Kilovate svako vaga
S. K., 19. april 2007

IZJAVA guvernera NBS, Radovana Jelašića, da će "predložiti da se u maju poveća cena struje za 10 odsto, kako ne bi odjednom, na primer u junu, imali skok inflacije", izazvala je različite reakcije u EPS i Agenciji za energetiku Srbije.
- Očekivali smo da će struja poskupeti 1. aprila, i to za oko 20 odsto, pa bi i uvećanje cene kilovata za 10 odsto, od 1. maja, doprinelo da ostvarimo bar polovinu poslova, neophodnih za održavanje dostignutih nivoa proizvodnje uglja i struje - kažu u EPS. - Zbog odlaganja poskupljenja, praktično izgubili smo prvi ovogodišnji kvartal, pa se bojimo da će posledice biti teško nadoknadive, pa i s povećanjem cene struje od po deset odsto, u dva navrata, u maju i eventualno mesec-dva kasnije.
U Agenciji za energetiku se čude što se od početka godine i EPS, kao i mnogi ekonomisti, pa i guverner, bave licitiranjem procenta poskupljenja struje. Smatraju da je vreme da se pitanju cene struje i drugih energenata pristupi ozbiljno i na način koji nalaže zakonita primena novog tarifnog sistema, koji je sačinila ova Agencija, a pre Nove godine podržala Vlada.
- O eventualnom poskupljenju struje treba da se govori i odlučuje na osnovu metodologije stvarnih troškova, a ne unapred, kroz procente koji nekome odgovaraju, a nekome ne - kažu, istina nezvanično, u nezavisnom regulatornom telu, nadležnom za tarifni sistem.

Izvor: Novosti

Peni se oko BIP
S. VUKOVIĆ, 19. april 2007

ROK za kandidovanje potencijalnih kupaca Beogradske industrije piva, državnog udela od 51 odsto akcija, ističe u subotu. U međuvremenu, u čekanju ishoda tendera, a drugi je po redu, oko BIP se prilično zapenilo. Na berzi je cena akcija, u dva dana, otišla sa 550 na 720 dinara, a tražnja je duplo veća od ponude. Udarni kupci su, što je zanimljivo, fizička lica i to u javnosti potpuno nepoznata. Tih imena nema u ovdašnjem svetu biznisa, a po količini akcija koje se vode na njihova imena morali bi da budu velikog finansijskog opsega.
Kada je reč o tenderu, dva člana tenderske komisije su se ispostavila spornim: prvi je sindikalac Miodrag Radovanović, jer je u trenutku izbora imao akcije u BIP, a drugi je komercijalni direktor Milojko Svojić, jer je krivično osuđen. Protiv Svojića se, naime, i pre formiranja tenderske komisije, vodio pred Opštinskim sudom u Čačku krivični postupak za nesavesni rad u privrednom poslovanju i okončan je 4. aprila osuđujućom presudom, sa kaznom zatvora četiri meseca, uslovno na godinu dana.
U Ministarstvu privrede kažu da izbor članova tenderske komisije parafira ministar, ali da to ide po automatizmu: na osnovu predloga koje dostavi sindikat i preduzeće. Pre izbora predloženi članovi potpisuju izjave da ispunjavaju uslove, odnosno da nemaju konflikt interesa i da nisu krivično osuđivani. Na osnovu pritužbe iz BIP proverili su navode i budući da se za sindikalca Miodraga Radovanovića utvrdilo da je bio akcionar, pokrenuli su bili, kažu proceduru za njegovu smenu. Ali kako je Radovanović podneo ostavku, uputili su dopis sindikatu da predlože drugog predstavnika. Kada je reč o komercijalnom direktoru Milojku Svojiću, on jeste, navode, krivično osuđen, ali ta presuda nije još postala pravosnažna, pa zbog toga ne mogu da ga smene. Zato su uputili predlog BIP da ga zamene drugim članom tenderske komisije.
Sa sporenjem legalnosti, ali ukupnog tendera, oglasio se i naslednik vlasnika pivare BIP na brdu Mostar. Ta pivara, odnosno taj deo BIP, pripadao je sve do prelaska iz kapitalizma u socijalizam porodici Veljković. Kupili su je od industrijalca Đorđa Vajferta 1922. godine i sada, kada se Srbija vraća u kapitalizam, traže povraćaj svojine. Uzeta im je sa obrazloženjem da sve privatno mora da postane opštenarodno, društveno, a kako se od tog opštenarodnog odustalo, traže da se njihovo privatno ne pretvara u drugo privatno.
- Ta Pivara "Vajfert" je bila najmodernija na Balkanu. Svi objekti koji su bili i sada su, odnosno sada ih je manje, jer su zbog autoputa, a posle i Prokopa, neke porušili. Sve te zgrade su naše, samo su obložili fasade. Ukupno je plac imao oko šest hektara, a sada je oko četiri hektara, dva hektara su otkinuta za autoput i Prokop - ukazuje Bogdan Veljković, navodeći da od svog udela u BIP neće odustati, kao što sadašnji akcionari brane svoje akcije, tako i on brani svoje i svojih predaka.
Da bi išao na Strazbur, pokrenuo spor pred međunarodnim sudom, mora prethodno da završi spor pred domaćim pravosuđem. Vrhovnom sudu obratio se pre skoro tri godine i ništa.
- Vrednost BIP su nekretnine. Nisu to zgrade, već plac. Država obmanjuje sve, jer zemljište nije predmet prodaje. BIP je korisnik zemljišta, a vlasnik smo bili mi, pa se upisala država. Do 2003. u zemljišnim knjigama i BIP je vođen samo kao korisnik zgrada, a ne i vlasnik - ističe Veljković.

ŠTA SU IMALI
VELjKOVIĆI su uz pivaru "Vajfert" imali: hotel "Srpska kruna" (porušen 1941, ali je ostao plac u Rajićevoj ulici), "Stari mlin" (objekti iza BIGZ) i banku "Vračarska zadruga" (tu je sada smeštena Turska ambasada, ugao Krunske i Resavske ulice). Od sve te imovine nije im vraćeno ništa. Odnosno, vraćena im je samo porodična kuća u Birčaninovoj ulici stara 200 godina

Izvor: Novosti

Zajme za hotele
A. KRSMANOVIĆ, 19. april 2007

MALA i srednja preduzeća u oblasti turizma dobila su iz Nacionalnog investicionog plana u ovoj godini kredite u vrednosti od 10 miliona evra. U Ministarstvu turizma procenjuju da bi se iscrple sve potrebe za projektima u turizmu da je pozajmljena još tolika suma.
Konkurs za kredite sa jedan odsto kamate iz Nacionalnog investicionog plana raspisan je još 20. oktobra prošle godine. Ali, spisak dobitnika, formalno, još nije gotov. Stiglo je 173 zahteva, 84 su bili nepotpuni, 86 ispravnih, a šest još nije uspelo da dopuni dokumentaciju. Kredite je dobilo 46 firmi.
- Krediti su iznosili od 200.000, najmanji, do 300.000 evra najveći - kaže Dragan Kokunešoski, načelnik odeljenja za finansije pri Ministarstvu turizma. - Dokumentaciju smo dva puta "pretresali" u komisiji Ministarstva turizma i u Fondu za razvoj. Mnogi su dizali buku i tražili mnogo para, ali su bili nerealni i nisu imali pokriće za toliki potencijal. Takođe, iako to nisu velika sredstva, a niko ih i ne dobija na ruke, a mnogi su imali problema u lokalnoj sredini.
Jedino državno preduzeće koje je dobilo kredit je Rehabilitacioni centar "Banja Koviljača". Ostala su privatna preduzeća uglavnom iz oblasti hotelijerstva. Iako mnogi žele da se bave seoskim turizmom ispostavilo se da samo jedna firma može do kraja da izvede projekat. U Ljuboviji će, dakle, narednih godina nići etno naselje. Jedan od zanimljivih projekata biće i "Art hotel" u Aranđelovcu, čiji je vlasnik pasionirani kolekcionar umetničkih dela, kao i "Pagos" lovački hotel u Apatinu.
- Najbolji su krediti kada se, kao u slučaju hotela na Divčibarama preduzeće "Putevi" i "Pireus banka" nađu na istom projektu i država ih pomogne kreditom od 16 miliona dinara - kaže Kokunešoski. - Za čišćenje Srebrnog jezera će se iz budžeta ove godine izdvojiti 148 miliona dinara, a mi smo dali i kredit od 24 miliona dinara firmi "Silver lejk" za izgradnju kompleksa marina i hotela.

ZLATIBOR
NAJVEĆI "pritisak" dolazio je sa Zlatibora gde se gradi skoro kao u Dubaiju, pa je šest projekata dobilo kredite. Država će projekte pratiti i novac će moći da se koristi samo za nabavke građevinskog materijala.
 

Izvor: Novosti

 LIDERI BALKANA: VIŠE INVESTICIJA U ENERGETIKU

Lideri zemalja Balkana najavili su da će raditi na privlačenju investicija u energetski sektor kako bi njihove zemlje imale stabilnije rezerve struje i kako bi manje zavisile od stranog uvoza.

U završnoj deklaraciji regionalnog energetskog samita jugoistočne Evrope, koji je održan u Ohridu, navodi se da su bezbednost u snabdevanju energijom, stvaranje regionalnog energetskog tržišta, podsticanje ulaganja u energetski sektor i solidarnost, glavni ciljevi zemalja jugoistočne Evrope.

Učesnici skupa složili su se da će većim ulaganjem u energetski sektor snabdevanje biti bolje, da će biti stvorena nova radna mesta i da će se podsticati transfer tehnologije u zemljama Energetske zajednice, nedavno osnovane zbog efikasnijeg uključenja regiona jugoistočne Evrope u evropske strukture.

Zemlje regiona prihvatile su da u razdobljima lokalnih ili globalne energetske krize primene načelo solidarnosti i dobrosusedske i regionalne saradnje, navodi se u deklaraciji.

Na samitu su učestvovali predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, Albanije Alfred Mojsiju, Crne Gore Filip Vujanović, Makedonije Branko Crvenkovski i Srbije Boris Tadić, predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović i potpredsednik Bugarske Angelo Marin.

Rumunski predsednik Trajan Basesku otkazao je dolazak jer ga je juče parlament opozvao.

Domaćin skupa, makedonski predsednik Branko Crvenkovski ocenio je da je sigurna zaliha energije od suštinske važnosti za održavanje stabilnosti regiona, koji je doživeo više ratova prethodnih decenija.

Naglasio je da će Makedonija učiniti sve da postane glavna tranzitna ruta za velike natfovode i gasovode, uključujući i predloženi natfovod između Bugarske i Albanije, kao i gasovode koji će, preko Turske, povezivati Evropu sa centralnim azijskim snabdevačima.

Predsednik Albanije Alfred Mojsiju rekao je da je Albanija, koja uvozi gotovo 50 odsto struje, zbog nedostatka regionalne saradnje, ove zime trpela velike nestašice.

Mojsiju je rekao da je nemoguće naći regionalno tržište struje I upozorio da će balkanske zemlje uvek imati krizu sa strujom, ako ne poboljšaju zalihe.

Predsednik BiH Nebojša Radmanović rekao je da je glavni cilj BiH da poveća kapacitete za električnu energiju i stvori zajedničko tržište sa ostalim balkanskim susedima kako bi se privukli investitori.

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je da je cilj nove hrvatske energetske strategije uspostavljanje takozvanog regionalnog energetskog raskršća u Hrvatskoj.

Mesić je najavio energetski samit šefova država 23. i 24.juna u Zagrebu i podsetio da je početkom ovog meseca u Zagrebu potpisana 'Ministarska deklaracija' između Rumunije, Srbije, Hrvatske, Slovenije i Italije o panevropskom naftovodu.

Tokom samita, predsednici Srbije Boris Tadić, Hrvatske Stjepan Mesić i Makedonije Branko Crvenkovski razgovarali su o regionalnoj saradnji, posebno o načinima vezivanja financijskih sredstava evropskih fondova za razvoj infrastrukture u celom regionu.

Izvor: RTS

 NA PRODUKTNOJ BERZI PRODATO VIŠE OD 2.600 TONA PROIZVODA

Na Produktnoj berzi Novom Sadu ove sedmice prodato je 2.648,17 tona proizvoda u vrednosti 39.305.243 dinara.

Berza je saopštila da su zaključeni ugovori o prodaji 400 tona merkantilne pšenice JUS kvaliteta prošlogodišnjeg roda za 11,99 dinara, 50 tona pšenice, takođe roda 2006. [rok plaćanja sedam dana] za 12,42 dinara i 200 tona pšenice ovogodišnjeg roda [isporuka u julu] za 8,96 dinara po kilogramu, uključujući i PDV.

Ugovorena je i prodaja 453,69 tona veštački sušenog kukuruza roda 2006. godine po ceni od 10,80 do 11,07 dinara, 25 tona prirodno sušenog kukuruza, takodje roda 2006. godine, za 10,48 dinara i 375 tona kukuruza, vlage 15 procenata, po ceni od 10,80 do 10,91 dinar za kilogram.

Prodato je 100 tona sojine sačme sa minimum 44 procenta proteina po ceni od 26,08 do 26,20 dinara, 25 tona sojine sačme [rok plaćanja 15 dana] za 26,90 dinara i isto toliko suncokretove sačme sa minimum 33 procenta proteina za 13,33 dinara po kilogramu.

Zaključeni su ugovori i o prodaji 175 tona mineralnog djubriva UREA za 22,14 dinara, 19,48 tona đubriva UREA [fco kupac - plaćanje četiri dana] za 21,60 dinara i 450 tona amonijum nitrata za 16,74 dinara po kilogramu.

Tokom ove sedmice na Produktnoj berzi je prodato i 350 tona soje po ceni od 21,06 do 21,17 dinara za kilogram.

Izvor: RTS

 SIMU: KUPROM NEMA FINANSIJSKIH PROBLEMA

Vlasnik rumunske kompanije 'Kuprom' Horija Simu izjavio je će bankarsku garanciju za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena 'Bor' dostaviti tek kada budu rešeni problemi sa sindikatima.

'Kuprom' nema finansijskih problema, ali ne želi ni da ih ima u budućnosti. Zamislite da platimo 400 miliona dolara i da ne možemo da proizvodimo jer sindikati ne daju da se radi, a nije potpisan kolektivni ugovor', navodi Simu u izjavi dostavljenoj agenciji Beta.

On je potvrdio da je Agencija za privatizaciju Srbije za 'nekoliko dana' produžila rok za dostavljanje bankarske garancije, ali je naveo da se u tom pismu ne pominju problemi sa kojima se 'Kuprom' susreo.

'Kupromu' je potrebna podrška Agencije za privatizaciju kako bi se sa predstavnicima sindikata RTB-a konačno dogovorili i potpisali kolektivni ugovor. Tada će 'Kuprom' poslati bankarske garancije', ističe Simu.

Rumunska kompanija 'Kuprom' obavestila je Agenciju za privatizaciju Srbije da namerava da raskine ugovor o kupovini RTB-a dan pre nego što je istekao rok za dostavljanje bankarske garancije, zbog kako su naveli, problema sa sindikatima i lokalnim vlastima u Boru.

Izvor: RTS

 'PUTNIK' DOBIO NOVE VLASNIKE

Na Beogradskoj berzi danas je prodato 561.754 akcije beogradskog 'Putnika' po ceni od 6.000 dinara za jednu akciju.

To znači da je i država, koja je bila vlasnik 70 odsto, odnosno 571.023 akcije 'Putnika', prodala svoj udeo u tom preduzeću.

Ko su novi vlasnici 'Putnika' znače se za tri dana, kad se u Centralnom registru obrade podaci o promeni vlasničke strukture tog preduzeća.

I jučerašnja cena akcija 'Putnika' na berzi bila je 6.000 dinara, kad je prodato 8.975 od ukupno 630.273 akcije tog preduzeća, koje su
namenjene prodaji.

Današnjom trgovinom akcijama 'Putnika' propala je ponuda ruskog biznismena Dmitrija Lucenka, koji je dao ponudu za preuzimanje najmanje 70 odsto akcija 'Putnika' po ceni od 5.500 dinara po akciji.

Izvor: RTS

 HOTEL 'PRAG' NA AUKCIJI 14. JUNA

Beogradski hotel 'Prag' naći će se na aukciji 14. juna, a početna cena biće 127,6 miliona dinara.

Na prodaju se nudi 70 odsto društvenog kapitala, čija je ukupno procenjena vrednost 531,74 miliona dinara ili oko 6,53 miliona evra, navedeno je u javnom pozivu, objavljenom u 'Politici'.

Poslovni prihodi hotela 'Prag' u 2006. godini iznosili su 82,13 miliona dinara [oko 976.517 evra], a rashodi 80,05 miliona dinara.

Minimum predviđenih investicija koje će morati da uloži novi vlasnik u hotel u ulici Kraljice Natalije je 16,4 miliona dinara.

Hotel 'Prag' je građen u nekoliko etapa, 1929, 1936. i 1978. godine, kada su mu dodata dva aneksa.

Zbog svoje arhitekture, karakterističcne za periode gradnje, evidentiran je u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Ima 45 jednokrevetnih soba, 17 soba s francuskim ležajem, 45 dvokrevetnih, četiri trokrevetne i pet apartmana.

Sve sobe su sa tuš kadama, telefonom i televizorom. Gostima su na raspolaganju i kafe bar, restoran u dve sale sa 80 mesta, besplatan Internet, letnja bašta i noćni restoran 'Hajdučka pećina'.

Izvor: RTS

Prodaja RTB Bor
Rumuni, Drakulić ili novi tender
Autor: R. Ž. Marković, S. Trifunović | 20.04.2007 - 10:15


Agencija za privatizaciju saopštila je da će rumunskom „Kupromu“ dati još tri dana da ponudi bankarske garancije za RTB „Bor“, a Rumuni su sa svoje strane najavili da bi mogli da ostanu u trci za basen. Međutim, još uvek se ne zna da li će u slučaju njihovog odustajanja biti prihvaćena ponuda drugoplasiranog „Ist pointa“ Zorana Drakulića. Ukoliko tender propadne, RTB „Bor“ bi mogao da zapadne u ozbiljnu dužničku krizu zbog potraživanja od 600 miliona dolara.
Agencija za privatizaciju svoju najnoviju odluku nije obrazlagala sem što je ponovila da će, ukoliko Rumuni ne budu dali garancije, ugovor biti raskinut. Dodatni trodnevni rok za bankarske garancije „Kupromu“ dat na osnovu člana 41 Zakona o privatizaciji.
Na pitanje „Blica“ da li će posle isteka roka od tri dana biti prihvaćena ponuda drugoplasiranog na tenderu, firme „Ist point“ Zorana Drakulića, objasnili su da zakon to nigde ne precizira i da se to ne podrazumeva. O tome bi se odlučivati ako „Kuprom“ definitivno odustane. Znači, ili drugoplasirani ili novi tender.
Ovakav stav Agencije razlikuje se od svojevremeno izrečenog mišljenja Vlade Srbije. Tada je objašnjeno da u slučaju da „Kuprom“ u predviđenom roku ne isplati celokupnu cenu od 400 miliona dolara, ugovor neće biti pravosnažan i pregovaraće se sa drugoplasiranim ponuđačem.
Ako privatizacija RTB „Bora“ propadne, preduzeće bi moglo da uđe u ozbiljne finansijske probleme zbog oko 600 miliona dolara dugova, a v.d. direktora Miodrag Conić ocenio je da ne bi smelo da se dogodi da poverioci krenu u naplatu ovih potraživanja.
- Ukoliko se raspiše novi tender, pitanje je da li bi se dobilo kvalitetnije rešenje. Malo je verovatno da bi se tada pojavili novi „igrači“, jer se, osim odugovlačenja privatizacije, potencijalnim kupcima poslala i negativna poruka - kaže Vlada Poznanić iz revizorske kuće „Diloit i Tuš“, koja je bila savetnik za ekonomska pitanja privatizacije RTB-a.
Šta se dogodilo u protekla dva dana, i zašto je „Kuprom“ prvo saopštio da odustaje, a juče opet „ušao u igru“, tek treba da se vidi. Uglavnom, oni su juče saopštili da su spremni da pod određenim uslovima dostave bankarske garancije za isplatu ugovorene cene za RTB „Bor“ i odustanu od namere da izađu iz tog posla.
„Kuprom“ se u saopštenju žali na lokalnu vlast i navodi da je favorizovan drugorangirani učesnik na tenderu. Takođe, dodaju da su se protivljenju lokalnih vlasti da „Kuprom“ kupi RTB pridružili i sindikati tog preduzeća, koji su tražili raskid ugovora i nisu dozvolili da novi vlasnik pregleda imovinu preduzeća.
- Iako zaustavljani od sindikalnih predstavnika u popisu imovine koja je predmet privatizacije, preliminarne analize imovine dale su nam dokaze da veliki deo imovine koja je pronađena nije bio uključen u prvi spisak koji nam je dat kao deo tenderske dokumentacije, ugovorom dogovorene - piše u saopštenju.
Istim povodom juče se oglasio i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić i u sličnom kontekstu pomenuo sindikate.
- Mislim da su lokalni sindikati dali svojski doprinos da se ovo dogodi. Ako ste vi stranci i dolazite u neku sredinu koja se neprijateljski odnosi prema vama, zašto biste onda to radili - zapitao se Parivodić. Za njega je indikativan stav sindikata da ne postavlja pitanje da li će ih kupiti „Kuprom“ ili neko drugi, već da im ne odgovara ceo koncept privatizacije. Oni bi voleli da prodaja RTB-a bude obavljena na neki drugi način.
- Pa, ja bih to i predložio sindikatima, da oni to sami urade drugačije - ocenio je u pomalo ciničnom tonu Parivodić.
Da podsetimo, sindikati RTB-a svojevremeno su tvrdili da nemaju ništa protiv „Kuproma“, ali su izražavali sumnju da Rumuni imaju para za kupovinu. Naime, „Kuprom“ postoji tri godine, ima godišnji profit od 100 miliona, a za RTB „Bor“ je trebalo platiti 400 miliona evra.
Ministri Radomir Naumov i Predrag Bubalo pokušavali su da ubede predstavnike borskih sindikata da je prodaja RTB „Bora“ urađena na valjan način, ali nisu znali da odgovore na pitanje da li je „Kuprom“ solventan.
Predrag Bubalo je čak izjavio da je privatizacija RTB „Bor“ jedna od ubedljivo najuspešnijih u Srbiji.
Međutim, kad je „Kuprom“ saopštio da će založiti imovinu RTB „Bora“ da bi dobio novac za basen, sumnje u bonitet „Kuproma“ dodatno su pojačane. Iako su iz Vlade najpre objašnjavali da je takva odluka legalna, na kraju je rečeno da „Kuprom“ ipak mora prvo da uplati novac za RTB, a tek onda sme da ga da pod hipoteku. Sindikalci RTB-a tražili su na uvid kupoprodajni ugovor, a nakon više odlaganja, objašnjenja da nije dobro da svi detalji ugovora budu javno objavljeni i štrajka građana Bora i radnika RTB-a, ovaj dokument im je dostavljen, nakon čega je zatraženo poništenje privatizacije.
Ministar Bubalo je juče na molbu „Blica“ da prokomentariše odustajanje Rumuna kratko rekao da stoji iza saopštenja Agencije za privatizaciju koja je iznela stav da smatra da se okolnosti nisu promenile i da očekuje od „Kuproma“ da ispuni odredbe ugovora.
Lider Sindikata metalaca za istočnu Srbiju Zvonko Živaljević, koji je najavio proteste protiv Vlade 30. aprila, sve dok se ne obori tender i prodaja RTB-a ne realizuje pod novim uslovima, ocenio je da je krajnje sumnjivo to što „Kuprom“ za učešće na tenderu nije uplatio obavezna tri miliona dolara, već je samo ponudio bankarsku garanciju.
U Agenciji za privatizaciju tvrde da je ovaj iznos uplaćen, kao i da u slučaju raskida ugovora ova ustanova zadržava pravo da naplati ta tri miliona dolara.
Inače, građani Bora nisu ravnodušni prema odustajanju „Kuproma“. Dok jedni misle da je to dobro za RTB i grad, drugi sumnjičavo vrte glavom ocenjujući da je posredi opet nekakva igra u kojoj bi neko trebalo dobro da profitira.

Vlada Srbije: Sve mora biti po zakonu
Vlada Srbije juče nije razmatrala odustajanje rumunske kompanije „Kuprom“ od kupovine Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“, izjavio je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar.
- To je sada, pre svega stvar primene važećih zakona i Agencije za privatizaciju, a ne Vlade Srbije - rekao je Lončar na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade.
Na novinarsko pitanje da li će nakon odustajanja rumunske kompanije od RTB-a neko snositi odgovornost ili podneti ostavku zato što je naveo državu da potpiše ugovor sa „Kupromom“, a ne sa nekom drugom kompanijom, Lončar je kazao da su sve dosadašnje i buduće privatizacije „stvar primene važećih zakona koji se moraju dosledno poštovati“.

Drakulić: Ne razumem potez Agencije
- Ne razumem čemu odlaganje od strane Agencije. Ovakav potez sigurno neće imati nikakav uticaj na to da li će „Kuprom“ dati bankarske garancije ili ne - rekao je Zoran Drakulić, vlasnik drugoplasirane kompanije „Ist point“. On je rekao i da ne razume tumačenje Agencije za privatizaciju da, ukoliko „Kuprom“ odustane, neće biti pozvan drugoplasirani na tenderu.
- Ipak, očekujem poziv iz Agencije - optimista je Drakulić.

Izvor: Blic

U Srbiji za sada radi samo jedan investicioni fond
Ulaganje u fond sigurna zarada
Autor: A. Galić | 21.04.2007 - 11:13


Prema poslednjim istraživanjima, građanima na kraju meseca ostaje u proseku nešto više od deset evra za štednju. Do sada se taj novac mogao uložiti u banku, gde je kamatna stopa na oročenu štednju u evrima iznosila od dva do šest odsto. Takođe, bilo je i sada je moguće kupiti akcije na Berzi. Odnedavno se na finansijskom tržištu Srbije pojavila još jedna mogućnost, a to su investicioni fondovi.
Trenutno, aktivno posluje samo jedan fond, drugi počinje sa radom početkom maja, a treći je u najavi. Za ulaganje vam je potrebno najmanje 1.000 dinara, a ko želi, može da kupi i samo jednu investicionu jedinicu.

Šta je investicioni fond
Investicioni fondovi su institucije u koje građani mogu ulagati svoj novac kao vid štednje, ali istovremeno imaju i pristup tržištu kapitala. Oni tako prikupljena sredstva ulažu na tržište, gde kroz trgovanje hartijama od vrednosti ostvaruju prinos na uložena sredstva.

Prema rečima Radmile Bajević, generalnog direktora „Delta investmenta“, jedinog fonda koji radi, imovina svih koji su uložili u investicione jedinice, u suštini, ne može da propadne, već samo da promeni oblik. Sadašnja vrednost fonda je blizu 600 miliona dinara i imali su rast od oko 30 odsto, što je očekivani prinos fondova sa istom politikom u regionu za godinu dana. Istina, vremenski period je kod nas znatno kraći, ali je to možda i početni uzlet.
- Građani individualno ne mogu da utiču na to gde će se novac ulagati. To za njih rade portfolio menadžeri, koji su najbolji stručnjaci za plasman fonda - objašnjava Radmila Bajević.
Da bi investicioni fondovi trebalo da donesu poboljšanje na finansijskom tržištu Srbije smatra i Miroljub Ristić sa Beogradske berze jer će i građani bez preteranog znanja o investiranju i truda oko analize investicionih mogućnosti imati priliku da svoj novac plasiraju u tržišno atraktivne kvalitetne hartije i investicije. On takođe napominje da bi potencijalni ulagači pre odabira investicionog fonda trebalo da se dobro informišu.
- Svaka vrsta investicija zasnovana je na ličnim težnjama i ne postoji univerzalni šablon po kojem se bira jedan od više fondova. Izbor će zavisiti od rizika koji je pojedinac spreman da preuzme, a to zavisi od tipa fonda i njegove buduće strategije.
Prema rečima Dejan Šoškića, profesora na Ekonomskom fakultetu, investicioni fondovi će biti i dobra konkurencija bankama.
- Prvi razlog je veća mogućnost zarade, a druga što za razliku od oročenih sredstava u banci novac iz fonda uvek stoji na raspolaganju.
On takođe napominje da još uvek nije moguće predvideti uspeh ovih fondova i da će to zavisiti od tržišnih kretanja, stepena kompetencije portfolio menažera, kao i državne kontrole.

Kako kupiti jedinicu fonda
Da biste kupili investicione jedinice u „Delta fondu“, potrebno je da dođete kod njih gde potpisujete pristupnicu. Od dokumenata je potrebna samo lična karta zbog identifikacije. Zatim u banci uplaćujete željeni iznos i u roku od pet dana dobijate potvrdu o vlasništvu. Uloženi novac možete podići uvek, uz prethodnu najavu od pet radnih dana. U Fondu očekuju da uskoro počne prodaja jedinica i u svim filijalama „Univerzal“ i „Banke Inteza“.


Fondovi u Srbiji
Od sredine aprila, pa u narednih 15 dana, javni poziv za upis i uplatu investicionih jedinica objavio je i Investicioni fond „Fima proaktiv“. To je, pored fonda „Delta plus“, jedini koji trenutno posluje u Srbiji. Cena investicione jedinice na dan organizovanja fonda je 1.000 dinara, što je i minimalni ulog. „Fima proaktiv“ spada u vrstu fondova rasta vrednosti imovine, čija je osnovna karakteristika da ulaže najmanje 75 odsto svoje imovine u akcije kompanija kojima se trguje na organizovanom tržištu u Srbiji, kompanijama sa sedištem u državama Evropske unije, kao i u susednim državama. Osnivač ovog investicionog fonda su hrvatska „Fima grupa“ iz Varaždina sa 86,35 odsto kapitala i Milan Horvat, takođe iz Varaždina, sa 13,65 odsto kapitala. Uskoro se očekuje i početak rada

Izvor: Blic