Председник Управног одбора "Сосиете женерал" (Социете генерале) банке и бивши министар за економске односе с иностранством Горан Питић оценио је вечерас да влада премијера Војислава Коштунице има сасансу да до краја године надокнади време изгубљено у преговорима о формирању новог кабинета.

Значајно је што је премијер Коштуница у свом експозеу ставио тежиште на приближавање ЕУ и што је економија на врху листе приоритета нове владе, за разлику од претходних из 2001. и 2004. године, рекао је Питић у емисији "Полиграф" ТВ Б92.

Питић, међутим, сматра да ће се тек, после усвајања буџета за 2007. годину, видети каква ће стварно бити владина економска политика.

Према његовом мишљењу, министар финансија Мирко Цветковић ће имати веома тежак задатак да одржи макроекономску и стабилност цена, а како мисли да то постигне видеће се када буде усвојен нови буџет.

Што се тиче владиног циља да до 2010. број незапослених смањи за 70 одсто, Питић је рекао да то неће бити лако, уколико држава настави са интервенционистичким мерама.

Држава треба да подстакне развој малих и средњих предузећа, јер то значи отварање нових радних места, казао је он.

Питић је указао и да премијер Коштуница у експозеу о програму владе није ставио нагласак на улагања у образовање, "које је сигуран пут ка подизању нивоа конкурентности привреде, што Србији у овом тренутку недостаје".

Бивши министар у влади премијера Зорана Ђинђића, уочио је да се надлежности неких министарстава преклапају и да треба обезбедити да не долази до сукобљавања, јер их воде јаки индивидуалци.

Питић је навео да су персонална решења, без обзира на то што се поред неких имена може ставити знак питања, у суштини добра, посебно када је реч о ДС и Г17 плус, истакавши да је ова странка у том смислу "позитивно изненадила".

Izvor: Tanjug

Guverner Radovan Jelašić o kursu, cenama, inflaciji i vladi za „Blic“
Dinar i cene će biti dugo stabilni
Autor: A.Galić - V.Nedeljković | 17.05.2007 - 09:44

Mada je funkcija guvernera bila predmet partijskih dogovora, čini se da je problem rešen. Bilo je to i prvo pitanje za guvernera.

Izgleda, sudeći prema dogovoru stranaka, da ostajete guverner. Kako to komentarišete?
Onda vi znate mnogo više od mene. Meni lično niko nije ništa oficijelno rekao, nisam imao razgovore sa predstavnicima bilo koje političke stranke, niti mi je poznat dalji tok prve sednice Skupštine u odnosu na član 5. Ustavnog zakona prema kojem će „novoizabrani sastav Narodne skupštine u toku prvog zasedanja nakon izbora Vlade… izabrati guvernera Narodne banke Srbije“. Mogu samo da kažem da politika ni do sada nije imala uticaja na rad Narodne banke, kao što ga neće imati ni ubuduće, bez obzira na „kreativne mogućnosti“ koje bi mogle da se iznađu kroz novi zakon o NBS ili neke druge proceduralne začkoljice i tumačenja.

Jelašiću ceo mandat
Iako se u jednom trenutku našao u sred paketa pregovora o vladi, guverner NBS Radovan Jelašić ostaće na funkciji do kraja mandata, saznaje „Blic“. Lideri DS, DSS i G17 plus postigli su dogovor da posle isteka mandata mesto prvog čoveka NBS pripadne DS i da dva člana Saveta NBS koji nedostaju budu izabrana na predlog demokrata. Ustavni zakon predviđa da se odmah posle izbora Vlade upravo bira novi guverner, kao i poverenik za informacije. Poslanici G17 plus su u prošlom sazivu glasali protiv ovog zakona.
N.M.J.
Vlada je konačno formirana. Šta sa aspekta guvernera Vlada prvo treba da uradi?
Prvi i najhitniji zadatak nove vlade trebalo bi da bude donošenje novog restriktivnog budžeta za 2007. godinu, a odmah zatim usvajanje strategije vezane za dalji tok strukturnih reformi. Takođe, Vlada mora jasno da se opredeli u pogledu toga kako će utrošiti višak novca koji joj je u državnoj kasi ostavila prethodna vlada - za potrošnju ili za ono što će osigurati razvoj i rešiti neke bitne ekonomske probleme u budućnosti, kao što su penziona reforma, investicije, prevremena otplata inostranih dugova… Sa političkog stanovišta, prioritet nove vlade mora biti nastavak i završetak pregovora o asocijaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom jer je to trenutno najveći razlog zbog kojeg Srbija i dalje ima rejting od BB minus, a to ujedno znači da su za njene privredne i finansijske subjekte skuplji inostrani finansijski izvori.
Vrednost evra je manja, a dinar je vredniji juče i danas. Je li stabilnost dinara sigurna?
NBS monetarnom politikom cilja baznu inflaciju, ali je naravno svesna i uticaja kursa na kretanje cena. Kao i do sada, NBS će preduzeti sve raspoložive mere da se postojeća stabilnost cena održi, što istovremeno znači i stabilnost kursa. Pri tom, želim da naglasim, radije ćemo biti prozivani zbog velikih troškova koje NBS ima da bi taj cilj postigla, nego zbog nepostizanja zakonom postavljenog joj zadatka - da održava stabilnost cena.
Hoće li se uskladiti fiskalna i monetarna politika? Šta će biti sa inflacijom ove godine?
Nije uopšte zadatak monetarne politike da se prilagođava fiskalnoj, već da ispravi sve ono što se ne uradi u domenu fiskalne politike. Mi se iskreno nadamo da će novi budžet za 2007. godinu biti dovoljno restriktivan i da će omogućiti Narodnoj banci da smanji stepen restriktivnosti monetarne politike. NBS je odlučna da održi nisku stopu inflacije.
Upozorenje MMF-a o restriktivnoj potrošnji je jasno?
Videćemo. Nadam se, međutim, ako već ne sva, da će u njega biti ugrađen barem veći deo predizbornih obećanja o restriktivnoj potrošnji države. Siguran sam da je MMF spreman da nam i na tom planu pomogne. Budžetsko ogledalo će to vrlo brzo pokazati.

Izvor: Blic

Kako popraviti konkurentnost srpskih firmi i povećati izvoz
Malo robe za svetsku pijacu
Autor: Danijela Nišavić | 17.05.2007 - 09:46

Srbija se prema ocenama Svetskog ekonomskog foruma po konkurentnosti, od 125 zemalja, nalazi na 87. mestu. Još je porazniji podatak kada je reč o mikrokonkurentnosti, gde od 116. zemalja zauzimamo 108. mesto. Odgovornost da se stanje popravi je na državi, ali još veća na preduzećima koja moraju da imaju ideju, da prate trendove i da se stalno edukuju za tržišnu utakmicu.

Rejting Srbije
Agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga „Standard end Purs“ iz Londona potvrdila je kreditni rejting Republike Srbije „BB minus“ za dugoročne i B za kratkoročne obaveze, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije.
Kreditni rejting Srbije potvrđen je zahvaljujući snažnom rastu bruto domaćeg proizvoda za pet do šest odsto godišnje, povećanju izvoza i visokim direktnim stranim investicijama. Takođe, i ostvareni budžetski suficit u 2006. i smanjenje javnog duga, kao i stope inflacije, za koju se procenjuje da će ove godine biti na nivou od oko sedam odsto.
Rejting Srbije i dalje je uslovljen političkim rizicima usled nerešenog statusa Kosova i Metohije, neformiranja vlade i zamrzavanja pregovora sa EU o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
- Činjenica da smo nekonkurentni nije samo ocena Svetskog ekonomskog foruma, već je naša realnost. Da bismo bili makrokonkurentni, potrebno je da se radi na jačanju institucija, ali ne samo to. Neophodno je da se smanji nasilje politike nad ekonomijom, da porezi budu manji, kao i da se promeni odnos prema biznismenima koji bi trebalo da se tretiraju kao motori, pokretači ove zemlje - ističe Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.
Ono što koči konkurentnost, po mišljenju našeg sagovornika, jeste kašnjenje oko ulaska u Evropsku uniju, jer su zamrznuti pregovori. Takođe, nije dovoljno, kaže Stevanović, samo doneti brojne strategije, već je potrebna i njihova primena.
- Kada je reč o mikrokonkurentnosti, nemoguće je reći bilo kom preduzetniku kako je najbolje da radi. Ali za razvoj nacionalnog biznisa, osim nižih poreza, potrebne su i dobre šeme za finansiranje, kao i jasna poruka da će propisi koje država donosi važiti narednih pet godina - ukazuje Aleksandar Stevanović.
Da bi preduzeće povećalo konkurentnost, mora da se edukuje, potom povezuje sa istima u branši i da na kraju počne prodaju na inostranom tržištu. Privredna komora Srbije je adresa na kojoj privrednici mogu da dobiju konkretnu pomoć kako bi bili konkurentniji, a samim tim i uspešniji.
- Komora svojim članicama pruža usluge povezivanja sa stranim investitorima, sa novim tehnologijama, edukativno priprema kadrovske nukleuse preduzeća za uspešno poslovanje na internacionalnim tržištima. Ne treba zanemariti ni mogućnost korišćenja usluga predstavništava PKS u zemljama koje su interesantne za naša preduzeća, kao što su Rusija, Nemačka, Italija, Bugarska... - kaže Vladimir Burda, samostalni savetnik PKS.
Najnovije istraživanje Svetskog ekonomskog foruma o tome koliko su ispunjeni ciljevi za povećanje evropske konkurentnosti pokazalo je da Hrvatska ima najkonkurentniju privredu od svih kandidata za Evropsku uniju. Reforme koje je Hrvatska preduzela da bi podigla konkurentnost privrede u tom istraživanju su ocenjene uspešnijima od Srbije i Crne Gore, Turske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, ali i od Poljske kao članice EU.
- Mali je broj firmi u Srbiji koje su bile aktivne poslednjih petnaest godina, koje su ulagale u razvoj i bile ozbiljnije prisutne na svetskom tržištu. One koje su to činile, pratile su trendove u granama u kojima su prisutne i tako opstale - kaže Petrašin Jakovljević, generalni direktor „Metalca“ iz Gornjeg Milanovca, preduzeća koje je prošle godine ostvarilo ukupan prihod od 62,5 miliona evra, od čega 14,5 miliona evra izvoza.
Odgovornost je i na društvenoj eliti, ljudima koji vode i zastupaju sve nas kroz aparat države i krupnim biznismenima.
- Ovde su dugo zaboravljene teme, a kojima se niko ne bavi, produktivnost i upravljanje troškovima. Malo i nedovoljno se investira. Privreda traži dosta ulaganja, novih ideja, sagledavanje svetskog tržišta. Stiče se utisak da privrednici u Srbiji ponekad nemaju predstavu gde se nalaze. Često se vodi tema da je naša šansa rusko tržište. Da, jeste, ali je pitanje šta mi imamo da mu ponudimo. Pa danas, što se tiče dizajna i kvaliteta, zahtevnija je Rusija nego, recimo, tržište Francuske - ukazuje Petrašin Jakovljević, generalni direktor „Metalca“.

Programi za pomoć privredi
Trenutno postoji nekoliko međunarodnih projekata koji bi trebalo da pomognu domaćoj privredi da poveća konkurentnost.
TAM projekat se u Srbiji sprovodi od 2002. godine. Iskusni stručnjaci, bivši direktori u preduzećima iz razvijenih zemalja pružaju savetodavnu pomoć rukovodiocima i menadžerima u razvijanju novih poslovnih veština. Ovaj program je namenjen velikim firmama.
BAS projekat je usmeren na mala i srednja preduzeća. Ovaj program privatnim ili privatizovanim preduzećima nudi bespovratnu pomoć do 50 odsto neto troškova pojedinačnog projekta, koja može da iznosi do deset hiljada evra.
LSDP projekat, odnosno Program razvoja lanaca dobavljača, radi na stvaranju mreže konkurentnih domaćih dobavljača koji će biti u stanju da odgovore potrebama i zahtevima velikih multinacionalnih kompanija.
IFC - Međunarodna finansijska korporacija, članica grupacije Svetske banke, pruža savetodavne usluge, a akcenat se stavlja na poslovna povezivanja u oblasti reciklaže, međunarodne standarde i tehničku regulativu za korporativno upravljanje.
PLATO je evropska mreža za razvoj i međusobnu saradnju malih i srednjih preduzeća. Ona obuhvata 8.500 malih i srednjih preduzeća i 700 velikih iz 17 zemalja. Uskoro se očekuje njen formalni početak rada.

Izvor: Blic

Brod „Sirona“ bivšem vlasniku
Autor: R.Marković | 17.05.2007 - 09:50

Rukovodstvo ruske kompanije „Metropol“, koja je nedavno kupila turističku agenciju „Putnik“, ocenilo je juče da nije sporno da „Putnik“ treba da vrati svom bivšem vlasniku Srbi Iliću 1,29 miliona evra uloženih u ovu agenciju.

- Nesporno je i to da mu treba vratiti brod „Sirona“ i to ćemo učiniti što pre i sa velikim zadovoljstvom jer je brod ionako pravio samo gubitke - izjavio je Branislav Popovac, pravni zastupnik firme „Aciona“, preko koje je „Metropol“ kupio „Putnik“.
Popovac je, međutim, ocenio pravno apsurdnim deo odluke Međunarodnog arbitražnog suda u Parizu kojim se „Putnik“ obavezuje da solidarno isplati 5,2 miliona dolara na ime kupoprodajne cene. Taj iznos, rekao je on, u potpunosti je otišao u državni budžet, a po odluci suda i „Putnik“ treba da vrati deo tih para koje nije ni dobio.
Srba Ilić, kako je juče rečeno, poslovao je sa „Putnikom“ tako da se njemu ništa ne duguje, već on duguje „Putniku“. Zato će protiv njega biti podneta protivtužba za gubitke i štetu koju je naneo agenciji, a najavljena je i mogućnost pokretanja krivičnog postupka protiv Ilića. Novi vlasnici zatekli su 11 miliona evra duga, koji će biti vraćen. Zaposlenima će biti dato po 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, a biće im isplaćeno i 14 do 17 zaostalih plata.

Izvor: Blic

Nova vlada odlučuje o novom poskupljenju
Možda nova cena struje
Autor: R.Ž.Marković | 17.05.2007 - 09:47

Potrošnja struje u Srbiji je povećana, ali će struje biti i za izvoz. Međutim, potrošače bi u junu moglo da iznenadi još jedno povećanje cene.

Pored prekjučerašnjeg poskupljenja struje od 15 odsto, potrošači bi u junu mogli da očekuju novo povećanje cene ovog energenta za još oko pet odsto. Naime, Elektroprivreda Srbije je svoj poslednji martovski zahtev za poskupljenjem uputila direktno Vladi i preskočila Agenciju za energetiku. Zbog toga bi EPS trebalo da do 1. juna pripremi cenovnik struje prema novoj metodologiji Agencije i to može biti osnov za novo poskupljenje.
Naime, u EPS-u tvrde da je predlog cena Vladi u martu rađen prema novoj metodologiji. Tada je traženo da nova prosečna cena struje bude oko pet evrocenta. Vlada je odobrila cenu od 4,72 evrocenta, što znači da bi u junu struja mogla da poskupi za tu razliku u ceni, odnosno za oko 0,28 evrocenta.
Međutim, prethodna vlada je u memorandumu o finansijama donela odluku da u 2007. struja može da poskupi jedanput i to 15 odsto, što bi moglo da utiče na to da struja do kraja godine više ne poskupljuje. U svakom slučaju, o eventualnoj korekciji cena poslednju reč daće nova Vlada Srbije.
Inače, poskupljenje struje se očekivalo još u aprilu, ali je odlagano zbog formiranja nove vlade, a u EPS-u kažu da će zbog niže cene struje biti smanjena ulaganja u investicije i remonte za oko za 2,8 milijardi dinara. U svakom slučaju, efekti novog cenovnika u ovom preduzeću biće vidljiviji u junu, kada budu plaćeni računi od jula, a potrošači će pola majskog računa platiti po staroj, a pola po novoj ceni.
Osim cena, EPS je ovih dana je bio opterećen i povećanom potrošnjom struje od oko 2,5 odsto.
- Ovih dana je zbog rada klima-uređaja potrošnja veća za oko 2,5 odsto. Ipak, sve teče po planu i biće dovoljno struje za ovo leto - rečeno je „Blicu“ u EPS-u. Kako su nam objasnili, sve termo i hidroelektrane rade osim onih koje su u remontu, a dnevna proizvodnja je oko 90 miliona kilovat-časova.
Veliki problem su stvorile i suše na svim vodnim tokovima zbog čega je, recimo, HE Đerdap u aprilu proizvela deset miliona kilovata, dvostruko manje od realnog. S druge strane, situacija u termosektoru je mnogo bolja, pa su termoelektrane u aprilu proizvele za oko 2,2 odsto više struje. I pored problema sa proizvodnjom, EPS će u maju i junu u Makedoniju izvesti oko 132,5 miliona kilovat-časova struje, a u kompaniji kažu da to neće ugroziti snabdevanje domaćeg tržišta.

Porast plata velika opasnost
Autor: Beta | 16.05.2007 - 13:18

Direktor Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Miloje Kanjevac ocenio je u sredu da najveću opasnost za buduću ekonomsku situaciju u Srbiji predstavlja rast plata.
On je agenciji Beta rekao da "ostaje da čekamo da vidimo šta će nova vlada sa tim uraditi", navodeći da su prosečne plate u martu ove godine u odnosu na isti mesec prošle veće za 24 odsto, uz porast javne potrošnje, što će se negativno odraziti na ekonomiju.
Prema njegovim rečima, negativno je to što rast prosečnih plata, nije praćen adekvatnim rastom proizvodnje u Srbiji.
Kanjevac je još rekao da je problem veliki spoljnotrgovinski deficit Srbije u razmeni sa svetom, za koji kako je rekao, takođe ostaje da se vidi da li će nova vlada moći da utiče na njega.

Izvor: Blic

Barać: Zakon štiti krupne interese ljudi bivšeg režima
Autor: Beta | 16.05.2007 - 12:41

Zakon o privatizaciji u Srbiji samo je "formalna stvar, koja ne obavezuje vlast i koja štiti krupne interese ljudi iz bivšeg režima", ocenila je danas predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać. 
Barać je agenciji Beta rekla da "ista grupa ljudi" iz bivšeg režima "već 15 godina osmišljava proces privatizacije u Srbiji i dodala da su njihovi stručni ljudi postali oslonac i novoj vlasti".
"Nije bilo volje da se raskine sa bivšim režimom i ti ljudi sada su oslonac nove privatizacije, koja je od 2000. godine rađena u ime države, a za njihov račun", ocenila je ona.
Prema njenim rečima, sadašnji Zakon o privatizaciji pruža fantastične mogućnosti za korupciju i stvaranje monopola, posebno u oblasti maloprodaje i mlekarstva.
Barać smatra da veliki trgovinski lanci ne mogu ni ući u Srbiju ukoliko nemaju veze sa firmama biznismena bivšeg režima, koji su, kako je ponovila, stavili svoje ključne ljude na najvažnija mesta.
Ona je istakla i da je Agenciji za privatizaciju dato ogromno diskreciono pravo, što pogoduje korupciji i praktično znači da se sve privatizacije obraćaju na adresu Ministarstva za privredu.
"Vlada je neodgovorna prema građanima i jasno je da se ništa suštinski nije promenilo, a da su sadašnji 'tajkuni' bili nesigurniji u Miloševićevo vreme, dok im je danas mnogo bolje", ocenila je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Ona je obrazložila da je razlog tome, što 'grupa moćnika" kreira zakone prema svojim interesima.
"U Srbiji nema zaštite privatne svojine i stranci koji ovde ulažu dolaze samo posredstvom ovih 'tajkuna', jer svako ko konkuriše na legalan način ne prolazi", dodala je Barać.
Ona je ocenila da se ceo proces privatizacije u poslednjih par godina sprovodi "bez kontrole pranja para", sa "potpuno jasnom namerom da, neko na primer, kupi fabriku u Srbiji, a da ga niko ne pita, odakle mu novac za to".
Prema njenim rečima, pregovori koji su vođeni o formiranju vlade pokazali su da sve što je urađeno u poslednjih sedam godina nije rađeno sa ciljem.
"Imamo nemoćne političke strane, sa krupnim interesima i nemoćne građane", naglasila je Barać i istakla da sve dok ne dođe do povećanja životnog standarda, zakoni, među kojima i Zakon o privatizaciji, neće imati smisla.
"Mi smo zarobljena država", ocenila je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije i dodala da "sva ova tranzicija, donošenje zakona i sva dešavanja u Srbiji, dovode do slepog koloseka, kad se pogledaju rezultati".

Izvor: Blic

Нови министар пољопривреде Србије Слободан Милосављевић изјавио је данас да ће његово министарство испунити сва предизборна обећања Демократске странке (ДС) из области пољопривреде.

На конференцији за новинаре на Новосадском сајму, он је најавио да ће то бити учињено по усвајању буџета Србије за 2007. годину, што значи да ће регистрована пољопривредна газдинства добити у просеку 8.000 динара по хектару посејаних површина.

Министар је рекао и да Србија тренутно нема аграрну политику и да ће учинити све да Влада Србије усвоји аграрну политику за 2007. годину, као и да ће тражити максималан могући буџет за пољопривреду.

Милосављевић је додао да је "сваки буџет за пољопривреду мали", али да ће тражити од министра финансија Мирка Цветковића да за ову годину он износи око 400 милиона евра.

Након обиласка штандова на 74. Међународном пољопривредном сајму, Милосављевић је рекао да Србија "има велике капацитете у пољопривреди који нису адекватно искоришћени".

"То би требало да одређује правац у економији, али и укупног привредног развоја Србије", рекао је он, додајући да ће се залагати да већи део новца из Националног инвестиционог плана буде искоришћен за поправљање стандарда на селу.

"Око 40 одсто становништва ослоњено је на пољопривредну производњу, примарни и производни сектор чине трећину бруто друштвеног производа и 20 одсто извоза Србије, а пољопривреда бележи и спољнотрговински дефицит. Зато ћу дати све од себе да пољопривреда добије третман изузетног националног ресурса", рекао је Милосављевић.

Izvor: Beta

Ekonomisti različito procenjuju ekonomske poteze vlade
Autor: Beta | 18.05.2007 - 12:22

Ekonomisti Srbije različito procenjuju kakve će ekonomske poteze povući nova vlada Srbije.
Rektor Univerziteta BK Daniel Cvjetićanin ocenio je danas u izjavi agenciji Beta da Srbija sa novom vladom "ima jednu alternativu - da sluša svet i bagatelno prodaje svoje resurse".
On je rekao da bi Srbija "ako ne sluša", došla u situaciju da ne dobija kredite iz inostranstva, "što bi bilo pogubno zbog visokog spoljnotrgovinskog deficita".
Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić ocenio je za Betu da su "ključni elementi" za nadoknađivanje izgubljenog vremena - kombinacija mera održavanja visokog privrednog rasta, stabilizacije inflacije i stabilizacije i usklađenosti fiskalne i monetarne politike.
Savić je istakao da ekonomska politika nove vlade mora biti usmerena na ekonomske reforme, sa osnovnim ciljem održavanja visokog nivoa rasta društvenog proizvoda po glavi stanovnika, koji bi obezbedio porast životnog standarda.

Izvor: Blic

GOST REDAKCIJE: Miodrag Kostić, biznismen, vlasnik MK grupe
Za Srbiju me ništa ne vezuje
Autor: Branislav Krivokapić | 21.05.2007 - 09:12

U Ukrajini MK grupi nude sve, zakup po hektaru plaćamo 25 dolara, uvek s pravom preče kupovine. A ovde nas ministri diskredituju, iako smo najveći investitor u poljoprivredi.
Zašto bih se vezivao za Srbiju ukoliko u njoj ne nailazim na podršku za svoj posao od strane nadležnih ministarstava? Razvijaću svoj biznis tamo gde postoji povoljna klima za investitore. Biznis nije stvar emocija, nego profita. Imam suviše godina i iskustva da bih nekog molio da me voli, pomalo ogorčeno priča jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik MK grupe Miodrag Kostić i objašnjava zašto poslednjih godina sve više investira u inostranstvu.
Kako je došlo do toga da odete u Ukrajini? Najavili ste da ćete do kraja 2007. u ovoj zemlji obrađivati čak 100.000 hektara.
- Godine 1992, kad je počela hiperinflacija, imao sam 32 godine i hteo sam da odem iz zemlje. I već sam jednom nogom bio napolju kada sam upoznao Zorana Đinđića koji me je malo-pomalo uvlačio u politiku. Tako sam se vratio i 1996. postao direktor Demokratske stranke. Cenu bavljenja politikom, ja mislim na dobroj strani, skupo sam platio posle 2000, a 2003. sam video i koliko je rizično u Srbiji. Od tada sam rešio da radim i da se ponašam kao bilo koji strani investitor i da se više nikad ne bavim politikom. Tako je došlo do te odluke da odem u Ukrajinu.
Drugi je razlog je ogroman agrarni potencijal Ukrajine. Cela Srbija ima oko 1,8 miliona hektara kvalitetne obradive poljoprivredne zemlje, a Ukrajina ima 39 miliona. Uz sve to, ovde nikada nisam dobio bilo kakvu afirmaciju za sve ono što sam postigao, a što svakako nije malo. Tužno je što iz kabineta ministra poljoprivrede stižu neutemeljene optužbe i pogrdni nazivi na račun najvećeg investitora u poljoprivredi. Umesto da nas vide kao svoje partnere i razvojni motor, oni nas redovno stavljaju u loš kontekst, bilo zbog jeftinih političkih poena, bilo zbog nepoznavanja tematike kojom se bave.
Pa nije valjda da ste otišli zbog Ivane Dulić i Gorana Živkova?!
- Nisam rekao da su Ivana Dulić i Goran Živkov uzrok, ali njihova nestručna politika jeste povod, kap koja je prelila čašu.
A kako na vas gledaju u Ukrajini?
- U Ukrajini, gde god se MK grupa pojavi, u svakom selu, dočekuju nas sa crvenim tepihom i pogačom sa solju. Nude nam sve, samo da uzmemo zemlju koja je zaparložena. U ovom momentu na nekih 35.000 hektara plaćamo 25 dolara po hektaru na 15 godina sa pravom preče kupovine. Imamo kreditnu liniju od „Rajfajzen banke“ od 45 miliona evra, a sad smo potpisali ugovor i sa EBRD-om na još 10 miliona. Ni godinu dana nismo tamo, a imamo 500 radnika i očekujemo 40 miliona dolara prihoda.

Novi ministar bolji od prethodnog
Kako ocenjujete novu vladu?
- Za mene je jako pozitivno što je vlada ipak formirana. Mislim da je napravljen dobar kompromis i da ova vlada ima šanse da izgura možda i ceo mandat, a to je za biznis najvažnije. Možda sporije nego što bih ja to želeo, ali Srbija ipak ide napred.
Da li vas je iznenadio izbor ministra poljoprivrede?
- I da i ne. Dobro je da je Slobodan Milosavljević čovek koji je dugo u privrednim temama. Koliko znam i kao predsednik Privredne komore imao je dobre rezultate. Nema neku aferu za sobom i ja očekujem da će biti bolji od prethodnog ministra.
Kako biste vi definisali našu agrarnu politiku?
- Ozbiljne države poljoprivredu posmatraju kao ozbiljan energetski resurs koji možete da razvijate na jednom, dva ili tri hektara ili na pet, deset ili dvadeset hiljada hektara. Ozbiljan biznis na jednom, dva i tri hektara ne može se zamisliti bez državnih subvencija, a STO traži da se subvencije u Evropi i SAD smanje. Zbog toga će i cena šećerne repe biti smanjena sa 650 na 450 evra, to će zatvoriti 50 odsto kapaciteta šećerana i smanjiti proizvodnju šećera u EU.
Svojevremeno je ministarka Ivana Dulić-Marković pričala kako lepo žive sitni farmeri u Danskoj. A zaboravila je da kaže da u strukturi njihovih priohoda 60-70 odsto čine državne subvencije. Nažalost, naša država nema te pare, niti će ih skoro imati.
Znači li to da hiljade sitnih proizvođača treba pustiti da propadnu?
- Ne, naravno. Treba im pomoći kroz nacionalni investicioni plan. Na primer opredeliti iz NIP-a 100 miliona evra, pa napraviti tender da vidimo koja banka daje najbolje uslove da na naših 100 da još 200 miliona. Znači 100 miliona gde država subvencioniše kamatu, a ostalo po bankarskim uslovima. I bez Fonda za razvoj koji radi po sistemu kum kumi. Sa 300 miliona evra napravio bi se bum u poljoprivredi. I tu ne bi mogli da konkurišu veliki poljoprivredni proizvođači poput MK grupe, već isključivo mali, oni koji obrađuju jedan do tri hektara.
A vi ćete da konkurišete za PKB?
- Zainteresovani smo za svako dalje širenje jer ono snižava naše fiksne troškove koji uopšte nisu mali. Dakle, mi jesmo zainteresovani, ali sigurno ne za privatizaciju kao što je ova u PIK Bečeju. Otkupili smo tendersku dokumentaciju, ali kada smo je podrobnije proučili i videli na šta liči, odlučili smo da odustanemo.

Rešio sam da se posvetim deci
U poslednje vreme kao da ste se izgubili iz javnog života.
- Već četiri godine sam više u inostranstvu nego u Srbiji, gde provodim tri-četiri meseca godišnje. Zbog posla uglavnom sam na relaciji Švajcarska-London, a u poslednje vreme i sve više u Ukrajini.
Gde tamo izlazite?
- Pa ne izlazim. Deca su mi sve starija, kćerka ima 16 i po, a sin 13 i po, nailazi taj kritičan period. Pošto sam ja razveden, to mi je sada bitna obaveza i biću još manje zastupljen u javnosti. Moram da smanjim posao i sledeće dve-tri godine sam rešio apsolutno da se posvetim deci.
A zimski sportovi?
- Nažalost, i to sve manje upražnjavam. Ove godine sam malo bio na Kopaoniku, ali pošto je kćerka sama na koledžu, morao sam da skratim boravak.
Na šta liči?
- Pa to je neozbiljno. Šta je kupio pobednik na tom tenderu? Zvanično samo 3.300 hektara i obavezu prema 2.500 radnika. A šta je sa onih 12.000 hektara u državnom vlasništvu? Da li je dobio neku garanciju, da li mu je rečeno koliki će biti zakup i na koji rok će uopšte moći da zakupi tu zemlju? Ne, nema nikakve garancije.
Iako vas to ljuti, činjenica je da običan svet ljude kao što ste vi uglavnom doživljava kao pripadnike tajkuna koji odlučujuće utiču na politiku i na samu vladu. Šta mislite zbog čega je to tako?
- Za mene je to samo rezultat psihološkog nasleđa i dugodogišnjeg vaspitanja u socijalističkom sistemu. Moji su roditelji radnici i ja njih godinama nisam mogao da ubedim da želim da se bavim privatnim biznisom. Imao sam ozbiljan problem sa ocem od prvog dana svog preduzetničkog rada, trebalo mu je dve godine da prihvati činjenicu da je njihov jedinac privatnik! Verujem da dolazi vreme u kojem će se iz prosto tržišnih razloga sasvim jasno izdiferencirati ozbiljni investitori i špekulanti i prevaranti. Uostalom, međusobno se mi vrlo dobro znamo i poznajemo.
Kako se znate? Preko Šekspirove?
- I tu ima dosta spekulacija. Nismo mi nikakva masonska loža ili tajni klub koji pravi zaveru protiv države. I ja tamo neke volim, neke ne volim, neke cenim, a neke ne. Svidelo se nekom ili ne, ova zemlja bolje privrednike nema. Nemojte zaboraviti da svaki treći-četvrti dinar u našem budžetu dolazi upravo iz kompanija koje vode ti ljudi.

Izvor: Blic