U EU zabranjena prodaja domaće rakije
Ponedeljak, 9. april 2007. 13:33



Ulaskom u Evropsku uniju pečenje rakije za ličnu upotrebu neće biti zabranjeno i za tu svrhu nije potrebno njeno posebno označavanje, ali se takva rakija ne sme iznositi na tržište.

U slučaju njene prodaje, rakija kao i svi ostali proizvodi mora da bude propisno označena, odnosno da ima deklaraciju i odgovarajući kvalitet, izjavila je Tanjugu savetnik u ministarstvu poljoprivrede Milica Stanojević.

Proizvodnja rakije za sopstvenu upotrebu nije obuhvaćena zakonom i nije zabranjena, tako da proizvodjači ne moraju da se registruju, ali svoju rakiju ne smeju da iznose na tržište, objasnila je Stanojević.

Ona je podsetila da, prema našim propisima, fizička lica mogu da se bave proizvodnjom i prometom rakije sve dok njihov godišnji prihod ne predje dva miliona dinara, posle čega su obavezni da se registruju kao pravna lica.

Ako rakiju prodaju za neposrednu upotrebu ona mora biti u originalnom pakovanju i ne može se prodavati u rinfuznom stanju, odnosno istakanjem iz bureta, ukazala je Stanojević.

Prema njenim rečima, svako originalno pakovanje mora da ima deklaraciju koja sadrži trgovački naziv, naziv i sedište proizvodjača, sadržaj alkohola, neto zapreminu i rok upotrebe.

Kod rakija sa oznakom porekla na deklaraciji mora da bude naveden broj rešenja koje je izdalo ministarstvo za puštanje rakije u promet i naziv voćarskog područja gde je proizvedena, precizirala je Stanojević.

Ona je naglasila da je u nacrtu novog zakona o rakiji i ostalim jakim alkoholnim pićima, koji je uskladjen sa zakonodavstvom EU, proizvodnja rakije mnogo detaljnije i preciznije regulisana i prati proizvodnju od "uzgajanja voća do boce".

Prema sadašnjem zakonu, proizvodjači rakije morali su da imaju odgovarajuće prostorije i opremu, a po novom moraće da imaju i zaposleno stručno lice ili da sami budu stručno osposobljeni za proizvodnju, navela je Stanojević.

Svi proizvodjači voća koje se koristi za proizvodnju rakije, kao i proizvodjači rakije, biće upisivani u registre koji će biti podeljeni po regionima i moraće da prijavljuju promene u obimu proizvodnje.

Izvor:Mondo

Poslodavci ne plaćaju doprinose za penzije
Ponedeljak, 9. april 2007. 10:20

Terenska kontrola Poreske uprave utvrdila je da preduzeća u Srbiji lane nisu obračunala i uplatila više od 15 milijardi dinara (oko 187 miliona evra) na ime poreza i doprinosa za socijalno osiguranje, rečeno je „Blicu“ u Poreskoj upravi. Taj trend nastavljen je i ove godine kada je za prva tri meseca ostalo neobračunato i neuplaćeno više od tri milijarde dinara.

U Upravi nemaju odvojene podatke o tome koliko se od ovih suma odnosi na poreze, a koliko na doprinose. Podatak o dugu za doprinose nemaju ni u Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje zaposlenih.

U Sektoru za internu finansijsku kontrolu Fonda "Blicu" je rečeno da od 2003. godine, od kada kontrolu naplate doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje vodi Poreska uprava, nijednom nisu dobili podatke o poslodavcima koji ne izmiruju ovu zakonsku obavezu prema zaposlenima.

U Fondu kažu da su sa nadležnima iz Poreske uprave nekoliko puta razgovarali o tome, ali podatke nisu dobili jer, kako im je rečeno, Uprava nema informacioni sistem za obradu tih podataka.

"Ne znamo ni šta je Poreska uprava preduzela protiv poslodavaca koji izbegavaju svoju zakonsku obavezu, niti da li su za neke od ovih poslodavaca pokrenuli postupak utvrdjivanja i naplate doprinosa", kaže za „Blic“ Olga Andrić, direktor Sektora za internu finansijsku kontrolu pri Fondu PIO.

Prema njenim rečima, radnici koji imaju saznanje da im doprinosi nisu uplaćeni mogu podneti prijavu terenskoj kontroli Poreske uprave radi utvrdjivanja ove obaveze ili se obratiti inspekciji rada zbog prijave na osiguranje.

Inače, od pre par godina osnovice za uplatu doprinosa više nisu odredjene prema stručnoj spremi zaposlenih, već prema visini plate koja se radniku isplaćuje. Na bruto zaradu plaća se doprinos po stopi od 22 odsto, s tim što pola ide na teret poslodavca, a pola na teret radnika.

Poslodavci koji ne isplaćuju plate za radnike dužni su da im do 30. u mesecu uplate doprinose za prethodni mesec.

Gradjani koji se u osiguranje uključuju sami i sami plaćaju doprinose za sebe, pri uplati mogu da biraju jednu od 13 ponudjenih osnovica. One se menjaju svaka tri meseca, a trenutno su od 12.580 dinara do 179.710 dinara, koliko iznosi pet prosečnih zarada u republici.

Prevedeno u novac, to znači da mesečno mogu uplaćivati izmedju 2.767,60 dinara i 39.536,20 dinara. I za njih važi stopa doprinosa od 22 odsto, s tim što oni sav novac uplaćuju iz svog džepa, za razliku od onih u radnom odnosu, gde polovinu uplaćuje poslodavac.

Kazne za nesavesne poslodavce

Svi poslodavci dužni su da do kraja aprila Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje zaposlenih dostave podatke o stažu i zaradama svojih zaposlenih, takozvani obrazac M4 za 2006. godinu, podsećaju u Fondu PIO.

Ovaj obrazac, kako za „Blic“ pojašnjava pomoćnik direktora beogradske filijale za Fond PIO Milica Danilović, praktično je jedini dokaz da firma uplaćuje doprinose. Zato, ukoliko poslodavac ne dostavi ove podatke, zaposleni iz te firme koji stignu na red za penzionisanje na svoje rešenje čekaju znatno duže.

Za nepoštovanje ovog roka zakonom su propisane novčane kazne, za poslodavce od 10.000 do 800.000 dinara, a za odgovorno lice u preduzeću izmedju 2.500 i 50.000 dinara.

U Fondu navode da će, počev od juna, protiv nesavesnih poslodavaca početi da podnose prekršajne prijave, što do sada nije bila praksa.

Izvor:Mondo

"SLAMARICE" ODOŠE
U ISTORIJU
E.E.R., 9. april 2007

Kada prosečno obrazovanog građanina, zaposlenog u prosečnoj firmi i, naravno, sa prosečnim primanjima zapitate gde čuva svoj "fond za vanredne" situacije - odgovor je obično - da te pare nisu problem, jer njih - nema.
Ipak, pokušaj statistike da nam "zaviri" u novčanik govori da građani u Srbiji imaju običaj da formiraju fondove na koje se, u svakodnevnom životu, apsolutno zaboravlja. Iznosi tih sredstava nisu veliki i, po pravilu, uvek su u stranoj valuti - evrima ili dolarima.
Strah od ekonomskog kraha, kao posledica preživljenih hiperinflacionih devedesetih, i, danas, u godinama relativne makroekonomske stabilnosti, utiču da vrlo teško ulazimo u varijante koje će nam obezbediti relativno pristojan i gotovo siguran profit.

"Novosti" su pokušale da istraže gde je, u prethodnom mesecu, bilo najisplativije uložiti 1.000 dinara. Ispostavilo se da je najgora varijanta upravo ona kojoj smo najskloniji - pretvaranje svoje dinarske uštede u stranu valutu.


DINARSKA ŠTEDNjA kod nas je još u povoju, pa i kada se oročeno štedi, primat i dalje drži ostavljanje evra na čuvanje bankarima. Dobijene kamate su ispod očekivanja, ali i dalje veće od ostvarene inflacije,koja je, za sada, na godišnjem nivou 6,6 odsto.
Ko štedi u dinarima na mesec dana oročenja dobija kamatu na godišnjem nivou od devet do 10 odsto, a štednja po viđenju donosi kamatu od oko 2,50 odsto.


ŠTEDNjA U EVRIMA nosi kamata kod većine banaka kreću se od 1,45 odsto u slučaju štednje po viđenju, dok kamata dostiže oko 2,40 odsto godišnje na oročavanje na mesec dana.
I oni koji imaju pozitivan saldo na tekućem računu dobijaju kamatu ,ali ona ne iznosi više od jedan odsto.


KONVERZIJA DINARA u evre, onima koji su zatim valutu čuvali kod kuće nije donela ništa, ali nisu ni na značajnom gubitku. Jedan evro početkom marta vredeo je 80 dinara, da bi početkom aprila pao za 35 para- na 79,65 dinara za jedan evro. Tako da onaj ko je kupio 100 evra početkom marta, sa prvim danima aprila izgubio je 35 dinara. Čuvanje dinara u slamaricama nije se pokazao kao siguran metod štednje, jer u martu odnosu na februar inflacija bila 0,8 odsto.
KUPOVINA ŠTEDNIH ZAPISA Narodne banke Srbije aktuelna je već neko vreme i prema stručnjacima donosi i najveću sigurnost. Kamatna stopa zapisa izdatih početkom februara je 14 odsto na ogdišnjem nivou. Kod ove vrste ulaganja, zapis u bilo kom trenutku, i pre određenog dospeća, može da se povuče.


OBVEZNICE STARE ŠTEDNjE bile su jedno vreme hit, ali danas godišnji prinos iznosi od 5,45 do 6,77 odsto. Što je dalji rok obveznice cena je niža, ali je i prinos manji.


KUPOVINA INVESTICIONIH JEDINICA za sada je moguća samo preko jednog, otvorenog investicionog fonda, mada je za kraj aprila najavljeno formiranje još nekoliko sličnih institucija. Oni hrabriji, koji su prepoznali dobar posao, na uloženih 1.000 dinara s početka marta, danas imaju 1.212 dinara.


UPLATE DOBROVOLjNOG PENZIJSKOG OSIGURANjA koja je i kod nas danas realnost, donose svima onima koji žele dopunsku penziju solidne prinose. Mesečno se, naime, ostvaruje u proseku desetak odsto prinosa u odnosu na uloženo. Istine radi, na ovaj novac možete da računate tek nakon 53. godine života.


ULAGANjE U AKCIJE NA BEOGRADSKOJ BERZI donosi, posebno poslednjih mesec dana, najveću dobit, ali predstavlja i istinski veliki rizik. Mnogi kupci akcija, koji su bili spremni da rizikuju, ostvarili su prinos od preko 500 odsto! S druge strane, vlasnici nekih akcija doživeli su i totalni debakl na berzi. Tu se gubici mere i sa 80 odsto vrednosti. U poslednjih meseca dana trgovanjem akcijama na brezi najbolje su prošli oni koji su kupovali akcije beogradskog "AMS Osiguranja", dok je akcija "Soko Štarka" uvećala cenu za 467 odsto. Akcija novosadskog "Sajma" povećala je vrednost za 406, a "Luke Beograd" za 380 odsto. Najveći prošlomesečni gubitnik je "Lukoil", tako su oni kji imaju akcije ove kompanije doživeli pad od 82 odsto po akicji. Banke i dalje vode u trgovanju, tako je od 10 akcija sa najvećim prometom četiri iz bankarskog sektora.

Izvor: Novosti

Saleću sa karticama
D.I.K., 9. april 2007

NEMA banke koja u svojoj ponudi nema bar nekoliko vrsta kreditnih kartica, a kako i ne bi kada se na njima ostvaruje dobra zarada. Otuda i ne čudi što nas bankari svakodnenvo saleću sa ponudama, raznim Vizama, Masterkardima, revolving karticama, "čardž" karticama... Naravno i nama je korisno da ih imamo, iako smo često svesni da je njihova upotreba papreno skupa.
Jer, poznato je već, da se kreditne kartice ne koriste "za džabe". Mora da se plati godišnja članarina. Ili banka određeni trošak u to ime zaračunava svakog meseca, a ponekad i tromesečno. Postoje banke koje dobro naplaćuju i svojevoljan "rastanak" sa kreditnom karticom. Pa ako nećete više da je koristite, morate da platite 1.000 dinara u to ime.

Osim toga, bilo kakva roba kupljena kreditnim karticama, gde se na ime mesečne rate otplaćuje deo duga (obično pet odsto), dok se na ostatak zaračunava kamata, (i tako u nedogled... ) ume da bude skuplja i za trećinu! Pa se, maltene, kupujući veš mašinu karticom dobrovoljno odričete televizora. Jer, kamatne stope na dug po kreditnoj kartici kreću se od 1,9 do više od dva odsto mesečno.
U želji da privuku što više klijenata i korisnika kartica poneke banke i preteruju. Naime, na adresu jedne beogradske porodice iz jedne banke (sa stranim kapitalom), stigao je poziv kćerki da dođe i preuzme svoju kreditnu karticu. Koju su joj izradili bez prethodne saglasnosti i bez podnošenja bilo kakvog zahteva za karticom. Banka je sve pravdala "darom" svom deviznom štediši. Ovaj štediša, na žalost po banku, nije preuzeo svoju karticu, ne zato što je nije ni tražio, već prvenstveno zbog toga što je reč o devojčici staroj samo - dve godine, na čije ime su roditelji otvorili devizni štedni račun.


Izvor: Novosti

Barska luka
biće i srpska
T. SPALEVIĆ, 9. april 2007

VLADE dve bivše jugoslovenske republike uskoro će početi pregovore oko crnogorske Luke "Bar", za koju je Srbija veoma zainteresovana.
To je u ponedeljak za "Novosti" potvrdio Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije. Kako objašnjava, naša zemlja ima veliki interes u ovoj luci, jer je kompletna strategija razvoja saobraćaja usmerena ka njoj. Srbija će sigurno učestvovati u privatizaciji koju najavljuju u Baru.

PRVO: Još nije kasno da Srbija traži vlasništvo nad delom barske luke, na osnovu velikih ulaganja.

DRUGO: Prisutna je mogućnost da naša zemlja kupi deo luke, a u privatizaciji svakako treba da učestvuju i firme ili konzorcijumi iz Srbije.
- Pregovori na najvišem državnom nivou trebalo bi da krenu što pre. Sa nadležnima u resornom crnogorskom ministarstvu već smo obavili razgovore. Za Srbiju je veoma važno da bude trajno prisutna u Luci "Bar". Jer, strategija razvoja železničkog, drumskog i vodnog saobraćaja naša zemlja usmerila je ka Baru - potvrdio je Ilić. - Sada je luka u drugoj državi. Srbija u barskoj luci mora da ima sigurnost. Naša zemlja je u saobraćajnu infrastrukturu ka crnogorskoj luci uložila milijarde dolara. Izgrađena je pruga, Srbija je bila nosilac izgradnje luke, a sada kreće i izgradnja autoputa i dogovorena je granična tačka - mesto Boljare.
Koncesioni ugovor Horgoš - Požega, koji obuhvata i prvu deonicu autoputa Beograd - južni Jadran, od glavnog grada do Požege je potpisan i saobraćajnica će biti kompletirana 2012. godine. Samo taj posao košta 1,46 milijardi evra. Za deonicu od Požege do Boljara, koja je za izgradnju još skuplja, Saobraćajni institut CIP predložio je tri varijante i sve je spremno za državnu revizionu komisiju koja treba da odredi najpovoljniju. Sve je to deo jednog sistema, koji Srbiju preko barske luke treba da poveže sa pomorskim putevima.



PREVOZ ROBE


NEDAVNO je iz Luke "Bar" krenuo ka Beogradu i prvi kontejnerski voz, na osnovu sporazuma srpske i crnogorske železnice sa Lukom "Bar". Reč je o redovnoj liniji. Za početak ovaj voz saobraćaće dva puta nedeljno, utorkom i četvrtkom. Inače, između 60 i 70 odsto robe koja se transportuje preko barske luke dolazi iz Srbije ili joj je ona odredište.

Izvor: Novosti

Vrnjci kao košnica
D. STOJIĆ, 9. april 2007

AKO se po jutru dan poznaje, onda bi i ovogodišnja turistička sezona u Vrnjačkoj Banji zaista mogla da bude rekordna, budući da je samo tokom vaskršnjih praznika ovde boravilo desetak hiljada gostiju, što je iznad svakog očekivanja.
Najbolje su, naravno, prošli vrnjački hotelijeri koji su ugostili oko 6.500 posetilaca, što znači i da su svi hoteli, vile i pansioni bili popunjeni do poslednjeg mesta!
Dobro je bilo i u domaćoj radinosti, gde je tokom vaskršnjih praznika smeštaj našlo oko 2.000 prijavljenih posetilaca, a pretpostavlja se da je još toliko bilo i - neprijavljenih gostiju.
- Sudeći po ovoj poseti, a još i više po tome što je tokom prva tri meseca u Banji već boravilo oko 23.000 gostiju, ili oko 30 odsto više nego u istom periodu prošle godine, koja je bila najbolja za poslednju deceniju i po, možemo da se nadamo rekordnoj, možda i najvećoj poseti u istoriji Vrnjačke Banje - od oko 200.000 gostiju - kaže Goran Karavesović, referent za turizam u vrnjačkom Turističko-sportskom centru.
Ovogodišnja banjska sezona, zapravo, već je započela. Uz “kongresne turiste” i đačke ekskurzije uobičajene za ovo doba godine, sve je više i “običnih” posetilaca. Zato su vrnjački turistički poslenici, osim ugostiteljskih, i za ovu “predsezonu” pripremili mnogobrojne kulturno-zabavne sadržaje, što se videlo već tokom Vaskrsa.



STIŽE KOTUNjO
U OKVIRU mnogobrojnih kulturno-zabavnih priredbi najviše pažnje privući će koncert koji će početkom juna u Vrnjačkoj Banji, na početku sezone a u vreme karnevala, održati slavni italijanski kanconer Toto Kotunjo. Njegovo boravak u Banji je već ugovoren!

Izvor: Novosti

 INTEGRACIJE U BANKARSKOM SEKTORU

Za samo pet godina broj banaka u Srbiji je prepolovljen. Trenutno ih ima 38, od čega su 22 sa većinskim stranim kapitalom. Stručnjaci očekuju da će se broj banaka dalje smanjivati, i da će već ove godine pasti na 30, zbog najavljenih preuzimanja i pripajanja. Korist koju bi od toga mogli da imaju građani, jesu jeftinije bankarske usluge.

Na evropskom i svetskom tržištu sve je više slučajeva spajanja velikih banaka koje na taj način uvećavaju svoj kapital i efikasnost, ali i ulaze na nova tržišta. Tako je Unikredito banka ušla u Srbiju posle integracije sa Bankom Austrije i HVB bankom, koja je već poslovala na našem tržištu. Na taj način postala je najveća bankarska grupacija u centralnoj i istočnoj Evropi.

Više od polovine banaka u Srbiji je u većinskom stranom vlasništvu - najviše je austrijskih i grčkih banaka. U protekle 2 godine država je prodala većinsko vlasništvo u 6 banaka za oko 800 miliona evra. Ostalo je još 8 manjih banaka u kojima je država većinski ili najveći pojedinačni vlasnik. One bi trebalo da budu privatizovane do kraja sledeće godine, ali se još ne zna kako. Uz to sudbina dve kosovske banke je deo političkih dogovora. Međutim i 30-tak banaka, koliko se procenjuje da će ostati, previše je u odnosu na broj stanovnika. Naime, po međunarodnim standardima posle 10/15 godina tranzicije uobičajeno je da na milion stanovnika postoje 4 banke.

Na cenu bankarskih usluga, pre svega kredita, pored konkurencije utiču politička i ekonomska stabilnost od kojih zavisi kreditni rejting zemlje, a on već dve godine nije poboljšan.

Izvor: RTS

Sajam gradjevinarstva od 11. do 15. aprila
Ponedeljak, 9. april 2007. 12:41

Na Beogradskom sajmu će od 11. do 15. aprila biti održan Medjunarodni sajam gradjevinarstva, na kojem će učestovati 1.068 izlagača, od kojih je 345 iz inostranstva.

Kako se navodi u saopštenju, prvi put ove godine će, na otvorenom prostoru, biti organizovane demonstracije rada izloženih mašina i brze gradnje kuće površine 100 kvadratnih metara.

Na 33. po redu sajmu gradjevinarstva u Beogradu biće zastupljene sve gradjevinske delatnosti, najsavremeniji materijali, oprema, alati i mašine, kao i inovacije u projektovanju i upravljanju projektima.

Kako je najavljeno, biće organizovane i nacionalne izložbe Italije, Turske, Grčke, Slovenije i Hrvatske.

Radno vreme sajma je od 10.00 do 19.00, cena pojedinačne ulaznice 400 dinara, za grupne posete 300 po osobi, dok će cena parkinga biti 150 dinara po satu. U prodaji će biti i jedna ulaznica koja će važiti za sve dane sajma po ceni od 700 dinara.

Izvor:Mondo

Guverner: Najbolje uzimati kredite u dinarima
Utorak, 10. april 2007. 14:25

Guverner Radovan Jelašić izjavio je u utorak da će gradjani koji su uzeli dugoročni kredit u banci u stranoj valuti i po varijabilnoj kamatnoj stopi ove godine plaćati veće kamate, i ukazao da će najbolje proći oni koji su uzimali kredite u dinarima.

Jelašić je naglasio da će 2007. godina biti najpovoljnija za gradjane Srbije koji su se zaduživali u bankama u dinarima, a oni koji su se zaduživali u evrima ili u švajcarskim francima plaćaće veće kamate, jer su Evropska centralna banka i monetarne vlasti Švajcarske povećale osnovne kamate.

Evropska centralna banka je već povećala baznu kamatu na 3,75 odsto godišnje i najverovatnije će biti dodatnog dizanja kamata na evro, rekao je Jelašić i dodao da je švajcarska centralna banka već nekoliko puta povećala referentnu kamatnu stopu na nacionalnu valutu.

Jelašić je govorio i o Uredbi Vlade Srbije o privremenom finansiranju, ocenjujući da njome nisu poremećeni ni kurs dinara, ni stabilnost cena.

On je poručio da ni u aprilu i maju ne očekuje značajniji rast cena na tržištu.

Jelašić je precizirao da je bazna inflacija u martu iznosila četiri odsto, a ukupna inflacija 5,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i ocenio da bi bazna inflacija bila manja da je formirana nova Vlada Srbije.

On je podsetio da je osnovni cilj NBS u 2007. godini da se bazna inflacija kreće u granicama od četiri do osam odsto i ukazao da bi bilo mnogo bolje da se što pre oformi Vlada, da bi se videlo u kom pravcu će ići dalje reforme u Srbiji.

"Onda danas referentna kamatna stopa ne bi bila 10,5 odsto, nego bi verovatno bila još niža i posle toga bi korist imali svi, kako banke, tako klijenti i isto tako i privreda", naglasio je Jelašić i napomenuo da bi, kao posledica jeftinijeg novca, privredni rast u srednjem periodu bio još viši.

Guverner NBS je istakao važnost donošenje ekonomske politike Vlade Srbije, da bi se znalo kakav će biti kurs makroekonomske politike u narednih godinu-dve.

"Ako nešto Srbija nema, onda je to vreme", primetio je Jelašić.

On je predočio da, i ukoliko bi Srbija imala godišnji rast bruto-domaćeg proizvoda od pet do šest odsto, trebale bi nam "nekoliko desetina godina" da bi dostigli zemlje u okruženju po razvijenosti privrede.

Izvor:Mondo

Kako gajiti voće za izvoz "u 100 lekcija"
Utorak, 10. april 2007. 14:39

Ministarstvo poljoprivrede Srbije predstavilo je pet novih priručnika o sadnji, berbi i transportu sorti svežeg voća pogodnog za izvoz.

"Te brošure bi trebalo da proizvodjačima voća iz Srbije omoguće da proizvedu što kvalitetnije voće koje će po višim cenama plasirati na inostrano tržište", rekao je na konferenciji za novinare državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović.

Pet novih brošura su Priručnik za proizvodnju malina za svežu upotrebu, Priručnik za proizvodnju kupine, Bilnji regulatori rasta, Predvidjanje optimalnog vremena berbe jabuka, Sorte trešnje, rekao je on.

Golubović je rekao da će svaki priručnik biti odštampan u po 5.000 primeraka i u početku biti distribuiran poljoprivrednim fakultetima, institutima i poljoprivrednim stanicama u voćarskim krajevima Srbije, kao i na domaćim i medjunarodnim sajmovima prehrane.

Ukoliko interesovanje bude veliko, kakao je naveo, postoji mogućnost i doštampavanja priručnika.

On je dodao da će narednih dana biti objavljeni i priručnici za proizvodnju crvene i crne ribizle, borovnice i jagode za svežu potrošnju, kao i priručnik o breskvi.

Golubović je naveo da u Srbiji pod zasadima voća nalazi oko 239.000 hektara, što je 4,6 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta, odnosno, oko 5,6 ukupne obradive površine.

Prema njegovim rečima, najveći deo voća u Srbiji se preradi i tako izvozi, ali to više nije najisplativiji vid plasmana, zato što je daleko traženije i skuplje sveže voće, koje ima manje troškove obrade.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, iz Srbije je prošle godine bilo izvezeno svežeg voća u iznosu od 26,6 miliona dolara, što je više nego 2005. godine kada je izvoz bio 19,7 miliona dolara.

Istovremeno, deficit pri izvozu svežeg voća bio je 67 miliona dolara, zbog velikog uvoza banana i drugog južnog voća.

Predstavnik projekta za razvoj preduzetništva (SEDP) koji finasira Americka agencija za medjunarodni razvoj (USAID), uz čiju pomoć su objavljeni priručnici Rimer Lejn, rekao je da su brošure prilagodjene klimatskim uslovima i zemljištu u Srbiji.

Priručnici će ponuditi poljoprivrednicima mogućnost da se upoznaju sa proizvodnjom sorti voća koje imaju veću potražnju na tržištu, rekao je Lejn.

On je najavio da će uskoro biti objavljena i radna sveska za finansijsko planiranje koju će poljoprivrednici moći da koriste kakao bi utvrdili potencijalnu profitabilnost pre nego što započnu proizvodnju.

Izvor:Mondo