„Banka Inteza“ juče ponudila tri nove usluge
Stambeni krediti za strance i gastarbajtere
Autor: S. Palić | 11.05.2007 - 09:56

Stambene kredite u Srbiji od sada mogu da podižu naši državljani zaposleni u inostranstvu, kao i stranci koji rade kod nas. Uslov je da nisu stariji od 65 godina, da imaju najmanje 1.000 evra platu i dve godine radnog staža.

Efektivna kamata je 9,38 odsto. Ovu ponudu, prvu u Srbiji, predstavila je juče „Banka Inteza“.
- Krediti se odobravaju na rok od najviše 30 godina, a rata ne može da prelazi više od 50 odsto mesečnih prihoda. Nekretnina mora da bude uknjižena i na nju se upisuje hipoteka prvog reda u korist banke - objasnio je Dejan Tešić, direktor divizije za poslove sa stanovništvom ove banke.
Uz to, „Banka Inteza“ od juče odobrava kredite za adaptaciju nekretnine, kao i stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima, uz upozorenje klijentima da zbog mogućih kursnih razlika stambeni kredit u „švajcarcima“ nosi veliki rizik.


Izvor: Blic

Standardni krediti kao zamena za subvencionisane
Autor: R. Marković | 12.05.2007 - 09:46

Banke su prestale da primaju zahteve građana za stambene kredite uz subvenciju države, ali klijentima koji su ušli u proceduru za kredit a nisu stigli da dobiju odobrenje Nacionalne korporacije, ponudiće neki od standardnih bankarskih zajmova.

Program čeka vladu
Kada će, pa čak i da li će uopšte ponovo startovati dodeljivanje subvencionisanih državnih kredita zavisiće od stava nove vlade koja će odlučiti da li će nastaviti s tim programom. Očekivanja su da će program biti produžen čim se budžet konsoliduje jer je dao dobre rezultate i prvi put posle niza godina otvorio kakvu takvu mogućnost mladim parovima za krov nad glavom.
Da podsetimo, prema saopštenju Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, sav novac planiran za tu namenu već je potrošen, pa su banke prestale da primaju zahteve građana za stambene kredite uz subvenciju države.
Međutim, neizvesno je šta će biti sa zahtevima građana koji su ušli u proceduru za kredit a još nisu dobili odobrenje od Nacionalne korporacije. Mnogi su, računajući baš na ovu vrstu kredita koja je povoljnija od ostalih, dali kaparu za stan koja nije mala i uglavnom iznosi deset odsto od ukupne vrednosti. Zbog novonastale situacije ovi građani će morati ili da uzmu neki od standardnih, skupljih bankarskih zajmova, ili da sačekaju da ponovo počne odobravanje tih subvencija, naravno ukoliko prodavac kome su dali kaparu pristane na čekanje.
Građanima koji su kod banaka konkurisali za kredit i ispunili bankarske uslove, a ne dobiju odobrenje Nacionalne korporacije, bankari će ponuditi neki od kredita koji već imaju u svojoj standardnoj ponudi. U „Rajfajzen banci“ kažu da oni svojim klijentima nude stambene kredite u švajcarskim francima pod vrlo sličnim uslovima, pa oni mogu biti zamena za kredite koje je subvencionisala država.
„Banka Inteza“ ponudiće svojim klijentima neki od modela kredita iz svoje standardne ponude, s akcentom na kredite osigurane kod Nacionalne korporacije, koji su takođe povoljni, kažu u toj banci i navode da će građani koji prihvate tu ponudu moći, kada ponovo krene subvencionisanje, realizovani kredit preneti na uslove koji važe za subvenciju.
„Komercijalna banka“ će zainteresovanim građanima ponuditi stambene kredite, osigurane kod Nacionalne korporacije, uz učešće od 10 odsto i s kamatnom stopom od 6,9 odsto, što je, kako navode, ista kamatna stopa kao i kod subvencionisanih kredita na novac koji daje banka.

Izvor: Blic

Za dve godine stečajevi u 400 preduzeća
Autor: Beta | 11.05.2007 - 12:53

U Srbiji je od usvajanja novog Zakona o stečajnom postupku u februaru 2005. godine, pokrenut stečaj u 400 preduzeća, od čega je okončan u 150, izjavio je danas direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Jovan Jovanović.
Na konferenciji za novinare u Beogradu, Jovanović je kazao da se stečajni postupci po novom zakonu završavaju u roku do godinu dana, čime je rok za sprovođenje stečaja znatno smanjen.
On je naveo da najveći problem predstavljaju stečajevi otvoreni po starom zakonu, jer novi ne predviđa da svi prethodni postupci budu završeni po tom zakonu, već samo oni u kojima naplata svih potraživanja nije prešla 50 odsto.
Jovanović je kazao da u ovom trenutku ne postoji podatak u koliko se preduzeća vodi stečajni postupak po starom zakonu.
Iako je naveo da se najveći broj stečajeva završi bankrotstvom, on je ocenio da to ne mora obavezno da znači i propast preduzeća i da ono može biti prodato kao pravno lice, a kupac zatim pokrene proizvodnju.
Ministar pravde Srbije Zoran Stojković ocenio je da su rezultati znatno povoljniji posle usvajanja novih Zakona o stečajnom postupku i o licenciranju stečajnih upravnika.
On je naveo da je primer za to Trgovinski sud u Leskovcu, u kojem je od 118 stečajnih postupaka koji su vođeni 10 godina, za nešto više od godinu dana završeno 90.
Potredsednik evropskog udruženja stečajnih upravnika "Insol Jurop", koje danas i sutra održava godišnju konferenciju u Beogradu, Karlos Mak ocenio je da je srpski Zakon o stečajnom postupku dobar, jer je mešavina nemačkog i američkog zakona.
On je, međutim, istakao da je veoma važno obezbediti i njegovu odgovarajuću primenu.
Na skupu u Beogradu učestvuje 220 stecajnih upravnika iz 26 zemalja Evrope i Kanade.


Izvor: Blic

"Železnica Srbije" otvara Kol centar
Nedelja, 13. maj 2007. 12:35

Sa početkom letnjeg reda vožnje, od 16. juna, "Železnice Srbije" pustiće u rad Kol centar, kako bi putnicima bio obezbedjen viši nivo informisanja od dosadašnjeg.

"Kol centar" treba da omogući optimalno primanje poziva i pružanje informacija korisnicima usluga srpskih železnica, rečeno je Tanjugu u Medija centru tog preduzeća, uz napomenu da će u prvoj fazi taj centar moći da bude korišćen samo na teritoriji Beograda, a nešto kasnije i u čitavoj Srbiji.

"Železnica Srbije" planiraju da prošire i unaprede taj sistem uključivanjem poruka preko mobilnog telefona (SMS), elektronske pošte i faksova, a vrednost idejnog projekta procenjena je na oko 800.000 dinara, naveli su predstavnici srpske železnice.

Preko Kol centra putnici će moći da dobiju informacije o redu vožnje u medjunarodnom, domaćem i gradskom saobraćaju (Beovoz), o ceni karata, izmenama u redu vožnje, kao i podatke o turističkoj ponudi muzejskih vozova "Romantika" i "Beo Romantika".

Putnicima će takodje biti dostupne i informacije o komercijalnim programima, odnosno rezervacijama za velike turističke grupe.

Tehnologija rada "kol centra" zazniva se na paralelnom radu pet operatera, uz interaktivne odgovore putem govornih poruka, dok će istovremeni pristup sistemu imati 30 korisnika.

Rad operatera biće pod nadzorom, a razgovor s klijentima biće snimani.


Izvor: MTS-Mondo

Srbija navodnjava samo jedan odsto oranica
Nedelja, 13. maj 2007. 12:37

Navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je izuzetno malo, a sistemi za zalivanje su u funkciji na samo 0,5 do 0,6 odsto obradivog zemljišta, izjavila je profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ružica Stričević.

Ona je ta Tanjug precizirala da se u Srbiji navodnjava samo 30.000 do 40.000 hektara, od 4,7 miliona hektara obradivog zemljišta.

U to nisu uračunate bašte i mali broj novih sistema za navodnjavanje, medjutim, i kada bi sve to bilo uključeno, procenat zemljišta koje se navodnjava ne bi bio veći od jedan odsto, objasnila je Stričevićeva, koja predaje na Katedri za navodnjavanje, odvodnjavanje i konzervaciju zemljišta.

Prema njenim rečima, do pre desetak godina Srbija je, uključujući i Kosovo i Metohiju, navodnjavala 190.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je izvan Kosova navodnjavano 120.000 hektara.

Stričevićeva je ukazala da se u Vojvodini navodnjava veća površina nego u centralnoj Srbiji, a povrtarske kulture navodnjavaju se i u Mačvi, Pomoravlju, području oko Leskovca i u Negotinskoj niziji.
Ona je navela i da u Srbiji u proteklih 15 godina nije bilo većih ulaganja u sisteme za navodnjavanje, tako da je njihova starost preko 25 godina.

Stričevićeva je ukazala da se povrće ne može gajiti bez navodnjavanja, dodavši da se u našoj zemlji ono uglavnom i navodnjava jer se to poljoprivrednicima isplati.

Navodnjavanje voća je, takodje, isplativo jer se time obezbedjuju krupniji i lepši plodovi koji imaju višu cenu, a prinosi se povećavaju za 30 do 50 odsto. Takodje, navodnjavaju se i semenski kukuruz, soja, i suncokret jer se tako dobija kvalitetnije seme.

Ulaganje u navodnjavanje ratarskih kultura je prilično nesigurno, jer jedne godine može da se isplati, a zatim da tri do četiri godine bude neisplativo.

Prema oceni Starčevićeve, navodnjavanjem se prinosi ratarskih kultura povećavaju 30 do 50 odsto, a nekih godina i 70 odsto.

Ona smatra da bi, u cilju uvodjenja navodnjavanja na većoj površini, trebalo da budu rešena brojna pitanja na makro planu, i da bi zemljište trebalo da bude ukrupnjeno jer se navodnjavanje malih površina, osim u povrtarstvu, ne isplati.

Pri uvodjenju navodnjavanja moglo bi da pomogne i udruživanje farmera kojima bi država trebalo da obezbedi povoljne kredite za nabavku sistema.

Ulaganje u sistem za navodnjavanje zbog većih prinosa zahteva i veće ulaganje u zaštitu bilja, kupovinu veće količine mineralnih djubriva i semena, dodatnu radnu snagu i plasman povećanih prinosa, a zbog nesigurnog tržišta i negarantovanih cena mali broj proizvodjača se usudjuje da ulaže u njihovu nabavku.

Stričevićeva ističe da je oprema za navodnjavanje u Srbiji skuplja nego u okolnim zemljama, jer je mala konkurentnost, a neizvesnost u prodaji sistema za navodnjavanje dodatno utiče na formiranje visokih cena opreme.

Medjutim, stabilna poljoprivredna proizvodnja, kako je ocenila, moguća je samo uz primene meliorativnih mera, od kojih su najznačajnije odvodnjavanje i navodnjavanje.

Stričevićeva je navela primer Izraela, u kome se zaliva celokupna poljoprivredna površina, tako da je čak i deo nekadašnje pustinje, uz primenu meliorativnih mera, postao obradiva zemlja.

Prema njenim rečima, sve zemlje u okruženju zalivaju procentualno veće površine, a za uporedjivanje sa našom zemljom najbolje je zbog sličnih klimatskih i zemljišnih uslova uzeti primer Madjarske, koja navodnjava pet odsto, Rumunije sa 10 do 16 odsto, ili Hrvatske, koja zaliva 7,5 odsto poljoprivredne površine.

Južniji susedi imaju veće potrebe za navodnjavanjem, a manje za odvodnjavanjem, tako da zalivaju još veće površine, i to Bugarska 18 odsto i Albanija preko 60 odsto.


Izvor: MTS-Mondo

U Čačku 176 milionera
Autor: Tanjug | 14.05.2007 - 10:25

U Čačku je do isteka propisanog roka 176 građana prijavilo Poreskoj urpavi prihode u prošloj godini veće od 1.142.820 dinara, 22 odsto više nego 2005. godine, izjavila je direktor čačanske filijale Poreske uprave Biljana Jovanić.
Napomenuvši da je najveća prijavljena zarada u 2006. godini u opštini Čačak iznosila 38,5 miliona dinara, Jovanić je rekla da su najveće zarade ostvarili građani s visokom stručnom spremom, među kojima je najviše ekonomista i preduzetnika, njih 35. Na spisku lica koja su dužna da plate porez za prošlu godinu najbrojniji su kvalifikovani radnici i profesori, dodala je Jovanić. U toku je obrada poreskih prijava na osnovu kojih će biti utvrđene visine poreza i izdadata rešenja, što bi trebalo da bude urađeno do kraja maja, rekla je Jovanić i napomenula da su poreski obveznici dužni da u roku od 15 dana po prijemu rešenja izmire svoje obaveze.

Izvor: Blic

Три четвртине председника управних одбора највећих светских предузећа сматра како им сами финансијски индикатори не дају укупну слику о снагама и слабостима предузећа, показује глобално истраживање предузећа за ревизију и консалтинг "Дилојт" (Делоитте).

Истраживање је показало, према саопштењу ревизорске куће "Делојт" д.о.о. из Београда, да многи чланови управних одбора и више руководство компанија још увек, због недостатка квалитетних нефинансијских информација "тапкају у мраку" када процењују опште стање својих предузећа.

Менаџери који су учествовали у овом истраживању свесни су, како се наводи, потребе за нефинансијским показатељима. Кључни показатељи су: задовољство клијената, иновативност предузећа и преданост запослених.

"Резултати продаје, токови новца, профит и други финансијски резултати неизбежни су показатељи успешности предузећа и поуздано средство за развој пословних стратегија. Ипак, стручњаци стално траже нове, "осетљивије" начине за процену општег стања фирми на чијим ће се темељима стећи предност над конкуренцијом". Док готово 90 одсто директора своју способност праћења финансијских резултата оцењује изврсном или добром, за нефинансијске показатеље, указује "Дилојт", то исто сматра тек 30 одсто испитаних. Зато је у сталном порасту број компанија које у своје годишње извештаје укључују и нефинансијске показатеље, пружајући својим деоничарима, клијентима и конкуренцији потпунију слику свог пословања, наводи се, уз остало, у саопштењу "Дилојт"д.о.о. из Београда.


Izvor: Tanjug - Ekos

У Агенцији за приватизацију данас су отворене две понуде приспеле на тендер ради продаје више од 4,7 милиона акција или 51,9 одсто укупног капитала привредног друштва АД ''БИП'', Београд, саопштила је агенција.

На тендер су пристигле две понуде компаније ''Пивоварна Лашко'' д.д, Лашко Словенија и Конзорцијум правних лица кога чине ''Унитед Нордиц Беверагес'', Шведска и ''Алита'' Литванија.

''Пивоварна Лашко'' д.д. Лашко, Словенија понудила је цену од 2,50 евра или укупно више од 11,8 милиона евра за 51,9 одсто укупног капитала АД ''БИП'' Београд, инвестициони програм од девет милиона евра за три године и прихваћене Минималне обавезе Социјалног програма

Конзорцијума је понудио цену од 4,5 евра или укупно 21.400.000 евра за 51,9 одсто укупног капитала АД ''БИП'' Београд, инвестицини програм од 5,1 милион евра за три године и прихватио Минималне обавезе Социјалног програма.

Званични резултати тендера биће објављени након друге седнице Тендерске комисије, која ће бити одржана након окончања поступка оцене понуда у складу са правилима тендера и утврђивања коначне ранг-листе понуђача, пише у саопштењу.

Izvor: Tanjug

Чешки електроенергетски гигант ЧЕЗ, који је до сада у иностранству инвестирао 2,44 милијарде евра, спреман је да стотине милиона евра уложи и у енергетику у Србији.

ЧЕЗ у среду потписује велико улагање у Босни и Херцеговини где ће заједничко предузеће са тамошњом владом изградити нову термоелектрану у месту Гацко, снаге 600 до 700 мегавата, уз развој локалног рудника угља.

Први следећи циљ на Балкану је учешће на тендеру за доградњу термоелектране Колубара, објављено је на економском сајту Ихнед.цз, а трошкови би, према процени Александра Обрадовића, директора српског програма ЧЕЗ, достигли 800 милиона евра.

Добар део укупних улагања од 2,44 милијарде евра ЧЕЗ је уложио управо на Балкану.

У Бугарској и Румунији му припада удео у тамошњим електродистрибуцијама, а у Бугарској такође електрана у Варни, у Пољској термоелектране Елхо и Скавина.

ЧЕЗ је прошле године пословао са зарадом од 28,8 милијарди круна (1,02 милијарде евра) а ове године, захваљујући пре свега непрестаним и драстичним поскупљењима струје, очекује повећање нето профита за 22 одсто.

Држава, која у ЧЕЗ-у има пакет акција од 67 одсто, продаје седам одсто акција из свог пакета преко берзе и од тога очекује приход од 1,4 милијарде евра.


Izvor: Beta

Politika: Mišković gradi "Interkontinental"
Sreda, 16. maj 2007. 11:39

Kompanija "Delta" Miroslava Miškovića potpisaće sa britanskim hotelijerskim lancem ugovor o saradnji, koji podrazumeva izgradnju novog hotela "Interkontinental" i to neposredno uz sedište svoje kompanije u Bloku 20 na Novom Beogradu, piše "Politika".

Prema nezvaničnim informacijama, izgradnja hotela najviše kategorije i poslovnog objekta na lokaciji izmedju "Hajata" i zgrade "Delta holdinga", u Ulici Milentija Popovića počeće sledeće godine. Investitor će biti "Delta invest".

Hotel će imati 325 soba, a izgradnja će trajati oko dve godine.

"Politika" piše da je britanska hotelijerska kompanija insistirala da sa "Deltom" potpiše ugovor o menadžmentu što znači da će postavljati sopstveni upravljački kadar koji će poslovati po standardima ovog lanca.

U Beograd će u četvrtak doći potpredsednik za poslove razvoja "Interkontinentala" Džejms Kaplan i očekuje se da ove informacije budu potvrdjene.

Šta će biti sa dosadašnjim hotelom "Interkontinental i dalje je nepoznanica. Ovaj hotel i dalje traži novog partnera, jer je u medjuvremenu i zvanično promenio naziv.

Prema nepotvrdjenim informacijama, obeležja britanskog lanca hotela su uklonjena iz unutrašnjosti hotela "Interkontinental", a uskoro bi trebalo da bude skinuta i tabla na ulazu.

Osim što je nedavno dobio ime "Internacional CG" - hotel Beograd, hotel je promenio i celokupno rukovodstvo.

Nekadašnji hotel "Interkontinental" je od 2004. godine u procesu privatizacije. U oktobru 2005. godine tadašnje rukovodstvo firme potpisalo je ugovor o medjunarodnom menadžmentu sa britanskom korporacijom na period od 15 godina. Krajem iste godine, medjutim, država je uvela privremene mere u "Internacional - CG" na čijem je čelu bio dugogodišnji direktor Geneksa" Milorad Savićević.

Tada je smenjeno celokupno rukovodstvo, koje je odmah osporilo ugovor o menadžmentu sa "Grupom Interkontinental". Novo rukovodstvo je tvrdilo da je sporni ugovor predvidjao pravo preče kupovine beogradskog hotela u korist britanske korporacije "Interkontinental" i obavezu da od Evropske banke za obnovu i razvoj uzme kredit od 22 miliona evra za renoviranje hotela, zbog čega bi zgrada bila stavljena pod hipoteku.


Izvor: MTS-Mondo