka Poštanska štedionica
*Izvor: Sajt Narodne banke Srbije


Izvor: Blic

Smanjena osnovica za 2,5 odsto za sve koji sami uplaćuju staž u Fond PIO
Manji doprinosi za penzije u naredna dva meseca
Autor: R. Marković | 09.05.2007 - 10:04

Građani koji sami uplaćuju doprinose za penzije kod Fonda PIO zaposlenih, počev od ovog meseca pa u naredna dva za tu svrhu izdvajaće nešto manje para nego u prethodna tri meseca. Naime, osnovice na koje se plaćaju doprinosi za maj, jun i jul manje su za 2,5 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, pa će se mesečni izdaci za doprinose kretati od minimalnih 2.698,23 do maksimalnih 38.546,20 dinara.



Između te dve granične sume, građanima je na raspolaganju još 11 ponuđenih iznosa, a koliko će uplaćivati odlučuju oni sami, nezavisno od toga koja je stručna sprema u pitanju. Osnovice se inače usklađuju tromesečno s kretanjem prosečne zarade u republici, a ovom „pojeftinjenju“ najviše je kumovao pad januarske zarade od 18,22 odsto.
Doprinose na ovaj način mogu uplaćivati svi građani stariji od 15 godina koji nisu obavezno socijalno osigurani. I u ovom slučaju, kao i kod zaposlenih, doprinosi se plaćaju po stopi od 22 odsto, s tim što one koji sami plaćaju to košta duplo više nego zaposlene jer za njih polovinu sume plaća poslodavac, dok samostalni uplatioci celu sumu plaćaju sami.
Interesovanje građana za samostalnu uplatu kod državnog fonda je veliko. Prema podacima Fonda PIO, za ovu varijantu obezbeđivanja penzije u centralnoj Srbiji opredelilo se više od 60.000 ljudi, od kojih je približno polovina iz Beograda. Većina njih, kako za „Blic“ navodi Milica Danilović, pomoćnik direktora beogradske filijale Fonda, jesu stariji radnici koji su ostali bez posla, a do penzije im je ostalo nekoliko meseci ili nekoliko godina. Oni na taj način obezbeđuju staž koji ih deli od penzije. Uplaćuju uglavnom onoliko koliko im je uplaćivano i dok su radili. Podaci iz beogradske filijale pokazuju da se skoro trećina građana koji staž uplaćuju sami opredeljuje za minimalnu osnovicu, ali ima i onih koji plaćaju maksimalne iznose. U Beogradu ih je sedam, a u centralnoj Srbiji oko 100. Njihova će uplata za penziju za maj, jun i jul iznositi po 38.546, 20 dinara.
Iako u Srbiji postoji nekoliko privatnih penzijskih fondova, veliki broj roditelja doprinose za penziju za svoju decu koja su nezaposlena, dugo studiraju ili su otišla u inostranstvo uplaćuje upravo u državni penzijski fond.

Izvor: Blic

Akcije padaju, evro skače, NBS interveniše
Autor: Blic online - Tanjug | 08.05.2007 - 18:18

Na Beogradskoj berzi danas je zabeležen najveći pad akcija od kada se vrše merenja. Danas je takođe skočio evro, a njegov dalji rast zaustavila je Narodna banka Srbije, prvom intervencijom na tržištu posle skoro dva meseca. Višemesečna politička i institucionalna kriza direktno je uticala na smanjenje ulaganja stranih investitora.
Iako je Beogradska berza tokom ove godine beležila konstantni rast akcija, poslednja tri dana, kako navodi B92, investitori su na gubitku. Berza i trgovanje akcijama najosetljivije su na ekonomske i političke promene u zemlji, kažu brokeri i naglašavaju da sva ta dešavanja i promene povezuju sa političkim prilikama u zemlji i izborom Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine. Takođe, višemesečna kriza izazvala je smanjenje interesovanja stranih ulagača.
- Ilustracije radi, prošle godine je prosečan broj dnevnih upita u Agenciji bio oko 20, a sada imamo samo tri ili četiri upita u toku dana. Posledice ovog perioda nedolaska stranih investicija će se videti tek od jeseni i početkom sledeće godine - rekao je Aleksandar Miloradović, predstavnik Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, gostujući u vestima TV B92.
Miloradović kaže da se nada da će se u narednoj nedelji politička situacija u Srbiji stabilizovati formiranjem vlade, inače će posledice u ekonomskom smislu po Srbiju biti nesagledive.

Narodna banka Srbije sprečila pad dinara

Narodna banka Srbije saopštila je da je danas, posle skoro dva meseca, prvi put bila aktivna na deviznom tržištu, prodavši oko 37 miliona evra kako bi podmirila uvećanu tražnju i sprečila preveliku dnevnu oscilaciju kursa, kao reakciju tržišta na politička dešavanja u zemlji.
Kako je navedeno u saopštenju centralne banke, NBS u narednom vremenu ne očekuje značajnije poremećaje u odnosima ponude i tražnje na deviznom tržištu.
- Međutim, tržište reaguje na sva, pa i na politička dešavanja u zemlji, što se reflektuje u povećanoj tražnji deviza - istaknuto je saopšenju, u kome se još navodi i da će "NBS će preduzeti sve mere da sprovede svoj zakonom postavljeni cilj i da očuva stabilnost cena, za šta ima na raspolaganju pre svega instrumente monetarne politike, ali i značajne devizne rezerve koje garantuju uravnoteženost ponude i tražnje na deviznom tržištu".
Centralna banka ponovo je upozorila da je za održavanje makoroekonomske stabilnosti na srednji i duži rok ključna politička stabilnost.

Izvor: Blic

Obustavljeno primanje zahteva za subvencionisane kredite
Autor: Beta | 08.05.2007 - 16:30

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita saopštila je da je danas obustavila prijem zahteva za odobravanje kredita koje subvencioniše država.
Prijem zahteva je obustavljen, kako je objašnjeno, jer je potrošen sav novac izdvojen u budžetu za to.
- Svi zahtevi građana koji su ispunili uslove za dobijanje subvencionisanih stambenih kredita i koji su odobreni u Nacionalnoj korporaciji i nalaze se u proceduri i obradi u Ministarstvu finansija, biće odobreni i isplaćeni - ističe Nacionalna korporacija.
U saopštenju se dodaje da Nacionalna korporacija očekuje da će nova vlada Srbije nastavi da sprovodi Program o subvencionisanju stambenih kredita i da će u novom budžetu biti predviđena sredstva za to.

Izvor: Blic

Struja od utorka skuplja za 15 odsto
Cetvrtak, 10. maj 2007. 16:54

Vlada Srbije odobrila je danas poskupljenje struje u Srbiji od 15. maja u proseku za 15 odsto, izjavio je ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov.

On je na konferenciji za novinare posle sednice vlade kazao da je poskupljenje bilo neophodno, kako bi se obezbedila sigurnost snabdevanja i podsetio da je cena poslednji put povećana aprila prošle godine.

Elektroprivreda Srbije (EPS) tražila je od vlade saglasnost da struja poskupi u proseku za 21,5 odsto, a za domaćinstva oko 15 odsto.

Vlada je ranije najavljivala da struja neće poskupeti pre 1. juna, kada bi trebalo da stupi na snagu novi tarifni sistem i cene obračunate na osnovu nove metodologije Agencije za energetiku.

EPS, medjutim, još nije uradio obracun troškova po novoj metodologiji.

Kilovatsat struje trenutno košta oko 4,2 evrocenta, a poslednja promena cene bila je 1. aprila prošle godine, kada je električna energije u proseku poskupela oko 12 odsto za gradjane i oko 20 odsto za privredu.


Izvor: MTS-Mondo

"Dan trampe" na Adi Ciganliji
Cetvrtak, 10. maj 2007. 15:10

Beogradjani će u nedelju, 13. maja, od 16 do 18 sati na Adi Ciganliji kod bandži-džampa moći da se teleportuju u vreme kada novac nije postojao i da bez para "kupe" nešto što im je potrebno, a "prodaju" stvar koja im ne treba.

"Dan trampe" pod sloganom "Daj stolicu, uzmi lampu, dodji danas na trampu" je organizovala nevladina organizacija "Džangl trajb" koja okuplja mlade ljude iz Beograda.

"U današnje vreme se sve vrti oko novca, a većin aljudi zaboravlja prave vrednosti, zato smo želeli da ljudi dodju na Adu praznog novčanika, steknu nova poznanstva i dobro se zabave", rekla je Marija Ignjatović, članica organizacije.

Ona je dodala da je, bez obzira na uzrast, dovoljno da ljudi donesu samo stvar koje im skupljaju prašinu i koje im nisu potrebne, i da im je to ulaznica za ovaj dogadjaj.

Oni koji dodju na Adu moći će da ono što imaju zamene za ono što im treba - varjaču za kutlaču, kačket za šrafciger, japanke za kecelju, majicu za džezvu ili šal za pantalone, prenosi beogradski list "Blic".

Stvari koje ne budu uspeli da zamene, Beogradjani mogu da doniraju Domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj ulici u Beogradu.

Organizatori navode da će posle trampe biti priredjena velika žurka.


Izvor: MTS-Mondo

Oporavlja se Beogradska berza
Cetvrtak, 10. maj 2007. 13:52

Indeks Beogradske berze belex 15 zabeležio je danas rast od 0,82 odsto, na 2.823 indeksna poena, posle četvorodnevnog kumulativnog pada od 14,4 odsto.

Prema podacima Beogradske berze, indeks beleks lajn (line) zabeležio je rast od 0,41 odsto, posle jučerašnjeg pada od 5,24 procenta, dok je indeks SRX pao za dva odsto.

Na kontinualnom tržištu, na kome se trguje najlikvidnijim hartijama, zabeležen je rast akcija 22 firme, stagnirala je jedna, a pale su vrednosti akcija 20 firmi.

Ukupan promet akcijama iz korpe 15 najlikvidnijih kompanija na akciji iznosio je 463 miliona dinara.


Izvor: MTS-Mondo

Prodat jedan od najvećih kombinata
Nicović kupio PIK „Bečej“
Autor: B.K. | 11.05.2007 - 09:55

Na tenderu za kupovinu 41 odsto vlasništva PIK „Bečej - Poljoprivreda“, najvećeg vojvođanskog agrokompleksa, pobedio je konzorcijum koji čine „Irva investicije“ Đorđija Nicovića i „Forum absolut ritern“ sa Devičanskih ostrva, saznaje „Blic“.

Pobednički konzorcijum je ponudio cenu od 110,10 evra po akciji uz pismenu izjavu da će otkupiti i preostalih 52,6 odsto akcija u vlasništvu malih akcionara udruženih u „PIK Bečej investment“. Drugoplasirani investicioni fond iz Londona „Ašmor“, inače vlasnik 51,3 odsto „Karneksa“ iz Vrbasa, za jednu akciju ponudio je 73,11 evra. Inače, akcijama PIK „Bečeja“ od 11. aprila trguje se na Beogradskoj berzi, a trenutna cena je 12.000 dinara, ali trgovanja nije bilo od 27. aprila.
PIK „Bečej“ je jedan od najvećih poljoprivrednih kombinata u zemlji čija je privatizacija postala aktuelna u jeku predizborne kampanje za poslednje parlamentarne izbore. Kombinat obrađuje 14.000 hektara plodnog zemljišta, od čega je oko tri hiljade u svojini firme, a ostatak je državna svojina.
Novom vlasniku Đorđiju Nicoviću ovo neće biti prvi posao u poljoprivredi jer njegove firme već obrađuje oko 11.000 hektara zemlje u Banatu. Nekadašnji vlasnik „Kapital banke“ kojoj je NBS oduzela dozvolu za rad, odnedavno je predsednik Skupštine akcionara AIK banke, a njegova „Irva investicije“ sa 13 odsto drugi po veličini akcionar (prvi je sa 20 odsto ATE banka iz Atine). Za 1,7 miliona evra Nicović je nedavno kupio „Prvi maj“ iz Pirota, a vlasnik je i Trgovinskog preduzeća „Jabuka“, kikindske firme „Prima“, kao i tekstilnih preduzeća „Rudnik“, „Niteks“ i „Kluz“.

Izvor: Blic

Struja skuplja za 15 odsto
Autor: R.Ž.M. | 11.05.2007 - 09:53

Vlada Srbije dala je na jučerašnjoj sednici saglasnost na odluku UO JP Elektroprivreda Srbije o povećanju električne energije za 15 odsto. Iako u saopštenju Vlade Srbije ne piše kada će struja poskupeti, prema saznanjima „Blica“, povećanje cene električne energije trebalo bi da bude 15. maja a struja će sa sadašnjih 3,34 evrocenta poskupeti na 3,85 evrocenta. Za sve potrošače važiće i dalje isti tarifni sistemi kao dosad.

EPS je ranije od Vlade zatražio poskupljenje od 20 odsto i u medijima je najavljivano da će struja poskupeti od 1. aprila. Međutim, zbog januarskih parlamentarnih izbora objašnjeno je da će odluka o poskupljenju sačekati novu Vladu.


Izvor: Blic