Stopirano otpuštanje metalaca
Utorak, 10. april 2007. 15:25

Na sastanku predstavnika Sindikata udruženih metalaca Kragujevca i ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodana Lalovića u utorak u Beogradu jedogovoreno zaustavljanje otpuštanja radnika i nastavak subvencija do privatizacije.

Predstavnik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Slavoljub Djoković rekao je da su ispunjena dva zahteva, a da će ostala tri morati da sačekaju novu vladu.

On je rekao da je obećano da neće biti otpuštanja radnika u mandatu sadašnje vlade i da će biti nastavljene subvencije, a da će o starategiji oporavka metalske industrije i podržavljenja firmi rsapravljati naredna vlada.

Predsednik gradskog odbora samostalnih sindikata Metalaca Kragujevca Goran Milić rekao je da je na sastanku obećano da će se na narednoj sednici vlade raspravljati o njihovim zahtevima i da će odgovor dobiti do 20. aprila.

Kako je najavljeno, ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni do tog roka, sindikalci će održati masovne proteste.

On je dodao i da je obećano da će se na narednoj sednici Vlade raspravljati i o saradnji Zastave i Dženeral motorsa.

Vladi Srbije su zahteve uručili predstavnici Samostalnog sindikata, ASNS, Sindikata automobilske industrije, Nezavisnost, UNS, Šumadija, Solidarnost.

Izvor:Mondo

Vojin Djordjević: Pregovaram sa Divcem
Utorak, 10. april 2007. 12:07

Vlasnik kompanije "Si and Si" Vojin Djordjević potvrdio je da sa legendom srpske košarke Vladom Divcem pregovara o partnerstvu, ali da će konačna odluka o njenoj realizaciji tek biti doneta.

"Zainteresovani smo da ostvarimo partnerstvo kroz 30 odsto udela u nekom od nezavisnih preduzeća unutar Grupe (Si and Si), kako bi konkretnom saradnjom ostvarili uslove za dalji razvoj brendova i osvajanje svetskog tržišta. To, praktično, znači da u budućnosti možemo da imamo šest strateških partnera sa maksimalnim učešćem od 30 odsto u pojedinačnim nezavisnim preduzećima članicama Grupe", rekao je Djordjević u intervjuu listu "Pregled".

Mediji već spekulišu da će Divac sigurno ući sa 30 odsto kapitala u firmu "Voda Voda" (podgrupa Si and Si).

Djordjević je potvrdio da pregovara sa Divcem, ali i sa još nekim potencijalnim partnerima, a odluka će biti doneta posle "detaljne analize".

"Od strateškog partnerstva ne očekujemo samo novac, već i doprinos u smislu kontakata i znanja koji će omogućiti dalji razvoj našeg brenda na svetskom tržištu", rekao je Djordjević i dodao da će to strateško partnerstvo doprineti i mirnijem finansijskom poslovanju "Si and Si".

Izvor:Mondo

Kablovski TV i internet signal zadaje muke građanima

Nema računa, a plaćanje obavezno

Autor: L. Gedošević | 07.04.2007 - 11:22

Uobičajena je praksa da kada dobijete račun, odete u obližnju poštu ili banku i namirite svoje dugovanje. Sve to, bar kada je kablovski operater SBB u pitanju, ne važi. Naime, velikom broju domaćinstava u Srbiji računi za kablovsku televiziju ne stižu po nekoliko meseci ali, kako kažu u ovom preduzeću, podrazumeva se da uslugu treba platiti, kao i da SBB nije u obavezi da svakog meseca šalje račune.
- Posle tri meseca dobila sam uplatnicu da platim zaostali dug iz 2006. godine u iznosu od 2.600 dinara. Redovno plaćam i znam da nemam dugova, pa sam se obratila korisničkom centru SBB-a gde su mi objasnili da nisam platila račun za novembar i decembar, ali kada sam im objasnila da držim uplatnice ispred sebe, onda su mi rekli da je ipak septembar u pitanju. Međutim, i tu uplatnicu imam, pa mi se odjednom pojavio neplaćen račun za decembar 2005. godine, ali nisu znali da preciziraju u kom iznosu. Poslednja informacija bila je da nisam platila neke rate za priključak, od pre tri godine - rekla je Bojana Jovanović sa Zvezdare.
Međutim, u SBB-u kažu da, ukoliko je usluga isporučena, treba da se plati.
- Iako uplatnice ne stignu na adrese korisnika, račune treba platiti u bilo kojoj pošti ili našoj poslovnici. O žiro-računu na koji se uplaćuje novac, korisnici se mogu informisati preko našeg sajta, ili u korisničkom servisu gde mogu dobiti informaciju o broju žiro-računa i visini dugovanja - kaže Dragan Ćirić.
U Beogradu, koji velikim delom pokriva ovaj kablovski operater, postoji samo jedna poslovnica, u Ulici kralja Petra, u kojoj je mesecima ogromna gužva.
Jedna od žalbi koja se odnosi na kablovske operatere jeste i povećanje cena. Tako je mesečna pretplata u SBB-u od septembra 2005. do januara 2007. godine povećana skoro dvostruko, tako da umesto 295 iznosi 525 dinara mesečno.
- SBB ima najjeftiniju uslugu u regionu. U Beogradu je cena 525 dinara za mesec dana, a već u Novom Sadu je ova usluga skuplja - kaže Ćirić.
Iz Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL), koja je odskoro nadležna i za poslovanje kablovskih operatera, kažu da će od najvećih kablovskih distributera u Srbiji - SBB-a, PTT-a i IKOM-a zatražiti da dokažu opravdanost cena za usluge koje pružaju.
- Najveći kablovski operateri u zemlji, među kojima je i SBB, dobili su odobrenje RATEL-a da mogu da se bave ovom delatnošću. Odobrenja su dobili na pet godina, ali imaju rok od godinu dana da usklade sve tehničke uslove, odnosno mrežu i parametre, jer je veliki broj njih preuzimao i rad manjih operatera - kaže dr Milan Janković, izvršni direktor RATEL-a.
Prema njegovim rečima, Agencija će ubuduće procenjivati i opravdanost strukture troškova i kontrolisati visinu cene pretplate.
- Građani se najviše žale na visinu pretplate. Proveravaćemo pritužbe, gde spada i dostava računa, upozoravati operatere i, ukoliko bude potrebno, možemo ih i sankcionisati. U krajnjem slučaju, Agencija može i ukinuti dozvolu koju je operater dobio - objašnjava Janković.

Izvor:Blic

EU proširuje listu za uvoz robe iz Srbije, da li će to naši privrednici iskoristiti

Od izvoza hrane moguća zarada 100 miliona dolara

Autor: R.Ž.Marković | 10.04.2007 - 10:04

Osim govedine i meda, Srbija bi uskoro mogla da dobije mogućnost da u EU izvozi mleko, mlečne proizvode, jaja, piletinu i divljač. Ova mogućnost mogla bi da nam donese oko 100 miliona dolara godišnje, ali trenutno samo jedna klanica pilećeg mesa zadovoljava stroge standarde EU.
Prema proceni Milana Prostrana iz Privredne komore Srbije, država bi izvoz jaja, mleka, mesa i njihovih proizvoda mogla da udvostruči.
- Trenutni izvoz jaja, mleka, mesa i prerađevina iznosi oko 25 miliona dolara. To je oko pet puta manje od naših mogućnosti. Međutim, kada imate registrovane objekte za izvoz onda vam se otvaraju i druga tržišta osim EU. Naše realne mogućnosti izvoza su oko sto miliona dolara - smatra Prostran i dodaje da trenutno izvozimo u Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu.
Novi proizvodi neće imati izvozne kvote, kao što je slučaj kod šećera, vina i bejbi bifa, odnosno junećeg mesa od životinja mlađih od 20 meseci.
- Bejbi bif se izvozi i na njemu ima zarade. Ali što se tiče jagnjetine, koju smo izvozili, naša cena je viša nego u Evropi. Samo konkurentnost na tržištu EU i cena će odlučivati o tome da li ćemo povećati izvoz - smatra Dejan Krnjajić, direktor Uprave za veterinu. Međutim, ni pet klanica koje ispunjavaju standarde EU ne ispunjavaju dozvoljene kvote u izvozu mladog junećeg mesa.
- „Bejbi bifa“ možemo da izvezemo oko 10.000 tona, a izvozimo oko jedne trećine te količine. To je zato što naše klanice koje ispunjavaju standarde nemaju kapacitete. S druge strane, svinjsko meso za sada ne možemo da izvozimo zbog povremene pojave svinjske kuge - kaže Milanka Davidović, načelnik Odeljenja za integraciju u EU i STO i međunarodnu saradnju u Ministarstvu poljoprivrede.
Krnjajić kaže da u Srbiji postoji oko pet mlekara koje zadovoljavaju standarde EU, ali da bi se pojavili na tržištu Evrope morate da imate standardizovanu kontrolu.
- Za mleko ćemo teško dobiti izvozne dozvole zato što su standardi EU komplikovani. Što se tiče piletine, prilično smo nekonkurentni s cenom, a slično je i sa izvozom govedine. Ipak, u jajima smo cenovno konkurenti i tu bismo možda najpre mogli da ostvarimo uspeh - smatra Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede. Prema njegovim rečima, Evropa se dobrim delom piletinom snabdeva iz Amerike, a ako želimo da im budemo konkurentni, onda treba igrati na kvalitet, a ne na cenu domaćeg pilećeg mesa.
- Za ozbiljan izvoz Evropa traži kvalitet, kvantitet i konitunuitet, koji mi često nemamo. U živinarstvu zavisimo od Evrope jer uvozimo priplodni materijal - kaže za „Blic“ Milan Petrović, direktor Instituta za stočarstvo, dok Goran Živkov naglašava da bi bilo dobro da se prvo zadovolje potrebe tržišta u zemljama, gde imamo sporazum o slobodnoj trgovini.
Iako smatra da na trižištu EU veće šanse imaju mlečni proizvodi nego mleko, naročito zbog velike evropske proizvodnje Dejan Krnjajić kaže da se radi na pravljenju laboratorije za kontrolu mleka kako bi do kraja godine Srbija mogla da po prvi put uspostavi sistem kontrole po evropskih standardima.
Koliko smo spremni za pravilnu kontrolu proizvoda koje ćemo izvoziti proveriće inspekcija EU za hranu i veterinu, koja bi početkom juna trebalo da poseti Srbiju. Prema rečima Krnjajića, ova inspekcija treba da odobri plan kontrole rezidua (različitih vrsta ostataka) u hrani životinjskog porekla kako bi mogla da tu hranu izvozi u EU. Nakon što se Srbija pojavi na listi zemalja u čiju kontrolu „veruje“ EU, domaće institucije moći će da na tu listu dodaju naše izvoznike.
Na listi se mogu naći samo objekti koji ispunjavaju evropske standarde. Naši organi vršiće strogu kontrolu, ali će nas nadzirati i kontrolori iz EU. Ukoliko oni uoče da ste im dali pogrešnu procenu za novog izvoznika, onda će svi na listi izgubiti mogućnost da izvoze - upozorio je Krnjajić.

Jedni se spremaju, drugi čekaju
U kompaniji „Agroživ“, najvećoj firmi koja se bavi proizvodnjom pilećeg mesa, smatraju da bi otvaranje tržišta EU moglo dvostruko da poveća izvoz ove firme, odnosno obezbedi im preko 10 miliona evra godišnje.
- Spremamo se za tržište EU već neko vreme, a smatram da i čitavo tržište Srbije treba da bude spremno za to. Kao najveći proizvođač u procesu smo prilagođavanja standardima EU i u delu mesa i u delu tova. Mislim da svi domaći proizvođači imaju priliku za izvoz svežeg mesa i to najpre zemljama u okruženju, ali i u Nemačkoj i Italiji - kaže Nenad Živanov, direktor komercijalnog sektora „Agroživa“. Prema njegovim rečima, Srbija ima prednost u ceni zbog jeftine stočne hrane, koja učestvuje sa 70 odsto u svih troškova u proizvodnji. On, takođe, misli da se može ostvariti i kontinuirana proizvodnja mesa za izvoz i da naši kapaciteti mogu da zadovolje apetite EU. Međutim, Rade Pribićević, direktor „Danube Foods Group“ u okviru koje funkcioniše veliki broj srpskih mlekara, kaže da se uvom trenutku ne pripremaju za izvoz.
- Što se tiče kvaliteta proizvoda, oni mogu da se izvoze u EU. „Imlek“ i „Subotička mlekara“ imaju HASAP standard, a kada opcija izvoza postane realna onda ćemo se time baviti - rekao je on za „Blic“ i dodao da nema informaciju koliko bi otvaranje tržišta moglo poveća izvoz mleka i mlečnih proizvoda.

Izvor:Blic

U Srbiji se godišnje održi oko 500 manifestacija

Najbolje u turizmu

Autor: M. Cvejić | 07.04.2007 - 11:40

Turistička organizacija Srbije izdala je „Kalendar priredbi 2007“ koji sadrži više od 500 manifestacija koje se tokom godine održavaju širom Srbije.

Manifestacije bi trebalo da budu jedan od razloga onih koji žele da nakratko odmore od posla i zabave se. One obuhvataju kako kulturne sadržaje poput Festa, Belefa i Bitefa, pa do onih manifestacija koje promovišu seoski, rečni, pa i gradski turizam.
Upućeni kažu da je u ovom kalendaru samo deo manifestacija, a da ih u Srbiji ima ni manje ni više nego čak 1.600.
Pored manifestacija koje je žiri „Blica“ sastavio, ne treba zaobići još neke. Tako pored Oplenačke berbe grožđa svakako treba jednom obići i „Smederevsku jesen“ i videti povorku dama i mladića obučenih u srednjovekovnu odeću. U to treba ubrojiti i Karlovačku berbu grožđa i po mogućnosti tamo otići vozom „Romantika“. Ukoliko ne možete da stignete na „Dane piva“ u Zrenjaninu, obavezno treba obići „Bir fest“ u Beogradu. Pored Karnevala u Vrnjačkoj Banji, tu su i karnevali u Beogradu i Pančevu, koji su deo Evropske asocijacije karnevala. Uz sve to, na listi se nisu našli ni sajmovi u Beogradu koji godišnje okupe i po milion ljudi, kao što su sajam automobila, knjiga, građevine, tehnike, turizma...

Izvor:Blic

Siromašni jug skuplji

E.E.R., 10. april 2007

TAČNIM BROJEM srpskih bogataša bave se brojne državne institucije. "Češlja" im se poreklo imovine, proverava nabavka dobara, prebrojavaju pečati egzotičnih destinacija u pasošu. "Vojska" siromašnih je, pak, najčešće tema nevladinog sektora, odnosno njihovih projekata koji, po pravilu, sadrže i, za državu neobavezujuće,zaključke. Zvanično se barata sa podatkom da u našoj zemlji ima 10,5 odsto onih koji, po svetskim standardima, imaju status siromašnih.

Ako je verovati statistici, ni onima koji se ne vode baš kao siromašni nije lako da finansijski "prežive" mesec. Uporedna analiza plata i troškova, naime, pokazuje nimalo ohrabrujuće podatake. Prosečna februarska plata od 25.228 dinara nije pokrila januarsku, takođe, prosečnu korpu "tešku" 26.496 dinara. Samo Beograđani i stanovnici pojedinih mesta u Vojvodini mogu da ostanu na nuli, dok problem sa preživljavanjem imaju žitelji Zrenjanina, Subotice, Šapca, Kreljeva, Niša, Zaječara, Leskovca... Velika muka snalazi meštane Svrljiga koji sa 9.997 dinara plate mogu da pazare manje od pola korpe.

Zabrinjavaju, mada zvuče i logično, podaci da opštine sa tradicionalno većim zaradama više privlače i strane investitore. Prema informacijama kojima raspolaže Agencija za promociju izvoza i stranih ulaganja, opštine na jugu i jugozapadu Srbije nisu naročito zanimljive stranim ulagačima. Investicije iz inostranstva gotovo da zaobilaze Bujanovac, Preševo, Svrljig, Vladičin Han...Ovi sudbinu dele baš oni koji već godinama kubure sa nezaposlenošću koja dostiže negde i preko od 30 odsto. Među opština na jugu ipak se izdvaja Vranje, koje je tokom prošle godine uspelo da privuče velikog investitora iz Engleske. Tako je "Alena" iz Britanije kupila deo pogona "Jumka", a najavljeno je učešće ove firme i za kupovinu ostatka nekadašnjeg vranjanskog tekstilnog giganta "Jumka".

Povezane probleme sa malim investicijama i velikim brojem nezaposlenih imaju i mesta u raškom okrugu, gde investitori, posebno strani, i ne hrle najviše zbog većeg stepena sive ekonomije, ali i manjka dobre infastrukture. U ovom kraju Srbije plate su u februaru bile od 15.000 do 20.000 dinara, koliko je bila zarada u Tutinu.
Sa većim prilivom stranih ulaganja mogu da se pohvale vojvođanski gradovi, gde je i standard života daleko bolji od juga Srbije. I plate u Vojvodini su nekoliko dinara iznad republičkog proseka. U prošloj godini kao vojvođanski lider u grinfild invsticijama istakao se Zrenjanin, a samo jedna američka kompanija uložiće 380 miliona evra u proizvodnju bioetanola u ovom gradu.

Cene hrane, međutim, nisu niže u krajevima gde je kupovna moć građana manja. Prosečna cena svinjskog mesa bez kostiju u Srbiji 272 dinara za kilogram, ali je u centralnoj Srbiji nešto viša i iznosi 292, dok je u Vojvodine prosečna cena 246 dinara, podaci su zavoda za statistiku. - Razlike u cenama za iste proizvode - svinjsko meso bez kostiju, u ovom slučaju, proizilaze ne samo iz razlike u ceni, nego i u kvalitetu samog mesa - ukazuje Tatjana Stanojević, načelnik Odeljenja za cene u Republičkom zavodu za statistiku Srbije.
Po najnižim cenama meso se prodaje u Vojvodini, a najpovoljnije ga kupuju građani Novog Sada, Sremske Mitrovice, Subotice i Zrenjanina, gde u proseku treba izdvojiti od 244 do 247 dinara. Sledi potom Pančevo i Kragujevac sa 258 dinara za kilogram, pa Zaječar i Valjevo sa po sedam, osam dinara više... Visoku cenu mesa u Srbiji "drži" Kraljevo sa - 317, Niš sa 336 dinara, a ubedljivo najskuplje svinjsko meso plaćaju građani Leskovca, čak 346 dinara za kilogram.

SVUDA ISTO

CENE osnovnih namirnica u pojedinim "keš end keri" trgovinskim centrima, kakav je "Tempo", izjednačene su u svim mestima. Tako su cenovnici osnovnih proizvoda u "Tempu" u Beogradu, Nišu i Novom Sadu isti. U vodećim supermarketima, međutim, cene hrane razlikuju se, ponekad sasvim nelogično, od grada do grada.
Male radnje koje ne rade u okviru nekog od trgovinskih lanaca imaju po pravilu više cene. Međutim, u manjim mestima, gde nema većih supermarketa, ovaj vid nabavke je apsolutna neminovnost potrošača.

Izvor:Novosti

Ode NIS do zime

S. KRSTAJIĆ, 10. april 2007

TO što je poslednjeg radnog dana marta Vlada Srbije produžila ugovor o angažovanju savetnika za privatizaciju NIS (konzorcijum "Meri Linč Rajfajzen investment") do kraja ove godine, potvrđuje nameru Vlade da ne menja osnove usvojene strategije privatizacije srpske naftne industrije. Ovakav komentar dobili smo u utorak i u NIS i u Ministarstvu energetike, uz objašnjenje:
- Prvobitni ugovor sa privatizacionim savetnikom istekao je u martu. Posle odlaganja tendera (zbog parlamentarnih izbora u Srbiji) kojim bi se pronašao strateški partner NIS, prirodno je što je produžen mandat "Meri Linču", svetski renomiranom konsultantu.
Proteklih dana, na osnovu izjava trojice funkcionera DS, za koje se pretpostavlja da bi u budućoj Vladi Srbije mogli od kolega iz DSS da preuzmu resore privrede i energetike, nagoveštavan je zaokret u privatizaciji NIS. Strategija privatizacije, koju je prošle godine, na predlog privatizacionog savetnika, usvojila Vlada, da podsetimo, predviđa prodaju manjinskog paketa od 25 odsto na tenderu, još 12,5 odsto u drugoj fazi i podelu 15 odsto akcija zaposlenima u kompaniji, uz davanje upravljačke funkcije strateškom partneru. Kao moguće bitne izmene ovog projekta, na osnovu pomenutih izjava funkcionera DS, navode se povećanje procenta kompanije koji će u prvom krugu biti prodat, preispitivanje upravljačkih prava budućeg manjinskog vlasnika u odnosu na prava većinskog (države), prodaja rafinerija, a zadržavanje tržišta (pumpi pod kontrolom države)...
- Vremena za privatizaciju NIS, zbog svih tih razloga, više nema, pa je teško poverovati u neka tumbanja postojeće strategije koju je sačinio "Meri Linč" - kaže Slobodan Sokolović, pomoćnik ministra energetike.
Božidar Đelić (DS) napominje da i "zbog poslovne reputacije Srbije nećemo zaustavljati započeti proces privatizacije".

NAJAVE I ODLAGANJA
TENDER za privatizaciju NIS najavljivan je za april, a potom i septembar prošle godine. Tada su iz MMF stizala upozorenja da treba najpre odmah prodati obe rafinerije, a potom i većinski paket "ostatka" kompanije. Konzorcijum "Meril Linč Rajfajzen investment" je, međutim, stao na stanovište da NIS treba privatizovati kao "vertiklalno ustrojenu kompaniju", u više faza, a u prvoj 25 odsto akcija, s tim da se upravljačka funkcija prepusti strateškom partneru, što je Vlada i prihvatila. Reakcije na taj koncept potom su, kažu u Ministarstvu energetike, splasle i danas nema nikoga ko van Srbije osporava usvojenu strategiju.

Izvor:Novosti

"Tigru" skaču akcije

S.VUKOVIĆ, 10. april 2007

PRVI dan trgovanja akcijama kompanije "Tigar" na A listingu Beogradske berze protekao je sa rastom cene od 7,57 dsto. Cena akcije ove pirotske kompanije stigla je na 2.687 dinara, što predstavlja ujedno najveći do sada postignuti nivo. U proteklih, naime, mesec dana akcije "Tigara" su se kretale u rasponu od 1.800 do 2.100 dinara. Nagli rast usledio je nedelju pred Uskrs, a u očekivanju prelaska ove kompanije na A listing. Procene da će kotacijom na A listingu uslediti dalji rast su se, u utorak, ispunile.
"Tigru" bi na A listingu trebalo da se uskoro priključi i "Energoprojekt holding", a cena akcija ove kompanije je, takođe, u nedelji pred Uskrs, i u utorak prvog radnog dana po uskršnjim praznicima, dostigla rekord. Sa stabilnih 2.100 -2.200 dinara, cena akcije "Energoprojekt holdinga" je stigla na 2.519 dinara. Na Berzi su odnedavno dva "Enegroprojektova" preduzeća - "Energoprojekt niskogradnja" i "Energoprojekt visokogradnja" - i akcije i jednog i drugog imaju prilično veliki rast.
Zajednička odlika i "Energoprojektu" i "Tigru", sem što su uspešni, je da su privatizovani po starom zakonu i da još nije došlo do koncentracije vlasništva. Kupci akcija su mahom investicioni fondovi, ali i građani
Jednaku atraktivnost, barem kada je reč o prepoznatljivosti imena akcionara pokazuju i AIK banka, Komercijalna banka, "Progres", ali od skoro i "Simpo". Akcije AIK banke su u proteklih mesec dana otišle za skoro 50 procenata, a po obimu trgovanja drže sami vrh. Najveći pojedinačni akcionar u AIK banci je grčka ATE banka sa paketom od 19,90 odsto akcija. Druga po redu je "Irva" Đorđa Nicovića (13,96 odsto), a onda idu banke, investicioni fondovi, privatni penzioni fodovi i osiguravajuća društva, brokerske kuće, pa pojedinačno prvo imućniji, pa manje imućni srpski građani. Ulaganje u akcije i AIK, kao i Komercijalne i JUBMES banke, ali i Privredne, Metals i Agrobanke je, barem, do sada bio izuzetno uspešan potez.
Sve akcije banaka su ovih nekoliko proteklih meseci imale izuzetno veliki rast. Akcije su rasle, jer su banke rasle, odnosno njihovi potencijali. Banke su, inače, industrija u Srbiji sa najvećim obimom rasta. Akcije, na primer, AIK banke su od letos skoro utrostručene: na uloženih 20.000 evra, moglo je da se dobije oko 60.000 evra. Daljim držanjem, verovatno, i više.
Uz banke, na vrlo visoko mesto po atraktivnosti su u poslednjih mesec dana izbile fabrike jestivog ulja i margarina i to sve. Iako su sve, još pre nekoliko godina privatizovane, očito u očekivanju nekog predstojećeg merdžovanja, čendžiranja među vlasnicima, sve su poskupele. Tako su akcije "Vitala" za proteklih mesec dana otišle skoro 250 odsto, "Sunca" preko 90 procenta, "Dijamanta" preko 70 procenata.
Treće na listi su farmaceutske kuće. U očekivanju ukrupnjavanja vlasniŠtva, odnosno objavljivanja ponuda za preuzimanje, trenutni berzanski hit su akcije "Galenika fitofarmacije", "Velefarma", "Srboleka", ali i "Zorka farme". Tu su, naravno, i preduzeća za puteve, uglavnom ona koja se vode na tranzicionog biznismena Mila Đuraškovića ("Šer korporacija").
 
Izvor:Novosti

Ništa od luke

V. R., 10. april 2007

PODGORICA - Vlada Crne Gore neće privatizovati infrastrukturu niti prodavati kontrolni paket akcija u Luci Bar već će ponuditi koncesiju na neke od delova ove najveće luke u zemlji, saopštio je crnogorski ministar pomorstva i saobraćaja Andrija Lompar.
To je, ujedno, i odgovor na najave ministra za kapitalne investicije Srbije, Velje Ilića, da će sa Crnom Gorom "na najvišem državnom nivou početi razgovori" o vlasničkom udelu Srbije u Luci Bar. Vlasništo u Luci Bar bi, kako je objasnio Ilić, mnogo značilo za Srbiju.
Lompar je rekao da pozdravlja potencijalni dolazak svih partnera iz Srbije na tender za deo kapaciteta Luke Bar.
Crnogorska Vlada je, inače, najavljivala privatizaciju Luke Bar za prošlu godinu ali se od toga odustalo, jer ona nije bila valjano pripremljena. Privatizacija je najavljena i za ovu godinu, ali detalji su još nepoznati.

Izvor:Novosti

 GOLUBOVIĆ: NEDOVOLJNO NOVCA ZA PREMIRANJE POLJOPRIVREDE

Utorak, April 10, 2007 14:25

Ministarstvo poljoprivrede Srbije je nastavkom privremenog finasiranja od aprila do juna dobilo samo 4,6 milijardi dinara, što je nedovoljno za sva predviđena premiranja proizvodnje, izjavio je državni sekretar za poljoprivredu Danilo Golubović.

Golubović je kazao da je Ministarstvo poljoprivrede već bilo pripremilo uredbe, kojima su određene premije za pšenicu, suncokret, soju, hmelj, ulajnu repicu, uljanu tikvu i duvan, o čemu je prvi put bio postignut dogovor sa komorama, zadružnim savezima i udruženjima proizvođača.

Planirano je da te premije imaju razvojni, a ne socijalni karakter, jer bi to bile premije koje bi se isplacivale po kilogramu i prinosu, rekao je Golubović navodeći da je čak prvi put planirano da se i pčelarima da regresirani dizel.

Samo za te premije bi trebalo bi između 4,5 i pet milijardi dinara, a za regresirano gorivo i đubrivo oko 1,6 milijardi dinara, kazao je on.

Izvor:RTS