Traže pumpe u Hrvatskoj
17. april 2007

Upravni odbor akcionarskog društva "Naftna industrija Srbije" zatražio je od Vlade Srbije saglasnost za pokretanje postupka povraćaja svoje imovine u Republici Hrvatskoj (pumpe,odmarališta,učešće u Jadranskom naftovodu,skladišta,poslovni prostor).Poslovodstvo kompanije NIS,koja je nedavno,od javnog preduzeća prerasla u akcionarsko društvo,smatra,kako nam je u utorak potvrđeno, da je dužno da zaštiti interese preduzeća,vraćajući u posed sve čime je,kao vlasnik u Hrvatskoj, na dan 3O.decembra 199O.godine,raspolagalo.
- Potpuno smo sredili dokumentaciju o svojoj imovini. Za sve što potražujemo imamo dokumentaciju koja nedvosmisleno upućuje na posedovanja NIS ,odnosno vlasništvo osnivača naše kompanije,a to su "Jugopetrol" i "Naftagas promet"-kažu u poslovodstvu srpkog naftaša.
NIS a.d. je uneo u svoj osnivački akt,kao i u prospekt s kojim ulazi u privatizaciju,svu svoju imovinu,pa i onu u Hrvatskoj,a raspolaže i pouzdanim informacijama o stanju svojih pumpi i ostalih nekretnina. Takođe, smatra se da je za sada sasvim dovoljno što u potraživanju startuje vlasničkim i drugim pravno i ekonomski validnim papirima.
Na pitanje šta je sa pumpama INE u Srbiji, i obavezama EPS prema Hrvatskoj elektroprivredi,o čemu se potraživanja najavljuju preko hrvatskih medija,u NIS kažu da ih " zanima samo imovina Naftne industrije Strbije" i da "ostala potraživanja,ako su osnovana,treba da budu predmet zanimanja drugih kompanija"


Izvor: Novosti

Put brže saradnje
Z. T., 17. april 2007

Dvanaest zemalja članica Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju, potpisaće u sredu u Beogradu Memorandum o razumevanju za uspostavljanje crnomorskog kružnog autoputa i rekonstrukciju luka u regionu.
Ovaj projekat je veoma značajan za Srbiju, jer će u njega biti uključeni Koridori 10 i 7 koji prolaze kroz našu zemlju - najavio je u utorak na beogradskom sastanku Izvršnog odbora Poslovnog saveta Crnomorske ekonomske saradnje Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije.
U sredu i četvrtak zakazana je ministarska konferencija u Beogradu kojoj će prisustvovati ministri inostranih poslova dvanaest zemalja ovog regiona i predstavnici vlada. Njihovom sastanku u utorak je prethodio skup privrednika u PKS koji su se založili za smanjenje carinskih barijera i drugih prepreka u poslovanju, kako bi se privredna saradnja ubrzala i bila korisna za sve članice.
Očekuje se pružanje konkretne podrške Evropske unije kako u finansijskom tako i u ekspertskom pogledu, po ugledu, na primer, na Pakt stabilnosti za zemlje Jugoistočne Evrope.
- Mogli bismo očekivati uspostavljanje zone slobodne trgovine u Crnomorskom ekonomskom regionu, koji će postati sve značajniji upravo zbog energetskih resursa, naglasio je Milosavljević.
Planirano je da iz Beograda krene dvanaest kamiona koje će obići svih dvanaest zemalja članica Crnomorskog regiona, koji će napraviti simboličan krug i pokazati neophodnost povezivanja ekonomija Srbije, Grčke, Rusije, Kipra, Turske, Jermenije, Azerbejdžana, Gruzije, Ukrajine, Rumunije, Bugarske i Moldavije.

VEĆ 15 GODINA
Crnomorska ekonomska organizacija - BISEK - radi 15 godina, a njen član Srbija je postala prošle godine i sada predsedava.
Postoji veliko ekonomsko interesovanje za udruživanje i brži razvoj. Jer, sve članice poseduju velike potencijale za to, pre svega kad je energetika u pitanju, pa je neophodno što pre napraviti savremene saobraćajnice i luke.

Izvor: Novosti

Rađa kako nebo hoće
M. ČABARKAPA, 17. april 2007

U Srbiji je svega 1,2 odsto obradivog poljoprivrednog zemljišta pokriveno sistemima za navodnjavanje. Sistemi su, istina, do poslednje decenije prošlog veka pokrivali oko 140.000, a onda je počelo njihovo urušavanje i sada pokrivaju svega oko 40.000 hektara oranica. Ostali su zapušteni, rastureni i neupotrebljivi i bez velikih ulaganja ne mogu da se osposobe za normalno funkcionisanje.
- Davno su urađeni mnogi projekti za navodnjavanje, ali od toga ništa nije realizovano - kaže Milan Prostran, predsednik Opšteg udruženja za poljoprivredu PKS. - U međuvremenu propalo je, rastureno i razvučeno i ono što je bilo izgrađeno. Tu je reč o velikim investicijama koje ne mogu da se realizuju brzo, za jednu godinu recimo. Zato, ukoliko se desi neka veća suša, srpska poljoprivreda će biti desetkovana. Suša, naravno, ugrožava sve poljoprivredne kulture, a najviše povrtarstvo i proizvodnju semena, koje su visokorizične i skupe delatnosti u poljoprivredi.
Prostran kaže da je još 2000. godine promovisan projekat za izgradnju sistema za navodnjavanje na oko 1,5 miliona hektara oranica u slivu Dunava, ali od toga nije bilo ništa. Najgora situacija je na individualnim gazdinstvima, koja zbog rascepkanosti i skupih sistema, ne mogu ni da razmišljaju o navodnjavanju svojih useva. Oni sve nade polažu u nebo. Malo bolja je situacija kod velikih kombinata.
- Od oko 21.000 hektara koliko obrađuje PKB korporacija, četiri hiljade su pokrivene sistemima za navodnjavanje, od čega su na oko 1.500 hektara najsavremeniji "rendžer" sistemi koje smo ovih dana pustili u rad - kaže Miroslav Denić, glavni inženjer za navodnjavanje u toj korporaciji. - Uvođenjem njih u eksploataciju 20 odsto naših njiva ima sigurnu vodu. Planiramo da nastavimo sa investicijama u tom sektoru kako bismo smanjili uticaj "više sile" na naše prinose.
PRETI ŽEĐ
ŽEĐ ne preti samo usevima već i stanovnicima Srbije. Ukoliko do 2020. godine ne bude izgrađeno 18 novih brana, što znači svake godine po jedna, naša zemlja će se suočiti sa velikim problemom žeđi, procenjuje Republička direkcija za vode.
Postojeće vodosnabdevanje, iako nepotpuno, funkcioniše dosta dobro. Njime je obuhvaćeno oko 65 odsto stanovništva, dok 15 odsto ima nekakav oblik vodosnabdevanja. U pojedinim regionima kvalitet pitke vode, posebno u Vojvodini, nije zadovoljavajući.

ŽITO ŽUTI
NA više od polovine zasejanih površina pšenica je počela da žuti, što je posledica nedovoljne vlage u zimskom periodu, a i kasnije.
- U zavisnosti od sorte i rokova setve pšenica je na tri do deset dana pred klasanje, a simptomi zaostajanja u porastu i "žućenje" listova vidljivi su na čak 60 odsto useva - izjavio je u utorak "Tanjugu" prof. dr Miroslav Malešević, sa novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo. - Zato treba očekivati manje prinose od prosečnih.


Izvor: Novosti

Agregati na tankoj žici
S. M. JOVANOVIĆ, 17. april 2007

Ugovor o revitalizaciji agregata na HE "Đerdap jedan", vredan 100,7 miliona dolara, potpisan je pre četiri godine, ali ovaj veliki posao nikako da počne. Jer, još se čeka na potpisivanje međudržavnog sporazuma između naše države i Ruske Federacije o "prebijanju" klirinškog duga bivšeg SSSR prema SFRJ.
- Taj sporazum je nekoliko puta dopunjavan zbog različitih problema. Jednom zato što su svi dokumenti glasili na državu SCG, drugi put su se pojavili problemi vezani za naš dug za gas. Kada je i to rešeno i sporazum najzad prošao sve formalnosti, predat je Vladi Rusije na usvajanje, međutim to još uvek nije završeno. Deo ugovora koji se odnosi na revitalizaciju HE "Đerdap jedan" nikada nije bio sporan - kaže Dragan Stanković, direktor Privrednog društva "Hidroelektrane Đerdap".
Svako dalje odlaganje početka revitalizacije agregata, prve đerdapske elektrane imaće, kako naglašava Stanković, nesagledive posledice.
- HE "Đerdap jedan" radi već punih 35 godina i dalje odlaganje revitalizacije, s obzirom na zastarelost agregata, veoma nepovoljno će se odraziti, na pouzdanu proizvodnju električne energije - ističe Stanković. - Ukoliko ugovor ne bude potpisan, kako je najavljeno, a da bi održali stabilnu proizvodnju, bićemo prinuđeni da sa ruskim proizvođačima sklopimo komercijalne ugovore, kako bi nam isporučili neophodnu opremu za agregate. Zabrinjava i činjenica da su Rusi prestali da proizvode opremu za "Đerdap jedan", a prema našim saznanjima spremaju se da započnu proizvodnju za svoje tržište, što bi značilo da mi ostajemo u drugom planu.
Prema poslednjim najavama sporazum bi trebalo da bude potpisan do kraja avgusta, da bi revitalizacija započela 1. jula 2007. Rumunska strana je završila revitalizaciju svojih šest agregata, a sve pripreme su obavljene i na HE "Đerdap jedan".

SNAGA
PROJEKTOM revitalizacije "Đerdapa jedan" predviđena je zamena svih šest agregata. Snaga svake mašine biće uvećana za deset odsto, ili za 60 megavata. To će omogućiti dodatnu proizvodnju od oko sto miliona kilovata struje godišnje.

Izvor: Novosti

 POTPISANA DVA MEMORANDUMA O RAZUMEVANJU SA KINOM

Srbija i Kina potpisale su dva memoranduma o saradnji, u oblasti kontole bezbednosti industrijskih proizvoda i u oblasti zaštite zdravlja životinja, bilja i bezbednosti hrane, saopštila je Vlada Srbije.

Ministarstvo trgovine, turizma i usluga saopštilo je da je u okviru programa posete državne delegacije Narodne Republike Kine Srbiji, koju predvodi potpredsednik Vlade Kine Hui Lijangju, u Vladi Srbije potpisan Memorandum o razumevanju u oblasti kontrole bezbednosti industrijskih proizvoda.

Memorandum su potpisali ministar Bojan Dimitrijević i zamenik direktora Generalne uprave za nadzor kvaliteta, inspekciju i karantin Narodne Republike Kine Ge Džežung, a potpisivanju je prisusutvovao i ambasador Kine u Srbiji Li Guobang.

Ministar Dimitrijević je rekao da je Kina veoma značajna strateški partner za Srbiju ne samo kao članica Saveta bezbednosti nego i kao zemlja koja beleži stalni rast bruto društvenog proizvoda, kao i spoljnotrgovinski rast, piše u saopštenju.

'Srbija još nema konkurentnu snagu da na pravi način konkuriše na kineskom tržištu, ali smo spremni za saradnju i pozdravljamo dolazak velikih kineskih kompanija u Srbiju, to je važan korak u ekonomskoj saradnji Srbije i Kine', rekao je Dimitijević.

Zamenik direktora Generalne uprave za nadzor kvaliteta, inspekciju i nadzor Kine rekao je da će potpisivanje tog memoranduma o razumevanju pospešiti izvoz žita, poljoprivrednih i industrijskih proizvoda u Kinu.

Dimitrijević je najavio da će Ministarstvo trgovine, turizma i usluga sa Kinom uskoro potpisati memorandum o saradnji u oblasti turizma i dodao da će Olimpijske igre 2008. godine u Pekingu biti prilika da Srbija predstavi medjunarodnoj javnosti svoje ekonomske i turističke potencijale.

Memorandum o razumevanju u oblasti zaštite životinja, bilja i bezbednosti hrane potpisali su predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i predstavnici Generalne uprave za nadzor kvaliteta, inspekciju i karantin Narodne Republike Kine.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da će u sredu sa predstavnicima Kine potpisati Protokol o fitosanitarnim uslovima za izvoz pšenice iz Srbije u Kinu i Sporazum o saradnji i razumevanju u oblasti poljoprivrede ministarstava poljoprivrede Srbije i Kine.

Izvor: RTS

Srđan Dumičić, agencije „Puls“
Marketing smanjuje mogući poslovni rizik
Autor: D. Nišavić | 18.04.2007 - 09:54

Za donošenje velikog broja poslovnih odluka neophodno je korišćenje rezultata istraživanja tržišta. To je jedan od izvora informacija koji nije moguće zameniti drugim, a koji značajno smanjuje rizik pogrešnih poslovnih poteza preduzeća - kaže za „Blic“ Srđan Dumičić, direktor „Pulsa“ iz Hrvatske, učesnik međunarodne konferencije „Inovativna istraživanja za inovativni biznis“, koja će se iduće nedelje održati u Beogradu, u organizaciji „Ekonomist medija grupe“.

Marketinška istraživanja koriste se u komunikaciji kompanije, istraživača i krajnjih korisnika. Pri tom, ukoliko se upotrebe odgovarajuće naučne metode, može se saznati tačno šta potrošači žele, šta ih motiviše za njihove stavove, a to, između ostalog, utiče na donošenje pravih poslovnih odluka.
- Istraživanjem se može dobiti odgovor na ceo niz pitanja bitnih za poslovanje, počev od razvoja, promocije, distribucije i celog životnog ciklusa proizvoda. Postoje i istraživanja neophodna za vođenje brenda na tržištu. Velike kompanije koriste istraživanja kao jedan od izvora za donošenja kvalitetnih odluka, posebno kada postoji rizik da one budu pogrešne - ističe Srđan Dumičić, direktor „Pulsa“.
Rizik naročito postoji kada je reč o dizajnu, formiranju cena, načinu promocije proizvoda, praćenju efekta oglašavanja, usmeravanju budžeta. Isto tako, bitna je i pozicija i snaga brenda kompanije, eventualna korekcija, ali i unapređenje brenda.
- Sve razvijene firme i one koje imaju viziju kontinuirano koriste istraživanja. Bitno je da postoji partnerski odnos između firme i istraživača. Važno je i da informacije dođu do svih onih kojima su potrebne, od marketinga, prodaje, do direktora tih sektora. Firme koje su postigle da uz ostale pokazatelje koriste rezultate istraživanja, donose kvalitetnije odluke - naglašava Dumičić.

Regionalni „Stratedžik puls“
Veće i uspešnije firme u regiji shvatile su značaj istraživanja tržišta, koje sve više dobija ulogu koju zahteva. Primetno je veće korišćenje važnih informacija odlučujućih za poslovanje u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj...
- Upravo iz tog razloga, a i želje da pratimo regionalne klijente na svim tržištima, „Puls“ se udružio sa vodećom istraživačkom kućom „Stratedžik marketingom“ i zajednički smo osnovali „Stratedžik puls“, koji sada ima predstavništva u svim državama nekadašnje SFRJ, kao i u Albaniji - kaže Srđan Dumičić.

Izvor: Blic

 NAUMOV S AMERIČKIM DIPLOMATAMA O SRPSKOJ ENERGETICI
 
Ministar rudarstva i energetike Srbije Radomir Naumov upoznao je zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Metju Brajza i američkog ambasadora u Beogradu Majkla Polta sa energetskom politikom Srbije.

Naumov je, kako je saopšteno iz Ministarstva, američkim diplomatama predstavio i Strategiju razvoja energetike u Srbiji. Predstavnici SAD izneli su svoja viđenja trenutne energetske situacije u regionu jugoistočne Evrope i budućnosti kada je u pitanju sigurno snabdevanje prirodnim gasom iz Kaspijskog regiona, navodi se u saopštenju.

U razgovorima su učestvovali i pomoćnici ministra Slobodan Sokolović i Milutin Prodanović, kao i prvi i drugi sekretari za ekonomska pitanja američke ambasade u Beogradu Mark Bošeti i Džef Rigler.

Izvor: RTS

 GOLUBOVIĆ: VELIKA IZVOZNA ŠANSA SRBIJE NA TRŽIŠTE KINE

Sporazum o izvozu žitarica na tržište Kine je velika izvozna šansa Srbije, a u prvoj fazi se pruža mogućnost domaćim institutima da izvezu semenski materijal žitarica u najmnogoljudniju zemlju sveta, ocenio je u izjavi Tanjugu državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović.

'Otvaranje bilo kog tržišta za izvoz je veliki uspeh naše zemlje', rekao je Golubović, komentarišući današnje potpisivanje srpsko-kineskog sporazuma o saradnji u oblasti poljoprivrede i protokola o fitosanitarnim uslovima za izvoz pšenice.

Prema njegovim rečima, u prvoj fazi izvoza, najbolje mogu da prođu Institut za kukuruz u Zemunu i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, koji imaju nesporni kvalitet genetskog materijala semena žitarica i mogu sa malom količinom, za kineske prilike, da se lako plasiraju na tom tržištu.

U izvozu žitarica u Kinu može pomoći i država stimulacijama za ciljani izvoz, uz povećanje prinosa i na individualnim parcelama, rekao je Golubović i nagovestio da će posle formiranja nove vlade država davati premije za žito, ali uzimajući u obzir referentne prinose po hektaru i na osnovu toga određivati cenu po kilogramu pšenice.

Golubović je ocenio da je još rano procenjivati koliki će biti tržišni viškovi pšenice i kukuruza, jer se to može proceniti tek posle žetve, uz istovremenu evidenciju koliko se žitarica nalazi u zalihama, u robnim rezervama i kod privatnih proizvođača.

Prema njegovoj oceni, na kineskom tržištu dobro bi mogli da prođu izvoz uljane repice i kukuruza, koji su višenamenski proizvodi od kojih se dobijaju različiti produkti, kao što je bioetanol.

Prema zvaničnim podacima Svetske banke, do 2020. godine potrebe Kine za pšenicom će dostići oko 174,8 miliona tona godišnje, a ostalih vrsta žitarica [kukuruz, ovas, ječam, raž] oko 224,5 miliona tona.

Izvor: RTS

 ZAVRŠEN REMONT FABRIKE HLORA U KRUŠEVAČKOJ ŽUPI

Hemijska industriji 'Župa' u Kruševcu objavila je da je završila je remont fabrike kalijumove hemije, jedine u Srbiji koja proizvodi hlor za dezinfekciju pijaće vode, čime je omogućen nesmetani nastavak proizvodnje.

Generalni direktor 'Župe' Miroljub Milojević kazao je da je u remont uloženo pola miliona evra.

'Nabavili smo kalijum hlorid dovoljan za proizvodnju oko 200 tona hlora, što je dovoljno za podmirenje potreba vodovoda u Srbiji u naredna dva meseca, a za to je izdvojeno 24 miliona dinara', kazao je Milojević.

Izvor: RTS

 USAGLASITI PROPISE DA BI KROMPIR MOGAO DA SE IZVOZI U EU

Već nekoliko godina robni proizvođači krompira u Srbiji, kako tvrde, čekaju da nadležna služba Ministarstva poljoprivrede pripremi program stručnog monitoringa u gajenju ove kulture, bez čega nema izvoza na tržište zemalja Evorpske unije.

'Novi propisi EU važe od 2000. godine i krajnje je vreme bilo da i Uprava za zaštitu bilja tačno zna šta bi kod nas trebalo uraditi da bi se ponovo našli na listi zemalja koje mogu da izvoze u EU', izjavio je Ratko Vukićević, predsednik Odbora za krompir pri Zajednici za voće i povrće Srbije.

Sada se na zalihama nalazi oko 10.000 tona merkantilnog krompira. Zbog toga je zahtevano od Robnih rezervi da otkupe što veće količine za dalje skladištenje, ili preradu u pire.

Vukićević je istakao da je, zbog otežanog plasmana prošlogodišnjeg roda, ove sezone znatno smanjeno interesovanje proizvođača za setvu krompira.

On smatra da bi ubuduće više pažnje trebalo da se posveti izboru novih, boljih sorti, obezbeđenju kvalitetnog skladištenja i nabavci mašina za sitnija pakovanja krompira, zbog zahteva EU.

Izvor: RTS